Rade
Administrator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 062
|
|
« on: July 07, 2008, 11:02:57 am » |
|
Вашингтон, 6. јуна – Копном, ваздухом и морем, изведен је тајно, како се овде обелодањује, врло деликатан – уранијумски троскок. Из околине Багдада, Американци су пребацили 550 тона нуклеарног материјала, заосталог из времена свргнутог Садама Хусеина, преко своје војне базе на острву (британском поседу) Дијего Гарсија у Индијском океану, до Монтреала где га је преузела канадска компанија која ће га користити у реакторима за производњу струје у области Онтарио.
Товар уранијума, о коме је реч, није био приправљен (морао би још да буде „обогаћен”) за производњу атомског оружја али спада у ослобађање овдашњег руководства од ширих нуклеарних зебњи. Вашингтон је, наиме, како преноси Асошијетед прес у ексклузивном извештају о сложеној стратешко-трговинској операцији, страховао да би та знатна количина уранијума могла да падне у руке ирачким побуњеницима па да би они могли да га испоруче Ирану, за који Бела кућа слути да смера да направи атомску бомбу.
Ово је још један чин ослобађања од заоставштине бившег ирачког режима, наглашава се, уз позивање на званичне изворе, а посматрачи подсећају и на подужу историју заблуда које су претходиле актуелној сторији. Америка је у марту 2003. напала Ирак, тврдећи да он поседује оружје – па и нуклеарни програм – за масовно уништавање, што се испоставило као нетачно. Уследила је криза у међународним односима, при чему су чак и важни европски савезници замерили Вашингтону „једностраност и пренебрегавање партнерских и ставова надлежних међународних организација”…
Неоправданост повода за рат против Ирака, донела је драматизацију и самој Америци. Већина анкетираних већ подуже оцењује да није требало ни покретати тај рат, који би могао да буде међу пресудним елементима за одлучивање борача о будућем председнику САД. Демократски кандидат Барак Обама препоручује постепено али убрзано повлачење америчких снага с тог фронта док његов републикански ривал Џон Мекејн инсистира да се тамо „остане до наше победе”.
Претходно је већ тим Џорџа Буша био потресен афером по којој је „неко из његових редова” одао идентитет тајне оперативке ЦИА да би наудио њеном мужу, чији су налази на специјалном службеном задатку у Нигеру, открили да су неосноване биле ондашње тврдње Беле куће да се Багдад снабдевао нуклеарним материјалом из те афричке земље. Истрага није доведена до краја али је њеним поводом оставку поднео и осуђен главни саветник потпредседника Ричарда Чејнија…
Садашња операција „чишћења уранијумског Хусеиновог наслеђа” (из „програма ког се под санкцијама одрекао знатно пре инвазије”) могла би да помогне Мекејновим аспирацијама и Бушовој бризи за „историјско наслеђе”, сугестијом – да „није баш све у Ираку почело било без везе”. Наговештена веза остаје, међутим, танка пошто ни садржај актуелног уранијумског транспорта не потврђује да је Ирак представљао непосредну нуклеарну опасност, како се у службеном Вашингтону одраније и данас доживљава – Иран.
Детаљи најновијег „чишћења” Ирака представљени су као – добар бизнис. Садашње власти у Багдаду ослободиле су се још једног важног дела Хусеинове заоставштине, Америци је лакнуло што је тај перспективно опасни материјал сада на безбедном месту, а Канада је добила сировину за производњу струје. Претпоставља се да се ради о послу вредном „десетина милиона долара”.
Задовољни смо што је нуклеарни материјал пребачен из нестабилног региона у стабилну зону и да ће служити за производњу електричне енергије – цитира АП изјаву неименованог званичника САД. Уједно су „на видело” изнете појединости операције. Од бившег ирачког нуклеарног центра Тувајта (чији су реактор у изградњи, Израелци бомбардовали 1981. године) товар упакован у 3.600 буради је, врло обезбеђеним, друмским конвојем пребачен до аеродрома у Багдаду, а одатле, са 37 војних летова, до Дијего Гарсије, одакле је пловио више од 13.000 километара до Монтреала. Остали детаљи нису предочени.
У рапорту, који је пренео АП, каже се и да су у акцији уранијумског транспорта учествовали ирачки експерти претходно обучавани у Украјини, на искуствима „чернобиљског случаја” који је 1986. потресао свет. Предстоје још године чишћења ирачког уранијумског наслеђа – прогнозирају познаваоци. У тренутку кад се, на разним странама, коришћење нуклеарне енергије предлаже као један од „излаза из кризе – са све скупљим петролејом”.
Изведена операција је била планирана, додаје се, годину дана. Њена реализација је потрајала готово три месеца – с пловидбом почетом 3. јуна. Чишћење „уранијумских остатака у Ираку би могло да потраје година” – кажу интернационални експерти. Можда имају у виду, при том, својевремене извештаје да су бурад из Тувајте околни становници узимали, после стране инвазије, да би у њима прикупљали недостајућу воду…
М. Пантелић , Политика [објављено: 07/07/2008]
|