Pioniri vazduhoplovstva

[Љуба]

Несторов, свакако остаје у елити "Пионира Ваздухопловстав"

Прво да дефинишемо "Таран"
- Zabijanje:
"Zabijanje u ratovanju, odnosno vojnoj terminologiji označavu taktiku, odnosno čin kojim se nekim vozilom ili za to svrhu predviđenim ili improviziranim predmetom udara u neprijateljski objekt kako bi ga se vlastitom kinetičkom energijom oštetilo, onesposobilo ili uništilo. Ta se tehnika primjenjuje ili se primjenjivala na kopnu, na moru i u zraku."
Zabijanje
Aerial ramming
Taran
Цитат:
"Первым воздушный таран применил Пётр Нестеров 8 сентября 1914 года против австрийского самолёта-разведчика"

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Рашо]

Još jedna razlika je u tome što Ončevski navodi samo fon Rozentala i to kao pilota austrougarskog aviona, ali ne i Malinu.

U krajnjem, Ončevski nije pogriješio, zavisi od izvora koji je koristio.
To zaista jeste bio fon Rozentalov avion. Tada su na izviđačkim avionima piloti bili podoficiri i puki šoferi, dok su izviđači bili oficiri, često plemenitog roda, i pravi "komandanti" aviona.

[Љуба]

-   NAJVEĆI NEMAČKI AVION  u prvom svetskom ratu bio je “Aviatik R”, divovski bombarder za tadašnje vreme kolosalnih dimenzija, s krilima raspona od 55 metara i trupom dugačkim 27 metara. Njegova je maksimalna brzina iznosila 145 km/čas
Iako je posle rata mnogo hvaljen u štampi (kao ponos nemačke industrije), veoma su oskudni podaci o njegovoj praktičnoj borbenoj upotrebi.
Ipak je ostao pozantiji kao putnički avion.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika - Aviatik R

TT karakteristike
SPECIFICATIONS

Tip: AEG-Aviatik R-Plane Project
Proizvođač: AEG-Aviatik joint venture, Stettin
Pogonska grupa: Four 530 h.p. Benz Bz.VI
Dimenzije:
Raspon, 55 m. (180 ft. 5 in.)
Dužina: 27 m. (88 ft. 7 in.)
Visina: 8,8 m. (28 ft. 10 in.)
Širina krakova propelera: 6 m. (19ft. 8 in.)
Površina krila: 620 sq. m. (6671 sq. ft.)
Težine (Est.):
Prazan: 15,000 kg. (33,075 lb.)
Koristan teret: 7000 kg. (15,435 lb.)
Maksimalno opterećen, 22,000 kg. (48,510 lb.)
Performanse (Est.):
Maksimalna brzina: 145-150 km/čas. (90,1 – 93,2 m.p.h.) na visini  3000 m. (9843 ft.)
Plafon leta: 5000 m. (16,405 ft.) tokom  120 min.
Autonomija leta: 8 časa
Naoružanje: 6 ili 7 mitraljeza

Prvi let: Septembar 1917
http://flyingmachines.ru/Site2/Crafts/Craft31359.htm
Avion je posle rata iskorišćen za putnički saobraćaj
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika - The Aviatik passenger-carrier, Type R III

Iz perioda rata u verziji R.1
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika - AEG R.1. A centrally-powered machine with four 260 h.p. Mercedes D.IVa engines.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika - AEG R.1. A centrally-powered machine with four 260 h.p. Mercedes D.IVa

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Skica - The Aviatik passenger-carrier, Type R III

[Hrundi]

Tada su na izviđačkim avionima piloti bili podoficiri i puki šoferi, dok su izviđači bili oficiri, često plemenitog roda, i pravi "komandanti" aviona.

Francuzi su taj princip zadržali do kraja 2. s.r.

[Љуба]

-   NAJVEĆI  „VAZDUHOPLOVNI (VAZDUŠNI) AS“ PRVOG SVETSKOG RATA
bio je nemački pilot-lovac Rittmeister (kapetan) Manfred von Ritchoffen, poznat pod nadimkom „CRVENI BARON“. Pripadnik stare šleske aristokratske porodice.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika - Manfred von Ritchoffen
(nem. Manfred Albrecht Freiherr von Richthofen; 2. maj 1892, Breslau – 21. april 1918, Vo su Som)
U toku svoje ratne akrijere oborio je, po službenim podacima, 80 nepriajteljskih aviona, primio „nekoliko kilograma“ najviših odlikovanja, i bio je dakako, jedan od najpopularnijih pojedinaca u Nemačkoj. Uživao je veliku popularnost ili barem veliki respekt i u redovima svojih protivnika.
Kad je izbio rat, Richthoffen je službovao u konjici na istočnom frontu i nije znao leteti. Zapravo nikad nje leteo. Prijavio se u vazduhoplovstvo i u rekordnom roku završio predviđeni program obuke pilota.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika – Richthoffenov avion

Već sredinom 1915.godine Richthoffen je otpočeo novu vojničku karijeru, vojnog pilota. No bio je pilot običnih izviđačkih aviona. Prema službenim dokumentima – sasvim prosečan pilot. Tada su ga, na vlastiti zahtev, prekomandovali u lovačku avijaciju u sastav Jagdstaffel 2, kojim je komandovao veliki (tada najveći) vazdušni AS Oswald Boelke. Tamo se Richthoffen odlično snašao i ubrzo oborio desetak francuskih aviona te dobio „Pour le merite“ – popularno nazvanaog „Plavog Maxa“(nadimak za najviše pilotsko odlikovanje). Iako se proslavio kao fer borac, Richthoffen je očito imao i razvijen smisao za morbidno, pa je, na primer, pa je posedovao kolekciju srebrnih čaša, za šampanjac, sa ugraviranim imenima oborenih protivnika.

 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


U junu 1917.godine  Richthoffen je dobio svoju eskadrilu; u njoj su bili samo piloti-asovi, a dobila je nadimak „Richthoffenov leteći cirkus“. (jedan od njegovih pilota bio je i Hermann Goering – budući komandant Luftwaffe). Svi su Richthoffenovi avioni bili crveno obojeni, da bih prepoznavali protivnici.
Slika -
 Ovo sve u cilju ostvarenja psihološkog uticaja na slabljenje morala protivnika.
Prema jednoj verziji, „Crveni baron“ poginuo je u borbi sa nekom engleskom eskadrilom. Dok je progonuio nekog neiskusnog pilota, uhvatio ga je s leđa avion engleskog pilota G.Browna. poginuo je još u vazduhu – kada ga je mitraljez britanskog pilota smrtno ranio.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Druga verzija je da su ga smrtno ranili mitraljeski iz rova, jer je navodno bio nisko iznad neprijateljeske teritorije.


http://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Manfred_von_Richthofen
http://richthofen.com/
http://www.theaerodrome.com/aces/germany/richthofen2.php

[Љуба]

ПРИЛОГ:
НОВА ВЕРЗИЈА ПОГИБИЈЕ Манфреда фон Рихтхофена:

НОВА - Програм се фокусира на две најпознатије тврдње приписујући Рихтхофенову смрт ватри митраљеза са земље. Ове верзије су направљене од стране две независне аустралијске екипе противавионских митраљеза који су били стационирани на Morlancourt гребену. Године 1956, нишанџија Р. Буие (Gunner R. Buie), на митарљезу Луис (Lewis) из 53. батерије, писао је за аустралијске новине о томе како су он и митраљезац В.Ј. Еванс (W. J. Evans), отворорили ватру на немачке авион који је јурио британског ка њиховом положају. "Почео сам да пуцам у немачког пилота, директно кроз визир нишана", Буие је написао. "Делови су отпадали са авиона, који је постепено смањивао брзину, док није пао неколико стотина метара даље.." Већина истраживача је реконструисала догађај по овим изјавама. Закључили су да су ове изјаве мање веродостојне, односно у крајњем случају да су пуцали у већ мртвог пилота.

Наредник Ц.Б. Попкин(C. B. Popkin), нишанџија на митраљезу Викерс (Vickers) из 24.митраљеске чете(24th Machine Gun Company), дао је сличну изјаву. И он је тврдио да је оборио барона, описујући догађај слично као и предходна два митраљесца.
Приликом реконструкције, његова позиција више одговара процењеном правцу и паду авиона.
 
Да се Попкинов положај чини најбољим, потврђују  докази, попут рана на телу Барона. Правац прострела је доста вероватан. Међутим, 1964.године и сам Попкин је дозволио могућност, да је само учествовао у отварању ватре на авион који је већ имао силазну путању, тј. Авион је већ био понирао ка земљи.

Ова контраверза никад неће бити решена.
Обарање, ваздушна победа је ипак, најкоректније, приписана британском летачу из састава 209 Squadron's Captain Roy Brown

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Слика- Рој Браун
http://www.billybishop.net/brown.html


 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Слика - Captain Roy Brown engages the Red Baron, 21st April 1918 by Ivan Berryman. (GL)


Иначе објављена је књига, на основу изјава још неких учесника у овом догађају „The Many Deaths of the Red Baron“, аутора Frank McGuire. У књизи се помињу још нека сведочења војника, који сматрају да су баш они оборили „Црвеног Барона“

 

-   ПРВИ БРИТАНСКИ ВАЗДУШНИ АС био је Леноу Хаукер - Lanoe George Hawker VC, DSO (30 December 1890 – 23 November 1916) )
Хаукер је био је британски летићи  ас, први који је постигао 5 ваздушних победа, а укупно је сакупио седам ваздушних победа, за време Првог светског рата. Био трећи пилот који примио Викторијин крст, највишу и најпрестижнију награду-одликовање за храброст у борби са непријатељем. Викторијин крст  који може бити додељен  припадницима британских и снага  Комонвелта. Убијен је у ваздушној борби са легендарним немачким  асом Манфред фон Рихтхофеном  ("Црвени барон").
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Слика - Lanoe George Hawker
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Слика - Airco DH2, авион на којем је погинуо Леноу Хаукер
https://en.wikipedia.org/wiki/Lanoe_Hawker

[lovac]

Ova tema zaslužuje pažnju!
Svaka Čast!

[pp5d6 posejdon]

Prvi zračni as (5 pobjeda) u povijesti je Rolland Garos ( poznati teniski turnir).
On je na trup svog aviona ispred pilotskog sjedišta dao ugraditi laku strojnicu. Strojnica je bila nepokretna, usmjerena pralelnoj uzdužnoj osi letjelice te je gađala kroz konure elise. Garosov izum radio je na "prevaru" jer se konstruktor nije zamarao sinkronizacijim paljbe  strojnice i brzine vrtnje elise.Na krakove elise jedao ugraditi zaštitne  čelične ploče  kako nebi došlo do njihova oštećenja prilokom udara zrna.
I tako je počeo skidati Njemce.
nakon prisilnog slijetanja zarobljavaju ga njemci a  sam Antony Fokker osobno je razledao Garosovo rješenje ,ali nije bio impresioniran.On ubrzo uspjeva rješiti sinkronizaciju paljbe pa su Fokkerovi monoplani zavladali europskim nebom.

[Љуба]

-   НАЈПОПУЛАРНИЈИ ФРАНЦУСКИ ПИЛОТ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ  био је Жорж Гинемер (Georges Guynemer, рођен  24.децембар 1894 – нестао у акцији 11.септембар 1917.године).

У Француско ваздухопловство ступио је у новембру 1914 и служио као механичар. Испит за пилота положио је 10.марта 1915. а у борбену јединицу ступио у априлу 1915. када је унапређен у каплара.
13.јула 1915.године имао је прву ваздушну борбу.
19.јула остварио је прву ваздушну победу, оборивши немачки двосед-извиђач „Aviatik“
Упркос његовом слабом физичком изгледу, он је учествовао у више од 600 борбених летова и био оборен седам пута и преживео та обарања. Посебно се издвајао као одличан стрелац и пилот високих летачких квалитета, и био је слављен као француски АС над АСОВИМА. Гинемер је због популарности добијао писма од женске популације с предлагањем  брака, захтева од школске деце за његовим  аутограмом  и често је био праћен док ишао улицама од стране мноштва грађана.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Слика - Georges Guynemer
Један је од првих пилота који је летео на веома савременом ловцу  SPAD S.VII, кога је назвао Стари Чарлс (Vieux Charles). Дана 25.маја 1917.године, са тим авионом је у једном дану оборио четири непријатељска  авиона. У даљем је тражио начине да се побољшају перформансе овог авиона, користећи своје искуство авио-механичара. Гинемер је наоружо свој SPAD S.VII  са једноцевним топом  37 мм који је пуцао кроз поље елисе. Овај непрактичан начин наоружавања авиона, назвао је „Магична Машина“ (Magic Machine). Упркос барутним гасовима,  који су испуњавали  кокпит, као снажног трзаја, којег је производио овај топ, током лета 1917. Гинемер  је оборио најмање два непријатељска авиона са својм Магичном машином.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Слика - Georges Guynemer's original SPAD S.VII, nicknamed "Vieux Charles"
11. септембра 1917, Гинемер је последњи пут виђен како напада немачки двоседи Aviatik  код Poelcapelle, северозападно од  Ипра (Ypres). После скоро недељу дана, било је јавно објављено у Лондону да је службено проглашен  „нестао у акцији“( missing in action). Убрзо након тога, у немачкој штампи изашла је вест да је Гинемер  оборен од стране Курта Вајсмана (Kurt Wissemann) из Jasta 3. И након тога, више месеци, француска јавност одбијала је да верује у истинитост тих информација. Гинемерово тело никада није пронађено.
Биографски подаци
Georges Marie Ludovic Jules Guynemer
•   Country: France
•   Rank: Capitaine
•   Service: French Air Service
•   Units: Spa3
•   Victories: 53
•   Date Of Birth: December 24, 1894
•   Place of Birth: Paris
•   Date Of Death: September 11, 1917
•   Place of Death: South of Poelcapelle, Belgium
•   Memorial: Poelcapple, Belgium

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Слика - Georges Guynemer 1917.године

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika –SPADXIII
http://en.wikipedia.org/wiki/Georges_Guynemer
http://www.historynet.com/georges-guynemer-frances-world-war-i-ace-pilot.htm

[Љуба]

-   NAJBOLJI FRANCUSKI i SAVEZNIČKI PILOT PRVOG SVETSKOG RATA bio je Rene Fonck (René Paul Fonck) sa 75 priznatih vazdušnih pobeda. Kao dečak koji odrastao u podnožju Vosges, bio je fasciniran pričama ljudi o letećim mašinama. Ipak, kada je regrutovan u avgustu 1914,  odbio je  da služi u francuskom vazduhoplovstvu, umesto toga odabrao je pešadiju i „rovove“. Do početka 1915, Fonck je promenio mišljenje i javio se u vazduhoplovstvo. Počela je njegova obuka u letenju u Penguin u Saint-Cyr. Prikazao je izrazit talenat za letenje, te je ubrzo postavljen u  Escadrille C47, opremljena nenaoružanm Caudron avionima-izviđačima. Uskoro kreće na izviđačke zadatke.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika  - René Paul Fonck
U aprilu 1917, nakon ostvarenih više od 500 sati letenja, Fonck je dodeljen u borbenu-lovačku eskadrilu Spa103. Leteo je na  SPAD VII, gde je stekao pozitivnu reputaciju primenjujući posebnu taktiku u vazdušnim borbama, a posebno u racionalnom trošenju municije. U dva navrata, Fonck  je u jednom danu ostvario po 6 vazdušnih pobeda. Kako je njegova slava rasla, tako je rastao i njegov “ego“.  Fonck nikada nije uspeo postići divljenje i popularnost Georges Guynemer. Čak i francuski as Claude Haegelen, jedan od retkih Fonckovih  prijatelja, istakao je da se Fonck hvali i previše i prečesto, ali niko nije mogao demantovati da je Fonck bio odličan pilot i vrhunski strelac.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika –French Nieuport 17

Fonck je preživeo rat. Godine 1944. Nakon oslobođenja  bio  je uhapšen i optužen da je suradnik nacista. Fonck je umro kod kuće od moždanog udara. Bilo mu je tada 59 godina.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika - Fonck was transferred to Escadrille Spad 103, Les Cigognes

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika - SPAD S.VII C1 Escadrille SPA103, Aviation Militaire Pilot famous WW1 ace Rene Fonck. Circa 1917
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika Capitaine René Fonck
http://www.dieselpunks.org/profiles/blogs/knights-of-the-air-rene-paul
http://www.theaerodrome.com/aces/france/fonck.php

[Рашо]

Da nije poginuo 28. oktobra 1916. godine, vjerovatno bi bio najveći as Prvog svjetskog rata, a s pravom se smatra OCEM VAZDUŠNOG LOVA, njemački pilot Osvald Belke (Oswald Boelcke).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Belke je rođen 19. maja 1891. godine u Gibihenštajnu, nedaleko od Halea, u prosvetarskoj porodici. Stupa u Pruski kadetski korpus u martu 1911. godine, a sledeće godine polaže oficirski ispit. Na svoj zahtjev biva prebačen u vazduhoplovstvo i nekoliko dana pred izbijanje Prvog sv. rata dobija zvanje pilota.

Po izbijanju rata dobija raspored u Letačkom odeljenju 13 (Fliegerabteilung 13) u Francuskoj, gdje je njegov brat Vilhelm već služio kao izviđač. U toj jedinici se ističe i dobija Gvozdeni krst druge klase.
U aprilu 1915. godine prelazi u Letačko odeljenje 62 i u početku leti na dvosjedima, da bi ubrzo bio odabran za pilota jednosjeda Foker E.I.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prvu samostalnu vazdušnu pobjedu je ostvario 19. avgusta 1915. Odlikovan je ordenom Pour le merite 12. januara 1916. i tada je već imao šest potvrđenih pobjeda.
U prvom dijelu 1916. godine je počeo da se bavi problematikom vazdušne borbe i da ozbiljno proučava taktike i tehnike. Stalno se obraćao pretpostavljenima sa predlozima, zahtjevima i molbama. Trud i upornost su mu se isplatili i u junu 1916. prihvaćen je njegov predlog o organizovanju lovačkih aviona u posebne jedinice. U avgustu je to i sprovedeno u djelo, formirano je sedam lovačkih eskadrila, a Belke je dobio komandu nad 2. eskadrilom (Jasta 2). Dobio je odriješene ruke da sam odabere pilote za svoju eskadrilu, pa se tako u Jasti 2 našla čitava plejada asova, najboljih njemačkih pilota.

Mnogo vremena je posvetio obuci pilota, a na osnovu svojih (i tuđih) iskustava i proučavanja vazdušnih borbi, stvorio je niz pravila i uputstava za vođenje vazdušne borbe. Ta pravila, nazvana “Naređenja Belke” (Dicta Boelcke) su decenijama korišćenja u obuci pilota-lovaca, a njihova aktuelnost nije se značajno smanjila ni danas, gotovo čitav vijek nakon nastanka.

Osvald Belke je poginuo 28. oktobra 1916. godine nakon sudara sa drugim lovcem iz svoje eskadrile, tokom jedne vazdušne borbe. U tom trenutku je imao 40 vazdušnih pobjeda. Na sahrani, Belkeova odlikovanja je nosio njegov ponajbolji pilot, Manfred fon Rihthofen, a Jasta 2 je preimenovana u Jasta Boelcke i do kraja rata je ostala jedna od najčuvenijih lovačkih jedinica.

[Љуба]

-   NAJBOLJI KANADSKI VAZDUŠNI AS PRVOG SVETSKOG RATA bio je William "Billy" Avery Bishop (VC, CB, DSO & Bar, MC, DFC, ED – 8. februar 1894 – 11. Septembsr 1956)

 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika – Vilijam Bišop

-   William Avery zcršio je kraljevski koledž  pre stupanja u 8. Canadian Mounted Rifles  na početku rata. Nakon što je odslužio u obavezu u kanadskim ekspedicionim snagama, prebačen je  u Royal Flying korpus u decembru 1915. a  pilotsku dozvolu je stekao  1917.g. Leteo je na francuskom Nieuport 17 i na britanskom SE5a - "Lone Hawk". 
-   Neki su ga smatrali za  osrednjeg  pilota, ali mu je njegov izvanredan vid i doseldno zalaganje u napredovanju, donelo ugled vrsnog strelca. Kao komandant "Flying Fox", bio je nagrađen sa prestižnim odlikovanjem  Flying Cross (DFC), nakon priznatih 25 pobeda za samo dvanaest dana.

 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika - "Lone Wolf" original painting by Rich Thistle
Jednog jutra  (2. juna 1917), sam je izvršio napad na  njemački dobro branjeni aerodroma kod Arrasa što mu je donelo izuzetno priznanje  „Victorjin  krst“, tako da  Bišop postao prvi kanadski pilot koji je dobio tu čast.

Pre nego što je rat završio, Bišop je našao vremena za pisanje knjige "Winged Warfare", autobiografski prikaz njegovih vazdušnih  zadataka nad Francuskom.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika - Captain William Avery Bishop

Budući da je Bišop mahom leteo sam, to za većinu njegovih pobeda nikada nije bilo svedoka. Nakon godina kontraverze, emitovana je televizijska emisija  pod nazivom "The Kid Who Couldn't Miss" koja je dovela do reagovanja kanadske vlade tokom 1985. U zaključku je, Stalni odbor Senata za  socijalna pitanja, nauku i tehnologiju diskreditovao prikazani film, i dao nalaz da je izrečenim neistinama naneta šteta portretu legendarnog asa Bišopa.

 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika - William Avery Bishop


Još jedna zanimljivost je, Bišop je imao brata, takođe kanadskog vazdušnog asa Henry Burdena.
Bišop je umro je u svojoj  62. godini, u svom domu u Palm Beachu, na Floridi.

 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika – "Hunter" original painting by Rich Thistle.


http://en.wikipedia.org/wiki/Billy_Bishop
http://www.constable.ca/caah/bbishop.htm

[Љуба]

-   NAJBOLJI ENGLESKI VAZDUŠNI AS PRVOG SVETSKOG RATA bio je Edward Corringham  Mannock
Major Edward Corringham "Mick" Mannock VC, DSO and Two Bars, MC & Bar (24.maj 1887 – 26.jul 1918)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika – Edvard Manok

Rođen u je Irskoj  1897. u Wellingborough, u vojničkoj porodici, pa je deo života proveo u Indiji, Irskoj i Engleskoj (otac je bio vojnik –pripadnik - Scots Greys). Školu je napusti sa 12 godina, s obzirom da ih je otac napustio, pa je morao da radi da bi pomogao porodici. Radio je je mnoge poslove i kao trgovac mješovitom robom, dostavljač robe, i kao činovnik pre nego što je posto čuvar u National Telephone Company  kada se  seli u Wellingborough.

Ovde se pridružio aktivnostima zajednice u igranju kriketa i sviranju na  violini s lokalnim orkestrom. Aktivno se uključio u politički život. “Mick” se uključio u Teritorijalnu odbranu u sastav Royal Army Medical Corps, da bi kasnije bio prebačen u kraljevsku inžinjeriju, a potom i u vazduhoplovstvo . Do novembar 1917 je postao je pilot Royal Flying Corps i tokom obuke je okarakterisan i samim tim kritikovan za preteranu opreznost - u prva 3 meseca u akcijama u vazduhu je oborio samo jedan avion.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika - Edward Corringham Mannock i njegov avion SE5a

Međutim, ubrzo je počeo da niže vazdušne pobede “izvanrednim” tempom i do  vriemena njegove junačke smrti u akciji 26. jula 1918, bilo mu je potvrđena 61 vazdušna pobeda (po nekim podacima i 73 čime bi  postao saveznički pilot sa najviše pobeda), tako je zaradio titulu od svojih kolega pilota "King of the Air Fighters".

Njegove brojne nagrade uključuju “Viktorijin krst”, Vojni krst i mnoštvo drugih visokih priznanja.
Manok  je poslednji put viđen  kako vodi vazdušnu borbu  iza  nemačkih  linija 20. jula 1918.godine, kada je  u toku borbe primećeno da  njegov avion  pada u plamenu.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika – vazdušne borbe u kojoj učestvuje Manok


Još jedan detalj iz biografije Edward Mannock:
U februaru 1918, bio je raspoređen u  74. Squadron za komandanta, tada je imao  trideset šest priznatih pobeda sa SE5a.  Mannock, zbog svoje povučenosti,  nikada nije voleo javne nastupe i nije imao popularnost, koju je stekao Albert Ball, ali je bio veoma cenjen od strane svojih ljudi i uživao veliko poverenje kao najveći vođa svoje jedinice. Često fizički iscrpljen i  bolestan nije izbegavao borbene letove.  Mannock rutinski deli pobede s drugim pilotima i ne gnjavi pretpostavljene s podnošenjem zahteva za priznavanje sumnjivih vazdušnih pobeda. Nakon što je nesebično dodelio svoju 61. pobjedu pilotu Donald Inglis, pridošlici iz Novog Zelanda, izveli su zajednički let iz neprijateljevih linija, kada je Mannock ubijen, najverovatnije vatrom sa zemlje, pri čemu je njegov avion pao u plamenu. Donald Inglis je takođe, oboren- srušen vatrom sa zemlje, imao je više sreće preživeo je ovo obaranje.

Odlikovanja koja je dobio:
•   Military Cross. 17th September, 1917.
•   Bar to Military Cross.  18th October, 1917.
•   Distinguished Service Order. 16th September, 1918.
•   Bar to Distinguished Service Order (1st 16th September, 1918.
•   Bar to Distinguished Service Order (2nd). 3rd August, 1918.

http://en.wikipedia.org/wiki/Mick_Mannock
http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GRid=9351062
http://en.valka.cz/viewtopic.php/t/9121

[Dreadnought]

William "Billy" Avery Bishop

Pre nekoliko godina sam pazario jednu knjigu pod nazivom "The People's War Book & Atlas", štampanu 1921. godine u SAD. U njoj je na početku i svojeručno potpisan Bišop sa porukom čitaocima. Zanimljiva je poslednja rečenica u tekstu ispod potpisa, u izdavačevoj primedbi.

"The hand that signed the above name is the Hand that Downed a Hundred Huns"  


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Sjajna tema, svaka čast.

Mala ispravka za Rihthofena. Karijeru je počeo kao izviđač na dvosedima i tri meseca je leto sa ludim pilotom pod imenom Zeuner, koji je imao želju da umre.

Što se tiče morbdnosti, poznat je događaj kada je njegova jedinica, Jasta 11, presrela britanski avion BE2C i kada su svi piloti pucali u taj avion koji je leeo pravolinijski. Kasnije avion nestaje u oblacima, a po sletanju piloti dobijaju obaveštenje da je BE2C perfektno sleteo oko 50 kilometara iza nemačkih linija sa mrtvom posadom. Za vreme večere piloti nisu skoro uopšte pričali, jer su se osećali nelagodno zbog napada na mrtvu posadu i zle kobi koju bi to moglo da donese. U tom trenutku Rihthofen ustaje, udara šakom o sto i izgovara sledeće:

"Veličanstvena smrt! Bori se i leti do poslednje kapi krvi i poslednje kapi benzina - do poslednjeg otkucaja srca i poslednjeg udara motora; smrt za viteza. Zdravica za njegovu sabraću, prijatelje ili neprijatelje."


Što se tiče Mika Menoka, jednom je oborio celo odeljenje letačke škole od 5 učenika i njihovog instruktora...ne baš viteški sa njegove strane.