Odnosi na relaciji Iran - Zapad - Rusija

[Brok]

Iran nastavlja nuklearni program

30. jul 2008.

Teheran - Iranski vrhovni vođa ajatolah
Ali Hamnei ponovio je da će njegova
zemlja nastaviti razvoj svog nuklearnog
programa.

"Zapadne sile su upoznate s tim da Iran koristi nuklearnu energiju u civilne svrhe, ali ne žele da nam dopuste da nastavimo pod izgovorom da tako dobijamo na moći", kazao je ajatolah Hamnei. Zapadne sile su Iranu dale dve nedelje, počev od 19. jula, da zamrzne svoj nuklearni program ili će mu Ujedinjene nacije nametnuti još strožije sankcije, podsetila je agencija Rojters.

Zapad optužuje Iran da gradi nuklearno oružje, dok Iran, četvrti najveći proizvođač nafte, to odbacuje.


Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Iran: Nećemo nikad odustati


8. decembar 2008.

Iran je saopštio da nikada neće obustaviti nuklearni program i očekuje od
SAD da promene svoj "neuspeli" pristup po principu "štapa i šargarepe".

"Kada ponove svoj stari stav po pitanju obogaćivanja uranijuma, naš odgovor će biti: Iran nikada neće suspendovati obogaćivanje uranijuma", rekao je novinarima portparol ministarstva inostranih poslova Irana Hasan Kaškavi.

"Ako nova pozicija Vašingtona bude usmerena ka uklanjanju zabrinutosti oko nuklearnih aktivnosti Irana, spremni smo za to. Ali, mi očekujemo da nam prizna naše pravo na nuklearnu tehnologiju", dodao je Kaškavi.

On je ocenio da "stara" politika "štapa i šargarepe" treba da se promeni u jednu interaktivnu politiku.

Podsetimo, novoizabrani predsednik SAD Barak Obama izrazio je u nedelju spremnost da Iranu ponudi ekonomski podstrek kako bi obustavio nuklearni program, ali i upozorio na mogućnost još oštrijih sankcija u slučaju njegovog odbijanja.

Izvor: Beta, Tanjug

[Dreadnought]

General Petreus: SAD i Iran imaju neke "zajedničke interese"


10.01.2009

Komandant američkih snaga na Bliskom istoku i u Centralnoj Aziji, general Dejvid Petreus izjavio je da bi bilo moguće saradjivati sa Iranom na nekim pitanjima u vezi sa ratovima u Avganistanu i Iraku.

Ali, on je upozorio da bi neki iranski elementi mogli da nastave sa podsticanjem nevolja u obe te zemlje.
General Petreus je ocenio da, uprkos iranskom mešanju u Iraku i Avganistanu, strateškim nesuglasicama oko nuklearnog naoružanja, pitanju ljudskih prava i drugim sporovima, SAD i Iran imaju neke zajedničke interese, posebno što se tiče Avganistana.

"Nesumnjivo, postoje neki zajednički ciljevi koje niko ne može da ospori. Iran je zabrinut zbog trgovine drogom i ne bi želeo da Avganistanom upravljaju ultra, ultra fundamentalistički sunitski ekstremisti", rekao je general Petreusna konferenciji koju je organizovao Američki institut za mir.

Kako je preneo "Glas Amerike", on je dodao da, pored toga, Iran želi da izvozi svoje proizvode u Avganistan, upozoravajući da neki moćni elementi u Iranu možda imaju u vidu druge ciljeve.

"Uprkos tome, siguran sam da postoji neki element koji razmišlja o tome kako da oteža život koaliciji, NATO-u i avganistanskim snagama", rekao je Petreus.

On smatra da postoje, kako se izrazio, "zajednički interesi" izmedju Irana i Iraka.

Kao faktor je pomenuo i trgovinu, kao i dozvolu pristupa svetim mestima u Iraku za iranske verske hodočasnike.
Američki general je dodao da veruje da se Iran nalazi u "periodu procenjivanja" svoje politike prema Iraku, s obzirom na tri važna dogadjaja: sklapanje novog američko-iračkog bezbednosnog sporazuma, poraz proiranske šiitske pobune u Iraku i skorašnje ustoličenje nove američke administracije.

Petreus je takodje rekao da se neke metode gušenja pobune, koje je sa uspehom primenio u Iraku, sada primenjuju i u Avganistanu, kao što je usredsredjivanje na bezbednost stanovništva, istovremeni rad na vojnim i civilnim projektima i pokušaje da Sjedinjene Države bolje koordinišu svoja nastojanja sa saveznicima.
Ali, on je priznao da su te dve zemlje veoma različite i da te razlike zahtevaju specifično usmeren pristup problemima.

Ipak, Petreus je rekao da će jedna od ideja koje funkcionišu u Iraku biti primenjena u Avganistanu - program organizovanja lokalnog stanovništa za čuvanje sopstvene bezbednosti, nazvan "Sinovi Iraka".
On je napomenuo da će program u početku biti ograničen, kako bi se najpre ustanovilo da li takav pristup očuvanju bezbednosti funkcioniše u Avganistanu.

Ako se pokaže da je to moguće, program bi brzo mogao da se proširi i da ima znatan uticaj na bezbednost u toj zemlji, kakav ima u Iraku.


Izvor:Tanjug

[Dreadnought]

Обама најавио нови приступ према Ирану


11.01.2009

Новоизабрани амерички председник Барак Обама изјавио је да ће његова администрација имати нови приступ према Ирану, у коме ће акценат бити на поштовању иранског народа и јасној поруци шта САД очекују од лидера те државе.

„Иран ће бити један од наших највећих изазова”, рекао је Обама.

Нов приступ ће подразумевати „слање сигнала да поштујемо тежње иранског народа, али да истовремено имамо одређена очекивања о томе како један актер на међународној сцени треба да се понаша”, рекао је Обама, који преузима дужност шефа државе 20. јануара.

Обама је казао да је забринут због подршке коју Исламска Република пружа либанском шиитском покрету Хезболах, као и иранског нуклеарног програма, који би, према његовом мишљењу, могао да подстакне трку у наоружању на Блиском Истоку, пренео је Ројтерс.

Новоизбрани председник САД је истакао да ће одмах по преузимању дужности почети тражење решења за постизање мира на Блиском Истоку и да је конфликт у Гази само појачао његову одлучност за хитно ангажовање САД.

Извор:Тањуг

[Dreadnought]

SAD: Iran krši sankcije


17. januar 2009.

SAD imaju podatke o nastojanjima Irana da izbegne sankcije i iz Kine nabavi
metal koji se koristi za viskotehnološko naoružanje, piše Vol strit žurnal.

SAD traže pooštravanje sankcija UN Iranu zbog odbijanja te zemlje da obustavi nuklearni program za koji države na Zapadu veruju da ima za cilj proizvodnju nuklearnog oružja. Teheran to demantuje navodima da program ima mirnodobske svrhe.

Vol strit žurnal navodi da su novinari tog lista videli više skorašnjih imejlova i pisama s kontaktima iranskih kompanija i stranih snabdevača.

Tužioc s Menhetna Robert Morgentau rekao je danas na konferenciji za novinare da vlasti posmatraju devet evropskih banka koje možda pomažu Iranu da kupi materijal.

"Ne postoje dokazi u slučaju nuklearnog materijala ali je to nešto što posmatramo i na čemu radimo", rekao je novinarima Morgentau.

Okružni tužioc Menhetna rekao je da njegova kancelarija želi da obavesti javnost da je "Iran smrtno ozbiljan u sticanju kapaciteta za proizvođnju raketa velikog dometa".

Američko Ministarstvo pravde saopštilo je da veruje da Iran ima mrežu širom sveta za kupovinu zabranjenih stvari.

Vol stri žurnal navodi da poslovni izveštaji pokazuju da je iranska kompanija ABAN Komeršal end indastrijal preko posrednika ugovorila kupovinu od kompanije iz Pekinga Advensed tehnolodži end matirijals više od 30 tona volfram-bakra koji se koristi u sistemima za navođenje raketa.

List navodi da ABAN nije odgovorio na pitanje za komentar dok je advokat AT&M-a rekao da u toj kompaniji nikad nisu čuli za ABAN.

Ujedinjeni Arapski Emirati u septembru su obavestili SAD da je presretnuta kineska isporuka za Iran sa specijalnim aluminijumskim listovima koji se mogu koristiti za pravljenje balističkih raketa, navodi list i dodaje da su mesec dana ranije zvaničnici te zemlje presreli isporuku za Iran s listovima titanijuma koji se može koristiti za pravljenje raketa velikog dometa.

Izvor: Beta

[Dreadnought]

Zapad: Ne provdavati uranijum Iranu


24. januar 2009.

London -- Zapadne sile veruju da Iranu ponestaje sirovog uranijuma za nuklearni program i apeluju da se ta radioaktivna ruda ne prodaje Teheranu, piše londonski Tajms.

List prenosi da je britansko Ministarstvo spoljnih poslova krajem prošle godine naložilo svojim diplomatama u Kazahstanu, Uzbekistanu i Brazilu, velikim proizvođačima uranijuma, da lobiraju vlade tih zemalja po tom pitanju.

"Zemlje među kojima su Britanija, SAD, Francuska i Nemačka, počele su intenzivne diplomatske napore da se glavni proizvođači uranijuma odvrate od prodaje Iranu", navodi list.

Vlade zapadnih zemalja optužuju Iran da pokušava da napravi nuklearno oružje pod izgovorom razvoja cilivnog programa nuklearne energije.

Iran demantuje te optužbe, navodeći da samo želi nuklearnu energiju za proizvodnju struje.

Obogaćeni uranijum neophodan za nuklearne reaktore i oružje proizvodi se centrifugiranjem gasa uranijuma heksafluorida (UF6) na velikim brzinama. UF6 se hemijskim procesom dobija od takozvanog "žutog kolača", koncentrata dobijenog od rude uranijuma.

Kako navode izvori, a prenosi Tajms, Iran je skoro u potpunosti potrošio zalihe od više hiljada tona "žutog kolača" koji je nabavljen iz Južnoafričke Republike sredinom 1970-ih godina.

Prema podacima Svetske nuklearne asocijacije u 2007. godini najveći proizvođači uranijuma bili su Kanada, Australija, Kazahstan, Rusija, Niger, Namibija, Uzbekistan, SAD, Ukrajina i Kina, dok je Brazil na 13. mestu.

Izvor: Beta

[Dreadnought]

SAD žele direktne razgovore sa Teheranom


27.01.2009

Američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Suzan Rajs izjavila je danas da će nuklearni program Irana biti u vrhu prioriteta administracije predsednika Baraka Obame, koja će se zalagati za direktne razgovore sa zvaničnim Teheranom. "Ostajemo duboko zabrinuti zbog pretnje koju iranski nuklearni program predstavlja po region, po Sjedinjene Države i po celokupnu međunarodnu zajednicu", rekla je Rajsova posle 45-minutnog razgovora iza zatvorenih vrata sa generalnim sekretarom UN Ban Ki-munom.

Izvor:Tanjug

[Dreadnought]

Šest svetskih sila traže od Irana da sarađuje sa UN


04.02.2009

Zvaničnici šest svetskih sila zatražili su danas od Irana da u potpunosti sarađuje sa Ujedinjenim nacijama oko svog nuklearnog programa i naglasili da žele da pronađu diplomatsko rešenje za taj problem. Zvaničnici SAD, Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije i Nemačke takođe su pozdravili ponudu nove američke administracije predsednika Baraka Obame da direktno razgovaraju sa Teheranom o njegovom nuklearnom programu.



Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Ирански гамбит

10/02/2009
Ајатолах Сајед Ахмад Хатами, припадник тврдог крила, одговорио на Обамину „чврсту и директну дипломатију”: „Све док Америка себе види као господара света, слоган о променама је лаж”


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Хладни рат између Вашингтона и Техерана за контролу региона наставља се упркос појачаном упливу дипломатије у спор око иранског нуклеарног програма.

Како је исламска револуција 1979. почела тако и траје. „Марг бар Амрика” (Смрт Америци) кличе ужарена маса окупљена на техеранској молитви петком. Тако се викало када је те године оборен велики амерички савезник шах Реза Пахлави.

Уз тај повик и стиснуте песнице „студенти” су касније окупирали амбасаду земље коју је вођа исламске револуције ајатолах Хомеини назвао „Великом сатаном”.

Зидови некадашње амбасаде у Улици Талегани, где је 52 америчких талаца провело 444 дана, и сада су исцртани и излепљени десетинама антиамеричких слогана. „Амрика душман”, каже ми у пролазу 24-годишњи службеник Хосеин Хејдари. Онда отпљуне.

„Смрт Америци” одјекивало је када је Садам Хусеин, по америчком наговору, 1980. кренуо у рат против Ирана. „Света одбрана” од „Наметнутог рата” ову земљу је коштала милион убијених и рањених, стотинак милијарди долара штете.

„Марг бар Амрика” чуло се пред крај рата 1988, када је са америчког ратног брода у Заливу оборен ирански путнички авион са 290 путника.

„Смрт Америци” је поклич када су САД 1997. Ирану завеле санкције због „државног спонзорисања тероризма”, понављан касније због притисака и претњи доскорашње вашингтонске администрације која је Иран оптужила за производњу атомског оружја, мешање у Ираку и подршку радикалним исламским покретима.

Барак Обама, чије презиме – ако се изговара У-ба-ма – на фарсију значи „он је са нама”, није искључио употребу силе, али је позвао Иран да „отвори песницу и пружи руку” изражавајући спремност за директне контакте.

Има ли шансе да се на неки начин нормализују односи Вашингтона и Техерана, ако не баш нормализују, оно барем да САД одустану од тајног плана саботаже иранског нуклеарног програма или „финансирање завере” против Исламске Републике коју је Техеран обелоданио средином јануара?

Највећа препрека је ирански атом. Од времена терористичког напада на Америку, Вашингтон тврди да се у првој иранској нуклеарној електрани у јужном граду Бушехру, која се гради уз помоћ руске технологије и где је 95 одсто радова завршено, планира атомска бомба.

Сједињене Америчке Државе инсистирају да Техеран обустави нуклеарне пројекте – у страху да би могли да буду употребљени у војне сврхе. Сумње су у међувремену појачане када је Иран одбацио предлог Русије да га снабдева већ обогаћеним уранијумом, а однедавно и лансирањем првог иранског сателита.

Због одбијања Ирана да суспендује спорни програм и противљења да се постројења подвргну истрази Међународне агенције за нуклеарну енергију (ИАЕА), Савет безбедности је под притиском Вашингтона до сада изгласао пет резолуција појачавајући санкције Техерану.

Иран упорно понавља да нема војне нуклеарне амбиције, али да има право на нуклеарни програм у мирнодопске сврхе. Нека Савет само изгласава резолуције, узвраћа ирански председник Махмуд Ахмадинежад.

Чињеница је да је Иран окружен нуклеарним државама – Русија, Пакистан, Израел – али у званичној политици доминира став да би развој, куповина или поседовање нуклеарног оружја само угрозили националну безбедност.

За разлику од Џорџа В. Буша, који је одбијао било какав контакт са иранским властима, спор постаје приоритет Обамине администрације. Техерану се нуде „значајни подстицаји” уколико се одрекне нуклеарних амбиција и подршке тероризму, али се истовремено прети „притиском и изолацијом” уколико настави садашњи курс.

Такву понуду пропраћену претњом у Минхену је на репрезентативном форуму о безбедности поновио и потпредседник Џо Бајден. Техерану је остављено да „јасно одабере” своју будућност.

Званичног реаговања овде нема. Техеран не негира да је промена у Вашингтону „златна прилика” за побољшање односа прекинутих 1979. „Иран ће размотрити нове и конструктивне предлоге”, изјавио је у Минхену председник парламента Али Лариџани, бивши главни нуклеарни преговарач описиван као тврд али и спреман за дијалог, за разлику од Ахмадинежада.

Техеран истовремено упозорава да је потребно више од промене тона и неколико позитивних изјава. Лариџани поздравља Обамину одлуку да пошаље специјалног емисара за Блиски исток, „неког ко ће слушати а не диктирати”, мада очекује да САД одустану од „старе политике шаргарепе и штапа”. Америци је потребна „интерактивна политика”.

Оштрији одговор на Обамину „чврсту и директну дипломатију” дао је ајатолах Сајед Ахмад Хатами, припадник тврдог крила које окупља врховни вођа Али Хамнеи: „Све док Америка себе види као господара света, слоган о променама је лаж”.

Хамнеијев представник одбацује могућност нормализације односа под Обамином администрацијом. „Супротстављање ционистичком режиму и одбрана потлачених јесу стубови исламске револуције, а односи Ирана и Америке неће се променити зато што је Обама преузео дужност”, сасвим је прецизан представник Револуционарне гарде у провинцији Занџан, хоџатолеслам Али Мабуди.

Конзервативцима је америчка понуда „неприхватљива”. Цена нафте је у међувремену пала што слаби иранску отпорност према санкцијама. Да ли зато Лариџани најављује разматрање „конструктивних предлога”?

Политизација иранског нуклеарног програма сем међународних очито има и унутрашње димензије уочи јунских председничких избора, када ће се поново суочити владајуће конзервативно и опозиционо реформско крило, прво против отварању ка Западу, друго склоно ономе што је бивши председник (могуће поново кандидат) Мохамед Хатами називао „дијалогом цивилизација”.

Поједини експерти на Западу тврде да ће Иран најкасније за годину-две имати макар теоретску опцију да произведе количину обогаћеног уранијума довољну за атомску бомбу, уколико би се за тако нешто одлучио. Генерални директор ИАЕА Мохамед ел Барадеј тврди да би за тако нешто било неопходно између две и пет година, што је довољан простор за дипломатско решење спора.

Упркос томе, расте притисак да се уместо „шаргарепе” Обама окрене „штапу” уз образложење да Ирану одговара продужавање спора како би реализовао војне нуклеарне амбиције.

Нуклеарни спор тако отвара многе дилеме у Вашингтону. Обама је наследио досије са ограниченим роком трајања: уколико не разреши проблем, ризикује да сутра буде оптужен да је „испустио“ Иран. Уколико дејствује пренагљено, излаже се опасности да понови катастрофални промашај свог претходника који је напао Ирак иако никада касније нису нађена оружја за масовно уништавање.

Европљани позивају Техеран да прихвати понуду коју је прошле године стигла од шест сила познатих као Е3+3 – САД, Кине, Русије, Француске, Британије и Немачке. Понуда је слична америчкој: бенефиције или нове санкције.

Чувајући сопствене економске интересе у Ирану, европски савезници опирали су се Бушовој чврстини, али дипломатски приступ нове администрације налаже им да стану уз Обаму. Немачка прети да ће подржати пооштравање санкција, али шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер истовремено позива свет да саслуша Лариџанијеву „позитивну поруку”.

Да ли је ово „нови почетак”? Позитивних сигнала има. Разне понуде су на столу. Засад нема тога ко са сигурношћу зна какве су иранске нуклеарне намере. На снази је став дефинисан још пре четири године: „Запад и Савет безбедности не треба да мисле да могу да нас усреће слаткишима”.

Нуклеарни покер се наставља. Улог се повећава. Сви су изгледи да ће спор још задуго бити један од горућих проблема света.

Бошко Јакшић
Извор:Политика

[Dreadnought]

Obama Iranu: Prekinimo neprijateljstvo


20.03.2009

Američki predsednik Barak Obama napravio je istorijski korak obraćajući se direktno iranskim vođama s ponudom da se prekine neprijateljstvo dve zemlje staro tri decenije, u poruci koja je objavljena u Vašingtonu povodom iranske nove godine, javile su agencije.

„U ovom periodu novih početaka želeo bih otvoreno da se obratim iranskim vođama”, rekao je Obama obraćajući se ne samo iranskom režimu već i narodu Irana povodom velikog praznika Noruza, koji ove godine pada 20. marta.

„Naša diplomatija je od sada odlučna da se u praksi bavi sveukupnim problemima koji se pred nama i da da pronađe način za uspostavljanje konstruktivnih odnosa između SAD, Irana i međunarodne zajednice. Taj proces uz pretnje neće napredovati. Mi se, naprotiv, zalažemo za pošten dijalog zasnovan na uzajamnom poštovanju”, rekao je Obama u poruci koja je emitovana uz prevod na persijski jezik.

Obama je iranskim vođama ponudio „budućnost u kojoj bi stari sporovi bili prevaziđeni, gde bi vi i svi vaši susedi i čitav svet živeli u većoj bezbednosti i miru”.

Obama je istovremeno predočio iranskim vlastima da se i one nalaze „pred izborom”.

„SAD žele da Islamska Republika Iran zauzme mesto koje joj pripada u međunarodnoj zajednici”, ali „to mesto se ne može dobiti terorizmom i oružjem”, kazao je on.

Poruka američkog predsednika Iranu povodom iranske Nove godine naišla je na pozitivan odjek u Teheranu, ali iziskuje konkretne mere kako bi se izbegle greške iz prošlosti, izjavio je Frans presu savetnik za štampu predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, Akbar Džavanfekr.

„Pozdravljamo želju američkog predsednika da se prevaziđu sporovi iz prošlosti, ali to se ne može postići zahtevanjem od Irana da jednostrano zaboravi agresivno ponašanje SAD u prošlosti”, rekao je iranski zvaničnik.

„SAD moraju da prihvate greške iz prošlosti i da ih isprave kako bi se previšli sprorovi između dve zemlje”, dodao je on.

Izvor:Beta

[Bane]

Ovaj čovek je stvarno neverovatan! Ovakav zaokret u američkoj politici se veoma retko viđa, iako je bilo određenih zaokreta i do sada (Džonson-Nikson, Karter-Regan, Buš Stariji-Klinton).

[Brok]

Iran odbio novi predlog Zapada


25. maj 2009.


Teheran - Predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad
odbacio je danas predlog "zamrzavanje za zamrzavanje",
koje su zapadne zemlje ponudile Iranu u cilju rešavanja
problema nastalih oko nuklearnog programa te zemlje.


"Naši pregovori (sa velikim silama) odvijaće se u okviru saradnje za rešavanje globalnih pitanja i ničeg drugog. Mi smo to jasno najavili", rekao je Ahmadinežad odgovarajući na pitanje o takozvanom predlogu "zamrzavanje za zamrzavanje", preneo je Rojters.

Zapadne zemlje su predložile Iranu prošle godine da prekine sa proširivanjem svog nuklearnog programa, dok bi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija zauzvrat obustavio sankcije prema toj zemlji.

Prema rečima zapadnih diplomata, taj predlog Iranu još je "na stolu".


Izvor: http://www.rtv.rs

[Brok]

Iran: Opasnost od nuklearnog oružja


25. maj 2009.


Vašington-Iran bi mogao u roku od najviše
tri godine da proizvede nuklearno oružje,
upozorava admiral Majk Mulen.


"Iran bi mogao da u roku od jedne do tri godine proizvede nuklearno oružje i vreme ističe da se diplomatskim sredstvima reši pitanje iranskog nuklearnog programa", ocenio je načelnik Generalštaba američke vojske, admiral Majk Mulen.

Admiral Mulen je u razgovoru za TV mrežu ABC upozorio da bi „vojni udar na iranska nuklearna postrojenja mogao da izazove ozbiljne posledice“, ali dodao i „da bi takve posledice mogao i da izazove i sam, takvim oružjem, naoružan Iran“.

Agencija Rojters podseća da je Iran prošle nedelje uspešno testirao raketu za koju su analitičari rekli da može da dosegne Izrael i američke vojne baze u Zalivu, gde se nalaze glavni izvori za snabdevanje SAD sirovom naftom.


Izvor: B92

[Brok]

Iran: Ne sarađujemo sa S. Korejom


26. maj 2009.


Teheran - Iran i Severna Koreja nemaju nikakvu
saradnju na polju razvoja nuklearnog programa,
izjavio je iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Mahmud Ahmadinedžad

"Nemamo nikakvu saradnju sa Severnom Korejom na nuklearnom polju. Mi se protivimo svakoj proizvodnji atomskog oružja i oružja za masovno uništenje, kao i razvoju nuklearnog naoružanja", rekao je Ahmadinežad.

Bivši američki predsednik Džordž Buš svrstao je i Iran i Severnu Koreju u grupu zemalja koju je nazvao "osovina zla", iako iranske vlasti uporno tvrde da njihov nuklearni program služi isključivo za civilne svrhe proizvodnje električne energije.

Pakistanski naučnik Abdul Kadir Kan, koji se u svojoj zemlji smatra "ocem nuklearne bombe", priznao je 2004. godine da je izdavao tajne o procesu proizvodnje atomskog oružja Iranu, Severnoj Koreji i Libiji.

Prema mišljenju vojnih stručnjaka, iranska raketa "Šabab-3", proizvedena je po uzoru na severnokorejski projektil "Nodong".

Ahmadinežad je rekao i da je proizvodnja oružja za masovno uništenje nehumana i da je se treba kloniti.

"Zašto bi narod dve Koreje, Kine i Japana trebalo da se sukobljava? Svi oni imaju korene u istoj kulturi. Svaka opasnost biće pretnja za sve njih", rekao je iranski predsednik.


Izvor: Tanjug

[Brok]

Iranci u Adenskom zalivu


26. maj 2009.


Prvi put u modernoj istoriji Irana zvanični
Teheran objavio je da šalje šest ratnih brodova
u međunarodne vode, i to u pravcu Adenskog zaliva,
javila je juče zvanična iranska novinska agencija
ISNA iz Teherana.


„Iranska mornarica odlučila je da preduzme ovaj potez bez presedana u svojoj istoriji. Odbrana teritorijalnog integriteta Irana – podrazumeva istrajnost i čvrstinu njegove mornarice. Slanje ratnih brodova u međunarodne vode ukazuje na visoku spremnost iranske vojske da se sukobi sa bilo kojom vrstom strane pretnje prema svojim obalama”, istakao je iranski admiral Habibolah Sajari, samo pet dana pošto je Teheran testirao novu raketu tipa zemlja–zemlja, dometa 2.000 kilometara.

U objavi nenadanog pomorskog manevra, admiral Sajati nijednom rečju nije pomenuo „somalske pirate” kao razlog što peti svetski izvoznik nafte šalje ratnu mornaricu nadomak roga Afrike. U Teheranu nije zvanično razjašnjeno kakav će tačno biti zadatak iranskih ratnih brodova u blizini obala anarhične Somalije. Da li će pristiglo iransko brodovlje u okolini Adenskog zaliva sarađivati sa već raspoređenim zapadnim ratnim brodovima koji iz baza u Džibutiju i Bahreinu od prošle jeseni prevode međunarodnu bitku protiv somalskih pirata? Uz zapadne mornarice duž 3.200 kilometara obale Somalije (najduže u Africi) patroliraju i ratni brodovi Rusije, Kine, Indije, Malezije, Pakistana... a uskoro bi im se – kako nagoveštava zvanična Kanbera – mogla pridružiti i mornarica Australije. Ko su mogući partneri Irana u pomorskom koridoru na krajnjem zapadu Indijskog okeana ?

Plovidba iranskih ratnih brodova ka istočnoj obali Afrike, dodatno je juče u Abu Dabiju, pojačala je utisak francuskog ministra inostranih poslova Bernara Kušnera da je

„Srednji istok od strateškog značaja za slobodnu globalnu pomorsku plovidbu i međunarodnu trgovinu”. Kušner je inače pristigao u Abu Dabi povodom današnjeg svečanog otvaranja prve francuske strane vojne baze izvan Afrike, i to u naftom najbogatijem delu sveta, javio je AFP.

Francuska pomorska baza (IMFEAU), nadomak strateškog pomorskog prolaza Ormuz (uz prateću avio-bazu u Al Dafri i kopneni poligon u Zajedu), deo je ubrzanog vojnog pozicioniranja niza uticajnih zemalja širom regiona Indijskog okeana.

„Sezona piratskih otmica nadomak obala Somalije i lanjsko krvoproliće u Mumbaju nagovestili su da će Indijski okean – treće najveće vodeno prostranstvo sveta – biti centralna pozornica političkih izazova 21. veka”, procenio je proletos Robert D. Kaplan, viši saradnik Centra za novu američku bezbednost u Vašingtonu, u časopisu „Međunarodni odnosi”.

Eksperti američkog ratnopomorskog kolege još lane su upozorili na rastući strateški značaj zbivanja u basenu Indijskog okeana: „Aspiracije Indije i Kine da postanu velike sile i njihova rastuća energetska žeđ navele su ih da preusmere svoje vizire sa kopna na mora”, navode Džejms Holms i Toši Jošihara, predavači na toj američkoj prestižnoj vojnoj instituciji.

Sve primetniji vojnopolitički i trgovački angažman Pekinga i Nju Delhija u basenu Indijskog okeana Zapad prati sa neskrivenom nelagodom. „Prvi put od portugalskih prodora u region u 16. veku, Zapad je sila u opadanju”, ocenjuju vodeći zapadni vojni stratezi – istoričari.

U bici za uticaj u regionu koji pokriva područje od Sahare do Indonezije, Amerikanci odskora ubrzano utvrđuju novu bazu u Džibutiju, Indija gradi prislušne centre na Mauricijusu i Madagaskaru, Kina finansira izgradnju aerodroma na Sejšelima, stanicu za brodsko tankiranje goriva u Šri Lanki...

Da li je međunarodna bitka protiv somalskih pirata vesnik novog značaja zone Indijskog okeana, daleko od nekada presudnih obala Atlantika i Pacifika?


Autor: T. Vujić
Izvor: http://www.politika.rs