Понедељак, 08.11.2021.
Бошко Јакшић
Сирија на чекањуИако неке арапске земље обнављају контакте с режимом у Дамаску, о повратку Сирије у Арапску лигу одлучује се у ВашингтонуПоследњих месеци Блиски исток сведочи о значајним променама које би регион требало да припреме за време када ће Сједињене Америчке Државе дефинитивно напустити деценијско упориште својих стратешких интереса и окренути се Азији и Пацифику.
„САД се не повлаче потпуно, али се повлаче, па сви амерички сунитски арапски савезници сада гледају да се заштите и стабилизују регион у ери у којој Америка више неће бити доминантна”, каже Мартин Индјук, дугогодишњи амерички изасланик на Блиском истоку.
Колико се то односи на Сирију? Изгледа да су се неки арапски противници Башара ел Асада помирили с чињеницом да је сиријски председник уз обилату помоћ Русије и Ирана консолидовао власт. Први пут у последњој деценији јордански краљ Абдулах Други је у септембру прихватио Асадов телефонски позив да би размотрили „односе двеју братских земаља”.
С Јорданом је почело тако што је краљ међу првима током посете Вашингтону сугерисао да би требало ублажити санкције Асадовом режиму и позвао америчке конгресмене да ојачају напоре за политичко решење сиријске кризе. Крајем лета одржан је сусрет начелника јорданског генералштаба и сиријског министра обране. Нешто касније је после првог сусрета министара двеју земаља у Аману Јордан најавио отварање граничног прелаза, а јорданска авио-компанија је обновила летове за Дамаск. Шефови дипломатија двеју земаља потом су се састали у Њујорку на маргинама Генералне скупштине УН.
Сличан телефонски позив од Асада примио је у октобру и престолонаследник Емирата, принц Мухамед бин Зајед. Сиријски медији су јавили да се разговарало о јачању веза и сарадње. Емирати су крајем 2018. поново отворили амбасаду у Дамаску, али односи су и даље били замрзнути. УАЕ су подржавали сиријску опозицију, која је сада стешњена на малом простору на северозападу земље, а Асадове снаге контролишу највећи део територије коју су у неким периодима рата изгубили. Позиви су стигли у време када је сиријска привреда тешко притиснута санкцијама Запада и јасно је да је Дамаску неопходно побољшање односа са богатим петро земљама попут Емирата, који запошљавају хиљаде сиријских радника.
Да ли се тиме отвара пут повратка Сирије у Арапску лигу, из које је суспендована почетком рата 2011, када су арапски амбасадори опозвани из Дамаска због Асадовог одбијања резолуције лиге и арапске иницијативе за мир у Сирији?
Било је од тада позива да се чланство Сирије обнови како би се ојачала регионална безбедност Арапа, али ниједна од тих иницијатива није прошла. Саудијска Арабија је опрезнија од Јордана и Емирата. Иако је Ријад послао шефа своје безбедности за Дамаск у мају, такви контакти нису неуобичајени и не морају да значе политичко зближавање. Саудијски представник у УН изјавио је да се званична позиција његове земље према Сирији није променила. Још је прецизирао да би пре нормализације сиријски режим морао да прекине с нападима на енклаве побуњеника и да престане с лошим третманом избеглица. Саудијци имају посебне резерве због блиске сарадње Дамаска и Техерана и очекују да се Сирија званично удаљи од Ирана – што је нереално.
Алжир, Бахреин, Ирак, Либан, Судан, Тунис и УАЕ подржавају повратак Сирије, али одлука Арапске лиге мора да буде једногласна. Знатан број чланица и даље је сумњичав према ситуацији у Сирији. Међу њима је и Египат, који је дипломатске односе са Сиријом прекинуо у првим годинама рата, а после тога је предлагао мировна решења која је Асад одбацивао. Од тада се став Каира своди на трагање за мирним политичким решењем које би гарантовало јединство Сирије и крај тероризму. Египат покушава да Сирију и Ирак удаљи од Ирана. Техеран је војно и на друге начине све време рата подржавао Асада, док су власти у Багдаду под снажним утицајем Ирана због шиитске већине у земљи. Каиро се определио за успорене дипломатске кораке. Египатски министар иностраних послова такође се у Њујорку састао са својим сиријским колегом, што је био први такав контакт у деценији.
Арапска лига само констатује да се њене чланице разилазе око повратка Сирије. Генерални секретар Ахмед Абул Геит изјавио је да је
„сувише рано разговарати на ту тему”, док је његов заменик рекао да
„морамо да погледамо разлоге због којих је Сирија суспендована, а онда ће се можда наћи нови приступ у трагању за начинима да Сирија поврати своју столицу”.САД лагано напуштају Блиски исток, али позиција Вашингтона и даље је одлучујућа. Американци су јасни када је реч о томе: не охрабрују Арапе да нормализују односе са Асадовим режимом и не планирају да то и сами учине. Москва, с друге стране, прижељкује да се њен савезник врати у Арапску лигу, али Руси су свесни да без зеленог светла Америке од тога неће бити ништа. Иако није чланица Арапске лиге, важно је како ће се понашати Турска, која је главни савезник наоружаних група које се противе режиму у Дамаску. Турске трупе су на сиријској територији од 2016, а Реџеп Тајип Ердоган је Асада називао
„терористом”. Владајућа турска Партија правде и развоја сада је заокупљена поправљањем односа са Египтом и Емиратима. Да ли ће и Сирија стићи на ред – није извесно.
Како ствари стоје, Сирија, изолована и под санкцијама, остаје на чекању.
Izvor:
www.politika.rs
