Naši kuvajtski tenkovi09.04.2011
Tenk M-84 bio je jedan od ambicioznijih projekata u razvoju naoružanja bivše Jugoslavije.
Zajednički proizvod 24 preduzeća SFRJ, uz čak oko 1.000 kooperanata.Procenjena cena tenka bila je sredinom osamdesetih 700.000 američkih dolara [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U januaru, relevantni svetski mediji pozabavili su se temom povratka vojne industrije Srbije na svetsku scenu “na velika vrata”, pominjući potencijalni, veliki ugovor s Kuvajtom, vezan za remont tenkova koji su svojevremeno prodati toj zemlji.
Ta tema "iskočila" je i na trilateralnom samitu Srbije, Hrvatske i Slovenije - pošto je, čini se, remont tenkova M-84, koji su početkom devedesetih prodati Kuvajtu, moguć jedino zajednički, s obzirom da su delovi pravljeni širom bivše SFRJ, a očekuje se da će pitanje remonta tenkova biti među glavnim temama predstojeće posete predsednika Borisa Tadića Kuvajtu.
Jugoslavija je godinama bila veliki proizvođač i izvoznik vojne opreme, a jedan od najkrupnijih ugovora koji je realizovan bio je onaj sklopljen sa Kuvajtom 1990.
Tenk M-84 bio je, po opštoj oceni, jedan od ambicioznijih projekata u razvoju naoružanja tadašnje Jugoslavije. Razume se, za njegovu izradu plaćena je licenca Sovjetskom Savezu, ali on ipak nije bio samo bleda kopija sovjetskog tenka T-72M.
Projekat jugoslovenskog tenka M-84 počeo je da se razvija negde na samom početku 1983. pošto su se tada pojavile prototip verzije (pet primeraka), koje su poslužile za brojna ispitivanja, većinom u Nikincima, gde je bio smešten vojno-tehnički opitni centar.
Tako je takozvana "nulta serija" izašla tokom 1984. da bi javnosti, prvi put, dotadašnja vojna tajna bila predstavljena tokom vojne parade u Beogradu, na Dan pobede, 9. maja 1985.
Procenjena cena jednog primerka bila je tada oko 700.000 američkih dolara, a specifikacija je pokazivala da je učešće rada bilo oko 74 odsto, materijala 18 odsto, a uvoznih komponenti osam.
Krajem osamdesetih, procena proizvodnih mogućnosti tadašnje Jugoslavije je bila oko 150 primeraka godišnje.
Model M-84 ima standardnu koncepciju tenka i, što je veoma važno, posebno nisku siluetu, zbog čega je teška meta. Takođe, telo tenka sastavljeno je od višeslojnih oklopnih ploča (poznate kolokvijalno kao “sendvič”) od raznih materijala, između kojih je smešten sloj keramike, što, sve zajedno, omogućava viši nivo protivoklopne zaštite. Prednja gornja ploča debljine je 231 mm.
Model M-84AB1, koji je izvožen u Kuvajt, imao je bitno poboljšana rešenja u domenu zaštite, gusenica, pa i klime, jer su problematični meteosenzori potpuno promenjeni.
Tenk M-84 bio je zajednički proizvod 24 preduzeća SFRJ, a kao širi krug pominje se čak oko 1.000 koopernata.
Poslednji primerci isporučeni su Kuvajtu tokom 1992. Uprkos oružanim sukobima kojima je bio zahvaćen prostor Jugoslavije, sukobljene strane su u ovako unosnom poslu sarađivale.
Iako se u medijima pominje da je ugovor sa Kuvajtom podrazumevao isporuku 200 tenkova, izgleda da je ukupno isporučeno 150, pri čemu se sada pominje da će biti remontovano 148 (prema pojedinim medijima 149).
Poređenja radi, JNA je ukupno raspolagala sa 430 tenkova tipa M-84. Ustvari, ne postoji potpuno precizan podatak, ali se zna da je izdato toliko službenih brojeva.
Iračani su nakon okupacije Kuvajta, avgusta 1990, do tada isporučena četiri komada odvukli u Irak.
Isporuka Kuvajtu išla je potom preko luke Džeda, na Crvenom Moru, u Saudijskoj Arabiji. Tenkovi su isporučivani u više navrata, tako da je u ratu učestvovao 71 tenk M84. Naredna isporuka bila je maja 1991, a poslednja u maju 1992.
Koalicione snage 34 zemlje predvođene Sjedinjenim Državama oslobodile su potom Kuvajt iračke okupacije. Sadam Husein je zaposedanje te zemlje pravdao istorijskim motivima, kao i navodnom podzemnom eksploatacijom iračke nafte od strane Kuvajta.
Izgleda da je korišćenje jugoslovenskih tenkova M-84AB1 pomalo simbolički shvaćeno u toj zemlji pošto su, prema pojedinim izvorima, prilikom povratka u svoju zemlju kuvajćani koristili upravo naše tenkove.
Kuvajt je nevelika zemlja površine nepunih 18.000 km2, što je nešto manje od površine Vojvodine, ili Slovenije, smeštena u Persijskom (Arapskom) zalivu između Iraka i saudijskog Nedžda, ali raspolaže sa oko 10 odsto svetskih rezervi nafte.
Od kraja XIX veka, tamošnja vladarska porodica imala je specijalne odnose sa Britanijom, iako je formalno do kraja Prvog svetskog rata Kuvajt bio sastavni deo Turskog carstva.
Juna 1961, Kuvajt je postao potpuno suverena država. Savremeni Kuvajt je moderna ustavna monarhija velikog ugleda i, razume se, bogatstva.
Izvor: www.tanjug.rs
