M53 vs M84

[Dreadnought]

[Prvačić]

Prije dvadesetak godina Branko Bogdanović je u Kalibru objavio tekst o MG-42. Tu je objavio da je u Jugoslaviji proizvedeno 49.744 M53.

[kumbor]

Неки страни коментатори тврде да је М-53 практично верна копија МГ-42, али да је квалитет израде нешто нижи и да су чешћи застоји него на оригиналу.
Тзв. "Ђавоља четка" је и данас моћно оружје, нарочито као прави митраљез (не као ПМ), али је расход муниције велики, па за озбиљно дејство иза себе треба имати бар неколико пуних сандука метака и довољно цеви за брзо мењање.
М-84, познат код нас и као "Цеца" је свакако савремено и поуздано оружје.

[Prvačić]

Slažem se, veoma moćno oružije kad je na postolju. Njegov prethodnik MG-34 (ja M53 smatram verzijom MG-42) bio je prvi univerzalni mitraljez, ali optimalizovan za korištenje sa postolja. To je nasledio i MG-42. Otud i tolika bržina paljbe, korisna jedino pri gađanju ciljeva u VaP-u i "zasipanju" prostorije projektilima. Zato postolje i ima mehanizam za automatsko košene po dubini, a nišandžija podesi granićnike pravca i ručno "kosi" po pravcu! Tako dobijamo "posipanje" prostorije, od koga na većim daljinama pješadija nije zaštićrna ni kad zalegne. Jer je putanja projektula prilično strma. Kod nijemaca je komandir mitraljeskog odjeljenja imao i stereoskopski daljinomjer.

Ali već u 2.SR se pokazalo da minobacači bolje obavljaju te poslove. Kasnije su se pojavili i automatski bacači granata.
I samo postolje kod M84 izgleda kao igračka u odnosu na ono kod M53 (odn. MG-42).

[fazan]

М-53 је био идентичан са МГ-42. Имали смо у митраљеском оделењу један оргинални МГ-42, за разлику од М-53 никада није заглавио са маневарском муницијом. Међутим, на бојевим гађањима је било убрнуто, он је заглављивао, а М-53 није.

Постоље је заиста било моћно. Можда је ради тога, својевремено, у резерви (или ТО), командир митраљеског вода био артиљеријски официр.

[dzumba]

Постољу за митраљез ни сада нема равна. Када се запречне ватре припреме унапред (на правцима и простору где се очекује кретање пешадије) то може бити врло погуно за пешадију у наступању, посебно ако положаји где су митраљези надвишавају простор где се гађа. Ја сам имао прилике да видим (и гађам) на стрелишту митраљезом са постољем, кошењем по дубини правцу. Врло је импресивно...

[pvanja]

Jedina mana tog postolja je tezina od preko 20 kg - gde je potreban jedan borac samo da nosi postolje.
Pored toga vise nema masivnih frontalnih jurisa pesadije gde bi takva postolja dosla do izrazaja i brzina vatre M53 u kombinaciji sa brzo izmenjivim cevima.
Za savremena ratovanja je M84 mnogo pogodniji, laksi, precizniji, zahteva manje vojnika a moze da se ponese vise municije. M84 sa postoljem i optickim nisanom je tezak oko 15 kg.

Inace u vecini vojska se klasicni mitraljez u (puscanim) kalibirima 5.56-7.62-7.9 mm sa postoljemo sve redje koriste. Vecinom se koriste kao puskomitraljezi bez postolja a tezi mitraljeze 12.7-14.5 sa postolja (i to najvise na kontrolnim tackama, utvdjenim objektima/bazama) stim da se i jedni i drugi ugradjuju (postavljaju) na sva moguca vozila.

[fazan]

Jedina mana tog postolja je tezina od preko 20 kg - gde je potreban jedan borac samo da nosi postolje.
Pored toga vise nema masivnih frontalnih jurisa pesadije gde bi takva postolja dosla do izrazaja i brzina vatre M53 u kombinaciji sa brzo izmenjivim cevima.
Za savremena ratovanja je M84 mnogo pogodniji, laksi, precizniji, zahteva manje vojnika a moze da se ponese vise municije. M84 sa postoljem i optickim nisanom je tezak oko 15 kg.

Inace u vecini vojska se klasicni mitraljez u (puscanim) kalibirima 5.56-7.62-7.9 mm sa postoljemo sve redje koriste. Vecinom se koriste kao puskomitraljezi bez postolja a tezi mitraljeze 12.7-14.5 sa postolja (i to najvise na kontrolnim tackama, utvdjenim objektima/bazama) stim da se i jedni i drugi ugradjuju (postavljaju) na sva moguca vozila.

Нисам имао прилике да гађам из М84, али М53 (на постољу) је био изузетно прецизан. Када га подесиш, нишанџија није морао да се излаже непријатељској ватри. Постоље јесте било тешко као туч, ту нема дилеме. Не знам да ли је неко касније покушао да направи постоље сличне функционалности, а мање тежине. Или постоље које би се раставило на два дела и олакшало ношење.

[Prvačić]

Jedina mana tog postolja je tezina od preko 20 kg - gde je potreban jedan borac samo da nosi postolje.

Da bi obezbijedilo potrebnu stabilnost, postolje mora imati određenu masu! Inače čemu postolje ako nepovećava stabilnost prilikom paljbe. Mostolje M52 mitraljeza M53, ne samo da je teže od onog za M84, već ima i amortizer. Nisam siguran koliko je postolje za M84 korisno.

Pored toga vise nema masivnih frontalnih jurisa pesadije gde bi takva postolja dosla do izrazaja i brzina vatre M53 u kombinaciji sa brzo izmenjivim cevima.

Juriši se izvode kad se neprijatelju priđe na blisko otstojanje. Tako da za odbijanje juriša i nije potreban veliki domet. Stvar je u nečemu drugom. Tokom 1.SR pred napad protivnički položaji su danima "preoravani" artiljerijskom vatrom. I zato su teški mitraljezi (Maksimi, Vikersi, Hočkisi...) držani nazad u zaklonima. Kad bi prestala art. vatra i neprijateljska pješadija krenula u napad, mitraljezi su postavljani na vatrene položaje i otvarali vatru. Što su mitraljezi raspoređeni više unazad to protivnička artiljerija mora "preoreti" veću površinu. A to traži više vremena ili više atr. oruđa i više municije.
 Još u 2.SR su se minobacači 82mm pokazali daleko boljim pri dejstvu na ciljeve udaljene preko 800m od vlastite pješadije. Do 800m su efikasni i puškomitraljezi. Pored toga minobacači 82mm dejstvuju sa zaklonjenih položaja, a mogu gađati i laka utvrđenja.
Između dva svjetska rata pojavili su se i "pješadijski" topovi (npr. njemački 7,5cm lIG18 i sovjetski 76mm pukovski top M27), koji su neposrednim gađanjem mogli da eliminišu neprijateljske mitraljeze i u zaklonima. Poslije 2.SR tu ulogu su preuzeli bestrzajni topovi.

 

Za savremena ratovanja je M84 mnogo pogodniji, laksi, precizniji, zahteva manje vojnika a moze da se ponese vise municije. M84 sa postoljem i optickim nisanom je tezak oko 15 kg.

M84 je kao puškomitraljez lakši od M53 oko 4kg. I naravno da je moderniji. Kao mitraljez ne može ono što može M53, ali to u savremenim ratovima to nije ni potrebno.

Inace u vecini vojska se klasicni mitraljez u (puscanim) kalibirima 5.56-7.62-7.9 mm sa postoljemo sve redje koriste. Vecinom se koriste kao puskomitraljezi bez postolja a tezi mitraljeze 12.7-14.5 sa postolja (i to najvise na kontrolnim tackama, utvdjenim objektima/bazama) stim da se i jedni i drugi ugradjuju (postavljaju) na sva moguca vozila.

Sovjeti su poslije 2.SR na nivou streljačkog odjeljenja imali puškomitraljez RPD kalibra 7,62X39mm. Na nivou čete puškomitraljez RP-46 kalibra 7,63X54mmR, a na nivou bataljona mitraljez SGM kalibra 7,62X54mmR.
Početkom šezdesetih je RPD zamijenjen RPK, a RP-46 i SGM sa PKM. Ali tad je sovjetska pješadija bila u procesu potpune mehanizacije (osim padobranaca i sl. sastava), a na OT su bili ugrađeni mitraljezi kalibra od 7,62 do 14,5mm. Kasnije su se pojavili i BMP...

[dzumba]

Jedina mana tog postolja je tezina od preko 20 kg - gde je potreban jedan borac samo da nosi postolje.

Око 22 кг, ако се не варам. Носио сам га више пута на обуци и на вежбама. Тешко јесте, али човек све издржи. Као што је Првачић написао управо та маса (уз конструкцију и правилно постављање) му даје стабилност а потом и прецизност код ватре. Правилно постављање је било јако важно. Краци постоља су на зглобу имали бројеве који су означавали позиције на који требаш да учврстиш краке како би постоље добро (стабилно) стајало када се гађа из лежећег положаја, из рова и сл..

[cifra]

Situacija sledeca: dosao mitraljez M53 sa remonta u sanduku sve ful nizac metaka, rezervne cijevi tri komada municijske kutije, dobosi sve konzervirano. Ociscen postavljen na postolje, spreman za dejstvo podesen za kosenje po dubini i pravcu. Kad je nisandzija stisnuo rucicu solvent koji nije bio ociscen iz mehanizma postolja koji okida obaracu nije dao da se ista vrati i mitraljez nastavlja sam da puca, nanizano bilo petsto metaka. Nisandzija se zbunio u tom slucaju se samo zakrene redenik. Kad je prestala paljba (bez i jednog zastoja za divno cudo) prvo sto je sav brunir izgorio na cijevi i navlaci drugo sav presostali solvent koji nije bio skunut je digao oblak dima  ...