Pricalo se da su na strani arapa ucestvovali delovi Handzar divizije i jos neke muslimanske jedinice koje su bile zarobljene od strane britanaca i internirane u Egipat.
Oficijalna DFJ tada je bila na strani Izraela.
"Народна скупштина је 29. новембра 1945. прогласила Федеративну Народну Републику Југославију (ФНРЈ). Југославија је постала федеративна заједница шест равноправних република."
Дакле ми смо официјелно тада били
ФНРЈ.
Неко је већ споменуо пребацивање ловачких авиона "Спитфајер" преко наше земље. Ипак су то различити периоди наше политике. Да се ипак подсетимо:
Да би обезбедили своје присуство у бившим колонијама Енглези и Французи су на простору Палестине, где се налазило 1930.год. око 200.000 Јевреја, отпочели интезивно насељавање Јевреја да би 1936.год. поделили територију Палестине на два дела, што је потврдила Генерална скупштина ОУН 29 новембра, 1947.год. резолуцијом број 181, а 14.маја 1948.године је створен
Израел као држава са 608.000 Јевреја на 14.000 км
2, док је за 1.300.000 Арапа припало 19.000 км
2.
Први период рата:
"Настојећи спречити поделу Палестине, дан након проглашења Израела почео је напад војски арапских земаља на тек проглашену јеврејску државу. У нападу је учествовало шест арапских држава, чланица Арапске лиге - Египат, Сирија, Трансјорданија, Ирак и Либан те мали војни контингент из Јемена, а арапским војскама свакако треба прибројати и активне арапске борце из Палестине, којима је заповедао клерик ал-Сусаун. Север Израела нападале су сиријске и либанске снаге, а трансјорданска Арапска легија, ојачана ирачким војним контингентом, продрла је у смеру града Јерусалима. Египатске снаге, које су с отприлике дванаест хиљада војника биле најбројнија арапска војска у рату, напредовале су с подручја Синајског полуострва у смеру града Тел Авива. Но, арапске војске су дејствовале без јасно дефинисаних циљева и међусобне координације што ће се у другој фази рата показати кобним."
То је период када смо ми још увек подржавали израелску државу, јер смо и сами учествовали у њеном стварању преко резолуције ОУН.
Подручје блиског Истока је место сукоба интереса великих сила, због његовог геостратегијског положаја (раскршће путева, значај Суецког канала), као и 50% свих резерви нафте и преко 30% производње нафте.
Због тога су у центар Арапског света уграђени Јевреји, а временом долази до покретања борбе Арапа против економске експлоатације и неоколонијализма и за подизање сопствених економија и националних култура које су вековима спутаване.
Други период рата
"На иницијативу Уједињених народа 11. јуна 1948. борбе су заустављене. Израел је искористио станку у рату за допремање оружја те реорганизацију и прегрупирање својих снага, а број људи под оружјем на израелској страни у то је време нарастао на шездесет хиљада.
Занимљиво је да је пресудну улогу у наоружавању Израела у Првом израелско-арапском рату имао Совјетски Савез преко Чехословачке. Он је у настанку Израела видио прилику за реализацију властитих стратешких интереса на Блиском истоку. Но, следећих се година фокус Москве преместио с Израела на младе арапске социјалистичке републике у израелском суседству, а блиско савезништво се почиње стварати између Тел Авива и Вашингтона.
.................................
Прекид ватре између Израела и Египта потписан је на отоку Родосу 24. фебруара 1949., чиме је окончан Први израелско-арапски рат. Израелски териториј је након рата био већи за отприлике 3400 квадратних километара од оног који му је био намијењен УН-овим планом поделе. Од делова Палестине које су надзирале арапске војске простор западне обале реке Јордан анектирала је Трансјорданија која је 1949. променила име у Јордан, док је подручје Газе било припојено Египту."
После завршетка рата, око 1.000.000 Палестинаца је присиљено да напусти окупиране територије и да побегне у суседне арапске земље, западне силе се тада стављају на страну Израела, СССР и будуће "несврстане" земље стављају се на страну Арапских земаља.
Наступа период када уважавамо тежње Палестинског народа на опстанак.
Стога нелогично да би нека наша јединица била послата тамо да се бори на страни Арапа, али је нелогично и да се бори на страни Израела, јер је то тада било неизводљиво. Наиме већ од марта 1948.год. смо у немилости СССР-а а посебно од Друге резолуције ИБ из јуна месеца, ломови у војном врху, а актуелизована је и "Тршћанска криза". ФНР Југославија је била у потпуном окружењу и није имала могућности да упућује своје јединице нигде ван матичне територије.
Ако сам успео мало да помогнем око овога.
Извори:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B5%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82_1948.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%BE
