"Živa noćna mora" - 10 godina Sirijskog pakla: Milioni dece ne znaju ni za šta drugo osim za smrt i razaranjeM.I.M. 15.03.2021.
Nakon decenije nezamislivog nasilja i ljudske tragedije koji su obeležili najveći konflikt 21. veka, situacija u Siriji je postala, kako je to opisao generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, “živa noćna mora”.Konflikti su se smanjili, ali posledice su i dalje tu.
- Polovina dece u Siriji nije živela dan bez rata, a 60 odsto građana je u riziku od gladi – rekao je Gutereš povodom 10. godišnjice građanskog rata u Siriji
- Nemoguće je u potpunosti pojmiti razmere razaranja u Siriji, čiji su ljudi pretrpeli neke od najvećih zločina kojima je svet prisustvovao u ovom veku. Razmere ovih zločina su šokantne… Sirija je “ispala” sa naslovnih strana, dok situcija i dalje ostaje živa noćna mora – ukazao je on, preneo je Rojters.
Dok je 2011. izgledalo da će sirijski predsednik Bašar al Asad i njegova vlada pasti u vihoru prodemokratskih protesta koji su zahvatili Bliski istok, deset godina kasnije on je i dalje tu, iako sa ograničenim suverenitetom, dok je zemlja prepuštena stranim silama.
Arapsko prolećeIako se smatra da je ustanak u Siriji počeo 15. marta, to nije bio prvi dan protesta, već dan kad su oni istovremeno zahvatili čitavu naciju. Krajem januara 2011. Tunis, Egipat i Libiju zahvatilo je Arapsko proleće, a nakon nekog vremena protesti su se proširili i na Siriju, u kojoj su demonstracije bile zabranjene pola veka. Prvi skupovi bili su navodno posvećeni podršci ustancima u drugim zemljama regiona, a ne direktno usmereni na Asadovu 40-godišnju vladavinu.
- Pozivali smo na slobodu i demokratiju u Tunisu, Libiji i Egiptu, ali smo u stvari protestovali za Siriju – ističe aktivista Mazen Darviš, prenosi “Frans 24”. Ali, ono što je usledilo nakon 15 marta, pretvorilo se u najgori konflikt na planeti. Polovina predratne populacije od 22 miliona bila je primorana da napusti svoje domove, što je najveći broj razmeštenih u konfliktu od Drugog svetskog rata. Polovina njih je napustila zemlju, neki su došli do Evrope. U haosu koji je pratio izbijanje građanskog sukoba u Siriji, najnasilnija grupa modernog džihada, takozvana Islamska država, proglasila je kalifat koji se protezao preko Sirije i Iraka, a koji je preoblikovao globalni terorizam. Stari neprijatelji, Iran i Sjedinjene Američke Države, poslali su trupe u Siriju da zaštite svoje interese, baš kao i Turska. Rusija je 2015. pokrenula najveću vojnu intervenciju od kolapsa Sovjetskog saveza, u korist Asada.
"Na svakih osam sati jedno dete umre ili bude ranjeno"“Gardijan” navodi da podaci o civilnim žrtvama u Siriji od marta 2011. uvelike variraju, od 117.000-226.000, dok Sirijska Opservatorija za ljudska prava, sa sedištem u Velikoj Britaniji, procenjuje da je za 10 godina rata ubijeno skoro 400.000 ljudi, od čega je vlada odgovorna za smrt više od 117.000, navodi “Frans 24”. Predstavnik UNICEF-a u Siriji Bo Viktor Nilund, rekao je da je “trostruka kriza u 2020. i ove godine pogoršala situaciju za sirijsku decu". Na toj listi su sukobi i ekonomska kriza, a pandemija Kovida-19 dodatno je breme za njih i njihove porodice.
- Od 2011. skoro 12.000 dece je ubijeno ili ranjeno u Siriji, što je jedno dete na svakih osam sati poslednjih 10 godina – naveo je Najlund, dodajući da su to zvanične brojke i da su stvarne verovatno mnogo više.
Jedna od pogođenih u ratu je Sirijka Seham Hamu, koja je u sukobima izgubila više članova porodice.
- Ne želim da se sećam… bilo je previše okrutno – rekla je Rojtersu Hamu, koja je u istoj noći 2016. izgubila muža, sina i unuku kad je projektil pogodio njihovu kuću u Dumi, uporištu pobunjenika blizu prestonice, u kojoj je bilo nekih od najžešćih sukoba tokom rata.
Hemijski napad, ISIS i pomoć Rusije AsaduDuma je deo regiona Istočne Gute koji dopire sve do predgrađa Damaska. Istoimeni grad je bilo mesto u kojem se, kako se sumnja, odigrao hemijski napad u aprilu 2018, koji je doveo do raketnog napada SAD, Francuske i Britanije protiv nekoliko navodnih fabrika za hemijsko oružje u Siriji. I sirijska i ruska vlada su porekle umešanost u takav napad. Vlada je optužena da je koristila hemijsko oružje nad civilnim područjima da potisne otpor i bombardovala gusto naseljena područja, te se sistematski služila tehnikama opsade i izgladnjivanja. Ogromni delovi Alepa, nekad ekonomskog centra i kulturnog nasleđa koji se smatra jednim od najduže naseljenih svetskih gradova u kontinuitetu, sravnjeni su.
Nasilje Islamske države i njena sposobnost da privuče borce iz Evrope i šire uplašili su Zapad, iz kojeg je iščezao rani, prodemokratski entuzijazam. Svet je svoju pažnju preusmerio na borbu protiv džihadista, dalje od sirijskog naroda pritisnutog Asadovom čizmom – vlast se brzo deklarisala kao najbolja odbrana od terorizma.
Asad je preživeo pobunu, ali nije bilo garancija da će preživeti haotični konflikt koji je krenuo kad je počeo da guši demonstracije. Pobunjenici i džihadisti vremenom su oslabili sirijsku vojsku. Ali onda je usledila intervencija Irana i njihovih plaćenika – prvi među njima libanski Hezbolah – kao i masivna ruska intervencija 2015. U jednom trenutku vlada je izgubila kontrolu nad skoro 80 osto teritorije zemlje, uključujući većinu naftnih nalazišta, a pobunjenici su bili na pragu Damaska. Uz pomoć ruskih vazduhoplovnih snaga, opreme i savetnika, kao i šiitskih milicija koje je razmestio Teheran, Asad je krenuo u kampanju da ponovo povrati zemlju. Grad za gradom koji su držali pobunjenici je bombardovan i srušen. Snimci destrukcije upoređuju se sa bombardovanjem Drezdena 1945.
Krhko primirjeKrvave opsade Alepa i Istočne Gute, enklave pobunjenika, okončale su se sporazumima o predaji koji su primenjeni širom zemlje. Džihadisti i pobunjenici su oterani u severozapadnu provinciju Idlib, enklavu sa u kojoj tri miliona ljudi živi u zastrašujućim uslovima pod vlašću džihadističke grupe Hajat Tarir al Šam. Sporazum o primirju koji su Moskva i Ankara, dva glavna igrača u konfliktu, postigle pre oko godinu dana, održao se uprkos sporadičnim sukobima.
Vlada u Damasku sada kontroliše manje od dve trećine nacionalne teritorije, a geograf Fabris Balanš naveo je u nedavnoj studiji da vladine snage kontrolišu svega 15 odsto sirijske granice. Ostalo je pod de fakto kontrolom Turske, SAD, Kurda i snaga koje podržava Iran.
- Spoljne sile nezvanično dele zemlju na više zona uticaja i unilateralno kontrolišu većinu njenih granica – naveo je Balanš.
Prošle godine je broj žrtava bio najmanji od početka rata, opao je broj vojnih operacija. Ali, iako spoljnom svetu deluje da je konflikt suštinski gotov, život za mnoge Sirijce nikad nije bio gori.
- Rat je gotov, u smislu borbi i sukoba, ali rane su još sveže. Sada je ekonomija kriza od koje svi pate, pa iako je rat možda gotov, patnje nisu – rekao je 39-godišnji Hosam iz Damaska.
Prema UN, 60 odsto stanovništva je u riziku od gladi. Sirijska funta izgubila je 98 odsto svoje vrednosti za deceniju, a izveštaj “Vorld vižena” ovog meseca procenjuje da je rat koštao 1,2 biliona dolara. Mnogi Sirijci nemaju čemu da se nadaju.
- Sirija je jedna od najmlađih zemalja u regionu i značajan deo populacije nije ni bio rođen 2011. Ta deca će biti sirijska omladina za pet ili deset godina i oni će želeti budućnost, ekonomske izglede i političke slobode koje im sistem ne može dati ako se ne reformiše – ističe Žil Bertrand, šef delegacije EU u Siriji.
Prema podacima UNICEF-a, skoro pet miliona dece rođeno je u Siriji u poslednjih 10 godina, sa dodatnih milion mališana rođenih van države kao izbeglice u susednoj zemlji. To su milioni dece koji ne znaju ni za šta drugo osim za smrt, izbeglištvo i razaranje.
Izvor:
www.blic.rs
