Увод Италија, земља са богатом и дугом традицијом у ауто – индустрији, производила је између два светска рата само танкете (мале тенкове). Као припадници сила Осовине, после Другог светског рата забрањено јој је да производи тешко наоружање. До седамдесетих година ХХ века Италија се тешком ратном техником за потребе копнене војске (тенкови, оклопни транспортери, артиљеријска оруђа итд.) снабдевала из америчких ратних вишкова. Први домаћи тенк ознаке ОF-40 Mk1 пројектован је по моделу немачког тенка Леопард-1 и био је намењен искључиво за извоз.
У припреми за производњу домаћег основног борбеног тенка Италијани су детаљно изучили све тенкове НАТО како би конструкторима и произвођачима могли поставити потребне техничке и тактичке услове. Дефинитивно је одлучено да се за модел будућег основног борбеног тенка италијанске армије изабере немачки тенк Леопард-2, уз два битна услова: прво – да се контигент увозних елемената сведе на минимум и друго – да се изврши максимална стандардизација са постојећим домаћим оклопним борбеним возилима. Будући основни борбени тенк добио је ознаку и назив С-1 Аriete (Ован).
Први прототип новог домаћег тенка завршен је 1986. године. Следеће године комплетирано је шест прототипских возила којима су до 1989. године обављана бројна тестирања. Серијска производња тенка С-1 Ariete отпочела је 1994. године. Године 1997. су и први тенкови испоручени јединицама италијанске армије.
Према спољашњем изгледу, тенк С-1 Аriete у многим стварима подсећа на немачки тенк Леопард-2. Припада трећој послератној генерацији тенкова.
Унутрашњи распоред Унутрашњи распоред посаде је традиционалан: борбено одељење (командир, нишанџија, послужилац) смештена је у куполу, позади се налази моторно – трансмисионо одељење, а напред десно управно одељење са возачем.
Наоружање Основно оруђе тенка је топ 120mm домаће производње (ОТО-Melara) по угледу на немачки топ Rheinmetal L42, са глатком и изнутра хромираном цеви, а споља обложеном термоизолационом облогом, дужине 5540mm, са вертикално - клинастим затварачем и хидрауличном кочницом. На устима цеви постављен је референтни систем закривљености цеви, а на средини се налази одводник барутних гасова. Топ је стабилисан у обе равни, а пуни се ручно . Стабилизација топа и куполе обавља се уз помоћ електро-хидрауличног система што је застарело решење.
За топ су развијени: поткалибарски (DS 23: пробојност свих савремених оклопа на даљини од 2500m) и вишенаменски кумулативно – распрскавајући пројектили са полусагоривом чауром. . Борбени комплет се састоји од 15 граната смештених у куполи тако да се могу одмах користити и још 27 граната сложених у телу тенка. Укупан борбени комплет за топ је 42 гранате. Елевација топа стабилизованог у две равни је од -9 ° до +20 °.
Помоћно наоружање чине два митраљеза МГ 42/59 калибра 7,62mm: један је спрегнут са топом, а други је уграђен у куполу.Борбени комплет чини 2 500 метака. На бочне стране куполе постављена су 2Х4 бацача димних кутија Галик калибра 80 mm из којих се лансирају осветљавајуће гранате ECL, димне гранате FUM, гранате LACRI пуњене CS гасом, AP-DR противпешадијске гранате, АР-ТСР "flash-bang" (шок) гранате и LEUR IR пројектили за ометање ракета са IC вођењем.
Систем управљања ватром Систем управљања ватром припада трећој генерацији (TURMS) , модуларне је конструкције, а по квалитету спада у светски врх. Његова посебна карактеристика јесте могућност коришћења на три различита оклопна борбена возила – тенку, борбеном возилу пешадије и возилу ловца тенкова. Основне компоненте система за управљање ватром јесу: командирова основна дневно – ноћна бинокуларна справа панорамског типа, нишанџијина перископска дневно – ноћна нишанска справа са ласерским даљинометром, електронски балистички дигитални рачунар, метеосензор, референтни систем за мерење закривљености цеви и кохерентне табле чланова посаде.
Командир је опремљен основном дневно – ноћном бинокуларном справом панорамског типа стабилисаном у обе равни. Бинокуларни перископски нишан командира (Gallileo/СFIM SP – Т – 694), са два дневна и једним ноћним каналом, омогућава нишањење и осматрање у покрету. Циљ који открије командир аутоматски се преноси и у нишанџијин перископ, а код ноћног термовизијског канала слика из видног поља нишанске справе нишанџије преноси се на командиров екран телевизије ниског нивоа осветљености. Панорамска справа уграђена је на кров куполе, што омогућава кружно осматрање земљишта и циљева у ваздушном простору, а то је од посебног значаја за противхеликоптерску борбу.
Нишанџија има перископску, независно стабилисану, дневно – ноћну нишанску справу (Gallileo) са ласерским даљинометром на бази Nd – УАG којом може осматрати ноћу на даљини до 3000m и индетификовати циљеве до даљине од 1500m. Нишанска справа се састоји од четири елемента: примарно стабилисање главе огледала са дневним, ноћним и ласерским каналом; ласерске јединице; осматрачке јединице и термовизијског канала. Помоћна нишанска справа је С – 102.
Дигитални шеснаестбитни балистички рачунар (COSMO) израчунава све балистичке елементе и елементе управљања преносећи их на оптички нишан. Метеосензор је смештен на задњем делу крова куполе.
Послужилац има два перископа за осматрање, а возач за осматрање и вожњу дању има три перископа, од којих се средњи замењује пасивним перископом за осматрање ноћу.
Мотор и трансмисија Тенк Ц-1 Ариете покреће дванаестоцилиндрични, четворотактни, турбопрехрањивани, водом хлађени дизел мотор IVECO/FIAT V – 12 MTCA, максималне снаге 895kW (1217КС). Специфична снага тенка је 18,6 kW/t, а највећа брзина кретања је 65 km/h. Убрзање од 0 до 32 km/h постиже за шест секунди.
Трансмисија је модуларног типа, хидромеханичка, немачко – италијанска (IVECO/ZF LSG 3000), спојена са мотором, док је мењач механички, планетарни са вишеламелстим спојницама и кочницама. Мењач и механизам за управљање обједињени су у конструкциону и кинематичку целину. Аутоматска хидромеханичка трансмисија има четири степена преноса за кретање напред и два за кретање назад.
Ходни део са обе стране има по седам потпорних точкова и по четири точка носача гусеница са лењивцима напред, а погонским точковима позади. Точкови су са дуплим дисковима, а по ободу су наливени гумом. Систем ослањања је са независним торзионим вратилима и хидрауличним амортизерима. Чланци су гумено – металног типа, а гусенице су ширине 618mm. Преко ходног дела постављени су бочни штитници од композитног материјала ојачаног полимером.
Оклопна заштита Оклопно тело израђено је од савремених челичних плоча са додатним ојачањем на предњој страни. Оклоп је од композита на бази керамике. Предвиђено је постављање заменљивих модула оклопа. Купола је изграђена од варених вишеслојних панцирних плоча. Посебно угрожени делови тенка, као што су предња страна тела и чеони део куполе, ојачани су сендвич оклопом непознате конструкције. На поду тенка налази се отвор за напуштање тенка. Чеона страна је изразито закошена, док су бочне стране скоро вертикалне.
Корисници Тенк Ц-1 Ариете користи само италијанска армија. Користи укупно 200 комада распоређених у следеће јединице:
• 20º Battaglione carri "M.O. Pentimalli", 4º Reggimento carri di Bellinzago Novarese (NO), 41 Ariete
• 3º Battaglione carri "M.O. Galas", 32º Reggimento carri di Tauriano (PN), 41 Ariete
• 31º Battaglione carri "M.O. Andreani", 131º Reggimento carri di Persano (SA), 41 Ariete
• 8º Battaglione carri "M.O. Secchiaroli", 132º Reggimento carri di Cordenòns (PN), 41 Ariete
• Scuola trasporti e materiali
• Scuola truppe corazzate di Lecce
Закључак Стандардна опрема садржи уређај за НХБ заштиту, аутоматски противпожарни уређај, електроуређај и радио – уређај. Техничка решења на тенку Ариете заостају за модерним тенковима запада (Леопард 2, Леклерк, М1 Абрамс, Тип 90). Једина предност му је релативно мала цена од око 3 милиона америчких долара по тенку.
ТТ карактеристике:
Тежина: ..................54t
Дужина: ..................9,67мm (7,59m без топа)
Ширина:.................. 3,42m
Висина:................... 2,50m
Снага/тежина:......... ...23КС/t
Радијус акције: .........550km
Број чланова посаде:.....4
Извори и литератураМ. Стишовић, Ж. Лазић,
Тенкови света, Новинско - издавачки центар ,,Војска", Београд 2002
http://tesla.rcub.bg.ac.rshttp://en.wikipedia.org/
