Tenk M-84

[S.PALESTINAC]

Stariji vodnik Židov je bio Ivan Židov?

Još uvek je bogu hvala Иван Жидов. Čuli smo se pre par nedelja.
On mi je dao nadimak ,,Paša,,.
Moj nadimak se toliko odomaćio u firmi da većina radnika na montaži niје ni znali moje pravo ime.
Морам признаати да ми је надимак био од користи.
Malo detaljnije sam to opisao u ,,memoarima,,

[S.PALESTINAC]

Malo oko startovanja motora.
Vozači koje sam ja video uvek su startovali motor sa ručicom ručnog gasa gurnutom napred.
To je lakši metod.
Kada sam pisao tehnologiju za startovanje motora nisam imao licencnu tehnologiju pa sam je radio prema ruskim tehničkoim uslovima i zahtevima.

Ako se još sećam moje tehnologije pisalo je :
-ručicu ručnog gasa postaviti nazad
-pritiskom na polugu ventil vazduhom okrenuti radilicu 2-3 puta bez dovoda goriva
-nogom potisnuti pedalu gasa za...i upaliti motor.
-potisnuti ručicu ručnog gasa napred i zagrejati motor.

[kukimiro]

Točno ste napisali i inače se to nalazi u TU 1 za tenk.
Vozači sada ne čitaju pravila. Uče od drugih koji su učili od drugih itd. Kada je ručica ručnog gasa gurnuta naprijed ne može se okrenuti radilica 2-3 puta bez da isti ne upali - naravno ako je tenk u ispravnom stanju.  Guranje ručice gasa u prednji položaj je podešenje za rad motora na oko 800 okretaja odnosno dovodi se gorivo odmah u cilindre motora. 

[Brok]

Prvo se spusti i zabravi luk da ne bi išao kod zubara ili u gorem slučaju, daleko bilo, kod ortopeda.

[S.PALESTINAC]

Само сам навео место где возачи греше.
Мотор ће свакако упалити али ће лежајеви трпети а то скраћује животни век мотора.
Руси су ту нешто модификовали.
Када сам јурио по иностранству делове за ТЗИ нуђен ми је и ваздушни стартни вентил који је мало другачији од нашег.
Тада нисам имао времена да то мало боље погледам пошто смо ми имали наше вентиле.

мало носталгије из ,,меморандума,,
У канцеларији имамо окачену Титову слику, лепо изгледа навикли смо на њу.
Нове власти су наредиле да се она скине.
Прилазим слици, гледам у Тита. Осећања су помешана.
Кривим га за мој долазак у Славонски Брод јер сам веровао у Југославију као заједницу свих народа.
Захваљујем му јер ми је омогућио да сам својим радом себи обезбедим, пристојан, слободан и самосталан живот.
Свестан сам да је и он грешио, али ови који долазе, стартовали су лоше. Не уливају поверење у боље сутра.
Скинем слику, замотам је у папир и ставим иза мог ормара.

[Bandzi]

Neće trpeti ležajevi radilice, jer je pravilo da se pre pokretanja motora nekoliko puta startuje pomoćna pumpa za ulje (PUP motora)

Vozač na nekoliko sekundi pritiska PUP motora i prati manometar za pritisak ulja u motoru. Time se prinudno dovodi ulje do kritičnih pozicija u motoru i sprečava takozvani "suvi start" motora. Ja sam praktikovao da tri puta koristim PUP motora i da tek posle trećeg puta, kada se uverim da pritisak ulja u motoru dostiže potrebnu vrednost na manometru, onda pristupam startovanju motora.

Praktikovalo se da se start vazduhom obavi iz prvog puta, jer ukoliko je pritisak u bocama manji od 70-80 bara, drugi pokušaj bi vrlo verovatno bio neuspešan, naročito zimi. Ako se motor nije startovao iz prve vazduhom, onda se išlo na kombinovano vazduh + elektro startovanje. Čisto elektro startovanje se primenjivalo samo u slučaju nužde.

[S.PALESTINAC]

Упутства пишу стручњаци који се експерти из те области или стручни преводиоци који разумеју проблематику.
На корисницима је да их примњују, ако желе да им возило издржи прописане ресурсе.

Слободне тумачења су најчешће погрешне.
Да би сте нешто мењали морате прво разумети аутора тј. разумети шта је писац хтео да каже.

Помоћна пумпа за уље мотора се укључује пре стартовања, прати се пораст притиска уља у мотору.
Кад притисак достигне минимално 2 бара, не пуштајући дугме пумпу уља, ваздухом окренете радилицу мотора 2-3 пута, па тек онда додате гас.
Дугме пумпе уља мотора пуштате тек након што мотор упали.

Помоћна уљна пумпа директно убацује уље у радилицу али да би се клизни лежајеви радилице подмазали по целој површини потребно је радилицу без оптерећења окренути 2-3 пута.

[S.PALESTINAC]

меморандум данас
Почели смо монтаажа погонске групе МПГ 780 уз присуство инжењера из развоја.
Била је то продужена копија моторног дела нашег тенка М-84 са неким изменама.
Уочио сам неке пропусте, отклаљамо их како би група могла функционисати.
Идеја је била добра али се још морало радити на њој да би успела на тржишту.
 Нови директор је тражио да  то технолошки обрадим по узору на тенк.
Пратио сам процес направио редослед активности и садржај сваке активности.
Директор је на зиду своје канцеларије направио пано с мојим подлогама.

Раније је са Ираном направљен уговор за 1000 група а пројекат се звао ,,Вардар,,.
 Хаџићи су већ били испоручили нешто а ми смо због рата преузели посао.
Мени је уговорена цена од 122.000 $ била за око 50% нижа од производне.
Уз групу смо били обавезни и да испоручимо неколико панцирних плоча за дораду оклопног тела тенка Т-55. Упозорио сам руководство на дампинг цену.
Рекао сам да они који иду у Иран на договор  око наставка испоруке треба да траже корекцију цене.
Цену нису мењали, 14 Октобар је испоручио око 150 група.
То је убрзало пропаст целе фирме.

[S.PALESTINAC]

[S.PALESTINAC]

14 Октобар Крушевац и ја ``мемоари део ``

Након урађњене и достављене понуде позвани смо на Војни савет.
Вршим допуне и припремам одговоре на очекивана питања.
На одбрану понуде у Генералштаб идемо директор развоја Слоба и ја.
Међу члановима Војном савети има и официра које познајем.
Лакше ми је, наступам без треме. Радио сам сличне ствари са војним лицима.
Одговарам кратко, јасно и што прецизније.
Пуковник Богавац  устаје и каже: ``добили сте посао захваљујућ њему`` и покаже на мене.
Мој директор Слоба одговара: то је наш Белодедић (мисли на звездиног фудбалера који је дошао из Румуније).
Јавимо директору Љуби лепу вест.

Крајем децебра 1998 г. долазим из Кувајта у Крушевац на годишњи одмор.
Срео сам се у нашој згради са генералним директором 14 октобра.
Убрзо ме зовву из полиције да се сутра у 10 јавим у службу безбедности.
Таст ми предлаже да идемо код њега у Босну.
Ништа нисам лоше урадио идем на разговор.
 Безбедњак ми чита пријаве које су написали: генер.директор Слоба, мој директор Ђурица и радник којем сам уступио стан Вујиновић.
Показујем безбедњаку допис из Кувајта где нудим сарадњу 14 Октобру, одлуке о премештању на друге послове.

На оптужбу да сам покрао документацију.
Питам коју документацију, то што они имају ја сам им сакупио.
У Кувајту имам на енглеском сва упутства а они доста тога немају.
Ја сам им направио програм реализације и омогућио да добију те послове.
 Знам тешко је то прихватити али ја сам у 14 донео `знање` а то знање сад успешно продајем у Кувајту.
Ја ћу из Кувајта донети у Србију 100.000 марака.
 Њих тројица су толико изнели путујући у Кину и Пакистан а посао су упропастили.
 Ко је већи патриота они или ја.
Безбедњак је све разумео, срдачно смо се поздравили на крау разговора.