Pioniri vazduhoplovstva
Љуба:
- ПРВИ ЛЕТ АВИОНА У БЕОГРАДУ био је 19.септембра 1910.године
Прослављени Луј Блерио био је међу првима који су приређивали турнеје по главним градовима Европе. Већ у септембру 1909. године летео је у Берлину, пред публиком и немачким царем, а затим и у Бечу. Током октобра летео је у Будимпешти и Букурешту, почетком 1910. године у Цариграду је доживео тежак удес због чега је одустао од летења и посветио се производњи авиона.
Због овог удеса није дошло до планиране посете Луја Блериоа Београду, предвиђене од 21. до 23. марта 1910. и серије летова, о чему је већ био потписан уговор с његовим заступником.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Нова прилика да и Београђани виде авион и како он лети, указала се септембра 1910. године кад је у српску престоницу дошао чешки механичар и пилот Рудолф Симон. Овај авијатичар је својим авионом „лонер-симон 2”, 19. септембра, током тренажног лета, пред новинарима и малобројном публиком, успео да изведе први лет авионом у Београду.
Политика” је о томе овако писала: „Симон седе у своју столичицу одмах близу мотора, који поче да ради са великом тутњавом... Машина је почела да се креће на својим точковима прилично брзо, онда се диже прво задњи точкић, одмах затим и предња два и аероплан је био у ваздуху на висини од 12 до 15 метара летећи право ка бањичкој механи. Кад је стигао онде направи леп лук, дохвати се торлачког друма и преко пута војничког стрелишта обори побочно крило и аероплан се лагано и елегантно спусти на земљу. Свет је пљескањем и узвицима поздравио лет авијатичара.”
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
- ПРВИ УДЕС АВИОНА У БЕОГРАДУ догодио се 20.септемба 1910.године
Охрабрен предходним успехом, Симон и Олимпијски клуб, као приређивач, заказали су јавни лет за 20. септембар, кад се на коњичком тркалишту на Бањици окупио велики број гледалаца и званичника. Симон је овог пута тешко упалио мотор „анзани”. Кад је достигао висину од десет метара, кренуо је у заокрет, али је мотор почео да прекида, па је авион у пропадању левим крилом закачио земљу и поломио се на више делова. Симон је, срећом, прошао с лакшим озледама.
Palubarac:
Jako edukativna tema. :klap
Kuzma®:
-PRVI USPEŠNI LET AVIONA U BEOGRADU bio je avionom “Framan”, sa kojim je sleteo ruski pilot Boris Maslenikov.
Bilo je to 28.decembra 1910.godine. Maslenikov je leteo na replici francuskog aviona “Farman IV”. Pre ovg leta obavio je nekoliko demonstacionih letova u susednoj Bugarskoj
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prvi uspeli letovi avionom. Na letelištu na Banjici 1910.godine
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika - The plane of Boris Maslenikov sa motorom »Gnom« od 50 KS
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Nažalost nema podataka iz biografije Borisa Maslenikova.
ПРВИ ЛЕТОВИ АВИОНИМА У БЕОГРAДУ - članak
Љуба:
- PRVI MONARH U AVIONU bio je prestolonaslednik-princ Aleksandar Karađorđević petnaestog ili šesnaestog aprila 1910.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Princ Aleksandar Karađorđević sa lordom de Lamberom u avionu "Flajer br.1"
Prilikom boravka u Francuskoj, od 5. do 27. aprila 1910. godine, tada princ, a kasnije kralj Jugoslavije, Aleksandar Karađorđević je leteo u avionu "Flajer br.1" čiju je licencu za proizvodnju francuska vlada otkupila od braće Rajt. Princ Aleksandar je, tako, bio prvi Srbin koji je leteo avionom.
Petnaestog ili šesnaestog aprila 1910, njih dvojica (Princ i Lord Lamber) su se odvezli na letelište udaljeno samo tri kilometra od Versaja gde ih je čekao najpoznatili avion u istoriji vazduhoplovstva, poznati dvokrilac koji nije imao točkove nego je poletao sa skijama uz pomoć katapulta
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Let srpskog princa i francuskog grofa pobudio je veliku pažnju u evropskoj štampi. Tako bečki časopis "Viner Bilder" o tome piše:
"Krunski princ Srbije Aleksandar, koji trenutno boravi u Parizu, može se podičiti da je prvi budući vladar koji je preduzeo let aeroplanom. U vazdušne brodove već je ušlo dosta moćnika, kao što se sećamo kralja od Virtemberga, visokog vojvode od Badena i mnogi drugi. Ali, nestabilnom i nesigurnom aeroplanu nije još ni jedan član neke kraljevske familije poverio svoj život. Prestolonaslednik Srbije koj se već dugo veoma interesuje za avijaciju, obratio se u Parizu grofu De Lamberu sa molbom da ga ovaj uzme sa sobom na jedan let. Poznato je da je grof De Lamber avijatičar koji je pre nekoliko meseci obavio onaj senzacionalni let preko Ajfelovog tornja. Grof je s radošću prihvatio molbu mladog princa i obavio s njim jedan lep let".
PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR imao je još jedan istorijski let, i to u drugoj godini Prvog svetskog rata – 27. jula / 9. avgusta 1915, kada je kao vrhovni komandant srpske vojske posetio aerodrom na Banjici, sa kojega je od aprila te godine dejstvovala Francuska aeroplanska eskadrila. Ova jedinica, od dvanaest aviona “moris farman MF 11″ upućena je u Srbiju kao saveznička pomoć posle velikih pobeda srpske vojske u bitkama na Ceru i Kolubari. Dobro obučena i opremljena, eskadrila je posle nekoliko vazdušnih pobeda brzo osvojila prevlast u vazduhu nad neprijateljevom avijacijom, a postigla je velike uspehe i u izviđanjima preko Save i Dunava. Kao Vrhovni komandant, Aleksandar je želeo da svojom posetom pripadnicima eskadrile lično oda zasluženo priznanje... na sopstveni zahtev je avionom "farman" leteo kao izviđač s kapetanom Lujom Polanom.
Posle kratke pripreme "novog" izviđača, Polan je na visini od 1.500 metara nadleteo severni deo Beograda i liniju fronta iznad Ratnog ostrva, odakle su se jasno videle austrougarske utvrde i monitori na obali Dunava, zaklonjeni od srpske artiljerije iza Zemuna. Let je trajao 30 minuta.
Љуба:
- ПРВА ЖРТВА АВИЈАЦИЈЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ
Град у плачу
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Још док је Маслеников паковао свој авион, у Београд су уз одушевљени дочек допутовала два нова авијатичара, Србин Михајло Мерћеп и Словенац Едвард Русјан.
Они су током јесени 1910. године у Загребу изградили авион сопствене конструкције који су, у знак успешне сарадње, назвали „Мерћеп-Русјан”. Лет је био заказан за први дан православног Божића, 7. јануара 1911. Тог дана дунула је снажна кошава која је ослабила тек 9. јануара, па су авијатичари одлучили да приреде лет за публику. После кратког залета, Русјан је прелетео преко бедема калемегданске тврђаве, над Савом је направио заокрет и, летећи преко железничке станице, поново прелетео реку и упутио се према месту с ког је полетео.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Авион је тада улетео у снажну турбуленцију иза гребена Калемегдана, једно крило се поломило, па је авион пао на сам бедем поред реке, усмртивши младог Русјана који је постао прва жртва авијације у југоисточној Европи и 34. пилот у свету који је погинуо у ваздушном удесу.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Русјанова сахрана у Београду претворила се у праву манифестацију солидарности јужнословенских народа. „Политика” је писала:
„Ако је икада било ствари која је коснула Београд једнаком тугом, о којој је цео град почео говорити са подједнаким саучешћем, то је било јуче када се скрхао Русјан...”
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Неколико десетина хиљада грађана испратило је тело пилота, а Бранислав Нушић је на Теразијама одржао потресни говор одајући пошту младом јунаку.
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
[*] Previous page