Turska na rubu katastrofe u Siriji: Erdogan je vređao saveznike Ankare, a sada žanje onako kako je posejaoM.V.A. 05.03.2020.
Svojeglavi autoritarni vladari koji su izgubili kontrolu, poput turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, skloni su da veruju da sve znaju najbolje i ne podnose kritiku. Zbog takvog stava, posle devet godina bombastičnih pretnji, posredničkog ratovanja i direktnih vojnih intervencija, Erdogan i Turska dospeli su na ivicu katastrofe u Siriji.Sada su Erdogana svi napustili i u sukobu je se sa svim drugim velikim igračima u sirijskoj krizi. Nakon što je Turska prošlog meseca poslala još 7.000 vojnika i opremu u Idlib kako bi ojačala postojeće isturene vojne položaje, Turska se našla u otvorenom ratu s režimom sirijskog predsednika Bašara al Asada. Napadala je i aerodrome i radarska postrojenja daleko iza
“linije fronta” i proglasila sve
“elemente” režima legitimnim ciljevima.
Ono što se sada događa na severozapadu Sirije više nije rat preko posrednika, već direktan sukob između dve teško naoružane susedne države, koji preti da uvuče Tursku dublje u vojni sukob s Rusijom, Asadovim glavnim saveznikom. Erdoganovi predstavnici i mediji lojalni vladi i dalje tvrde da je debakl prošlog utorka, kad su 34 turska vojnika ubijena u napadu na konvoj u Idlibu, bio greška sirijskog režima.
Reklo bi se da je istina potpuno drugačija, piše “Gardijan”. Metin Gurdžan, vojni analitičar koji radi za uglednu regionalnu onlajn platformu “Al Monitor”, tvrdi da je ukupan broj poginulih 55, a lokalni mediji čak spominju podatak o 100 mrtvih. Po svemu sudeći, većina njih nije poginula u bombardovanju sirijskih vazduhoplovnih snaga, već u namernim ruskim vazdušnim napadima posle njih.
Erdogan ne želi da optuži Rusiju, a Kremlj odlučno odbija odgovornost. Međutim, niz događaja prošlog četvrtka koji su počeli turskim napadima na rusku letelicu iznad južnog Idliba, govori suprotno. Turska vatrena dejstva, između ostalog iz ručnih sistema za protivvazdušnu odbranu (Manpads), pretili su i ruskoj strateškoj vazduhoplovnoj bazi Hmejmim.
To je naljutilo ruske komandante - a možda je naređenje i stiglo iz Moskve - koji su nakon višenedeljne uzajamne razmene vatre, povukli crtu i istog dana pogođen je turski konvoj. U satima nakon toga, Moskva je odbacila zahtev Ankare da otvori vazdušni prostor Idliba kako bi se omogućila evakuacija povređenih turskih vojnika, kaže Gurdžan.
Da li je Putinova namera bila da nauči Erdogana pameti? Ako je tako, onda je upalilo. Erdogan sada polaže sve svoje nade u direktan susret s ruskim predsednikom kako bi se sprečili novi sukobi, koje Turska ne može da dobije. U četvrtak će otputovati u Moskvu kako bi zatražio prekid vatre, nakon što je Putin pristao da odvoji vreme za njega.
Međutim, Putin, možda neće biti raspoložen da se povuče, jer žarko želi da okonča sirijski rat, u kome ruske snage već skoro pet godina učestvuju, uz značajne finansijske i ljdske gubitke. U Idlibu, poslednjoj provinciji pod kontrolom pobunjenika, Putin želi pobedu svog kupca, Asada, i pobedu vlastite politike regionalne ekspanzije. Cilj mu je da proglasi značajnu stratešku pobedu na štetu Zapada, a naročito Sjedinjenih Američkih Država, piše “Gardijan”.
Putinov uslov Erdoganu mogao bi da bude potpuno ili delimično povlačenje turske vojske iz Idliba, ali i sa drugih teritorija Sirije pod turskom okupacijom zapadno od Eufrata, kao i iz severoistočnog regiona pod kontrolom Kurda, koji je napao prošle jeseni, izazvavši kontroverze.
Islamski ekstremisti, koje Erdogan podržava u Idlibu, nisu u stanju da se odupru napredovanju sirijsko-ruskih snaga, a SAD i NATO odbijaju da mu pruže značajniju pomoć.
Erdogan ponovo žanje onako kako je posejao, piše “Gardijan”.Uporno se rugao i vređao NATO, SAD i evropske lidere, kupio je ruski sistem za protivvazdušnu odbranu, uprkos oštrom protivljenju Amerike, a ratovanjem protiv sirijskih Kurda doveo u opasnost borbu Zapada protiv Islamske države. Najzad, pokušao je da iskoristi izbegličku sirijsku krizu kako bi naterao EU da se povinuje njegovoj volji i time prouzrokovao haos i patnje na grčko-turskoj granici. Zbog toga ne čudi što ima sve više protivnika u zemlji.
Izvor:
www.blic.rs
