Prvi jugoslovenski digitalni računar - CER 10 (1960.)

[Trifko]

Tito obezbedio novac za pravljenje prvog jugoslovenskog računara

Prvi digitalni računar CER 10, koji je proizveden 1960. godine u Institutu „Vinča”, doneo je tadašnjoj Jugoslaviji privilegiju da se nađe među pet zemalja u Evropi koje su imale sopstvenu proizvodnju tzv. digitalnih mozgova. Bio je to, zapravo, jedan od 10 računara koji su postojali na svetu. Računar, koji je tada napravio tim od oko 70 ljudi, zauzimao je sobu od 80 kvadrata, bio je namenjen za potrebe tadašnje savezne vlade, a za njegovu proizvodnju finansiranje je obezbedio lično Josip Broz Tito.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Moćna mašina za svoje vreme: CER 10

CER (cifarski elektronski računar) model 10 prvi je digitalni računar napravljen u SFRJ. Njegova proizvodnja trajala je od 1956. do 1960. godine, delom u Institutu „Vinča”, a delom u Institutu „Mihajlo Pupin”. To je bio prvi računar sa elektronskim cevima, tranzistorima i elektronskim relejima, koji su do tada u Evropi proizvodili samo Engleska, Nemačka, Francuska i Rusija.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Teleprinter je služio za štampanje podataka koje je proizvodio CER 10

Inače, CER 10 je dizajnirao profesor doktor Tihomir Aleksić, a tokom četiri godine projektovala ga je i izradila ekipa: dr Rajko Tomović, dr Ahmed Mandžić, dr Vukašin Masnikosa, inž. Petar Vrbavac, inž. Dušan Hristović, dr Milojko Marić, desetak tehničara i brojno osoblje.- To je bio posao od državnog značaja i finansiranje je obezbedio lično Broz. Mi smo dobili zadatak najpre da napravimo dva računara, jedan za saveznu vladu, a drugi za Nuklearnu komisiju, ali smo potrošili sva sredstva i napravili samo jedan. Proizvodnja je trajala četiri godine, ali smo mi gotovo deceniju pre toga bili u raznim evropskim i svetskim institutima i učili kako se proizvode računari. U Srbiji je pre njega postojao računar, ali nije bio naše proizvodnje, već je kupljen za potrebe popisa stanovništva. Računar CER 10 sastojao se od šest metalnih ormana dva puta dva metra, u sobi od oko 80 kvadrata, koja je imala dupli pod, kojim su prolazili kablovi koji su sve to povezivali. Proizvodnja je trajala toliko dugo jer smo gotovo svaki deo radili ručno, a usput i poboljšavali - priča za „Blic” Dušan Hristović, jedan od tvoraca prvog digitalnog računara u Jugoslaviji.
U jesen 1960. godine, CER 10 je svečano izložen na Beogradskom sajmu. Nakon toga krenula je upotreba računara, stigle su pohvale za doprinos računarskoj industriji iz celog sveta, a na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu počela su predavanja o digitalnim računarima.
 - Od 1963. godine, CER 10 koristio je TANJUG i preko njega su naredne četiri godine u etar puštane sve vesti u Jugoslaviji. Moram da napomenem da nam nije tada taj posao nešto posebno bio plaćen, ali smo bili izuzetno cenjeni u Jugoslaviji, ali i u celoj Evropi. Kasnije smo krenuli s proizvodnjom CER 11, pa onda CER 20, CER 200, i tako sve do raspada Jugoslavije. Radili smo računare za Generalštab, pošte, opremali sve bitne institucije u zemlji, ali nikad nije zaživela masovna proizvodnja - objašnjava Hristović.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Finansijsku podršku obezbedio lično Tito: Tim koji je stvorio CER 10

Kako to usled nebrige obično biva, jedinstveni CER 10 završio je na tavanu Elektrotehničke škole, nakon što su se na njemu učili srednjoškolci. Delovi su bili pokidani, kućišta izgorela, a jedan deo računara završio je na smetlištu.
- Kasnije je to popravljano, slikano, jedva smo našli brošure s komandama i opisom proizvodnje. Na kraju, Institut „Mihajlo Pupin” poklonio je računar Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, a jedan orman se i dalje nalazi na Akademiji nauka.

Cer 10 u brojkama
 
1.750 elektronskih cevi
1.500 tranzistora i 14.000 germanijumskih dioda
Sekundarna memorija: bušena papirna traka
 Brzina: min. 1600 sabiranja u sekundi (50.000 opepacija/sek)

Špijuniranje Britanaca

- Tadašnji računari služili su, naravno, i za dešifrovanje inostranih poruka. Tako je CER 10 uhvatio poruku koju su Britanci slali iz Egipta tokom raspada Ujedinjenog Arapskog Kraljevstva. Tu poruku Tito je avionom poslao telegramom Abdelu Naseru, tadašnjem vladaru Egipta, čime je razljutio Britance, a pokupio simpatije egipatskog naroda - prepričava Hristović.

Izvor: www.blic.rs

[rotring]

Jos jedan od dokaza da smo se "trtili" svuda.......

[proxy1969]

Jos jedan od dokaza da smo se "trtili" svuda.......

Ali ipak je bilo i uspješnih primjera hvatanja koraka u tahničko – tehnološkom smislu, iz današnje perspektive koja vlada unutar regije nastale raspadom bivše države; uništene industrije i proizvodnje na koljenima, a o naprednim tehnologijama bolje da i ne pričamo, teško je zamisliti da je ex SFRJ u jednom trenutku bila prva po nečemu u Europi, i to u tehnološkoj inovaciji koja se rasprostranila nevjerojatnom brzinom. Dogodilo se to 1971. kada je jedna hrvatska tvrtka iz malog istarskog gradića Buja, izbacila prvi europski elektronički džepni kalkulator, i to odmah iza Amerikanaca i Japanaca. Ime te tvrtke, Digitron, u bivšoj je državi postalo eponim za “džepna računala”, radilo se o modelu DB 800, spretnom spoju dizajna i funkcionalnosti, spravici malenih dimenzija koja je mogla obavljati zahtjevne matematičke funkcije, a rezultate je u istoj sekundi izbacivala na LED zaslonu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ORIĆAREB]

Male i nejake zemlje, "pokošene" su onog momenta kad više nisu bile u stanju da proizvedu kao takve elementarne stavari.
Ko danas prizvodi Procesore, Diskove, Specijalne Čipove, Magnetrone itd, itd. To mogu samo jake korporacije i jake zemlje.
Malima ostaje tek ako mogu kupiti takvo nešto i da budu sretne ako to znaju sklopiti. A onda više to nije to, takvim načinom
nemožeš nikad biti među vodećim u svijetu.
I to u Bujama. Lijepo je da su to izbacili na Balkansko tržište, ali mislim da su u principu bili obični "Sklapači".
Kupili su i uvezli gotov materijal i sklopili i to je to. Volio bi da me neko demantira u vezi sa tim....

[FF]

U firmi u kojoj ja radim uveden je jedan od prvih procesnih računara za upravljanje proizvodnjom u Jugoslaviji (prvi je navodno bio u valjevskom Krušiku). Ovaj naš je napravio i isporučio Honeywell i tada je (krajem 70-tih) jedna ekipa na čelu sa glavim inženjerom za elektroniku išla preko bare na 6 meseci na obuku i da izvrši prijem opreme. I kad su se vratili iz Amerike, onako puni sebe (kako to banderaši umeju i da budu) počnu da veličaju sve što su tamo videli i da objašnjavju kako je to sada revolucija i da nema važnije stvari. I tadašnji tehnički direktor (još uvek prisutan), inače mašinac po struci sluša ih i onda u jednom momentu pita:

- koliko košta taj vaš kompjuter?

- oko milion DEM.

- e, ovo moje (misli na ostalu opremu) košta 99 miliona, zato jezik za zube i bez euforije 

[madmitch]

Ako se dobro sječam iz priča, prvi veči kompjuter, onaj na kartice, u Sloveniji, bio je u Zavodu za zdravstveno osiguranje Slovenije. Navodno je bio tako jak, da su njegove kapacitete iznajmljivali i drugima.
Isto je to bilo početkom sedamdesetih.

[vathra]

U firmi u kojoj ja radim uveden je jedan od prvih procesnih računara za upravljanje proizvodnjom u Jugoslaviji (prvi je navodno bio u valjevskom Krušiku). Ovaj naš je napravio i isporučio Honeywell i tada je (krajem 70-tih) jedna ekipa na čelu sa glavim inženjerom za elektroniku išla preko bare na 6 meseci na obuku i da izvrši prijem opreme.

Хмм, да ли сте њега променили пре неку годину, кад је хард почео да ”кашљуца”.

Špijuniranje Britanaca

- Tadašnji računari služili su, naravno, i za dešifrovanje inostranih poruka. Tako je CER 10 uhvatio poruku koju su Britanci slali iz Egipta tokom raspada Ujedinjenog Arapskog Kraljevstva. Tu poruku Tito je avionom poslao telegramom Abdelu Naseru, tadašnjem vladaru Egipta, čime je razljutio Britance, a pokupio simpatije egipatskog naroda - prepričava Hristović.

Да, рачунар је сам ухватио поруку и дешифровао је 

[Solaris]

Još jedna slika ovog čuda.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2010&mm=12&nav_id=479167

poz.

[FF]

Хмм, да ли сте њега променили пре неку годину, кад је хард почео да ”кашљуца”.

Taj je promenjen još dok sam ja učio prva slova i brojke 

Zadnja ugradnja procesnog računara bila je pre 2 godine. Isto Honeywell, milionče eurića, po gabaritima ne odstupa mnogo od ovih praistorijskih. 

[dzumba]

Не да је име фабрике "Дигитрон" било синоним за "џепно рачунало" већ је то и остало. Сви знају шта је дигитрон, али не знају да је то име фабрике из Буја која је прва избацила тај производ (као домаћи) на наше тржиште. Дигитрон је израђивао и опрему за војску - геофонске систем (СОГ) и тзв. инфрацрвене ограде и још понешто.

[Hrundi]

Početkom i sredinom 70-ih tadašnji uvoznik IBM opreme za Jugoslaviju bila je firma čijeg se naziva više ne sjećam (neko ili nelogično ili preobično ime, ili Avtotehna ili neki od Interexporta, Inex-neštoa...). Ime firme je nebitno. Bitno je da su imali prvi centar za obuku za rad na računarima koji je bio smješten na cijelom prvom katu hotela Grajski dvor u Radovljici.

Ovo znam jer smo zahvaljujući fascinaciji moje majke Slovenijom i njenoj ljubavi prema planinama svake godine provodili zimske ferije baš u Radovljici (njena forma imala je neke super povlaštene cijene u tom hotelu).

Ja sam još sa 7-8 godina naučio tipkati na mašini (našao mi otac zanimaciju da me smiri  ) i kad sam sa svojih 10-ak prvi put vidio to čudo, nekom igrom slučaja dali su mi da unosim podatke na terminalu. Naime, sustav unošenja podataka bio je na bušenim karticama i postojao je veliki broj terminala za unos podataka, mislim barem 20. Čike i tete odmah su shvatili da će mali za sitnu lovu satima unosit podatke dok bi oni sjedili za šankom.

Naravno da mi rada nije bilo uopće jasno što je u stvari računalo i što točno radi ali sam taj veliki IBM znao u detalje. Centralne jedinice bile su 4 velika ormara, otprilike veličine ovih sa slika i u njemu je bila neka elektronika koja je zujala sa zelenim diodama koje su se palile i gasile. Siguran sam da je sve bilo bazirano na poluprovodničkoj tehnici jer lampi nije bilo. Lampe sam već tad znao prepoznati jes sam doma na TV stalno mijenjao PCL-86 i PC-82 koje su stalno pregorijevale. 

Uz centralne jedinice bilo je još možda 10-ak 'velikih magnetofona' na kojima su se trake (kasnije sam prepoznao da su bile trake od 2") neprekidno vrtile naprijed-nazad uz nele čudne zvuke kao nekih prekidača kad god bi traka stala ili krenula (najvjerojatnije releji). Trake su se čuvale u plastičnim kutijama koje su se vertikalno slagale u posebne ormare sa vođicama.

Meni je najfascinantniji dio opreme bio štampač, jedan ogroman stroj veličine škrinje za dubinsko zamrzavanje (recimo 300l) u koji je ulazio harmonika-papir sa perforacijama i izlazio štampan na drugom kraju uz ogromnu buku. Kasnije sam shvatio da je štampač bio matrični ali veličina iglice bila je za kasnije komercijalne štampače nevjerojatna; recimo da je svaka iglica bila pola debljine žigice/šibice. Papir je bio na linije, zeleno-bijeli i druge godine su mi dali da nešto napišem i ponesem. Sjećam se da sam napravio listu svih đaka iz svog razreda i štampao je u 40 primjeraka na neprekidnom papiru čime sam izazvao divljenje ne samo đaka nego i razrednice.

Cijeli dio kata na kojem su bili procesori i memorije bio je zastakljen i klimatiziran.

Puno godina kasnije slučajno sam upoznao nekog tipa koji je tada nešto radio za IBM i rekao mi je da su radili i komercijalno za velike firme, iznajmljivali računarsko vrijeme. Veli da je većina firmi računala plaće a samo jedna, neka metalska firma iz Slovenije koristila ga je za neke proračune.

Godine su otprilike 1973-76.

[madmitch]

Intertrade, Moše Pijadeva 9 (sada Kolodvorska 9), 61000 ljubljana

[Brok]

Ali ipak je bilo i uspješnih primjera hvatanja koraka u tahničko – tehnološkom smislu, iz današnje perspektive koja vlada unutar regije nastale raspadom bivše države; uništene industrije i proizvodnje na koljenima, a o naprednim tehnologijama bolje da i ne pričamo, teško je zamisliti da je ex SFRJ u jednom trenutku bila prva po nečemu u Europi, i to u tehnološkoj inovaciji koja se rasprostranila nevjerojatnom brzinom...

Slažem se u potpunosti.

[ORIĆAREB]

Ali ipak je bilo i uspješnih primjera hvatanja koraka u tahničko – tehnološkom smislu, iz današnje perspektive koja vlada unutar regije nastale raspadom bivše države; uništene industrije i proizvodnje na koljenima, a o naprednim tehnologijama bolje da i ne pričamo, teško je zamisliti da je ex SFRJ u jednom trenutku bila prva po nečemu u Europi, i to u tehnološkoj inovaciji koja se rasprostranila nevjerojatnom brzinom...

Slažem se u potpunosti.

Mi bi i danas mogli puno toga napraviti, ali samo u sferi Softvera. I to u izvornom smislu. Ali koči nas Hardver. Nemamo tehnologiju kao
i sve ostale male zemlje. Kad bi imali neometanu hardversku pordšku, u Softveru bi se sigurno mogli nositi i na svjetskom nivou i to
ravnopravno i više. Sve se svodi na kraju na ono što je morao uraditi i Nikola Tesla. Otišao je tamo gde su mu se umne mogućnosti mogle i pretvoriti u stvarnost....

[leut]

Na Fakultetu elektrotehnike, strojarstva i brodogradnje u Splitu (FESB) pred ulazom u fakultetsku knjižnicu izloženo je računalo tipa Iskra ZUSE Z-23/V nabavljeno 1966. uz pomoć splitskog gospodarstva, kada je i osnovan Računski centar na FESB-u (tada Elektrotehničkom fakultetu, današnji naziv je dobio 1971.). To je bilo prvo računalo u Dalmaciji, a možda i u cijeloj tadašnjoj SR Hrvatskoj (svakako jedno od prvih). Žao mi je što nemam njegovu sliku, al prošetat ću kad uhvatim vremena i slikati. Osim za potrebe Fakulteta, računalo je služilo i za potrebe tadašnjeg gospodarstva.
Uz računalo je izložen i prigodni članak iz Vjesnika iz tog vremena.