Tenk M-84

[PakleniVuk]

[Kubovac]

Obuka tenkovskih jedinica Vojske Srbije

U tenkovskim jedinicama Vojske Srbije, u toku je intenzivna obuka profesionalnog sastava i vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka za borbenu upotrebu tenkova M-84.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[dark-bullet]

Obuka tenkovskih jedinica Vojske Srbije

U tenkovskim jedinicama Vojske Srbije, u toku je intenzivna obuka profesionalnog sastava i vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka za borbenu upotrebu tenkova M-84.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

Fotografisano u Jarčujku.

[stef74]

Palestinac, možeš li detaljnije opisati proces montaže M-84, u smislu šta je bio prvi korak, a koji je bio finalni i da li se redosled određenih faza mogao menjati?

Hvala

[S.PALESTINAC]

Proces montaže tenka i postavljanje linije montaže u dodeljeni prostor u ĐĐ izveli smo nas 4 (3 oficira i ja) na osnovu podloga koje smo pronašli u licencnoj dokumentaciji.
Kad je u toku serijske proizvodnje došla ruska delegacija bili su vidno iznenađeni sa onim što smo mi napravili.
Polovinom 80-tix bio sam u poseti poljskoj fabrici tenkova, delovala mi je skromnije i primitivnije u odnosu na našu iako su oni ranije startovali i svakako imali obimniju rusku pomoć.
U toku svake serije mi smo otklanjali uska grla, korigovali (balansirali) normative i podizali kvalitet.
Ovim poslom se bavila tehnologija montaže u kojoj je stalno radilo 6-8 inženjera a ja sam bio dugo godina glavni tehnolog koji se brinuo o rešavanju složeniji tehnički problema.

Kad sam prešao u  14 oktobar prema raspoloživom prostoru napravio sam kompletnu liniju za montažu tenka.
Pošto sam imao dosta iskustva čak sam i neke stvari racionalizovao pa sam jedva čekao da zaživi planirani paralelni proces da se nadmećem sa mojom bivšom firmom.
Početkom 90-ti u ĐĐ sam preuzeo koordinaciju oko projektovanja montaže i transvera tehnologije u Iran tasko da sam obnovio gradivo i prilično spreman došao u 14 oktobar.
Kad su me u SSNO-u pitali da li ja mogi to da uradim rekao sam im stavite koga god hoćete sa druge strana ja ću biti efikasniji i pouzdaniji.
Montažu bi mogao i danas postaviti tim sam se bavio oko 20 godina a na pitanje ,stef74, mogu nešto više reći u temi M-84 kasnije.

[kukimiro]

Kuda gleda K 10 T kolimator na drugoj slici, da nemaju kao Nijemci pušku koja puca iza kuta? Na drugim slikama poklopac sprave spušten, cijev bez navlake a meteo senzor pod gumenom navlakom a baja nišanđija vjerojatno uključio elektroniku na KBN i ode senzor tlaka. Bar da pročitaju Vladine komentare na ovom forumu ili neka za javnost cenzuriraju slike od nekog stručnjaka.

[S.PALESTINAC]

Svaki tenk u torbi RAP-a ima tehnička upustvo za rukovanje i osnovno održavanje gde je sve više nego detaljno objašnjeno. Vojne strukture su kasnije pravile kratke sadržaje gde su svi redosledi i postupci precizno navedeni tako da nikakva dodatna forumska pisanja nisu potrebna.

Mnogo toga iz te literature je prenošeno po forumima uglavnom od strane lica koja u vrema osvajanja i serijske proizvodnje nisu igrali neku zapaženu ulogu.
Meni su forumi zanimljivi da čujem neke primedbe i iskustva od samih korisnika tenkova, naravno ponešto se da zakljućiti i od onh koji sakupljaju i obrađuju informacije iz drugih izvora.

Kad je projektovan tenk on je rađen tako da ga uspešno koristi vojnik koji je prošao obuku i ima korektan i odgovoran odnos prema tehnici.
Dobro je čuti i neko mišljenje sa strane ali podcenjivati rad drugih institucija kako bi sebe nahvalili kod mene uvek izaziva sumnju pa obično potražim i dodatne informacije.

Meni više liči da su tenkovi na koje se odnosi predhodna primedba u marševskom položaju, top fiksiran, kupola fiksirana a u njima obučena i profesionalna posada koja zna kad i kako se SUV-uključuje.
Mi jesmo pomalo aljkav narod ali ni tenk nije toliko osetljiv da se lako kvari, to je vojno sredstvo koje se mora koristiti u ratnim uslovima, kada su zbog psihičkog pritiska moguće i greške posade.

[Brok]

Da pitam nešto što je trebalo da ima veze sa Vihorom.

Na Vihoru je planirao (ako je info tačan) da se OT trebao okretati u obe smera, da bi našao što kraći put do biranog projektila i tako smanjio vreme punjenja topa. Koliko se sećam, OT kada se kreće samo u jednom smeru, treba mu 22 skeunde da okrneo ceo krug, što i nije malo.
To bi trebalo rešiti na softverskom nivou, verovatno i u tehničkom smislu u vezi samog OT-a, pa se pitam, da li je to rešenje moguće uraditi na postojećim tenkovima M-84.

[Bandzi]

Ima jedan bitan detalj vezan za tenkove sa teleskopskim meteosenzorom (druga serija tenkova, pa na dalje).

U uputstvima za posadu tenka M-84 (prvobitno se zvalo Pravilo I i II deo, pa kasnije objedinjeno u jednu knjigu pod nazivom Priručnik za vojnika) nema reči o vijku za izpuštanje vode iz kućišta teleskopskog meteosenzora. Taj vijak se mora u određenom vremenskom intervalu odvrnuti i pustiti da se voda iscedi iz kućišta. Taj bitan detalj ne piše ni u jednoj verziji uputstva za posadu, već samo u nekom od tehničkih uputstava o održavanju i remontu tenka.

Tehnička uputstva ne čita posada, već stručna lica u radionicama i remontnim zavodima. U praski to znači da će se taj vijak odvrtati najranije na prvom tehničkom pregledu, a on se radi na pređenih 1600-1800 km. ili na odrađenih 160-180 moto-časova. Pošto su naši tenkovi za sve ove godine prošli sito i rešeto po ratištima i na otvorenom prostoru uopšte, te nisu svo vreme maženi i paženi u hangarima kao ulickani zapadni tenkovi, sakupljena voda je na određenom broju njih napravila problem. Od korodiranja opruge za izvlačenje meteosenzora, pa do slivanja vode niz kabal meteosenzora.

[kukimiro]

TU nisu samo za tehničko osoblje već i za komandire koji provode osnovno održavanje. Održavanje meteo senzora piše u prvoj dopuni TU I i II i radi se na pregledu poslije upotrebe pogotovo ako je padala kiša a meteo senzor bio izvučen.

[S.PALESTINAC]

Da pitam nešto što je trebalo da ima veze sa Vihorom.

Na Vihoru je planirao (ako je info tačan) da se OT trebao okretati u obe smera, da bi našao što kraći put do biranog projektila i tako smanjio vreme punjenja topa. Koliko se sećam, OT kada se kreće samo u jednom smeru, treba mu 22 skeunde da okrneo ceo krug, što i nije malo.
To bi trebalo rešiti na softverskom nivou, verovatno i u tehničkom smislu u vezi samog OT-a, pa se pitam, da li je to rešenje moguće uraditi na postojećim tenkovima M-84.

Automat punjenja topa (AP) je napravljen 70_tih godina, to je sklop elektromehanički komponenata iz tog vremena, mi ga nismo menjali niti je integrisan preko elektronike sa SUV-om.
Za vihor je bilo planirano da pogon za obrtanje transportera sa municijom bude dvosmeran što bi poboljšalo brzinu paljbe čini mi se da su to i rusi već bili uradili.
Pošto je to radio Sever Subotica nije mi poznato da li su takve izmene došle od ruske strane.
Promene su verovatno bile na elektromehaničkom pogonu OT a moralo se nešto izmeniti i na elektromehaničkom uređaju za pamćenje tz. ,,memoriji,, koja je meni kao mašincu bila malo čudo za to vreme.
Ja sam bio zadušen za tehnologiju montaže i centriranja obrtnog transportera u oklopno telo pa sam radeći sa mojim prijateljom i kolegom Tipurom dosta toga upoznao.
Pošto prototip kupole Vihora nije završen dok sam ja bio u ĐĐ (novembar 91) nije bilo prilike da se to vidi praktično.


Pragmatično posmatrano ta promena (obrtanje u oba smera) bi se mogla odraditi i na M-84 samo je nepoznanica kako je rešena memorija.
Tu svakako treba izvagati elemente za i protiv jer svaki novitet često neopravdava uložena sredstva.
 

[Brok]

Da pitam nešto što je trebalo da ima veze sa Vihorom.

Na Vihoru je planirao (ako je info tačan) da se OT trebao okretati u obe smera, da bi našao što kraći put do biranog projektila i tako smanjio vreme punjenja topa. Koliko se sećam, OT kada se kreće samo u jednom smeru, treba mu 22 skeunde da okrneo ceo krug, što i nije malo.
To bi trebalo rešiti na softverskom nivou, verovatno i u tehničkom smislu u vezi samog OT-a, pa se pitam, da li je to rešenje moguće uraditi na postojećim tenkovima M-84.

Automat punjenja topa (AP) je napravljen 70_tih godina, to je sklop elektromehanički komponenata iz tog vremena, mi ga nismo menjali niti je integrisan preko elektronike sa SUV-om.
Za vihor je bilo planirano da pogon za obrtanje transportera sa municijom bude dvosmeran što bi poboljšalo brzinu paljbe čini mi se da su to i rusi već bili uradili.
Pošto je to radio Sever Subotica nije mi poznato da li su takve izmene došle od ruske strane.
Promene su verovatno bile na elektromehaničkom pogonu OT a moralo se nešto izmeniti i na elektromehaničkom uređaju za pamćenje tz. ,,memoriji,, koja je meni kao mašincu bila malo čudo za to vreme.
Ja sam bio zadušen za tehnologiju montaže i centriranja obrtnog transportera u oklopno telo pa sam radeći sa mojim prijateljom i kolegom Tipurom dosta toga upoznao.
Pošto prototip kupole Vihora nije završen dok sam ja bio u ĐĐ (novembar 91) nije bilo prilike da se to vidi praktično.


Pragmatično posmatrano ta promena (obrtanje u oba smera) bi se mogla odraditi i na M-84 samo je nepoznanica kako je rešena memorija.
Tu svakako treba izvagati elemente za i protiv jer svaki novitet često neopravdava uložena sredstva.
 

Hvala S.Palestinac na iscrpnom odgovoru.

[Bandzi]

TU nisu samo za tehničko osoblje već i za komandire koji provode osnovno održavanje. Održavanje meteo senzora piše u prvoj dopuni TU I i II i radi se na pregledu poslije upotrebe pogotovo ako je padala kiša a meteo senzor bio izvučen.

Misliš na komandire tenkovskih četa?

Malo je takvih entuzijasta, posvećenih materiji u sitna crevca. Naročito posle "demokratizacije" vojske. U praksi, taj šraf će se odvrnuti na prvom tehničkom pregledu. Zbog toga su u toj dopuni i dodali da se to radi i tada, jer je verovatno neko uvideo da vojska "ne prati na času" i ne odvrće šraf na pregledu posle upotrebe tenka, kao što je recimo vozaču dužnost da posle upotrebe ispusti talog iz separatora kompresora.

Osim što su sve to naveli u TU i njegovoj dopuni, moralo je tako nešto da stoji i u uputstvu za posadu tenka, koje duži svaki član posade.

Inače, voda preko kabla meteo senzora ulazi u panel komandira i pravi haos.

[S.PALESTINAC]

Uz svaki tenk smo isporučivali TU 1 knjigu 1 i 2 gde je detaljno opisano rukovanje i osnovno održavanje do nivoa tehničkih preglada.
Za orginalne sklopove to je bila obrađena ruska literatura i tu nije ništa manjkalo, za naše razvojne sisteme kao i za svaku novu stvar to je rađeno u hodu sa dopunama i poboljšanjima a mi smo to unosili prema podlogama koje su stizale.

Povratne informacije (ono što su naše ekipe primećivala i sakupljala u toku intervencija po jedinicama) ukazivale su da je to dosta složeno sredstvo za obične posade sa kratkom obukom.
Sećam se da nas je na to upozorio i šef ruskih insreuktora koji su boravili u ĐĐ i pomogli nam da rastavimo prva dva tenka koja su stigla od njih za našu obuku.
Pošto su nas prilično koštali a mi nismo još bili na nivou da to sve svarimo skratili smo njihov boravak, otišli su posle oko 20 dana.
Našoj ekipi (3vojna i 3 civilna stručnjaka) trebalo je oko dva meseca da identifikujemo i označimo prema brojevima ruske dokumentacije te delove koje smo demontirali.
Jedan komplet tenka smo zadržali kod nas u skladištu kao uzorak a sklopove drugog kompleta smo prosledili proizvođačima prema ranije utvrđenoj podeli.

Znali smo da su knjige preobimne za običnu posadu zbog toga su vojne strukture pravile kraće priručnike da bi se posade lakše snalazile.
Slične stvari sam radio u Kuvajtu kad sam obučavao kuvajtske majstore za remont i održavanje, trudio sam se da to bude sa što više skica i slika kako bi oni to što lakše prihvatili.
Naši prevodioci na arapski nisu bila tehnička lica pa nikad niste sigurni kako je to prevedeno.

Danas su posade profesionalne imaju vremena a verovatno i motiva da dobro ovladaju ovom tehnikom.
Primećujem po forumima da su neki na osnovu te i slične literature postali dobri poznavaoci materije iako se baš i nisu bavili tim u vreme proizvodnje tenka.

[S.PALESTINAC]

Palestinac, možeš li detaljnije opisati proces montaže M-84, u smislu šta je bio prvi korak, a koji je bio finalni i da li se redosled određenih faza mogao menjati?

Hvala

Montaža tenka je prilično složena i komplikovana, u malo prostora smešteno je puno sistema i delova, a sve to mora biti pouzdano i izdržati teške uslove eksploatacije.
Na montaži se ugrađivalo nešto preko 3000 različiti ugradbenih jedinica
Montaža jednog tenka u serijskoj proizvodnji iznosi oko 3500 sati rada, a vremenski traje oko dva meseca i učestvuje sa oko 5%  od ukupne vrednosti tenka.

Startuje se sa montažom delova u oklopnom telu čija ugradnja se testira na kraju ovog procesa stacionarnim ispitivanjima rada svih sistema i agregata.
Ovo je najobimniji proces i na njega se troši nešto preko trćine ukupmog normativa a zatim takav korpus ide na liniju završne montaže.

Paralelno se montiraju delovi u kupoli (top, ležaj kablaža, sprave, ..) ovo je manje obiman proces.
Nakon određenih test provera kupola se prebacuje na Liniju završne montaže .

Na liniji završne montaže ugrađuje se obrtni transporter spajaju se kupola i telo i povezuju njihovi sistemi. Nakon ugradnje i delova vrše se provere rada uređaja i sistema na ravnom i pod nagibom.
Sledi ugradnja gusenica i otprema na poligon.

Poligonska ispitivanja se sastoje od vožnje i razrade sistema, poligonski testiranja sistema i završni kontrolni testiranja. Jeda tenk od 30 ( kasnije jedan iz partije) vožen je na dodatna ispitivanja ispaljivanjem 22 projektila iz OT na Manjaču ( najbliži poligon gde je to moguće).

Posle poligona tenkovi dolaze na ,profilaktiku, (zamena ulja pranje filtera, podmazivanja, dotezanja, kontrola i podešavanje složeniji sistema. Ako je sve uredu tenk ide na završno farbanje a zatim se kompletira sa individualnim kompletom (RAP-om) i sprema za utovar i otpremu.

Ceo proces je definisan od stručne službe tehnologa montaže preko tehnoloških postupaka koji su sadržala opis i redosled radnji, tehničke paramete za podešavanja i provere, spisak delova koji se ugrađuju, crteže koji su potrebni i alat čim se to sve izvodi.
Redosled izvođenja tehnološki postupaka definisan je mrežnim dijagramom iz koga se preko kritičnog puta jasno videla međusobna zavisnost i uslovljenost pojedini aktivnosti. Tu su se jasno videle i paralelne aktivnosti.
Svaki tenk je imao svoju kontrolnu knjigu gde je linijska kuntrola upisivala fabričk brojevi složenijih sklopova, izmerene vrednosti propisanih parametara i overavala gotovost tehnološkog postupka.
Te knjige su se čuvale kod nas u arhivi kao dokumenti pri eventualnim otkazima u eksploataciji.

Toliko za sada od jednog  penzionera , ako neko želi nešto više može me pitati pošto se još uvek sećam dosta toga!