Vlasti u Siriji tuku, hapse i ubijaju 28.04.2011.
Sirijski predsednik Bašar al Asad poslao je juče vojsku u prestonicu Damask, dok su njegovi tenkovi već tutnjali ulicama Dare kako bi ugušio demonstracije protiv njegove autokratske vladavine. Protesti širom zemlje [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U trenutku kada je organizacija za ljudska prava Savasija saopštila da su snage bezbednosti do sada ubile najmanje 400 civila, ogroman deo Sirije ponovo su preplavile snage režima. Bez obzira na to što je posle skoro pola veka konačno ukinuto vanredno stanje, zemlja i danas liči na militarizovanu zonu, a analitičari upozoravaju da se Sirija nalazi na ivici totalnog građanskog rata.
- Iz belih autobusa izlaze vojnici u punoj ratnoj spremi - izjavio je za Rojters očevidac iz Dume, predgrađa prestonice, odakle su demonstranti protekle dve sedmice pokušavali da uđu u centar, ali su dočekivani mecima. I danas to područje vrvi od vojnika.
- Više od 2.000 pripadnika snaga bezbednosti raspoređeno je u Dumi, gde su podignuti kontrolni punktovi da bi vojska mogla da legitimišu demonstrante i hapsi simpatizere opozicije - kazao je bivši vojnik, koji nije smeo da se predstavi. On je ispričao da je na ulici video nekoliko kamiona s teškim mitraljezima i tajnu policiju u civilu s jurišnim puškama. To su, po njegovim rečima, pripadnici Republikanske garde, najlojalnije Asadove jedinice. Diplomate kažu da je Asad u ponedeljak poslao u Daru Četvrtu mehanizovanu diviziju, pod komandom svog brata Mahera, u očajničkom pokušaju da zavede red i smiri narod, koji zahteva njegov odlazak sa vlasti i demokratske reforme.
Porodica Asad vlada Sirijom od kada je Bašarov otac, pokojni predsednik Hafez al Asad izvršio puč i došao na vlast 1970. godine. Asad mlađi nimalo nije promenio autokratski politički sistem koji je nasledio 2000. Jedan zapadni analitičar opisuje predsednika, čije ime u prevodu znači “lav”, kao čoveka snažnog stiska ruke, prijatno plavih očiju, odevenog u savršeno skrojeno odelo, besprekornih manira i odličnog engleskog jezika, oftalmologa po struci, generala po vokaciji, a trenutno jednog od najopasnijih diktatora današnjice. Asad je alavitski musliman, pripada jednoj od najnaprednijih islamskih verskih zajednica. Oko tri miliona alavita strahuju da će, ukoliko predsednik bude zbačen s vlasti, postati žrtve progona od strane većinskih sunita.
Posle očeve smrti, Sirija je na Zapadu u sve većoj meri sticala ugled faktora stabilnosti u regionu. Činjenica je, međutim, da Sirija održava bliske odnose sa Iranom, osim toga, kontroliše islamsku terorističku organizaciju Hezbolah u Libanu i podržava antiizraelski teroristički režim Hamasa u pojasu Gaze. Kako je ustanovila komisija UN na čelu sa nemačkim državnim tužiocem Detlevom Melisom, ubistvo libanskog predsednika Rafika al Haririja 2005. navodno je lično naredio Asad. Međutim, Asada ipak teži uspostavljanju mira s Izraelom.
Iako Sirija ima jedan od najrepresivnijih bezbednosnih aparata u arapskom svetu, faktor straha više ne postoji i danas desetine hiljada Sirijaca zahteva svrgavanje vlade. Suprotno Asadovim tvrdnjama, nije reč o stranoj zaveri. Favaz Gerges, profesor za bliskoistočnu politiku na Londonskoj ekonomskoj školi, kaže:
- Reč je o unutrašnjoj pobuni, koja je zahvatila mnoge segmente društva: visokoobrazovanu srednju klasu, borce za ljudska prava, siromašne koji su nezaposleni i pogođeni višegodišnjom sušom i pripadnike uticajnog pokreta Muslimansko bratstvo. Svi oni su razočarani zbog toga što ni 10 godina po dolasku na vlast Asad mlađi nije sproveo obećane reforme, pre svega nije ukinuo monopol vladajuće partije Baas.
Koliko dugo još može da opstane Asadov režim? Profesor Folker Pertes, direktor fondacije Nauka i politika u Berlinu, ističe:
- Trenutno smo svedoci početka kraja Asadove diktature. Asadov klan, međutim, uživa znatno veću podršku u vojsci, nego što je to bio slučaj s Mubarakom u Egiptu, pa nije čudo što je 45-godišnji Asad samouvereno tvrdio da plima arapskih revolucija ne može da stigne do Sirije sve dok nisu izbili neredi u Dari. Zapad treba da izbegava sve što liči na napad spolja. Ujedinjene nacije treba da zauzmu jasan stav, ali ulogu posrednika verovatno mogu da preuzmu samo države poput Turske, Egipta i Saudijske Arabije. Svet je na početku uzdržano kritikovao Asada, ali se retorika sada zaoštrava. Evropske vlade su pozvale Siriju da prekine nasilje. Vašington je saopštio da razmatra uvođenje posebnih sankcija, dok je holandski šef diplomatije Uri Rozental predložio da EU obustavi pomoć Damsku i nametne embargo na oružje i sankcije zvaničnicima.
Jasna Stojković, Maja Anastasijević
Izvor: www.blic.rs
