Mogao bih i ja nešto reći ovdje,
Dakle, nismo ni napravili prvi tenk kako treba, a već su Libijci bili negdje oko nas. Vodali naši generali njihove. Negdje 1983 godine. Na Manjači pokazali im prototip, generali otišli do osmatračnice, jedno 1200 do 1500 metara od tenka, naš tenk krenuo, zašao u neku rupu iza nekog grmlja, a odatle izašao sakriveni T72 koji je gađao i pogodio olupinu tenka na oko 1500 metara koju smo dan prije napunili benzinom i eksplozivom. Događaj kao iz Rambo filmova. Za popunu tenka, mete, sa gorivom i eksplozivom došao je dan ranije major Simo, ne sjećam se prezimena, iz TOC-a iz Beograda. Imali smo seriju tenkova za Libiju, ali su amerikanci dali uslov. Ili će ići naš tenk u Libiju ili će Jugo, autić, ići u Ameriku. I tako je Jugo otišao u Ameriku. Čak ga je vozio i Brus Vilis u Umri muški.
Ispitivanje prvog komada prototipa je završeno u Nikincima, nisam siguran, 31 aprila ili prvog ili drugog maja 1983 godine. Nakon nekoliko dana mi se rodio sin, pa se dobro sjećam tih dana.
Kasnije smo radili na probnoj partiji, pa na nultoj seriji. Najveći problemi su bili u politici i papirologiji. Bilo je i velikih problema u prvoj seriji. Vojnotehnički institut nikad nije htio da prizna svoje greške zbog svoje sujete i stava da su najpametniji i najbolji. Tehnički opitni centar nikad nije dao pozitivnu ocjenu za ispitivanja tipa (raniji naziv tipska ispitivanja) za tenk. Rađena su homologaciona ispitivanja tenka i tenk nikad nije dobio pozitivnu ocjenu. Kasnije sam se svađao sa ovima iz TOC-a. Rekao sam im da su papci, š*pci i kukavice. I da nemaju m*da. Lakše je reći da nešto ne valje i uvijek tražiti manu uređaju i svaljivati krivicu na nekoga drugoga zašto nešto ne radi, nego prihvatiti tenk kakav je. Ovako je ispalo da je za bilo koji nedostatak kriv neki drugi, a ne TOC koji bi bio krivac ako je nešto neispravno.
Po naređenju SSNO-a dato je odobrenje za uvođenje u naoružanje u JNA. Za to je inače potrebna pozitivna ocjena TOC-a. Stalni problemi sa tvrdoglavošću VTI-a ja sam veoma lako rješavao. Nakon isporuke tenka u jedinicu išao sam za tenkovima i u njih ugrađivao svoja rješenja. Broker zna koje probleme ima tenk u Kraljevu. Tih problema nemaju tenkovi u drugim VP. Tj, koje je probleme imao tenk u Kraljevu. Sam sam skoro svim tenkovima ubacio drugačiji softver u balističkom računaru i u računaru za stabilizaciju. Tenkovi u Nišu i oni koji su bili u Vrhnici imaju moja druga rješenja, a za koja VTI nije htjeo da da odobrenje, jer bi sa tim pokazao da nije dovoljno stručan. Na moje stalno insistiranje oko problema sa tenkom našao sam se negdje 1989 sa jednim majorom iz VTI-a u Vrhnici. Samo sam znao da je iz VTI-a i nisam mu znao čin. Iznerviran tvrdoglavošću VTI-a rekao sam ovome, dobro se sjećam, "Čuj me ti, ili ćeš dati odobrenje za ove konstruktivne izmjene ili ću ti *ebati mater. Do*izdilo mi je da popravljam vaše gluposti." Kasnije je ispala frka trka i panika, ali su nakon nekih desetak dana dali odobrenje za sve moje izmjene.
Sad čitam ovaj Tanjugov tekst i vidim da spominju neka detalje o kojima sam ja pisao na Palubi. Dakle, u tekstu koji je prenio Tanjug su dijelovi mojih pisanja koja sam pisao isključivo na Palubi. I nigdje više.
Međutim, u tenku koji je u Kuvajtu nema klime. I tamo je veliki problem meteosenzor. Međutim, na nosaču meteosenzora ima moja izmjena zbog koje je smanjeno otkazivanje meteosenzora. Drugačije je spajanje meteosenzora na sistem upravljanja vetrom. Na liniji napajanja meteosenzora ima osigurač u panelu komandira. Na domaćoj varijanti tenka meteosenzor se napaja direktno sa akumulatora tenka i pogodak u meteosenzor dovodi do paljenja čitave instalacije tenka unutar kupole. Ovo sam napisao samo da vidite kolika je pamet korištena u VTI-u u Beogradu. Inače sam radio dorade po kasarnama JNA na ovom dijelu koliko sam stizao. Ja ili moji radnici.
Naši kuvajtski tenkovi
Model M-84AB1, koji je izvožen u Kuvajt, imao je bitno poboljšana rešenja u domenu zaštite, gusenica, pa i klime, jer su problematični meteosenzori potpuno promenjeni.
Ovdje mi nije jasno. "Model M-84AB1, koji je
izvožen u Kuvajt". Tamo je bio prikazan samo jedan komad. Možda misle o M84ABL, ABK i ABN modelima.
U Kuvajtu su isti meteosenzori kao i u JNA. A10XMB. Nema nikakve izmjene u tipu ili modelu. Postoji prošireni temperaturni opseg temperature vazduha i temperature baruta u odnosu na tenkove u JNA. I još kad se tome doda drugačiji prikaz balistike u Kuvajtu, po američkoj podjeli hiljaditih, u odnosu na naš (JNA) prikaz po ruskoj podjeli hiljaditih dobije se drugačija slika o prikazu podataka. Već sam pisao na Palubi o problemu meteosenzora.
U tenku u Kuvajtu je ista zaštita kao i u JNA tenkovima. Na gusjenicama imaju gumeni naplatci zbog manjeg oštećivanja asfalta. Međutim na pola tenkova koji su išli od luke, sa iskrcaja sa broda do kasarne spalo je oko 70 % ovih gumenih naplataka.
Još komentara na ovaj Tanjugov tekst. Vidim da su čitali moje tekstove, jer su tu podatci koje sam samo ja napisao na Palubi i nigdje više. Ali su ćoravi i slijepi pored očiju. Davao sam im nekoliko intervjua oko tenkova, ali sam im rekao jednom da ne dajem nikakav tekst dok ga ne autorizujem. Ja kažem jedno, a oni napišu drugo. Uostalom, svi urednici traže od novinara da se digne gledanost, slušanost i čitanost, pa treba nešto bombastično.
Napisaše ovdje da je ugovor sa Kuvajtom sklopljen 1990 godine. Pojma nemaju. Pa ja sam 1989 i 1990 godine predavao Kuvajćanima u Zagrebu u Tehničkom školskom centru na Črnomercu.
Pogledajte ovaj dio teksta
Poslednji primerci isporučeni su Kuvajtu tokom 1992. Uprkos oružanim sukobima kojima je bio zahvaćen prostor Jugoslavije, sukobljene strane su u ovako unosnom poslu sarađivale.
To je prenešeno iz jednog intervjua koji sam dao Slobodnoj Dalmaciji, ali je tekst kompletno pogrešno napisan.
http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20070212/novosti01.aspTenkovi su tamo doveženi u maju 1992 godine. Borbe koje se spominju u ovom tekstu su davno bile završene.
Tu piše da su tenkovi isporučeni u Džedu, u Saudi Arabiju. Totalno netačno. I da sam ih ja pregledao tamo. I to je netačno. Međutim, novinarstvo se kod nas svodi na copy/paste.
Tenkove sam dočekao u Džedi u saudi Arabiji, ali u februaru 1991 godine. Zadnja isporuka je bila u maju 1992 godine. Ja sam bio u komisiji u luci Bar. Letio sam tamo avionom poznatim kako Kikaš.
Zadnju isporuku u Kuvajtu sam dočekao u maju 1991 godine. Evo slike sa te isporuke. Ovu sliku objavljujem prvi put. Ekskluziva za Palubu. Slika će u čošku imati oznaku Palube.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Dakle, ovo je isporuka 33 tenka. Datum se vidi na slici. Ja sam se naslonio na tenk. Na tenku Željko i Danko. O Danku sam pričao prije neki dan kad smo popravljali agregat. Sad radi za američku vojsku u Kuvajtu.
Sljedeći dio teksta od Tanjuga
"Krajem osamdesetih, procena proizvodnih mogućnosti tadašnje Jugoslavije je bila oko 150 primeraka godišnje."
Kad smo radili tenkove ze Kuvajt već smo se primakli broju jedan dnevno.
Što se tiče Rusa i licence, bili smo obavezni da im damo kompletnu dokumentaciju za razlike, kompletan tenk i uređaje koji su različiti od njihovih u tenku. To je i urađeno. Kasnije su nam vratili jedan tenk, a tražili drugi iz druge serije. I to je i urađeno. I sva dokumentacija je morala biti prevedena na ruski jezik.
Kad sam nešto kasnije čačkao po tenku T80UD jedan Ukrajinac mi je pričao da je ispitivao naš tenk u nekon vojnom zavodu u Harkovu. Odgovorio sam mu da i ja ispitujem ovaj njegov T80UD.
Inače je sa Rusima bilo velikih problema što smo tenk nazvali M84, a ne T72, jugoslovenski. Na to smo ime dobili licencu. U ugovoru je bilo definisanao koliko komada tenkova možemo izvesti i u koje zemlje. Bilo je navedeno u koje zemlje ne smijemo izvoziti tenkove. To su bila ruska tržišta.
Eto malo i od mene.
Sada znam da nas čitaju i ovi iz Tanjuga. Pa to prepiše Srna, novinska agencija, pa njih pokupi RTRS, moja firma, a ja im u desku televizije gdje se prave vijesti kažem da neke stvari nisu tačne u tekstu, a oni mi kažu da je to tekst od Srne koja je ona pokupila sa sajta Tanjuga. A mene sasvim svejedno.
Pozdrav
Vlado
