Moderni rumunski monitori

[Deligrad]

Inostrani vojni atašei su imali priliku da na paradi rumunske ratne mornarice 1984. g. vide prototip novog monitora sa imenom Grivita. Nova klasa monitora je u odmah dobila i svoj NATO kod Brutar.
   Rečni monitor Grivita je sagradjen u brodogradilištu u Mnagaliji i pri njegovom projektovanju su iskorišćena bogata iskustva koje ima rumunska ratna mornarica u korišćenju rečnih monitora naročito na Dunavu.
   Vrlo niski profil, praktično bez klasničnog komandnog mosta i vrlo snažno naoružanje daje prespektivu ovom brodu za dugotrajnu službu i u 21. veku.
   Mnoge modifikacije su izvršene na Griviti od 1984. do 1990. g. a neke manje i kasnije tako da ovde dajemo podatke koje ovaj monitor ima danas.
   Grivita ima deplasman od 400 tona, dužinu 43 m, širinu 8 m i gaz 1,5 m. Dva dizel motora ukupne snage 1790 kNJ pokreću dve osovine sa propelerima i daju maksimalnu brzinu brodu od 18 čvorova. Naoružanje se satoji od topa kalibra 100 mm (sličnog onom na tenku T-55), 4 teška mitraqeza 14,5 mm i dva višestruka lansera raketa BM-21. Može i da polaže mine.
   U periodu od 1988. do 1992. g. u sastav rumunske rečne ratne flotile uvedeno je 5 novih monitora klase Opanez (Opanez, Posada, Rahova, Rovine i Smardan). Prilikom njihovog konstruisanja iskorišćena su iskustva prvih godina korišćenja monitora Grivite. U odnosu na prethodnika znatno je pojačano naoružanje: ugradjena su još dva četvorocevna teška mitraqeza 14, 5 mm na boku (po sredini broda) a na krmi je postavqen i jedan dvocevni top 37 mm. Izmenjen je i pramac brodova a u skladu sa novim medjunarodnim propisima o zaštiti od erozije dunavskih obala. Monitori klase Opanez su dobili i klasični okloqeni komandni most.
   U Braili je 19. decembra 1993. g. zvanično kršten još noviji rumunski monitor Mihail Kogalničeanu koji je dobio isto ime kao jedan od prvih rumunskih monitora iz 1907. godine. Ovaj monitor, istotipni I.K. Bratianu (kršten 28. decembra 1994. g.) kao i sledeća dva monitora smatraju se najmoćnijim i najmodernijim rečnim ratnim brodovima na svetu. Sva četiri su označena kao Projekat 1310 i svi su sagradjeni u brodogradilištu u Turn Severinu. Ovi monitori su znatno veći od svojih prethodnika, imaju deplasman od 550 tona, dužinu 62 m, širinu 7,6 m i gaz od 1,6 metara. Znatno su jače i naoružani. Imaju dva topa kalibra 105 mm, dva dvocevna mitraqeza 12,7 mm, dva četvorocevna mitraqeza 7,62 mm, 2 četrdesotocevna lansera raketa kalibra 220 mm i 2 lansera protivavionskih raketa Strela 2M. Dva dizel motora ukupne snage 2387 kW omogućavaju monitorima brzinu od 21 čvora. Posada broji oko 52 člana.

[Deligrad]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Bozo13]

Izmenjen je i pramac brodova a u skladu sa novim medjunarodnim propisima o zaštiti od erozije dunavskih obala.

Može li tko objasniti to?

Hvala
LPB

[dzumba]

Имао сам их прилику видети на везу у Оршави, током пловидбе  Дунавом 1998.године. Делују заиста моћно, баш као прави ратни бродови. Каква им је стварна употребна вредност не умем да судим.

[jadran2]

Izmenjen je i pramac brodova a u skladu sa novim medjunarodnim propisima o zaštiti od erozije dunavskih obala.

Može li tko objasniti to?

Hvala
LPB

Najvjerojatnije je oblik pramca tako izveden da  "prigusuje" stvaranje pramcanih valova. Veliki valovi udaraju u obalu i ispiru i povlace (neuredjene) obale.

Erozija obale ima za posljedicu promjenu rijecnih korita, stvaranje poplavnih areala, izmjenu medjunarodnih granica......

[Bozo13]

Hvala Jadran!

LPB

[alfa]

Evo jos malo...

[pvanja]

Steta sto nemaju radare (za osmatranje VaP) i neko jace PA naoruzanje.

[Rade]

Tada ne bi bili monitori... na sreću, Rumuni ne pate od univerzalnosti sredstava ratne tehnike kojoj smo mi uvek težili.

[kumbor]

Ali zato ja patim što tako velikog broja tako dobro naoružanih brodova nikada nije bilo, niti će ih biti na Dunavu zapadno od Vidina, na Savi, Tisi ...

[pvanja]

Rade nije poenta od njih napraviti univerzalne brodove vec ih zastiti od napada iz vazduha. Mitraljezi velikog kalibra 12.7-14.5 mm pa cak i topovi od 20-30 mm nisu resenje ako nemas neki senzor da detektujes pretnju i SUV da precizno upravljas vatrom.

Netreba tu neznam ni ja kakav radar - recimo nesto u klasi Zirafe i/ili neki opticki sistem sa termovizijom i top od 30 mm.

A slozices se da i za recne brodove najveca opasnost dolazi bas iz vazduha. Svakako su unosa cilj za avijaciju. PO helikopteri su im najveca opasnost.

Da imaju para siguran sam da bi i Rumuni poradili na ovom.

Ovakvo im je PVO zastita ravna nuli tj svodi se na maskiranje i oslanjanje na zemljasku PVO koja realno nemoze da prati ove brodove.

[vathra]

Rade nije poenta od njih napraviti univerzalne brodove vec ih zastiti od napada iz vazduha. Mitraljezi velikog kalibra 12.7-14.5 mm pa cak i topovi od 20-30 mm nisu resenje ako nemas neki senzor da detektujes pretnju i SUV da precizno upravljas vatrom.

Netreba tu neznam ni ja kakav radar - recimo nesto u klasi Zirafe i/ili neki opticki sistem sa termovizijom i top od 30 mm.

A slozices se da i za recne brodove najveca opasnost dolazi bas iz vazduha. Svakako su unosa cilj za avijaciju. PO helikopteri su im najveca opasnost.

Da imaju para siguran sam da bi i Rumuni poradili na ovom.

Ovakvo im je PVO zastita ravna nuli tj svodi se na maskiranje i oslanjanje na zemljasku PVO koja realno nemoze da prati ove brodove.

Проблем је што ни радар ни топови од 30мм не би пуно помогли ПВО заштити брода - модерне ПОВР имају већи домет, а да не помињемо ласерски вођене бомбе и ракете.

Такође, по мени је дискутабилно постављање тенковског топа на овакав брод. Брод је на реци - неколико метара испод нивоа обале, тако да има велик тучен простор близу обале.

[pvanja]

@vathra
Na brod te velicine nije rentabilno staviti neki RS veceg dometa.

Tu se pretpostavlja da postoji neki RS srednjeg dometa 30-50 km pod cijim kisobranom deluje ne samo taj brod vec i ostale jedinici ili da postoji zastita lovacke avijacije.

Ovde se radi o bliskoj PVO, pogotovu od niskoletecih aviona, krstarecih raketa, vodjenih raketa i bombi i ponajvise helikoptera (u zavisnosti sta se hoce postici i koliko para uloziti).

Kad sam napisao top od 30mm to je uzeto kao primer najuniverzalnijeg kalibra koji ponovo nije preskup ali za to mozu da se koriste i hibrdni PVO sistemi recimo instalacijom Pancira ili nekog drugog lako raketnog PVO sistema. U svakom slucaju trebace ti neki senzor sa kojim mozes da otkrijse opasnos da se pripremis za odbaranu/izbegavanje napada i da efikasno upravljas vatrom i danju i nocu.

Mislim da su Rumuni bili prakticni i uzeli kupolu i top od t-55 kao najednostavnije resenje koje je ponovo efikasno za neposrednu podrsku prilikom forsiranja reke.

Za vatrenu podrsku imaju visecevne bacace raketa.

[ZastavnikDjemo]

Ovi brodovi su građeni uglavnom za deltu Dunava, za koju su skoro idealni, i to naročito na potezu Tulča-Sulina-Sveti Đorđe (Sfantul Gheorghe).