Понедељак, 28.03.2022.
Бошко Јакшић
Москва и Дамаск одлучни да сачувају савезништвоПредседник Асад исказује лојалност Русији, свака од регионалних сила има своје рачунице, а Исламска држава покушава да капиталише на свој начинСуочени с растућом изолацијом, режими у Москви и Дамаску одлучни су да сачувају драгоцено савезништво, које Русији обезбеђује физичко присуство на Блиском истоку, а Сирији заштиту власти која је и даље суочена с различитим изазовима.
Башар ел Асад, који за своју председничку позицију може искључиво да захвали руској војној интервенцији септембра 2015, исказао је потпуну лојалност тако што је Сирија била међу само пет држава које су у Генералној скупштини УН гласале против резолуције осуде руске агресије на Украјину.
„Русија не брани само себе већ читав свет и принципе правде и хуманости”, поручио је Асад председнику Владимиру Путину током телефонског разговора.
„Непријатељ против ког се боре сиријска и руска армија је један. У Сирији је то екстремизам, а у Украјини нацизам.”Сирија је, колико је познато, једина земља која је признала народне републике Доњецк и Лугањск, отцепљене источне делове украјинског Донбаса. Режим у Дамаску је после руске инвазије на Грузију 2008. такође признао сепаратизам Абхазије и Јужне Осетије, а после анексије 2014. и Крим као део Руске Федерације.
Тако је током гласања у УН исцртана минијатурна мапа региона која илуструје сложене односе Блиског истока у турбулентним глобалним временима. Турска и Израел су били за осуду руске инвазије, Иран је био уздржан. Анкара и Техеран су партнери Москве у мировним механизмима од којих се очекује политичко решење за Сирију. Турска има развијене трговинске и војне везе с Русијом, али је као чланица НАТО-а обавезна на минимум сарадње са својим западним партнерима. Да би обезбедила баланс, Анкара је понудила да посредује између Русије и Украјине.
Услуге добре воље понудио је и Израел, који с Москвом тесно сарађује око Сирије, како би Русија, упркос савезништву с Техераном, толерисала нападе на проиранске циљеве. Израелу је Русија важан партнер у контроли иранског нуклеарног програма, али владу премијера Нафталија Бенета то не спречава да одржава односе с Кијевом. Иран је у Сирији на истом фронту као и Русија, али Техеран ипак није гласао против резолуције УН, вероватно да не би додатно компликовао односе са САД и Европском унијом у деликатном тренутку када се на преговорима у Бечу очекује обнова нуклеарног споразума из 2015.
Како позиције Русије и регионалних сила могу да утичу на даљи развој ситуације у Сирији?
Москва је себи обезбедила снажно упориште на Блиском истоку, лука Латакија је њена једина поморска база у „топлом мору” Медитерана, а високи руски војни званичник је недавно потврдио да је Русија конфликт у Сирији употребила као полигон за тестирање оружја и тактике које сада користи у Украјини.
Изјава је навела шефа украјинске дипломатије Дмитра Кулебу да од НАТО-а затражи да не допусти да његова земља постане нова Сирија.
„Дејствујте сада, пре него што буде сувише касно. Не допустите Путину да Украјину претвори у Сирију.”„Треба да се плашимо опсада, што Руси често раде. Сетите се Алепа и Грозног”, рекао је француски министар иностраних послова Жан-Ив ле Дријан, алудирајући на бомбардоване градове у Сирији, односно Чеченији.
Турска и Израел су пажљиво балансирали своје позиције, водећи рачуна да не заоштре односе с Москвом, која остаје чврст Асадов савезник. То значи да ће се контакти с Русијом наставити како би Анкара сачувала своје позиције у сиријској провинцији Идлиб, а Израел штитио своју северну границу. Продужиће се и руско-иранска координација поводом Сирије јер је Москви Техеран неопходан како би ограничио утицаје Турске и Израела. Русија је до сада у Савету безбедности 13 пута уложила вето на осуду режима у Дамаску, али Асад страхује од могућности да Украјина однесе сву пажњу Русије. Високи званичник упућен је за Техеран уз посредну поруку да Москва није једини савезник и да би Иран могао да попуни вакуум.
Асадовим ривалима остало је да се надају да ће украјински рат пробудити амерички интерес да развију политичку и војну стратегију за Сирију.
Све ће, у највећој мери, зависити од развоја ситуације у Украјини. Уколико Русија не оствари своје зацртане циљеве, мораће додатно да се ангажује на европском фронту, што отвара простор за дестабилизацију Сирије и читавог Блиског истока иако Москва не смањује свој војни контингент. Од ситуације створене украјинским ратом покушавају да капиталишу Асадови противници, који се, подржавајући Кијев, надају поразу руских снага у Сирији. Борци Слободне сиријске армије позивају на отварање нових фронтова, а придружују им се и џихадисти Исламске државе, која је већ показала да намерава да искористи могући вакуум.
ИД је појачала акције против Асадових снага и проиранских милиција у гуверноратима на граници према Ираку, подручју које су исламисти напустили после пораза у Сирији 2019, као и у пустињи око Палмире, источно од града Хомса. Ови напади потврђују да је ИД, упркос погибији свог лидера у фебруару и недавног именовања његовог наследника, способна да ангажује своје мале мобилне ћелије које наносе сталне губитке Асадовим снагама.
Izvor:
www.politika.rs
