Deset žena u vojsci koje su promenile istoriju

[barbakan]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
1. Jovanka Orleanka
Simbol revolucije
 
Iako je rođena kao ćerka seljaka u istočnoj Francuskoj, Jovanka Orleanka je danas simbol ženske moći. Tokom stogodišnjeg rata ona je pomagala francuskoj vojsci da pobedi u mnogim bitkama.
 
Naravno, morala je da se prilagodi životu vojnika, pa je kosu ošišala kratko i nosila je mušku garderobu.
 
Mnogi nisu verovali da Jovanka može da bude vojskovođa i sačuva svoju zemlju od britanske invazije, ali su se prevarili.
 
Zbog svog vojnog umeća često je komunicirala i sa kraljem. Zarobljena je 30. maja 1430. i poslata je u zatvor u Ruenu. Optužena je za jeres, osuđena na smrt i spaljena na lomači, a 1456. joj je suđeno posthumno i zaključeno je da je nevina. Proglasili su je mučenicom i sveticom.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
2. Meri I. Voker
Dobila medalju časti
 
Rođena je u Njujorku u porodici abolicionista, a danas važi za prvu i jedinu ženu u vojsci koja je primila medalju časti od kongresa za svoja dela tokom Građanskog rata.
 
Dok nije počela vojnu službu, bila je poznata po tome što se zalagala za prava žena i reformu u oblačenju. Bila je jedina žena koja je diplomirala medicinu na koledžu Sirakuza.
 
Ubrzo pošto je dobila diplomu, počeo je rat i ona se dobrovoljno prijavila kao medicinski oficir, ali je odbijena. Iako je bila žrtva polne diskriminacije, nije odusutala i postala je asistent hirurga u vojnoj jedinici u Kamberlendu 1863. U novembru 1865. dobila je Orden časti.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
3. Eni Dži Foks
Spasavanje posle Perl Harbura
Rođena je u avgustu 1893. i prva je žena koja je dobila Purpurno srce za hrabrost u vojnom korpusu medicinskih sestara.
 
Dobila je i Bronzanu zvezdu. Foksova je odigrala veliku ulogu u pomaganju američkim vojnicima posle napada na Perl Harbur.
 
Ona je bila prva žena poručnik i glavna medicinska sestra na Havajima. Priča se da je i tokom najintenzivnijih bombardovanja mirno nastavila da neguje ranjenike.
 
Tokom Drugog svetskog rata je dodeljeno oko 964.409 Purpurnih srca, od čega je 287 dodeljeno ženama. 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
4. Elizabet C. Njukjum
Meksičko-američki rat
Pošto je niko nije pozvao u vojsku, Elizabet je u septembru 1847. sama pronašla način da učestvuje u meksičko-američkom ratu.
 
Kao žena morala je da nađe načine da se uklopi, pa se, kao i Jovanka, oblačila kao muškarac.
 
Uspešno se borila protiv američkih urođenika u Dodž Sitiju.
 
Kada je posle 10 meseci vojevanja razotkriveno da je žena, diskreditovana je iz vojske i nikada joj nisu dozvolili da se vrati.
 
U julu 1848. je primila zahvalnicu zbog vojnih dužnosti koje je obavljala. Kongres je odlučio da joj pokloni zemlju, ali i novčanu nadoknadu.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
5. Oveta Kalp Hobi
Poručnik iz Teksasa
Poručnik Oveta Kalp Hobi je prva žena koja je od američke vojske dobila medalju za časno služenje zemlji.
 
Rođena je u Teksasu i pohađala je ženski koledž, ali i univerzitet, tako da je imala dve diplome.
 
Udala se za Vilijama Hobija, koji je bio bivši guverner Teksasa i izdavač novina “Hjuston post”.
 
Oveta je u suprugovim novinama dobila posao urednice i često je tretirala ratne teme.
 
Tokom rata se priključila ženskoj armiji pomoćnog korpusa. To su žene koje su prve nosile vojnu uniformu. Postala je poručnik, a dobila je i medalju.
 
Predsednik Ajzenhauer je imenovao za šefa Federalne bezbednosne agencije. Kasnije je radila za mnoge državne službe. Umrla je 1995. godine.
 

[barbakan]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
6. Loreta Volš
Prva žena u mornarici
Loreta Volš je rođena u Filadelfiji u aprilu 1896. godine. Ona je prva žena u Americi koja se priključila mornarici.
 
Prvi svetski rat je već bio u zamahu i Nemci su upravo objavili da planiraju da upotrebe svoju podmornicu u borbi protiv Alijanse, a to je podrazumevalo da će napadati i američke brodove.
 
Uništili su četiri američka broda i ubili su 15 vojnika. Kao posledica toga američki trgovački brodovi su naoružani i dobili su instrukciju da napadnu bilo koju podmornicu koja im se nađe na putu.
 
Ovi događaji su privukli i Loretu da se prijavi u mornaricu 17. marta 1917. Posle nekoliko dana ova 18-godišnjakinja postala je prva žena podoficir. 
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
7. Elsi S. Ot
Sestra među pilotima
Iako su mnoge dame tokom ratnih vremena u vojsci radile kao medicinske sestre, Elsi je bila prva sestra zadužena za vazduhoplovne jedinice.
 
Postala je jedinstvena pošto je učestvovala u prvom interkontinentalnom evakuacionom letu u januaru 1943.
 
Iznenađujuće je da Otova nije imala nikakvu formalnu obuku za vazdušnu evakuaciju i pre toga nikada nije letela avionom.
 
Dok je bila stacionirana u bolnici u Karačiju rekli su joj da treba da brine o petoro pacijenata tokom evakuacionog leta. Elsi se šest dana brinula o njima sve dok avion nije sleteo u Vašington.
 
Ona je prva žena kojoj je dodeljen Orden vazduhoplovnih američkih snaga.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
8. Laskarina Bubolina
Heroina grčkog ustanka
Laskarina Bubolina (1771-1825) bila je komandant grčke mornarice, heroina grčkog rata za nezavisnost. Bila je ćerka kapetana, a rođena je u zatvoru u Konstantinopolju, gde je njen otac zatvoren od Otomanskog carstva.
 
Bubolkina se pridružila Filiki Etairei, organizaciji koja je pripremala Grčku za ustanak kao jedna od nekoliko žena.
 
Hrabro se borila u prvim redovima i na svom brodu istakla grčku zastavu 13. marta 1821.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
9. Kordelija I. Kuk
Ranjenici u Italiji
 

Još jedna medicinska sestra koja je posle Drugog svetskog rata dobila dve medalje - bronzanu zvezdu i purpurno srce.
 
Kukova je bila stacionirana u Italiji i uspešno je negovala ranjenike.
 
Bronzanu zvezdu je dobila 1943, a uskoro i purpurnu zvezdu.
 
Obe medalje do tada nije primila nijedna žena.
 
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
10. Margaret Korbin
Sa mužem za topom
Borila se u američkom ratu za nezavisnost. Rođena je u novembru 1751. i živela je kao svaka druga žena dok se nije udala za Džona Korbina 1772.
 
Oboje su se borili protiv britanskih trupa.
 
Njen suprug je bio u Prvoj artiljerijskoj jedinici u Pensilvaniji, a Margaret je imala ulogu sledbenice vojnih kampova.
 
Kada joj je suprug poslat u borbu, priključila mu se. Zajedno sa njim pucala je iz topa.
 
Muž je poginuo, a ona je nastavila aktivno da se bori. I sama je ranjena u bradu, grudi i ruku i zbog povreda je morala da odustane. Preselila se u Filadelfiju i od vojske je primala platu.
 

[Rocker]

Ko je sastavljao ovu listu? Toliko je zaslužnijih žena u istoriji ratovanja od ovih Amerikanki, a nijedna nije pomenuta. Dobro su i Jovanku Orleanku pomenuli, da ne bude da su baš sve bile Amerikanke. 

[SHOOTER]

Rocker ajde da cujemo tvoj izbor

[Brok]

Barbakan izvor teme "Deset žena u vojsci koje su promenile istoriju" je ...

[barbakan]

Izvinjavam se Broker izvor je Blic online , Ivana Stojanov 12.06.2011

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/259496/Deset-zena-u-vojsci-promenilo-istoriju
Lista sigurno nije praavicna , i neznam koji su kriterijumi bili i ko je sastavljao ali sigurno neko sa americkog kontinetnta. Moze tema promeniti naslov u Žene u vojsci koje su pronenile istoriju ili nesto slicno pa bi tu mogli dodavati i ostale koje nisu Amerikanke a zasluzile su da se tu nadju kao naprimer nasa Milunka Savic , ipak je ovo americki spisak bolje da ga nisam postavljao 

[trpe grozni]

Od ovih gorenavedenih, samo je Jovanka iz Orleana uradila nesto sto je promenilo istoriju, za ostale se to ne moze reci, ali takodje se ne moze reci da nisu bile hrabre, i oddati im priznanje za njihovu hrabrost.

Mozemo ovde postavljati i imena ostalih zena koje nisu u ovom spisku, a za koje mislimo da su se pokazale na ratnickom polji kod nas i u svetu.

Evo ja dodajem dve zene koje mi prve padaju na pamet iz Makedonije.

Prva je Sirma Vojvoda, od majke Andje i oca Petar Vrlevski iz sela Tresonce


Druga je Ibe Palikuca, iz perioda drugog svetskog rata, albanka iz Debra, poginula 1944 godine i proglasena je za Narodnog Heroja Jugoslavije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Rocker]

Rocker ajde da cujemo tvoj izbor

Ova tema je veoma složena i prema njoj se odnosim sa dubokim poštovanjem. Samim tim, ne mogu tako napamet i ofrlje da navedem "mojih top 10". Šta više, smatram da bi to bio manji načni rad koji zahteva dosta istraživanja i proučavanja različitih izvora i stvaranje određenih kriterijuma prilikom odabira. Za tako nešto nemam vremena, pa se ne usuđujem da navedem čak i jedno ime.

[kozhedub]

Ја ћу додати само једно име. Не знам да ли је променила историју, али је оставила трага и у нашем а и у сећању тадашњих савезника...

Милунка Савић

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Милунка Савић била је поднаредник у 2. пуку и српска хероина Првог светског рата. Рањавана је у борбама девет пута.

Рођена 1888. године у селу Копривници код Рашке, Милунка Савић се у балканским ратовима 1912. и 1913. године борила као добровољац. У Првом светском рату се нарочито истакла као бомбаш у Колубарској бици. Ту је, за вишеструко херојство, добила Карађорђеву звезду са мачевима.

Добила је многа, и највиша, одликовања, међу којима и два француска ордена Легије части и медаљу Милош Обилић. Једина је жена у свету која је одликована француским ореденом Ратни крст са златном палмом.

Након Првог светског рата, занемарена и од свих напуштена, пензију је, радећи 20 година као помоћно особље, стекла у Државној хипотекарној банци. Ипак, одбила је понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. Уместо тога, она ће изабрати да живи у Београду, али људи су брзо заборавили њене заслуге.

За време Другог светског рата 10 месеци је заточена у логору Бањица. Претходно наочиглед деце бива претучена. Посебно променом политике са доласком Тита пада опет у заборав, тада се она дефинитивно сматра за непожељну особу у својој сопственој земљи и бива приморана да живи живот преживљавајући као чистачица. Због притужби грађана Београда и једног новинског текста који је узбуркао јавност град се смиловао и доделио јој мали стан у коме је живела до своје смрти 1973.

Умрла је у Београду 5. октобра 1973. Сахрањена је на Новом гробљу у алеји великана уз највише државне и војне почасти.

Из Википедије, слободне енциклопедије

[tihi]

   Tuzno potpuno,ja sam za Milunku Savic saznao tek nedavno nekim slucajnim prebiranjem...ona uopste nema zasluzeno mesto u nasem drustvu. Cak stavise,ovo sto je postavao kolega palubarac je sve sto sam uspeo da nadjem o njenim delima,i ratnim zaslugama...Steta zaista...

[Boro Prodanic]

Na Palubi imamo temu o Milunki: https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=11548.0

[MOTORISTA]

Меклин (Кравцова) Наталья Фёдоровна

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

980 noćnih misija na Po-2

[tihi]

 A tu su i one silne zene snajperisti u crvenoj armiji....Naravno nisu Amerikanke pa ih nema na listi...

[MOTORISTA]

 A tu su i one silne zene snajperisti u crvenoj armiji....Naravno nisu Amerikanke pa ih nema na listi...

Evo je najpoznatija.

Павличенко, Людмила Михайловна

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

309 potvrđenih pogodaka.

[Rocker]

Меклин (Кравцова) Наталья Фёдоровна

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

980 noćnih misija na Po-2

Nju i njene koleginice su Švabe zvale "Noćne veštice", jer su im ršum pravile!