Razvoj bespilotnih letelica

[Kubovac]

Spremni za Arktički udar: Vežbaju tehnologiju rojeva dronova

Švedska će testirati novu tehnologiju takozvanih rojeva dronova, izjavio je švedski ministar odbrane Pal Jonson.

Ovu tehnologiju su zajednički razvile kompanija za proizvodnju vojne opreme ''Saab'' i oružane snage te zemlje.

Jonson je istakao da je reč o tehnologiji koja je razvijana tokom prošle godine i da će ona biti uvežbana tokom predstojeće vojne vežbe ''Arktički udar'', prenosi Rojters.

''Moraćemo da preduzimamo rizike kako bismo povećali odbrambenu sposobnost brže nego što smo to do sada činili'', naveo je Jonson.

On je istakao da pomenuta tehnologija omogućava da se formiraju rojevi dronova različitih veličina i da oni zatim samostalno rešavaju zadatke.

''Takvi rojevi moći će da vrše i izviđanje, lociranje i identifikacije'', rekao je on.

Švedska je postala članica NATO u martu prošle godine i planira da poveća nacionalna izdvajanja za odbranu kako bi ona dostigla visinu od 2,6 odsto BDP-a 2028. godine.


Izvor

[Brok]

L3Harris otkriva Amorphous softver za autonomiju u upravljanju rojema dronova

10.02.2025.

L3Harris je u ponedeljak predstavio softversku platformu Amorphous za kontrolu velikih rojeva besposadnih sistema u različitim domenima, omogućavajući vazdušnim dronovima, brodovima i drugim platformama da besprekorno rade zajedno.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Softver je dizajniran sa otvorenom arhitekturom kako bi bio nezavisan od platforme i skalabilan. Do sada je kompanija demonstrirala mogućnost povezivanja više sistema, ali zamišlja da Amorphous jednog dana upravlja hiljadama tereta - što je ključni zahtev američkog Ministarstva odbrane dok teži boljoj integraciji besposadnih sistema u operacije. 

Džon Rambou (Jon Rambeau), predsednik odeljenja za integrisane misijske sisteme u kompaniji L3Harris, rekao je novinarima na brifingu prošle sedmice da je vizija kompanije da Amorphous funkcioniše kao dirigent orkestra, pomažući operaterima u komandovanju i kontroli autonomnih sistema. 

„Jedan od velikih problema koji još nije rešen jeste: kako kontrolisati ne 10, ne 100, pa čak ni 1.000, već hiljade jedinica istovremeno“, rekao je Rambou. „To zaista nije nešto što je moguće uraditi isključivo ljudskom kontrolom.“

Dok se neki koncepti za autonomnu komandu i kontrolu oslanjaju na „mothership“ - jednu platformu koja služi kao mozak flote besposadnih sistema - L3Harris zamišlja da Amorphous koordinira "rojem bez vođe", rekao je Tobi Magsig (Toby Magsig), potpredsednik i generalni direktor odeljenja za autonomne sisteme. 

Prema ovom pristupu, umesto da jedna platforma prenosi komande operatera, cela flota sistema bi delila poruku i koordinisala koji deo misije će obaviti koja platforma. Ovo smanjuje rizik od neuspeha misije u slučaju da mothership izgubi komunikacionu vezu ili bude oboren, objasnio je Magsig na istom brifingu. 

Amorphous je već debitovao u prototipovima koje kompanija razvija za različite programe Pentagona, uključujući Replicator, i ima korene u radu koji je L3Harris sproveo za Project Overmatch američke mornarice i eksperimentalne projekte Armijskog istraživačkog laboratorija. 

Za program Replicator - ambicioznu inicijativu Pentagona da do avgusta sledeće godine uvede hiljade besposadnih sistema – L3Harris je izabran u novembru zajedno sa kompanijama Anduril Industries i Swarm Aero kako bi demonstrirao sposobnost koordinacije stotina ili hiljada platformi kroz koncept Autonomous Collaborative Teaming. 

Ovaj program, kojim upravlja Defense Innovation Unit, traži softver koji može da se iterativno nadograđuje i radi na bilo kom hardverskom sistemu. 

Rambou je rekao da kompanija prepoznaje potrebu za otvorenom arhitekturom i da je demonstrirala kako Amorphous može da se integriše sa različitim platformama. Takođe je istakao da je L3Harris sarađivao sa nekoliko manjih kompanija na razvoju korisničkog interfejsa i autonomnih algoritama softvera. 

„Zaista otvorena arhitektura sa objavljenim interfejsima u koje svako može da se uključi biće ključni element uspeha,“ rekao je on. „To je jedna od stvari koje smo implementirali u ovaj dizajn.“

Magsig je odbio da pruži više detalja o Replicator demonstracijama u kojima je Amorphous učestvovao, ali je rekao da je softver već testiran u nekoliko događaja i da će ih biti još mnogo u budućnosti.

Izvor
Ovakvi softveri koji će autonomno da izvršavaju zadatke sa rojevima od po 1.000 dronova su jako opasna a adekvatne odbrane od istih još nije na vidiku.

[Brok]

Poljski „borbeni labud ubica“ novi adut NATO-a? Prerušen špijunski dron spreman za tajne napade!

04.09.2025.

Neobična premijera na sajmu MSPO 2025

U svetu u kojem dronovi postaju svakodnevno oružje na bojištima, Poljska je odlučila da iznenadi javnost predstavljanjem drona Kaczka na međunarodnoj vojnoj izložbi MSPO 2025. Umesto klasičnog kvadkoptera ili FPV sistema, posetioci su ugledali nešto što na prvi pogled liči na mirnog labuda koji pluta na vodi.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ovaj neobičan dizajn odmah je privukao pažnju medija i postao viralni hit na društvenim mrežama. Međutim, ispod elegantne siluete labuda krije se sofisticirana tehnologija za izviđanje, nadzor, pa čak i potencijalne napade.

Zašto „Kaczka“ a ne „labud“?

Naziv drona izazvao je dodatnu zabunu. Kaczka na poljskom znači „patka“, dok je oblik letelice očigledno inspirisan labudom. Ova nelogičnost postala je predmet šala, ali i pokazatelj koliko se projektanti fokusirali na kamuflažu i psihološki efekat, a manje na semantiku.

Po svemu sudeći, ideja je bila da se napravi vozilo koje na vodenim površinama izgleda neupadljivo i prirodno, a labud je za to pogodniji od patke. Upravo zato su konstruktori iz Vojnog instituta kopnenih snaga Poljske odlučili da za svoj projekat koriste „ptičji kamuflažni trik“.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kako izgleda i funkcioniše „labuđi dron“

Iako spolja deluje poput ptice, Kaczka je zapravo kutijasta platforma koja nosi realističnu maketu labuda. U glavi „ptice“ nalazi se kamera, pažljivo integrisana tako da iz daljine ne izaziva sumnju. Odatle dron može da posmatra ciljeve i prikuplja podatke, dok neprijatelj često ni ne pomišlja da je u pitanju špijunsko sredstvo.

Tehničke karakteristike:

    • Domet kontrole: oko 5 kilometara, uz mogućnost autonomnog rada bez stalnih komandi operatera.
    • Nosivost: do 10 kilograma, što omogućava ugradnju eksploziva ili dodatnih senzora.
    • Mobilnost: primarno namenjen za plutanje, ali poseduje male točkove koji mu omogućavaju sporo kretanje po zemlji.
    • Kamuflaža: realistična figura labuda sa kamerom u glavi.
    • Potencijalno naoružanje: zasad nije potvrđeno, ali se pretpostavlja da bi mogao nositi eksplozivne punjenja za diverzantske misije.

Praktično, Kaczka je amfibijski dron, sposoban da kombinuje kretanje po vodi i zemlji, što ga čini pogodnim za specijalne operacije u blizini reka, jezera i močvarnih područja.

Taktičke primene

Dron je prvenstveno namenjen za:

    • tajne izviđačke misije,
    • špijunažu i nadzor kritične infrastrukture,
    • iznenadne napade uz pomoć eksploziva.

Zahvaljujući svom obliku, Kaczka može dugo da pluta u blizini mostova, luka ili vojnih baza, a da nikome ne privuče pažnju. Kada se aktivira, može da služi za prikupljanje podataka ili kao oružje iznenađenja.

Ova vrsta kamuflaže spada u trend tzv. biomimikrije u vojnoj tehnologiji – oponašanje prirodnih oblika kako bi se zavarale neprijateljske snage.

Kritike i dileme

Uprkos viralnoj popularnosti, stručnjaci su podeljeni oko praktične vrednosti Kaczke.

Kritike uključuju:

Cena i efikasnost: Očekuje se da dron bude znatno skuplji od običnih FPV dronova ili kvadkoptera, dok njegove mogućnosti ostaju ograničene.

    • Kamuflaža: Iako iz daljine može da zavara posmatrača, na bližem rastojanju „labud dron“ postaje sumnjiv i upadljiv, što dovodi u pitanje njegovu realnu upotrebu u borbi.
    • Nosivost: Iako može poneti 10 kg, to je nedovoljno za ozbiljnije operacije u poređenju sa većim dronovima ili raketnim sistemima.

Neki vojni analitičari smatraju da je Kaczka više pokazatelj inovativnosti i eksperimenta poljske odbrambene industrije, nego realno sredstvo koje će masovno koristiti vojska.

Kaczka nije jedini projekat koji koristi životinjske oblike za kamuflažu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
    • Kina je već razvila ornitopterske dronove koji imitiraju let ptica, koristeći ih za diskretno izviđanje. Podsetimo, Kina je na 10. sajmu CMITE 2025 u Pekingu predstavila novu generaciju dronova koji imitiraju ptice — ornitoptere, koji se kreću mahanjem krila, gotovo savršeno oponašajući let prave ptice.
    • SAD eksperimentišu sa tzv. „zombi dronovima“, gde su prave uginule ptice pretvarane u bespilotne platforme za špijunažu.
    • Ukrajinski mediji 9. jula 2025. godine objavili su da ruska vojska koristi izviđačke dronove u obliku ptica za špijuniranje ukrajinskih položaja. Prema njihovim tvrdnjama, jedan takav biomorfni dron navodno se srušio na teritoriji pod kontrolom Kijeva.

Ovo pokazuje da vojna industrija širom sveta ulaže u projekte koji se možda čine bizarnim, ali imaju za cilj da iznenade neprijatelja i pruže prednost u specijalnim operacijama.

Fotografije i snimci Kaczke brzo su obišli internet, izazivajući lavinu komentara – od oduševljenja inovativnošću do podsmeha zbog nespretnog dizajna.

Britanski tabloid The Sun nazvao ga je „labudom ubicom sa ciklopskim okom“, dok ukrajinski i baltički mediji ističu da je ovo još jedan primer pokušaja Poljske da pokaže svoju spremnost da investira u nove oblike naoružanja.

Da li je ovo budućnost rata ili gubljenje vremena?

Najveće pitanje ostaje: da li će Kaczka zaista biti upotrebljiv dron na bojištu ili će ostati samo marketinški eksperiment?

Ako se dokaže u realnim uslovima, mogao bi postati efikasno sredstvo za diverzije i prikrivene napade. Sa druge strane, ako ne ispuni očekivanja, Kaczka će ostati zapamćena samo kao egzotičan projekat sa sajma, koji je više privukao medijsku pažnju nego što je doneo praktičnu vrednost.

Poljski dron Kaczka, prerušeni u labuda, predstavlja jedno od najneobičnijih oružja predstavljenih u Evropi poslednjih godina. Njegova kombinacija kamuflaže, amfibijskih sposobnosti i potencijalne upotrebe za napade svakako ga čini intrigantnim projektom.

Međutim, ozbiljne dileme o njegovoj ceni, efikasnosti i stvarnoj taktičkoj vrednosti ostavljaju otvoreno pitanje da li će „labud ubica“ postati revolucionarna inovacija ili samo zanimljiv kuriozitet u istoriji razvoja bespilotnih sistema.

Izvor
Ovaj dron prerušen u labuda deluje kao cirkuska igračka i kod mene izaziva dozu smeha svaki put kad ga vidim. S druge strane, pokušaj Rusa da naprave dron koji liči na veću pticu grabljivicu ima puno više smisla, ali i taj projekat izgleda kao da je nastao na početku sukoba u Ukrajini u nekoj improvizovanoj radionici.

[Brok]

Pentagon pokreće „najveću trku dronova u istoriji“: milijarda dolara za flotu kamikaza do 2027. godine

04.12.2025.

Pentagon je objavio nove detalje o jednom od najambicioznijih programa naoružanja u svojoj istoriji – planu da do 2027. godine nabavi više od 200.000 malih jurišnih dronova, uključujući 30.000 jedinica koje bi vojsci trebalo da stignu već do jula 2026. godine. Reč je o sveobuhvatnoj transformaciji američke borbene moći zasnovanoj na masovnom korišćenju jeftinih, jednostavnih i potrošnih dronova kamikaza, čiji će razvoj i nabavka biti ubrzani kroz novi četvorofazni izazov pod nazivom „Gauntlet“.

Ova inicijativa je direktno povezana sa smernicama koje su ove godine objavili predsednik Donald Tramp i ministar odbrane Pit Hegset, a čiji je cilj obnova američke industrijske baze i stavljanje ogromnog broja pristupačnih dronova u ruke borbenih jedinica. Pentagon ističe da savremena bojišta, od Ukrajine do Crvenog mora, pokazuju da „svaki ratnik mora imati pristup jeftinim i prilagodljivim bespilotnim letelicama“ za misije jednokratnog napada.

Program dominacije dronovima (DDP) predviđa masovne narudžbine uz garanciju fiksne cene. Ministarstvo odbrane očekuje žestoku konkurenciju jer će samo proizvođači koji mogu da ponude dronove koji se proizvode brzo, jeftino i bez ranjivosti u lancu snabdevanja dobiti pristup porudžbinama vrednim do milijardu dolara. Prema trenutnim planovima, iznos iz Zakona o lepoti finansiraće proizvodnju približno 340.000 dronova tokom naredne dve godine.

Čitav proces biće organizovan kroz četiri faze. Svaka faza počinje „Gauntlet“ izazovom u kome vojni operateri testiraju dronove u realnim, taktičkim misijama. U fokusu su dva ključna scenarija: napad na 10 kilometara preko otvorenog prostora i napad na 1 kilometar u simulisanom urbanom okruženju, oba sa minimalnim teretom od dve kilograme. Dobavljači čiji sistemi pokažu najbolje rezultate moći će da dobiju narudžbine od hiljadu ili više jedinica po izuzetno ubrzanoj proceduri.

Tokom faza, broj naručivanih dronova će rasti, dok će se broj proizvođača smanjivati. Pentagon planira da cena po jedinici padne nakon druge faze, kada masovna proizvodnja bude potpuno skalirana. Uz to, navodi se da „prodavci snose rizik razvoja i proizvodnje“, dok se plaćanje vrši po isporuci, što znači da kompanije moraju da obezbede robusne i stabilne kapacitete.

Zahtev za informacije (RFI) upućen industriji traži da se do 10. decembra dostave detaljni predlozi i procene o potencijalnim izazovima pri proizvodnji jeftinih i jednokratnih udarnih sistema u ogromnim količinama. Poseban poziv za tehnička rešenja biće objavljen 17. decembra. Prvi „Gauntlet“ zakazan je za februar i biće otvoren samo za firme iz SAD i zemalja saveza „Pet očiju“.

Američka vojska uveliko oseća pritisak savremenih trendova ratovanja, jer su dronovi za jednokratnu upotrebu postali ključni u Ukrajini, gde se koriste za izviđanje, ometanje i precizne napade. Slični sistemi korišćeni su i u Crvenom moru, gde ih Huti upotrebljavaju za napade na trgovačke brodove. Baš zato Pentagon želi da do 2027. godine izgradi flotu koja može da parira tempu koji su postavili globalni akteri.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Uprkos dosadašnjim naporima uključujući program „Replicator“ koji je pokrenula prethodna administracija, američka vojska i dalje se suočava sa neizvesnošću oko toga da li industrija može da dostigne potrebni obim. Mnoge kompanije nisu imale kapacitete za masovnu proizvodnju u ritmu kakav Pentagon sada zahteva.

U ovoj trci ključnu ulogu ima i Udruženje za međunarodne sisteme bespilotnih vozila. Njegov predsednik Majkl Robins rekao je da Pentagon „koristi pametne, opipljive podsticaje“ da bi motivisao industriju i ubrzao isporuke. Prema njegovim rečima, proces koji kombinuje brze ugovore, plaćanje po isporuci i takmičenje zasnovano na realnim merilima performansi omogućiće američkim kompanijama da povećaju proizvodnju, ojačaju lance snabdevanja i obezbede dominaciju SAD u oblasti dronova.

Ovaj program jasno nagoveštava kako SAD vide ratove sledeće decenije: brzi, masovni, automatizovani i zasnovani na neprekidnom talasu manjih i preciznih udarnih dronova. Kao i obično, Pentagon želi da u njima bude lider, i za sada su spremni da ulože milijardu dolara kako bi to postigli.

Izvor

[Brok]

SAD uvode novu klasu oružja: „Šakal“ spaja brzinu aviona i autonomiju drona

27.01.2026.

Američka kompanija Northrop Grumman objavila je nove tehničke i operativne detalje o razvoju sistema poznatog pod imenom „Šakal“ (Jackal), precizne udarne rakete sa turbomlaznim motorom, projektovane za autonomno delovanje u snažno osporavanim vazdušnim i elektromagnetnim okruženjima. Reč je o oružju koje je prvi put javno predstavljeno u maju 2022. godine, ali je tek krajem avgusta 2025. dobilo jasnije konture kroz objavljene video-materijale i tehničke opise.

„Šakal“ je zamišljen kao sredstvo koje popunjava prazninu između klasične municije za letenje i tradicionalnih krstarećih raketa. Po svojoj ulozi, on kombinuje elemente oba koncepta, ali bez oslanjanja na vazdušnu nadmoć, stalnu komunikaciju sa operaterom ili GPS navigaciju. Sistem koristi visoko preciznu inercijalnu navigaciju (INS) u kombinaciji sa vizuelnim metodama orijentacije, što mu omogućava da funkcioniše čak i u uslovima snažnog elektronskog ometanja.

Prema dostupnim podacima, „Šakal“ dostiže maksimalnu brzinu od oko 600 kilometara na čas, što je višestruko brže od klasičnih bespilotnih letelica-kamikaza. Njegov domet prelazi 100 kilometara, dok je ukupno trajanje leta približno 15 minuta. Deo tog vremena može biti iskorišćen za ograničeno zadržavanje iznad ciljnog područja, tokom kojeg raketa izvodi manevre u obliku osmice, aktivno tražeći i potvrđujući metu pre završnog udara.

Ključna karakteristika sistema nije samo brzina ili domet, već stepen autonomije. „Šakal“ je projektovan tako da može samostalno detektovati, prepoznati i gađati cilj bez intervencije operatera, čak i u situacijama kada su komunikacioni kanali prekinuti ili degradirani. Upravo ta sposobnost čini ga posebno relevantnim za savremene sukobe u kojima se pretpostavlja masovno ometanje satelitske navigacije i veza podataka.

Raketu pokreće turbomlazni motor, a njen korisni teret iznosi oko 4,5 kilograma. Ukupna masa sistema nije zvanično objavljena, ali se prema procenama kreće između 20 i 25 kilograma. Ovi parametri stavljaju „Šakal“ u istu težinsku kategoriju kao ruski „Lanset-3“, čija bojeva glava iznosi između 3 i 5 kilograma. Međutim, razlika u brzini je drastična. Dok „Lanset“ leti brzinom od oko 80 do 100 kilometara na čas, „Šakal“ se kreće brzinom uporedivom sa lakim jurišnim avionom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Modularna arhitektura predstavlja još jednu važnu osobinu sistema. Umesto isključivo bojeve glave, „Šakal“ može nositi različite vrste korisnih tereta, uključujući senzore za izviđanje i procenu štete, kao i pakete za elektronsko ratovanje. Ova fleksibilnost omogućava da se isti osnovni sistem prilagodi različitim zadacima, od preciznog udara do ometanja i provociranja protivničkih sistema protivvazdušne odbrane i komunikacija.

Još jedna bitna prednost je višedomensko lansiranje. „Šakal“ je projektovan za upotrebu sa kopnenih, vazdušnih i pomorskih platformi, što omogućava njegovo raspoređivanje sa disperzovanih pozicija i u blizini linije fronta. Time se smanjuje potreba za angažovanjem skupih platformi sa posadom i izlaganjem visokovrednih letelica zonama povećanog rizika.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U operativnom smislu, „Šakal“ je odgovor na konkretan problem sa kojim se suočava američka vojska. U potencijalnim sukobima visokog intenziteta, posebno u Pacifiku ili u istočnoj Evropi, više se ne može podrazumevati potpuna vazdušna nadmoć, neometan GPS signal ili neograničene zalihe skupih krstarećih raketa dugog dometa. U takvom okruženju, američke snage traže način da generišu masovne, precizne efekte uz niže troškove i veću otpornost sistema.

U poređenju sa raketama kao što su JASSM-ER ili Tomahawk, „Šakal“ svesno žrtvuje duboki strateški domet i veliku bojevu glavu. Zauzvrat, nudi kraće vreme reakcije, nižu cenu, mogućnost masovne upotrebe i znatno veću fleksibilnost u izboru misije. U odnosu na postojeće municije za letenje poput Switchblade 300 i 600, „Šakal“ se razlikuje po brzini, dometu i načinu upotrebe. Dok su Switchblade sistemi namenjeni neposrednoj podršci malih jedinica, „Šakal“ je zamišljen kao sredstvo brzog udara koje može delovati dublje u protivničkoj pozadini.

Posebnu pažnju izazvale su tvrdnje o potencijalnoj upotrebi u rojevima. Iako se na društvenim mrežama i u nezvaničnim komentarima pominje koordinisano delovanje više raketa koje međusobno razmenjuju podatke i raspodeljuju ciljeve, zvanične objave proizvođača su opreznije. Javna dokumentacija naglašava autonomiju, otpornost na ometanje i modularnost, ali ne potvrđuje da je potpuno razvijeno dinamičko kooperativno ponašanje roja već demonstrirano u realnim uslovima. Ipak, osnovni tehnički elementi potrebni za takav koncept već su prisutni.

Ako se u budućnosti autonomija sistema „Šakal“ poveže sa dokazanim kooperativnim taktikama, operativni efekti mogli bi biti značajni. Zasićenje protivvazdušne odbrane, automatsko dodeljivanje prioriteta ciljevima i održavanje tempa napada čak i uz gubitke pojedinačnih platformi predstavljaju upravo onaj tip distribuirane i otporne vatrene moći ka kojoj teže američke oružane snage. U tom smislu, „Šakal“ nije samo novo oružje, već indikator šire promene u načinu na koji SAD planiraju da vode rat u uslovima ravnopravnog ili tehnički naprednog protivnika.

Izvor