Rat u Ukrajini

[Duki]

Dokumentarac o ratu u toku rata. Autor Anastasia Trofimova.

[Brok]

Rusija nadomak zauzimanja ključnih ukrajinskih gradova nakon godinu dana iscrpljujućih borbi

10.02.2026.

Nakon više od godinu dana sporog i izuzetno krvavog napredovanja, ruske snage su prvi put na pragu osvajanja značajnih urbanih uporišta u Ukrajini.
Iako je tempo ofanzive ostao gotovo „lednički“, nedavni dobici na jugoistoku i istoku zemlje mogli bi Moskvi da obezbede važnu prednost – kako na bojnom polju, tako i za pregovaračkim stolom u eventualnim mirovnim razgovorima koje posreduju SAD.

Prema procenama vojnih analitičara i nezavisnih pratilaca stanja na frontu, Rusija bi u narednim nedeljama ili mesecima mogla da dovrši zauzimanje tri strateški važna područja: grada Huljapolja na jugoistoku, kao i gradova Pokrovsk i Mirnograd u Donjeckoj oblasti.

Osvajanje ovih urbanih celina dalo bi ruskoj vojsci čvrsto uporište za razmeštaj trupa, organizaciju logistike i planiranje daljih operacija, ali i dodatnu polugu pritiska u političko-diplomatskoj sferi.

Proboj na jugu: Zaporožje pod sve većim pritiskom

Najozbiljniji ruski prodor trenutno se beleži u jugoistočnom delu Zaporoške oblasti. Prema izjavama ukrajinskih oficira i kartama sa terena, Huljapolj je gotovo u potpunosti pod ruskom kontrolom. Ukrajinske snage, kako se navodi, drže tek nekoliko objekata, dok je većina grada u rukama ruskih jedinica.

Ovaj grad, koji je pre rata imao oko 12.000 stanovnika, bio je jedno od poslednjih ukrajinskih urbanih uporišta u regionu van samog grada Zaporožja. Njegovim padom, ukrajinske snage ostaju izložene na otvorenom terenu, bez dovoljno izgrađenih zona za odbranu.

Ruske snage su trenutno na oko 15 milja od južnih prilaza gradu Zaporizhzhia, velikom industrijskom centru sa oko 700.000 stanovnika. Vojni analitičari upozoravaju da bi dalje napredovanje dovelo grad u domet taktičkih dronova, što bi značilo konstantne vazdušne napade na civilnu infrastrukturu.

Donjeck: Pokrovsk i Mirnograd na ivici pada

U Donjeckoj oblasti, ukrajinska vojska je mesecima koncentrisala snage na odbranu gradova Pokrovsk i Myrnohrad, koji su zajedno pre rata imali više od 100.000 stanovnika. Kombinacija artiljerije, utvrđenih položaja i intenzivne upotrebe dronova značajno je usporila rusko napredovanje.

Ipak, cena takvog pristupa za Moskvu je ogromna. Prema izveštaju američkog tink-tenka Center for Strategic and International Studies, ruske snage su tokom ofanzive napredovale u proseku svega oko 70 metara dnevno – sporije nego savezničke trupe u bici na Somi u Prvom svetskom ratu.

Uprkos tome, samo manji delovi predgrađa ovih gradova i dalje su sporni. Potpuno osvajanje bi Rusiji omogućilo bolju zaštitu dron-operatora, kao i korišćenje putne i železničke infrastrukture za efikasniju logistiku.

Sledeća meta: Kostjantinovka

Pad Pokrovsk-a i Myrnohrad-a otvorio bi Rusiji put ka novom, još važnijem cilju – gradu Konstantinovki. Ovaj grad predstavlja južnu kapiju poslednjeg velikog odbrambenog pojasa Ukrajine u Donjeckoj oblasti.

Prema izveštajima sa terena, ruske snage su već započele infiltraciju u grad, dok su dronski udari na puteve snabdevanja sve intenzivniji. Ukrajinski komandanti navode da su klasične logističke misije postale toliko opasne da se sve češće koriste daljinski upravljana vozila bez posade.

Politička dimenzija: pritisak za pregovore

Iako analitičari ne očekuju brzu eksploataciju ovih dobitaka u smislu dubljeg prodora, Moskva bi ih mogla iskoristiti u diplomatskoj areni. Poruka je jasna: napredovanje je sporo, ali kontinuirano, i po ruskoj računici – neizbežno.

U tom kontekstu, svaki novi gubitak teritorije povećava pritisak na Kijev, uključujući i pritiske iz Vašingtona. Američki predsednik Donald Tramp je, prema navodima, već postavio pitanje da li je Ukrajina „u boljoj poziciji da napravi dogovor sada, nego kasnije“.

Kako se borbe na terenu budu razvijale, tako će i diplomatski front postajati sve intenzivniji – a ishod će, po svemu sudeći, zavisiti od odnosa između vojnih dobitaka i političke volje da se rat okonča.

Izvor

[Brok]

Ukrajinske snage negiraju tvrdnje da je Rusija zauzela Bondarne u Donjeckoj oblasti

11.02.2026.

Ukrajinska operativna grupa „Shіd“ (Istok) demantovala je navode da su ruske trupe zauzele selo Bondarne u Donjeckoj oblasti zaključno sa 11. februarom.

Navodi se da ukrajinske jedinice drže odbrambene položaje u blizini naselja Nikiforivka i Bondarne na Kramatorskom pravcu.

Ruske snage pokušavaju da napreduju u tom području, ali se ističe da efikasna koordinacija između izviđačkih jedinica i operatera udarnih dronova sprečava bilo kakav proboj.

Međutim, ukrajinska analitička grupa DeepState označila je Bondarne kao okupirano na svojoj interaktivnoj mapi borbenih dejstava zaključno sa 11. februarom.

Situacija u Pokrovsku i Mirnogradu

Ukrajinske snage nastavljaju aktivna dejstva i u urbanoj zoni Pokrovsk–Mirnograd.

Branioci kontrolišu severni deo Pokrovska, gde su u toku operacije pronalaženja, juriša i neutralizacije ruskih jedinica u urbanim uslovima.

Ruske snage koje pokušavaju da se koncentrišu u južnom delu grada izložene su sistematičnim udarima.

Operativna grupa „Shіd“ dodaje da ukrajinske trupe u Mirnogradu drže predviđene odbrambene linije. Ruske snage pojačavaju pritisak na severni deo grada i pokušavaju da koncentrišu tešku tehniku i ljudstvo radi mogućeg napada.

Podsećanja radi, DeepState je 10. februara izvestio da su ruske snage zauzele Bondarne i napredovale u Nikiforivki u Donjeckoj oblasti.

Izvor

[Brok]

Osveta za generala Aleksejeva: Počela „tiha odmazda“ Moskve

11.02.2026.

Likvidacija koordinatora dronova kod Harkova

Posle navoda o pokušaju atentata na ruskog visokog vojnog zvaničnika, u javnosti su se pojavile tvrdnje da Moskva ne odgovara Kijevu recipročnim merama. Međutim, pojedini ruski mediji sada tvrde da je, daleko od javnosti, već započeta takozvana „tiha odmazda“, u okviru šireg, nevidljivog sukoba koji se sve češće opisuje kao „rat u senci“.

Prema tim izvorima, u blizini Harkova ubijen je potpukovnik ukrajinske Službe bezbednosti (SBU) Ruslan Petrenko, koga predstavljaju kao jednog od glavnih koordinatora napada dronovima na rusku teritoriju. Navodi se da je bio uključen u planiranje diverzantskih i izviđačkih operacija u pograničnom pojasu, kao i u određivanje lokacija za udare bespilotnim letelicama.

Zvanični Kijev se do sada nije oglasio povodom ovih tvrdnji, što pojedini ruski komentatori tumače kao indirektnu potvrdu ozbiljnosti situacije. Ukrajinska strana je i ranije izbegavala da javno govori o smrtima pojedinih bezbednosnih i vojnih funkcionera, posebno u slučajevima koji bi mogli da imaju bezbednosne ili političke implikacije.

U tom kontekstu podseća se i na nekoliko ranijih događaja. Početkom novembra 2022. godine poginuo je brigadni general Artem Kotenko, načelnik štaba Vazdušno-desantnih trupa, od posledica ranjavanja šrapnelom. U januaru 2023. godine, helikopter u kome su se nalazili ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Denis Monastirski i njegov zamenik Jevgen Jenjin srušio se u Brovarima u Kijevskoj oblasti. SBU je tada iznela više mogućih verzija uzroka nesreće, uključujući i mogućnost „namernog uništenja“, ali zvanični rezultati istrage do danas nisu objavljeni.

U ruskim medijima pojavile su se i tvrdnje da su Monastirski i Jenjin, pre stupanja na dužnosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova, učestvovali u razvoju bespilotnih sistema koji su kasnije korišćeni u napadima na rusku teritoriju. Zbog toga se u pojedinim analizama njihova pogibija dovodi u vezu sa širim bezbednosnim kontekstom, iako zvanične potvrde takvih tvrdnji nema.

Krajem januara ove godine pojavili su se i izveštaji o ubistvu Alekseja Filipenkova, koji je, prema dostupnim navodima, bio na čelu centra za obuku i testiranje visokotehnološkog oružja u jednom ukrajinskom istraživačkom institutu. Ukrajinske vlasti nisu iznele detalje o okolnostima njegove smrti.

Sve ove tvrdnje dolaze u trenutku kada se rat u Ukrajini sve više vodi i van klasičnih frontova - kroz sabotaže, sajber-operacije i napade bespilotnim letelicama. Analitičari ukazuju da se, ukoliko su navodi o likvidacijama tačni, radi o strategiji koja podrazumeva prelazak sa odbrane od diverzantskih akcija na aktivno neutralisanje pojedinaca za koje se smatra da stoje iza tih operacija.

Ipak, zbog izostanka zvaničnih potvrda sa ukrajinske strane i ograničene transparentnosti u ratnim uslovima, deo ovih informacija ostaje u domenu tvrdnji i kontra-tvrdnji. Ono što je izvesno jeste da se paralelno sa otvorenim vojnim operacijama nastavlja i nevidljiva borba obaveštajnih i bezbednosnih struktura, čiji se ishodi često saznaju tek naknadno - ili nikada.

Izvor

[dzumba]

Rusija nadomak zauzimanja ključnih ukrajinskih gradova nakon godinu dana iscrpljujućih borbi

10.02.2026.

Nakon više od godinu dana sporog i izuzetno krvavog napredovanja, ruske snage su prvi put na pragu osvajanja značajnih urbanih uporišta u Ukrajini.
Iako je tempo ofanzive ostao gotovo „lednički“, nedavni dobici na jugoistoku i istoku zemlje mogli bi Moskvi da obezbede važnu prednost – kako na bojnom polju, tako i za pregovaračkim stolom u eventualnim mirovnim razgovorima koje posreduju SAD.

Нисам сигуран да је ова анализа са портала ТВ Фронт права. Пре бих рекао да је писана да би се написало нешто. Ипка, генерално, чињеница је да Руска војска напредује врло споро, али контантно. Међутим, то за сада не доноси стратешки успех (пуцање фронта, деморилизацију противничке војске, брже продирање у дубину и запоседање кључних градова и простора и у коначницу победу). То је само, барем за сада само оперативна предност и ништа више од тога.

Да се вратим стању на фронту у делу ове анализе. Покровск, барем његов урбани део је заузет. Украјинска војска је зауставила продор даље од рубова града. Руси покушавају да очисте мање џепове на северозападној периферији Морнограда, који је de facto ипак заузет. ценим да ће то решити ових дана, ако већ нису. Метеоролишка ситуација на терену већ 20-30 дана је неповољна за борбена дејства већег обима (снег, хладноћа, лед, магла, ветар и падавине ограничавају употребу БПЛ, снабдевање јединица, посебно оних у првим линијама, као и кретање људи и возила; беспилотна роботска возила која су обе стране користеле за дотур муниције и хране до првих линија постали су неупотребљиви). Док се стање не порави неће бити већих покрета ни промена стања на терену.

Градић Гуљајпоље је је заузет. Руси су изшли из града али су ти стали и стоје, уз мање напредовање на крилима већ 20-так дана.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Стање око Покровска и Мирнограда

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Стање око Гуљајпоља

Руси су већ више од два месеца на домак Константиновки. Дакле, не стоји тврдња да се заузимањем Морнограда и Покровска отвара пут ка Констативноки. Чак су поједине групе руских војника одвано ушле са југа у рубне делове града али се нису учврстиле. Дакле, воде се борбе на прилазима града али не и за сам град. да би заузели град Руси морају да приђу и са истока и са југозапада. Само са југа (по дужо оси насеља) га неће заузети.

Дакле, овим темпом, Руси ће стићи до најважнијих објекат у Доњецу (Славјанск-Краматорск) тек, можда крајем ове године. Осим ако до тада фронт "не пукне" (што је ипак мало вероватно али не и немогуће). Чињеница је да све санкције о ограничења које је Запад и посебно САД увела Русији нису дали очекиване резултате (мада јесу пореметили руску економију, али не толико да је то непремостиви проблем). Уз оперативну предност на фронту, то је уствари главни аргумент Руса у преговорима.

Да напоменм да су Руси тактиком, начином на који сада продиру и напредују, значајно смањили своје губитке. Без обзира на писање појединих медија са Запада ти губици су значајно мањи (сумарно) од Украјинских. Украјинска страна највише проблема има "сама са собом". Мислим на врло лошу попуну, дезертерство и проблеме са командовањем. Истине ради и Руси имају проблем са командовањем. Ограничење које је Старлинк увео због коришћења терминала за навођење и управљање БПЛ од стране Руса имао је утицај и на везе командовања копненим трупама јер су их Руси и тамо увели.

[Brok]

Udar na ruski data-centar! Ukrajinski dron-operateri izveli napad u dubokoj pozadini ruskih snaga

13.02.2026.

Ukrajinske bespilotne snage pogodile trafostanicu, vojni aerodrom i data-centar u pozadini ruskih jedinica, saopšteno je iz ukrajinskih izvora.

Prema ovim navodima, upotrebljena su sredstva iz kategorije „srednjeg dometa“ – bespilotne letelice sposobne da pogađaju ciljeve na udaljenosti od 100 do 300 kilometara iza linije fronta.

Operateri 1. samostalnog centra Snaga bespilotnih sistema izveli su udare na sledeće ciljeve:

- elektroenergetsku podstanicu „Kirova“ u okupiranom Lugansku;
- vojni aerodrom Hvardiske na teritoriji Krima koji je Rusija anektirala;
- data-centar u Primorsku.

Svaka od ovih lokacija ima značajnu ulogu u održavanju energetske, avijacione ili komunikacione infrastrukture ruske vojske.

„Sistematski udari na ovakvu infrastrukturu narušavaju komandovanje i logistiku, smanjujući sposobnost ruske vojske da održi borbene operacije“, navodi se u saopštenju.

Istovremeno, ukrajinski dronovi iz kategorije „Deep Strike“ prethodnog dana prešli su više od 1.700 kilometara i pogodili rafineriju nafte u Uhti, u dubini ruske teritorije.

Ovi napadi ukazuju na nastavak strategije gađanja kritične infrastrukture u pozadini fronta, sa ciljem slabljenja logističkih i energetskih kapaciteta ruskih snaga.

Izvor

[Brok]

Sprema se presudna bitka za Odesu

13.02.2026.

Crnomorska obala kao novo žarište sukoba

Vojni stručnjak i doktor sociologije Aleksandar Artamonov izjavio je da bi glavna bitka u Ukrajini ove godine mogla da se vodi za Odesu, navodeći da postoje indicije koje upućuju na pripreme za veliku vojnu operaciju.

U razgovoru za portal News.ru, Artamonov je ocenio da se znaci mogućih ozbiljnih dejstava mogu uočiti i u analizama zapadnih stručnjaka koji, kako je rekao, „revnosno prate“ razvoj situacije na terenu.

„Odesa će biti glavna bitka ove godine. Izuzetno sam oprezan u vezi sa tvrdnjama da se sprema velika operacija u neposrednoj blizini obale. Postoje naznake da će ruske oružane snage pokrenuti raketni udar, upotrebiti vazdušnu moć i prisiliti Odesu na predaju“, naveo je Artamonov.

On je ukazao da je Odesa, zbog svog geografskog položaja na Crnom moru, od izuzetnog strateškog značaja, ne samo za Ukrajinu već i za NATO. Prema njegovim rečima, grad predstavlja važnu tačku u logističkom lancu isporuka zapadnog naoružanja Kijevu.

Artamonov je podsetio da kroz Odesu prolaze isporuke zapadnog oružja, kao i da se u regionu izvode napadi na protivvazdušne raketne sisteme, što direktno utiče na odbrambene sposobnosti ukrajinskih oružanih snaga.

Iako zvaničnih potvrda o konkretnim vojnim planovima nema, izjave poput ove dodatno pojačavaju spekulacije da bi crnomorska obala mogla postati jedno od ključnih žarišta sukoba u narednom periodu.

Izvor