Овако. Женидба страном држављанком у ЈНА је била могућа уз одобрење. Ово важи за период након 60-тих година. Пре тога, мислим да није било могуће, мада је и ту било изузетака.
Пре тога, негде 1961-1962.године официр (то је време до када су нижи подофицир, момци, морали да спавају у касрани) је морао да обавести команду о намери да се ожени, чак и са нашом држављанком и за то добије одобрење. Обављала се чак и нека провера за "младу".
Мој отац је био официр и то је више пута помињао. Моја мајка је, када је снаје (и брат ми је био војно лице - подофицир) мало изнервирају умела да каже: "Ма ко сте, бре, вас две. Мене је, КОС проверавао, а вас?" Имам сачувано једно "љубавно писмо" моје мајке упућено оцу (пре брака). Моја мајка, пише будућем супругу: "Драги друже Милоше, драго ми је што тражите другарицу са карактеристиком..." .
Cjenjeni "Džumba", izuzetno cijenim Vaše priloge o vojsci jer su kvalitetni. Ali sad mi je sve još i jasnije kad ste rekli u kakvom ste okruženju odrasli, od malih nogu sve sama vojna lica oko Vas. Pa vama i nije trebala bilo kakva vojna naobrazba.......cijenim to.