Tenk M-84

[micha]

   Jedan od razloga zašto žene ne mogu biti tenkisti su upravo akumulatori. U mojoj jedinici je svojevremeno bila jedna žena vozač M-84, prsata plavuša koja je volela da pozira u posadnom odelu na topu ali nije mogla da izvuče akumulatore. Kada se vade iz stalaže kroz luk vozača, obori se naslon sedišta vozača, legne na leđa a kamulatori se preko grudi izdižu i provlače kroz luk vozača gde ih prihvata drugi član posade. E, taj prijem na grudi nije pogodan za žene pa je uskoro koleginica napustila vojni poziv, izazvavši u međuvremenu nekoliko razvoda i vanredni događaj sa nestankom oružja...

   I kod T-55 i kod M-84 se akumulatori mogu vaditi na prinudni izlaz iza sedišta vozača ili na luk vozača. Primenjuje se kako kome odgovara ali kod vađenja na luk mora se akumulator zakrenuti za skoro 90 stepeni u vertikalni položaj gde može ponekad doći do curenja kiseline po onom ko ih vadi tako da je uz nezgodnu manipulaciju zbog velike težine dodatno opasno zbog mogućih hemijskih povreda, mada su akumulatori uglavnom prazni pa je u njima praktično destilovana voda kada se vade. Ali kada se vraćaju napunjeni ima kiseline u ćelijama, ali ih iskusna posada pri prijemu iz AK stanice dobro zavrne.

    Kod T-55 se najčešće koristilo vađenje na luk poslužioca iz prostog razloga što su tenkovi parkirani u hangaru kao šibice pa se ne može zakrenuti kupola, a i to je dodatna fizikalija i ulaženje kroz luk komandira samo zbog okretanja kupole i posle njenog vraćanja nazad. Lakši je prilaz a i kod poslužioca ima mesta, može se kolo igrati ,samo što se moralo paziti da akumulatori ne skliznu sa kupole i razbiju se kada se izvade.

   Što se tiče samih kamulatora za tenk najbolji i najduže su se zadržali Vesna Ljubljana. U mojoj jedinici ih je na T-55 bilo do 99te. Ako se neko seća oni su pravili ( sada se tako zovu) crvene Topla akumulatore za prvu ugradnju u Stojadinima koji su trajali duže nego limarija. Munja Zagreb su isto bili dobri, mnogo bolji od Trepčinih, a tek Somborski su bili njesra. Tadašnja izvedba 6 zasebnih ćelija u bakelitnom kućištu zalivenih bitumenom je tokom sankcija omogućavala zamenu pojedinačnih ćelija koje su stradale i produženje životnog veka samog akumulatora.

   Pomenuti priključak na T-72/M-84 je tzv. Priključak za mikropunjenje akumulatora. Naime, da se ne bi jednom mesečno vadilo četiri akumulatora i nosilo u AK stanicu na kondiciranje, a i da bi se pri niskim temperaturama akumulatori dopunjavali malom strujom i pri tom se zagrevali usled hemijskog procesa, povezuje se tenk na spoljni ispravljač koji stalno dopunjava malom strujom reda nekoliko ampera. Ovaj sistem je genijalan zato što isključuje potrebu za čestim demontiranjem akumulatora kojom prilikom osim povrede posade dolazi i do oštećenja klema, lomljenja kablova kojima se povezuju, gubitka vijaka i matica kojima se kleme učvršćuju itd. Niska struja punjenja tzv. mikropunjenje ne smanjuje vek olovnog akumulatora kao ona reda 20 Ampera kojom se redovno puni u AK stanici a čini ga stalno maksimalno napunjenim. Pri tom se elektrolit zagreva čime se omogućava pun startni kapacitet i pri niskim spoljnim temperaturama ( kod olovnog akumulatora na temperaturi ispod -10 stepeni kapacitet opada i do 50% od nazivnog na sobnoj temperaturi!). Svaki tenk duži taj kabl sa specifičnim dvopolnim konektorom ali ja za svojih 30 godina rada u tenkovskoj jedinici ne videh punjač! Voleo bih kada bi neko objavio podatke ili bar sliku i opisao proces rada, bio bi mu zahvalan.

   Kada se radi uvežbavanje i uključuje SUV bez paljenja motora tenka mora se priključiti veliki startni ispravljač koji daje par stotina ampera struje jer električno pokretanje kupole i ostali neophodni agregati (AP na primer) vuku ogromnu količinu struje. Ovaj startni ispravljač se prikljućuje na kutiju spoljnog izvora debelim kablovima za spoljni električni start motora. Priključak za mikropunjenje ima tanki kabl kao za npr. usisivač i kači se kod fara.

[PakleniVuk]

   Jedan od razloga zašto žene ne mogu biti tenkisti su upravo akumulatori. U mojoj jedinici je svojevremeno bila jedna žena vozač M-84, prsata plavuša koja je volela da pozira u posadnom odelu na topu ali nije mogla da izvuče akumulatore. Kada se vade iz stalaže kroz luk vozača, obori se naslon sedišta vozača, legne na leđa a kamulatori se preko grudi izdižu i provlače kroz luk vozača gde ih prihvata drugi član posade. E, taj prijem na grudi nije pogodan za žene pa je uskoro koleginica napustila vojni poziv, izazvavši u međuvremenu nekoliko razvoda i vanredni događaj sa nestankom oružja...

"-Brzo tata, testament....
-Ceo život sam štedela,jela kosti i kačamak. I šta sam uštedela?
-Šta mama,kaži,šta?
-NIŠTA.
-Pa kakva je ovo izjava?
-ZA U NOVINE! " kraj citata i skretanja sa teme  
-

[DusanC]

Na temu iznošenja akumulatora radi punjenja iz tenka na svakih mesec dana mogu samo da vam ne prenesem komentar mog oca koji je 1977e projektovao i uveo u upotrebu mobilnu stanicu za kondicioniranje akumulatora u kasarni u Valjevu.

[Bandzi]

Deluje praktično, ali treba imati na umu da se ipak radi o borbenom vozilu, gde lako može doći do požara. I kada bi se priključila mobilna stanica za punjenje akumulatora, to nikako ne sme ostati bez nadzora. Proces punjanje akumulatora traje 10-12 sati, a u akumulatorskoj stanici su ipak namenski uslovi i pod stalnim je nadzorom odgovornog lica. Čak i da dođe do nekog incidenta, opet se to neće desiti u parku borbenih vozila.

Drugo, u akumulatorskoj stanici se svaki akumulator pregleda (stanje elektrolita itd) pre stavljanja na punjenje, a u tenku se to ne može raditi. Da ne pominjem tenkove u borbenom dežurstvu, koji su popunjeni borbenim kompletom, a rotacija dežurstva se obavlja na šest meseci. Na njima bi takav rizik bio nezamisliv.

[DusanC]

da probam još

Evo i još malo sa odličnog bloga https://thesovietarmourblog.blogspot.com/2017/12/t-72-part-2.html#trans

[DusanC]

Deluje praktično, ali treba imati na umu da se ipak radi o borbenom vozilu, gde lako može doći do požara. I kada bi se priključila mobilna stanica za punjenje akumulatora, to nikako ne sme ostati bez nadzora. Proces punjanje akumulatora traje 10-12 sati, a u akumulatorskoj stanici su ipak namenski uslovi i pod stalnim je nadzorom odgovornog lica. Čak i da dođe do nekog incidenta, opet se to neće desiti u parku borbenih vozila.

Drugo, u akumulatorskoj stanici se svaki akumulator pregleda (stanje elektrolita itd) pre stavljanja na punjenje, a u tenku se to ne može raditi. Da ne pominjem tenkove u borbenom dežurstvu, koji su popunjeni borbenim kompletom, a rotacija dežurstva se obavlja na šest meseci. Na njima bi takav rizik bio nezamisliv.

Slažem se. Sad mi je pojasnio da je to bilo rešenje sa držanjem akumulatora na optimalnom nivou preko mikropunjenja (tj. malim strujama) kako je zamišljeno na T72 a ne punjenje praznog akumulatora tako da nije bilo potrebno dugo dežurstvo nego se radilo tokom drugih redovnih operacija.

[galeb]

Komentar na pomenute Vesna i Topla akumulatore gore (micha): postoje i danas, radi ih TAB Mežica u SLO. Jedino je tehnologija sigurno bolja od vremena, kad su se ugradjivali u 101. Većina proizvodnje se izvozi i vrhunski su akumulatori (ima mnogo modela, ne samo pomenuta 2). Znam i za dokaz iz prakse, akumulator je izdržao na starom dizelu 13 godina (model Topla Top). I to na autu, koji se tek povremeni vozi, u zimi ne vozi se (oldtimer) i većinom na kratke relacije, što ne ide u korist akumulatora. Kad sam poslednji put kupovao akumulator htio sam samo Tab, mada su dobri i neki zapadni.

[Dus510]

M-84A4, dorađen sa AB. Počinje mu virkati stara pustinjska kamuflaža slikano u Udbini

[micha]

Deluje praktično, ali treba imati na umu da se ipak radi o borbenom vozilu, gde lako može doći do požara. I kada bi se priključila mobilna stanica za punjenje akumulatora, to nikako ne sme ostati bez nadzora. Proces punjanje akumulatora traje 10-12 sati, a u akumulatorskoj stanici su ipak namenski uslovi i pod stalnim je nadzorom odgovornog lica. Čak i da dođe do nekog incidenta, opet se to neće desiti u parku borbenih vozila.

Drugo, u akumulatorskoj stanici se svaki akumulator pregleda (stanje elektrolita itd) pre stavljanja na punjenje, a u tenku se to ne može raditi. Da ne pominjem tenkove u borbenom dežurstvu, koji su popunjeni borbenim kompletom, a rotacija dežurstva se obavlja na šest meseci. Na njima bi takav rizik bio nezamisliv.

   Opasnost od izbijanja požara prilikom punjenja olovnih akumulatora nastaje zbog formiranja tzv. praskavog gasa (smesa kiseonika i vodonika u odnosu 1:2) koji je izuzetno zapaljiv a nastaje kada se punjenje vrši 10-časovnom strujom punjenja (oko 15 A) koja je nominalna za ovakav tip akumulatora kada se puni u AK stanici. Ovo je normalna pojava i zbog toga se rad u AK stanicama vrši sa merama opreza uz stalno uključenu ventilaciju i provetravanje hale za punjenje da bi se izbegla veća koncentracija ovog gasa. Pre početka punjenja se poskidaju čepovi da bi formirani gas slobodno izlazio, inače bi u protivnom moglo doći do pucanja kućišta akumulatora i doliva se destilovana voda u ćelije u kojima je niži nivo elektrolita. Ovo sve je neophodno kada se puni nominalnom strujom a potpuno je nepotrebno kada se vrši mikropunjenje. Pošto nema formiranja gasova niti ključanja elektrolita u završnoj fazi punjenja a što je inače normalno kod punjenja 10-to časovnom strujom, ne moraju se ni odvrtati čepovi.

    Kod mikropunjenja reda nekoliko ampera ove pojave nema te akumulatori mogu neprekidno biti priključeni na ovakav punjač (koji ima ograničenu struju punjenja) beskonačno! Nedostatak elektrolita se manifestuje usled vrenja prilikom forsiranog punjenja (i pražnjenja) velikim strujama a posledica je smanjeni kapacitet te ćelije ili više ćelija koje nemaju dovoljan nivo elektrolita (da prekriva ćelije). Mikropunjenje ni u ovom slučaju ne može štetiti akumulatoru a ni izazvati vrenje elektrolita jer se radi o malim strujama. Jedina mana je što se ne može ostvariti uvid u nivo elektrolita dok se ne izvade akumulatori i poodvrću čepovi ali to se isto događa i kada se ne vrši redovno kondiciranje, što je uglavnom praksa.

   Uglavnom, ovaj način održava akumulator uvek punim i spremnim za start motora a nije u suprotnosti sa propisanim načinom eksploatacije od strane proizvođača niti na bilo koji način smanjuje radni vek i kapacitet. Čak naprotiv!

[S.PALESTINAC]

Гарантни рок за оргиналне (у дрвеном сандуку који смо накнадно правили) акумулаторе је 3 године а рок трајања мин 7 година.
Са акумулаторима не би требало да има проблема ако нема потрошње струје кад је маса искључена и ако долази до пуњења акумулатора кад тенк ради на ручном гасу.
 
ПРОВЕРА СТЕПЕНА ПУЊЕЊА ПО ВРЕДНОСТИ СТРУЈЕ ПУЊЕЊА
 Покрените мотор тенка и загрејте га 10...15 минута. Подесите радну брзину радилице мотора (1600-1900 о/мин) и одредите вредност струје пуњења помоћу волтамперметра (не притискајте дугме В).
Параметри:
Ако је вредност струје пуњења унутар 20- 45А (очитавање се врши на доњој скали волтметра, вредност поделе је 50А), онда је степен напуњености батерије 90..75%. Лети је дозвољено пражњење батерија за 50%, а зими за 25%.
Ако је вредност струје пуњења у опсегу од 50-130А, онда то указује на снажно пражњење батерија. Батерија се мора напунити на станици за пуњење.

[micha]

   Drveni sanduci sa metalnim ručkama ( neko ih zove i korpama ) su neophodni za smeštaj olovnih akumulatora koji se zatim postavljaju u akumulatorske niše ( ležišta ili regale ) unutar tenka i BVP-a. Služe da zaštite sam akumulator od oštećenja prilikom vožnje po bespuću ili manipulacije od strane posade kao na primer prilikom njihovog kondiciranja. Mnogo je lakše rukovanje kada je akumulator u sanduku pošto ima sa strane metalne ručke kojima se može pomerati ili nositi.

   Mala ispravka. Sa akumulatorima koji stoje na vozilu koje se nije dugo startovalo i ostavljalo da radi u mestu bar jedan motočas nedeljno (a što je hronična boljka sada kada jedinice nisu skroz popunjene) uvek bude problema. Usled konstrukcije svakog pojedinačnog akumulatora a potom i njegovog povezivanja u mešovitu grupu od ukupno četiri akumulatora istih karakteristika, gde se ćelije povezuju redno a potom i paralelno, dolazi do pojave tzv. samopražnjenja. Ova pojava se ogleda u tome da pojedinačna ćelija nominalnog napona 2 V kapaciteta 143 A povezana sa ostalim ćelijama istih karakteristika teži da izjednači napon ili potencijalnu razliku tako da bude podjednak u svim ćelijama. Usled ovoga se ćelije sa nižim naponom uslovno dopunjavaju iz onih koje su punije i kroz kolo protiče tzv. struja izjednačavanja koja vremenom izaziva pražnjenje akumulatora iako je masa isključena i nije priključen nijedan potrošač. Ovo se događa i kod raskačenih akumulatora pošto se svaki sastoji od 6 ćelija međusobno vezanih na red tako da je i njih potrebno dopunjavati jednom mesečno.

   Prilikom rada motora na minimalnom broju obrtaja struja punjenja akumulatora je mala i ne mogu se uspešno nadoknaditi gubici usled električnog startovanja kada elektropokretač ( kod M-84/T-72 startgenerator) vuče struju iz njih. Pogotovu kod T-55 koji ima dinamu i mehanički regulator punjenja (regler) kao kod starog Fiće. Zato se nakon dostizanja radne temperature motora vozila ručnim gasom podešava ler na 1600 o/min da bi generator dopunjavao akumulatore i ako je potrebno davao potrebnu struju za rad SUV-a koji vuče i do 150 A kada radi!

[S.PALESTINAC]

ПРОВЕРА СТРУЈЕ цурења у батеријама
 
Процедура провере
Притисните дугме (В притисните) на волтамперметру ВА-540 са угашеним мотором и искљученим акумулаторима.
Стрелица волтамперметра не би требало да одступа од нулте ознаке.
У случају цурења струје (игла волтаметра је одступила од нуле), извући батерије сталаже, очистите их од контаминације и неутралишите површине батерије 10% раствором соде пепела или амонијака.

Преко волтамперметра на табли возача можете извести и одређене провере стања акумулатора.
Ако поседујете пренисни уређај са скалом за густину електролита можете и то проверити.
У РАП-у  тенка имају каблови за микропунјенје па се могу повремено вршити допуне.
Потребно време за вађенје акумулатора је 15 мин за њихову уградњу 25 минута (из руски извора).
Могућности ипак има па онај ко хоће да се бави тим наћи ће решења!

[Brok]

Ne znam od kada je snimak, gađanje Vojske Srbije sa tenkom M-84 na Psuljinskim Livadama.

Pri kraju snimka nešto se čuje, kao da je ispaljeno, ne bih rekao da je top tenka?

[dzumba]

Могуће је да је то пуцањ од неког другог средства јер је то вероватно са неког приказа где упоредо гађа више различитих борбених средства. На пример, да је то опаљење противоклопне ракете или нешто слично.

[Dus510]

Negdje na ovom forumu je netko napisao nakon koliko se granata mijenja cijev ali ne mogu naći više. Može neko napisati ukoliko zna? Kao da mi je u sjećanju bila cifra od 800 granata.