Beogradska tvrđava - Kalemegdan

[Dreadnought]

Pogled sa tvrđave na ušće i Veliko ratno ostrvo u večernjem sutonu, fotografija iz moje kolekcije, 30-ih.




[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ssekir75]

– Часовник има централни механизам и тегове, као и два гонга, а између два навијања часовник може да ради око недељу дана. Сачуван је у целини у свом изворном облику, а сатни механизам је обновљен 2002. године, па он сада ради на савременим принципима. Истоветан начин задржан је и сада, након поправке која је извршена због оштећења изазваног ударом грома – кажу у „Београдској тврђави”.

Познати турски путописац из 17. века Евлија Челебија забележио је да се звук звона Сахат-куле чује из даљине читав дан хода преко Саве, а сигурни смо да и данас звук овог сата изазива  радост код многобројних посетилаца Београдске тврђаве.

Izvor: www.politika.rs

чек, чек, ово се коси једно са другим. ако је механизам оригинални, како може да буде обновљен да ради на савременим принципима? механизам је или оригиналан, или није. и није никаква мудрост обновити такав механизам, сваки бравар то може (игром случаја бакћем се са сатвоима, па сам завлачио нос и у сатове по банатским црквама. најчешће страдају бронзане болцне, али је цео механизам доста тежак, па се нико не бакће са поправкама). проблем праве ови и завода за заштиту споменика, узимају лепе паре за мало рада.

"нико крупно ка турчин не лаже." дан хода је 30-50км. паз да га не чују. а и данас све да га не чују ако нису у непосредној близини, због буке велеграда.

[dzumba]

Имени је то упало у очи док сам читао...Ал, ко велим шта га знам. Можда су задржали стари механизам а повезали га сателитски са оним који даје тачно време...

[ssekir75]

већина тих старих сатова не ради, што је жалосно. док је покојни пан тибор био жив, причали смо о томе да покренемо сат на католичкој цркви свете ане у белој цркви, која је симбол града. тај механизам је смештен у ормар (буквално), клатно је дуго око 3-4м. ово само да људи схвате које су размере тих механизама. све је гвоздено, то треба скинути. кад се скине није проблем, све је велико и доступно. проблем је, како рекох, што се биксне поједу, постану као јаје, а чисто сумњам да је то неко некад подмазивао. углавном, сваки стругар то може да направи за мале паре, остало је класична механика. чук и удри. од поправке смо одустали кад смо установили да недостаје вратило које преноси кретање од зупчаника механизма на разводни зупчаник на самим сатовима на торњу. нестало је кад су постављали електрична звона. вероватно га мајстори покупили мислећи да је део скеле у неколико православних цркава сам исто устаноовио да су поједене те биксне. ја не знам ко би могао да ради званично обнову тих механизама, али, како рекох, није квантна механика.

е сад, ти "нови принципи" мени миришу да је уместо оригиналних механизама стављен кварцни механизам. удар грома не би могао да уништи стари, гвоздени механизам, јер би громобран одрадио своје, али би зато електрично поље које настаје том приликом ј***ло матер овим новим, "на савременим принципима".

[JASON]

Београдска тврђава – Зграда Генералштаба. Капија и мост преко рова.
Разгледница из 1904. године.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Snimljeno 1939.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Kada je Austrija 1717. preotela Beograd od Osmanskog carstva, ubrzo je pristupila utvrđivanju grada. Arhitekti Debef, a kasnije Nikola Doksat de Morez su sa južne strane Beograd zaštitili sa ukupno 11 bastiona.
Svaki bastion Beograda nosio je ime po nekom hrišćanskom svetitelju.

1. Bastion svete Terezije - na današnjem Kosančićevom Vencu, sve do Ulice Maršala Birjuzova
2. Bastion svetog Fransiska - Topličin Venac do Zmaj Jovine
3. Bastion svetog Karla - između Sremske i "Albanije"
4. Bastion svetog Benedikta - kod Narodnog pozorišta
5. Bastion svete Jelisavete - Od Narodnog pozorišta do Skadarlije
6. 7. 8. Bastioni svete Marijane, svetog Jevgenija i svetog Ksavijera - od crkve Aleksandra Nevskog do nekadašnje Temišvarske kapije
9. 10. 11. Bastioni svetog Stefana, svetog Josifa i svetog Aleksandra od nekadašnje Temišvarske kapije do Donjeg grada, čime je zatvorena bastiona trasa.

[Dreadnought]

Počinje rekonstrukcija Kapije Karla Šestog u Donjem gradu Beogradske tvrđave


Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić izjavio je da će Kapija Karla Šestog na Kalemegdanu biti obnovljena posle pedeset godina, a vrednost radova iznosi blizu trideset miliona dinara.

– Nakon sprovedene javne nabavke potpisan je ugovor o izvođenju radova na rekonstrukciji Kapije Karla Šestog. U Donjem gradu Beogradske tvrđave planirana je restauracija centralnog prolaza ove kapije, njenih bočnih prostorija i njihovih fasada od opeke, kao i severoistočne i jugozapadne fasade od kamena – rekao je za Beoinfo Radojičić.

Gradonačelnik je istakao da je ova kapija izgrađena na samom početku austrijske vladavine, između 1718. i 1720. godine, te da je simbol tadašnjeg uspostavljanja granice između otomanske i zapadno-evropske civilizacije.

– Poslednji put radovi na ovoj kapiji su sprovedeni sedamdesetih godina prošlog veka, a sada će ta nepravda biti ispravljena, jer je ova kapija, kao i Beogradska tvrđava u celini, od velikog kulturnog i istorijskog značaja za naš grad. Ne smemo zaboraviti da decenijama unazad privlači turiste iz čitavog sveta. Osim ove rekonstrukcije, planiramo još radova na Kalemegdanu, u okviru Beogradske tvrđave. Od 2018. godine do sada uložili smo blizu 320 miliona dinara u obnovu različitih delova Kalemegdana. Rekonstrukcijom ove kapije, kao i drugim značajnim ulaganjima u očuvanje Beogradske tvrđave, Grad Beograd šalje jasnu poruku o vrednostima koje želi da sačuva i prenese na buduće generacije – zaključio je gradonačelnik Beograda.


izvor

[Dreadnought]

Pogled sa Save na Kalemegdan za vreme okupacije tokom Prvog svetskog rata, 1916. godine.




[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Vidin kapija


Vidin kapija je Donjogradska Vidin kapija, u sastavu Severoistočnog fronta Beogradske tvrđave. Izgrađena je u razdoblju od 1740 do 1750. godine, u okviru turskih radova na ponovnoj izgradnji prethodno porušenih austrijskih fortifikacija. Nakon odlaska Turaka u 19. veku pa sve do sredine 20. veka Beogradska tvrđava je i dalje ostala vojni objekt, korišćen za potrebe Srpske, a potom Jugoslovenske vojske, koja je jednu od stražarskih postaja imala i u Vidin kapiji. Ovo staro zdanje, u manjoj meri prilagođavano tim potrebama, nije bitnije menjano i dograđivano, te je tako u svom gotovo izvornom obliku dospelo do naših dana.

Vidin kapija kao i druge kapije beogradskih fortifikacija, dobile su svoj konačan izgled sredinom 18. veka, u sklopu osnovnih komunikacija koje su vekovima vodile ka utvrđenjima na bregu iznad ušća Save u Dunav. Te stare saobraćajnice odslikane su i u savremenoj matrici glavnih beogradskih ulica, na ćijim pravcima su nastale glavne tvrđavske kapije - Stambol-kapija (unutrašnja i spoljna) i Sahat-kapija. U srednjovekovno utvrđenje ulazilo se sa:

 - istočne strane (pored današnjeg Zoološkog vrta), kroz Zindan kapiju i Despotovu kapiju Gornjeg grada.

 - dok se Donjem gradu prilazi iz Bulevara vojvode Bojovića, kroz Vidin kapiju i iz Karađorđeve ulice kroz Mračnu kapiju. Iz ovoga vidimo da se Despotova kapija nalazila na glavnom prilazu koji je sa severoistočne strane Beogradske tvrđava, vodila ka Zapadnom podgrađu i dalje Donjem gradu, a u okviru okviru bastione trase Severoistočnog tvrđavskog fronta, na istočnom prilazu Donjem gradu, odnosno na staroj komunikacionoj trasi koja se poklapa sa današnjom Ulicom cara Dušana.


Istorija

Razvoj srednjovekovnih utvrđenja Beogradske tvrđave zasnivao se na osiguravanju grebena na Gornjem gradu i proširivanju utvrđenja Donjeg grada u pravcu ušća Save u Dunav. Početkom 15. veka, za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, izvođeni su obimni radovi na proširivanju i utvrđivanju srednjovekovnog Beograda. S razvojem grada i tvrđave, povećavao se prostor koji je bio obuhvaćen fortifikacijom tako da su se gradila nova podgrađa na dunavskoj strani je Severoistočni bedem u Donjem gradu i ojačan je Južni bedem Zapadnog podgrađa izgradnjom spoljašnjeg bedema.

U prvim decenijama 14. veka ovo malo utvrđenje na bregu prošireno je do rečnih obala. U okviru bedema razvio se napredan srednjovekovni grad. Posle turskog osvajanja 1521. godine, pa sve do kraja 17. veka, Beogradska tvrđava nije značajnije dograđivana.

Novo razdoblje započelo je austrijsko-turskim ratom. Kao ključno utvrđenje u središtu ratnih sukoba tokom 18. veka, Tvrđava je tri puta rekonstruisana. Porušen je stari kastel, a veliki deo srednjovekovnih bedema prekrile su nove fortifikacije. Pod austrijskom okupacijom, 1717-1739. godine, posle izgradnje novih modernih utvrđenja, Beogradska tvrđava je predstavljala jedno od najjačih vojnih uporišta u Evropi. Građena je prema projektima generala Nikole Doksata Demoreza.

U sklopu tih radova nastala je Donjogradska Vidin kapija, u sastavu Severoistočnog fronta Beogradske tvrđave, u razdoblju 1740–1750. godine, u okviru turskih radova na ponovnoj izgradnji prethodno porušenih austrijskih fortifikacija.

Do kraja 18. veka Beogradska tvrđava je dobila konačni oblik. U ratnim razaranjima tokom proteklih decenija porušeni su gotovo svi objekti u Gornjem i Donjem gradu, a bedemi znatno oštećeni.


Arhitektura

Vidin kapija je građena u vidu zasvedenog prolaza kroz bedem zidano-zemljane konstrukcije sa bočnim prostorijama za smeštaj straže. Središnji deo kapije (prolaz), dugačak je 13 m, a širok oko 4 m, i bio je zasveden poluobličastim svodom od opeka, dok su nad kraćim delovima prema spoljnoj i unutrašnjoj strani kapije segmentni svodovi.

U odnosu na ravan prolaza, unutrašnje teme središnjeg dela svoda je na 4,70 m. Sa obe strane prolaza nalaze se po dve bočne prostorije zasvedene poluobličastim svodovima, koji su upravni na pravac pružanja svoda nad prolazom kapije. Do temena svoda imaju visinu od 3,20 m. Sve su slično građene, gotovo kvadratnih osnova, i površina od po 17,5 m.

Prema prolazu kapije su bočne prostorije, kojse su bile široko otvorene lucima od opeka, blago prelomljenim u temenu. Na frontalnim zidovima u sve četiri prostorije postoje kamini, koji nad kamenim konzolama imaju segmentni luk. Svaka od bočnih prostorija imala je po jedan manji prozor. Prozori bočnih prostorija prema spoljnoj fasadnoj strani sačuvani su u svom izvornom obliku, dok su oni sa suprotne strane, prema unutrašnjoj kurtini, uništeni kasnijim probijanjem vrata.

Preostali tragovi poluobličastih svodova ukazuju na to da su po dimenzijama bili isti kao i oni na spoljnoj fasadi, ali nešto jednostavnije konstrukcije.

Spoljna fasada kapije građena je u kombinaciji kamenih tesanika i opeka. Za razliku od delova građenih opekama, koji su dobro očuvani, kameni blokovi, najvećim delom klesani od lokalnog ili tašmajdanskog kamena. Nad kamenim završnim vencem središnjeg dela kapije nalazio se nadzidak građen opekama, odnosno fronton s polukružno modelovanim bočnim stranama.

Na oba kraja zasvedenog prolaza kapije nalazili su se portali s vratnicama, što je omogućavalo posebno zatvaranje njenog unutrašnjeg prostora, masivnim drvenim vratnicama na vertikalnim osovinama. Spolja su bile obložene gvozdenim trakama pričvršćenim nizovima klinova, koji su imali i dekorativnu funkciju.

Za razliku od spoljnog, portal Vidin kapije prema unutrašnjosti Tvrđave bio je znatno skromnije obrađen. Čine ga samo klesani kameni dovratnici nadvišeni segmentnim lukom, koji je za jedan stepen bio uvučen u odnosu na ravan lica zida.

Kao što je to i uobičajeno kod bastionih fortifikacija, iznad svodova Vidin kapije, čija debljina zidne mase iznosi oko 0,90 m, formiran je zemljani nasip.

izvor

Бедеми Доњег града Београдске тврђаве, Видин капија, снимљено на зиму 1950.

Фотографија Бранибора Дебељковића, љубазношћу Душана Дебељковића

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[relja]

Београдска тврђава – Зграда Генералштаба. Капија и мост преко рова.
Разгледница из 1904. године.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovo nije zgrada Đeneralštaba... Jeste izgrađena posle 1904, naravno za potrebe vojske, teško je oštećena u Prvom svetskom ratu i obnovljena je u tzv. "nacionalnom stilu", u njoj se danas nalazi Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Oni su istraživali istoriju zgrade i ni sami nisu sigurni šta je bila prvobitna namena.
Đeneralštab se nalazio u drugoj zgradi, na vrhu bedema sa pogledom na Donji grad, srušena je potpuno u Prvom svetskom ratu.

[MOTORISTA]

Zar nije bila još jedna potpuno ista, ili barem slična, zgrada tu u blizini?

[relja]

Zar nije bila još jedna potpuno ista, ili barem slična, zgrada tu u blizini?

Tako je.
Generalštab (pre toga "Muhafizov/Pašin konak") je srušen u Prvom svetskom ratu.
Po povratku sa Solunskog fronta, podignuta je ta privremena zgrada, na lokaciji između srušenog generalštaba i platoa na kojem je postavljen "Pobednik", a za potrebe Generaštaba. Pretpostavljam da na nju misliš.
Kada se generalštab preselio u zgradu u Kneza Miloša 1928, mislim da su tada obe zgrade predate Vojnom muzeju. Ta druga je prvo bila predviđena za rušenje, ali je opstala do 1960-tih.

Na fotografijama:
Ova zgrada levo je Generaštab Srpske vojske, srušena u Prvom svetskom ratu.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zgrada desno je preživela i izmenjena joj je fasada, postoji i danas, u njoj je smešten ZZSPGB. 1920-tih je podignuta ova levo na fotografiji ispod, i ona je srušena 1960-tih.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Београд (Калемегдан).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Tako je.

Hvala.