Spartanski kralj LEONIDA!

[dzumba]

Подаци о броју робова (250000 спартанских робова), величини војски (2 милиона припадника персијанске војске) су апсолутно претеране, да не кажем немогуће. Уопште, бројни подаци из тог периода су најчешће преувеличани.

Ни данас, на простору који је покривала ондашња државица Спарта, не живи толико становника. Број становника је посебно у то време био директно условљен могућношћу производње хране и заштите од болести. Технологија земљорадње је била врло примитивна да би могла обезбедити прехрану толиког броја људи, макар и робова. Болести су харале и просечни животни век једва да је достизао 40 година у просеку (највероватније и мање). Робови су држани због производње хране и других нужних послова. Ипак су храну производили не само за господаре него и за себе, макар само да преживе. На тој територији није било могуће произвести толику храну (за најмање 300000 људи са све робовима). Да су спартанци могли да произведу толику храну било би њих знатно више од 8000 војно способних (или око 40000 укупног становништва, од чега 2/3 деце и жена).

Покретање више десетина хиљада људи (војника) изван свог свакодневног станишта подразумевало је обезбеђивање исхране. У то време се то најчешће решавало "из месних извора", односно пљачке, плена. Могућности ношења "провијанта" (конзервиране и свеже хране) су били битно ограничене. Томе треба додати и храну и воду за животиње (коње и стоку за вучу или ону која је коришћена за исхрану). Велики походи су подразумевали управо стоку за исхрану, људство, па жене за припрему хране и обезбеђивање хране.  И сад замислите 2.000.000 војника који хоће да једу и пију воду сваки дан, распоређених на територији где не живи више од стотинак хиљада (највероватније мање, дакле десетина хиљада) људи од којих ови први отимају храну.  Па цела Грчка у то време није имала ни милион становника (ако их је уопште у то време било толико на територији коју данас зовемо Грчка). Историчари кажу да је на територији Римског царства у напону моћи живело око 20.000.000 становника. А све ово о чему причамо се дешавало пар стотина година раније, на више десетина пита мањој територији и у економски лошије време. Дакле, све поменуте бројке су претеране, односно немогуће.

[wermez]

Na sve to treba dodati boleštine koje su uvek pratile vojsku u stara vremena, posebno za vreme logorovanja.
Bitke nisu uvek počinjale nailaskom jedne vojske na drugu. Prinosile su se žrtve dok žreci ne bi pročitali povoljne znake. Nije se to uvek događalo iz prve, umelo je da potraje danima (Ksenofont). Tek kad bi utroba kurbana izgledala povoljno, usledio bi napad. A za to vreme...

[kumbor]

Džigerica je bila čuvena sirovina za proročište.

[korisnik]

I ja mislim da je cifra od 2 miliona vojnika preterana, i ima samo za cilj da uveliča mit o Sartancima, i ako ti podaci potiču od istoričara sa univerziteta Velsa, Kembridža, Teksasa i Prinstona...
Takođe je moguće da je i broj robova čak i udvostručen, jer pisanih dokumenata ima jako malo, i oni postojeći su od istoričara Herodota koji je sve pisao isključivo po priči samih Spartanaca, i to 40 godina posle bitke. Naravno da su sami Spartanci od toga vremenom napravili i veći mit nego on stavrno jeste.
To se i danas radi, "kite" se priče, ono loše se nekako brzo zaboravi i ne pominje se, dok se podvizi uveličavaju.

Pominjanje tolikog broja robova je najverovatnije iz razloga jer Spartanci nisu učestvovali u bitci kod Maratona, pa bi to došlo kao neko opravdanje, jer njima su pretile stalno pobune.

Gledanje "budućnosti" iz džigrice je mnogo puta odlučivalo kod Spartanaca da li će uopšte ući u bitku.

Treba pomenuti da je spartanska kraljica Gorgo, bratanica a posle supruga kralja Leonida, jedna od retkih žena u Sparti koja je imala i politički uticaj.

Hvala Džumba na pojašnjenu, odmah se primećuje vojno obrazovanje.