.
Smatram da je skijanje danas više "šminkeraj" i da je izgubilo pravu vojničku dimenziju. Naročito ako se svodi na skijanje uređenim stazama, vožnju žičarama, sunčanje , što se često i dešava. Ono treba da bude samo jedan element obuke za boravak u zimskim uslovima gde bi težište trebalo da bude na kretanje na terenu, orjentaciji, izradi zaklona zarad preživljavanja i zaštite od zime, ali i zaklona za zaštitu i vatreno dejstvo i naravno na tektičkim vežbama jedinica. Skijanje padinama elitnih skijaških centara ima minimalni efekat na borbenu gotovost.
Top je opalio al evo I da se puška objasni.
Prvo hvala na odgovorima, bar onima koji su uložili malo truda u odgovaranje.
Već par godina gledam kako teče obuka u zimskim uslovima. I prva pomisao koja mi padne na pamet je "čemu I koliko to bre košta?"
Skijanje po uređenim stazama
Skijanje bez opreme I naoružanja
Žarka želja da se skija u civilu (ako se stidiš MOZ-a koji ćeš vrag u vojsci uopšte?)
Koja sve oprema treba za nekog ko skije koristi u borbi, jel u istim vezovima radim spust I hodanje po .... zavejanoj ravnici?
Koliko košta da se godinama dolazi na Kop. da se skija a da se nikad ne vežbaju stavovi za gađanje (moj OOUR)
To su pitanja koja mi se motaju po glavi kad se pomene skijanje.
Iz mojeg ugla nevidim logiku da na skijanje dolazi bilo ko ko te skije stvarno neće koristiti.( kad dođe stani pani)
I tako dalje ... Zar se za te pare ne bi moglo dosta preko potrebnijih stvari odraditi, još koji kurs.... kupiti još šta?
A što se tiče 10 Km po snegu...pa ja bi se radije provlačio kroz borbeni poredak neprijatelja sa krpljama na nogama (0 sati obuke)nego sa skijama, pancericama I štapovima(plus ostala oprema....pa još cena obuke...vreme za obuku...opet cena obuke)
Možda grešim?
Kao prvo, kde počinje vojska prestaje logika. Koliko ima smisla mora svako sam da presudi, ima smisla da podučiš ljudi osnovama, kako biti na skijama, kako preživeti u zimi, kako napraviti zaklon za spavanje, itd.
Koliko košta neznam? ako se ide na komercialne terene, košta te samo karta za žičare a i to valjda dobiju neki popust na količinu i da koriste preko dana kad je manja gužva. Kad sam ja bi u JNA, išli smo na dva marša po odprilike 40 km, pa mogli bi mi to da radimo i oko kasarne. Bili smo na streljani, pa zapravo mogli bi to i u kasarni. Hrana nam se dovozila tamo, pa mogli smo mi ako nebi išli nikde i da jedemo u kasarni. Ali ovako smo sprobali i ono što nebi, kako se pravi šator od šatorskih krila i živi na -20. Srečom nije bilo snega.
Pokazivanje i upotreba skija po relativno ravnim terenima ne treba puno, možda pola dana.
Pokazivanje/obuka po strmijim terenima je bolja na uređenim stazama, jer je manja mogučnost povrede. Na netvrđenim terenima je mogučnost nekih rupa na terenu, panjeva, kamenja, a i teže je skijati cik-cak po neutvrđenom snegu. Ima smisla, ako želiš da naučiš nekog da malo bolje skija.
Početnicima oprema i oružje samo smetaju, posle kad obvladaju lakše če i nositi to.
Vezovi za hodanje moraju omogučavati da je peta noge pokretna. Obično se upotrebljavaju vezovi koji imaju mogučnost proste pete ili fiksiranja. Skije za takvu upotrebu ne moraju da budu neke vrhunske, pa i nisu dosta skupe.
KOliko košta? Koliko koštaju neke vojne vežbe, da se aktivira tenk, pošalje avijon u vazduh...
Vojska košta. Koliko to ima smisla presudi sam, ali u bivšoj Jugi ima puno terena kde skije mogu da koriste.
10 km po snegu je relativan pojam. Recimo sa naše karaule je trebalo do sela oko sat hoda. Sa skijama bi to obavio za 15 minuta. Bez nekog posebnog znanja hodanja. Sa krpeljima bi mi trebalo isto sat. Po ravnom se sigurno ide brže sa skijama, da je još malo nizbrdice još brže, bez nekog znanja. Uzbrdo, skije nebi imale prednost, ali nebi bile ni gore.
Koliko ima skijanje uticaj na celokupnu armiju neke vojske je pitanje za stručnjake, ali škodi sigurno ne.
