Odnosi na relaciji Iran - Zapad - Rusija

[Рашо]

Iran odbacio nacrt rezolucije o uvođenju novih sankcija UN


19.05.2010.


Iran je danas kao "nelegitiman" odbacio nacrt rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se traži uvođenje strožih sankcija toj zemlji zbog odbijanja daobustavi obogaćivanje uranijuma.

 

"Nacrt rezolucije o kome je raspravljano u Savetu bezbednosti nema nikakvog legitimiteta", izjavio je savetnik iranskog predsednika Modžtab Hašemi Samareh, a prenela zvanična iranska agencija IRNA.

On je ocenio da je nacrt koji je predložila Amerika reakcija na iranski sporazum sa Brazilom i Turskom.

SAD su ranije danas podnele nacrt rezolucije kojom se traži proširenje sankcija UN protiv Irana zbog nuklearnog programa te zemlje, saopšteno je u sedištu svetske organizacije.

Ovo, četvrto po redu, proširenje sankcija odnosi se na bankarski i druge sektore i između ostalog traži međunarodnu inspekciju brodova za koje se posumnja da nose teret koji bi mogao biti u vezi sa iranskim nukleranim programom, javio je Rojters.

Nacrt rezolucije koju su podnele SAD ima podršku svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, SAD, Velike Britanije, Francuske, Kine i Rusije i plod je višemesečnih pregovora. Zapadne diplomate kažu da je reč o kompromisnom tekstu, koji ne donosi mnogo novina, budući da su SAD tražile mnogo oštrije sankcije dok su Rusija i Kina pokušavale da ublaže mere.

Uvođenju sankcija se protive nestalne članice Saveta bezbednosti Brazil, Turska i Liban.

Odluka da se rezolucija podeli članicama 15-članog Saveta bezbednosti, bila je prećutni odgovor na dogovor koji su u ponedeljak postigli Brazil i Turska sa Iranom. Te zemlje su saopštile da je Iran pristao da pošalje određenu količinu obogaćenog uranijuma u inostranstvo u zamenu za uranijumske štapove-gorivo za reaktor namenjen medicinskim istraživanjima.

SAD smatraju da je to samo manevar Irana da izbegne dodatne sankcije, a brazilska ambasadorka pri UN je jasno stavila do znanja da nije zadovoljna što SAD i njihovi saveznici po svemu sudeći ignorišu dogovor koji je postigla njena zemlja, naveo je Rojters.

"Brazil u ovom trenutku neće učestovovati u diskusiji o nacrtu rezolucije, jer smatramo da je situacija sada drugačija," rekla je ambasadorka Maria Luiza Ribiero Vioti novinarima ispred Saveta bezbednosti UN, napominjući da je u ponedeljak postignut "veoma važan dogovor".

Teheran odbacuje tvrdnje zapadnih zemalja da je iranski nuklearni program namenjen razvoju oružja, i tvrdi da on ima samo mirnodopsku namenu poput proizvodnje struje.

Nacrt rezolucije poziva članice UN da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se zabranilo otvaranje novih filijala iranskih banaka ili kancelarija u inostranstvu ukoliko postoji razlog za sumnju da bi one mogle pomagati iranskom nukleranom ili raketnom programu, kao i da budno prate transakcije iranskih banaka.

Rezolucija poziva na proširenje postojećeg embarga na prodaju oružja Iranu. SAD i zapadnoevropske zemlje su se nadale da će uspeti da uvedu totalni embargo na oružje Teherana i da stave iransku centralnu banku na crnu listu, ali Rusija i Kina su se tome usprotivile.

Mnoge od ovih mera nisu obavezujuće, ali diplomate kažu da će zemlje EU i SAD tretirati poziv na "budnost" protiv iranskih kompanija kao zabranu i doneti propise strožije od novih mera UN.

Izvor: Tanjug, Beta

[Dreadnought]

Kompromis u sporu Iran-IAEA?


24.05.2010.

Teheran - Iran predao Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) kompromisni predlog za prevazilaženje spora oko nuklearnog programa Teherana.

Predlog se odnosi na sporazum te države sa Brazilom i Turskom o slanju dela niskoobogaćenog uranijuma u inostranstvo.

U pismu, koje je potpisao direktor iranske Organizacije za atomsku energiju Ali Akbar Salehi, navodi se da Iran smatra ovaj predlog "prodorom" u rešavanju spora.

Naime, predviđeno je da se 1.200 kilograma nisko obogaćenog uranijuma pošalje u Tursku na bogaćenje za potrebe medicinskog istraživanja.

Delegacija Teherana predala je danas u Beču generalnom direktoru IAEA Jukiju Amanu pismeni predlog na 45-minutnom sastanku.

Portparol Ministarstva inostranih poslova Irana Ramin Mehmanparast istakao je da je Teheran prihvatio bogaćenje svog uranijuma u Turskoj da bi pokazao dobru volju u smanjenju tenzija oko svog nuklearnog programa koji, kako tvrde iranske vlasti, ima samo mirnodopsku svrhu.

Inače prvobitni predlog IAEA, koji je takođe sadržao bogaćenje iranskog uranijuma u inostranstvu, propao je u oktobru nakon neslaganja oko detalja.

Izvor: Tanjug

[Brok]

Lavrov: Uskoro dogovor o novim sankcijama Iranu

04.06.2010.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je
Savet bezbednosti veoma blizu završetka rada na nacrtu rezolucije
kojom bi bile uvedene dodatne sankcije Iranu zbog njegovog spornog
nuklearnog programa.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Lavrov je rekao da su u rezoluciju ušli amandmani koje su predložile Rusija Kina i nekoliko nestalnih članica Saveta bezbednosti, kao i da je prihvaćen onaj deo kojim se izbacuje fraza „parališuće sankcije“ Iranu. Lavrov je to rekao u Pekingu gde se sastao sa kineskim zvaničnicima. Iran se suočava sa mogućim četvrtim krugom medjunarodnih sankcija zbog odbijanja da prekine obogaćivanje uranijuma.

Iran tvrdi da je njegov nuklearni program mirnodopski dok Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje smatraju da Teheran nastoji  da proizvede nuklearno oružje. Inače, rusko ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da su ministar Sergej Lavrov i državna sekretarka Hilari Klinton imali razmenu mišljenja povodom Irana u kontekstu predloženih sankcija.


Izvor: VOA

[Dreadnought]

Rusija i Kina: sankcije SB UN ne treba da kažnjavaju Iran


07.06.2010.

Iz nacrta rezolucije SB UN za Iran izuzete su parališuće ekonomske sankcije, dokument uvažava popravke privremenih članova SB, koncentrisane na probleme nerasprostiranja nuklearnog naoružanja i potvrđuje spremnost da se pristupi pregovorima sa Iranom. Ovo je saopštio ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov na konferenciji za štampu sa svojim kineskim kolegom Jangom Đečijem u Pekingu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Situacija oko nuklearnog programa Irana zaoštrila se pošto je 11. februara predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad izjavio da je Teheran proizveo prvu partiju uranijuama obogaćenog do 20% i da poseduje potencijal za proizvodnju uranijuma sa višim stepenom obogaćenja. On je takođe saopštio o planovima da utrostuči proizvodnju niskoobogaćenog uranijuma i još jednom opovrgao optužbe da Iran radi na nuklearnom oružju. Trenutno stalni i privremeni članovi SB UN razmatraju nacrt rezolucije o mogućim dodatnim sankcijama protiv Irana.

Po rečima Sergeja Lavrova, ovaj dokument se zasniva na neophodnosti da Iran dogovori na sva pitanja međunarodne zajednice, koja se tiču njegovog nuklearnog programa. U slučaju da Tehran ispuni sve zahteve, sankcije SB protiv njega će biti ukinute i Iran će dobiti mogućnost da se koristi onim pravima koja imaju nenuklearni članovi Ugovora o nerasprostiranju nuklearnog naoružanja. Ali radi toga Teheran treba da učini uzvratne korake, smatra poznati ruski ekspert za Istok Vladimir Sotnikov.

Iran još mora da dokaže međunarodnoj zajednici da su njegove namere u nuklearnoj delatnosti isključivo civilne. Za sada smo se ubedili u to da Iran nije odgovorio na sva pitanja, koja je postavila MAGATE i međunarodna zajednica. I nije uklonio zabrinutosti povodom usmerenja svog nuklearnog programa.

Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

Savet bezbednosti o sankcijama Iranu


09.06.2010.

Iran će se nakon današnjeg zasedanja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, po svemu sudeći suočiti sa novim sankcijama. Američki državni sekretar Hilari Klinton nove sankcije nazvala najznačajnijim do sada.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija glasaće danas o nacrtu rezolucije o novim sankcijama Iranu.

Američki državni sekretar Hilari Klinton nove sankcije nazvala je najznačajnijim do sada. "Mislim da treba reći da su ovo najznačajnije sankcije s kojima se Iran ikada suočio. Jedinstvo koje je stvoreno u međunarodnoj zajednici je veoma značajno", rekla je Klintonova na konferenciji za novinare u prestonici Ekvadora, gde boravi u okviru petodnevne latinoameričke turneje, javio je Rojters.

Američki sekretar za odbranu Robert Gejts rekao je da će nove sankcije biti usvojene i da će predstavljati osnovu za oštrije dodatne mere koje će uvesti Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici.

Mere u okviru konačne verzije rezolucije o novom, četvrtom krugu sankcija Iranu, u koju je AP imao uvid, oštrije su od prethodnih.

Iranu će, ukoliko sankcije budu usvojene, između ostalog biti zabranjena "svaka aktivnost koja se odnosi na balističke projektile koji mogu da nose nuklearno oružje", ulaganje u iskopavanje rude uranijuma i kupovina nekoliko kategorija teškog oružja, uključujući borbene helikoptere i projektile.

U pogledu finansija, nacrt rezolucije poziva na uvođenje mera protiv iranskih banaka u inostranstvu u slučaju da se posumnja da su povezane sa nuklearnim ili raketnim programom, i oprez u transanckijama sa bilo kojom iranskom bankom.

Pored toga, sankcije u vidu zamrzavanja sredstava i zabrane putovanja u inostranstvo primenjivaće se na 41 iransku kompaniju, organizaciju i pojedinca.

SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka zalagale su se za oštrije mere, na čijoj bi se meti našao iranski energetski sektor, ali su protiv toga bili Peking i Moskva.

Savet bezbednosti sastaje se danas u 16 časova po srednjeevropskom vremenu.

Diplomate predviđaju da će rezolucija biti usvojena velikom većinom i da će za nju glasati 12 od ukupno 15 članica, budući da se pretpostavlja da će Liban biti uzdržan, a Turska i Brazil, nestalne članice Saveta bezbednosti, ili uzdržani ili protiv rezolucije.

Takođe se očekuje da će svih pet svetskih sila sa pravom veta - SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina i Rusija, glasati za rezoluciju.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad je upozorio da Iran neće pristati na pregovore o svom nukelarnom programu ukoliko se usvoje nove sankcije.

Izvor: RTS

[Dreadnought]

Iran planira da preispita odnose sa IAEA


10.06.2010.

Iranski parlament planira da preispita odnose s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) posle uvođenja nove runde sankcija Saveta bezbednosti UN toj zemlji, javila je državna televizija.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Čelnik parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Alaedin Borudžerdi izjavio je u parlamentu da će u nedelju početi revizija odnosa Teherana sa IAEA, ali nije precizirao kakve će opcije biti razmotrene, preneo je Asošiejtid pres.

Kina, koja je juče u Savetu bezbednosti podržala uvođenje četvrte runde sankcija Iranu zbog spornog nuklearnog programa, ocenila je danas da ta odluka UN ne znači da diplomatsko rešenje nije moguće i založila se za obnavljanje pregovora.

Peking, ključni saveznik Teherana, dugo se protivio pooštravanju sankcija, ali je poslednjih nedelja popustio pod pritiscima SAD i njihovih saveznika.

"Kina je uvek verovala da korektan način tretiranja iranskog nuklearnog pitanja, kroz dijalog, pregovore i druga diplomatska sredstva, znači traganje za rešenjem koje bi zadovoljilo sve strane", saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.

"Činjenica da je Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju ne znači da se odustalo od diplomatskih napora", navedeno je u saopštenju.

Kineski ambasador pri UN Li Baodong rekao je sinoć da sankcije neće uticati na svakodnevni život iranskih građana i uobičajene trgovinske aktivnosti.

Novom rezolucijom Saveta bezbednosti proširen je spisak pojedinaca, kompanija i organizacija kojima će biti zamrznuta sredstva i zabranjena putovanja u inostranstvo.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad treba popodne da doputuje u Šangaj na Svetsku izložbu, ali ne očekuje se da će razgovarati s visokim kineskim zvaničnicima.

 
Obama: Snažna rezolucija, učiniti sve da bude sprovedena

Američki predsednik Barak Obama izjavio je da u sredu usvojena rezolucija Ujedinjenih nacija sadrži najsveobuhvatnije sankcije sa kojima se iranska vlada dosad suočila, i dodao da će SAD učiniti sve da te mere budu sprovedene.

To je snažna rezolucija, proistekla iz snažne međunarodone podrške, rekao je Obama u Beloj kući, pošto je Savet bezbednosti UN, većinom glasova, usvojio rezoluciju o novim sankcijama Iranu zbog nuklearnog programa.

Obama je podsetio da je Iran sakrivao svoja postrojenja za obogaćivanja uranijuma u Komu, što je pokrenulo ozbiljna pitanja o prirodi njegovog nuklearnog programa.

Iran je jedini potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja u svetu koji ne može da ubedi Međunarodnu agenciju za atomsku energiju u mornodopski karakter svog nuklearnog programa, kazao je predsednik SAD.

Po njegovim rečima, zbog takvog ponašannja Teherana, međunaroodna zajednica bila je prinuđena da nametne sankcije.

"Na meti sankcija su banke i finansijske transakcije, pojedinci i institucije, uključujući i one sa povezane sa iranskom revolucionanom gardom I one koji podržavaju iranski nuklearni program. Obezbedićemo da te sankciije budu žestoko sprovedene. Kao što nastavljamo da doterujemo i sprovodimo naše sopstvene sankcije, sa našim saveznicima" , rekao je Obama.

Obama je rekao da sankcije nisu usmerene protiv iranskog naroda i dodao da rezolucijom nisu zatvorena vrata diplomatiji, jer Iran i dalje ima priliku da "krene drugim i boljim putem".

Izvor: Tanjug, Beta

[Brok]

Gejts "razočaran" zbog turskog glasa protiv sankcija

11.06.2010.

Američki sekretar za odbranu Robert Gejts izjavio je da bi Iran mogao da poseduje
materijal za proizvodnju nuklearnog oružja u roku od jedne do tri godine.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Gejts je dodao da je takva prognoza zasnovana na obaveštajnim procenama i istakao da u njih nije uračunato vreme koje će Iranu biti potrebno da razvije oružje i način upotrebe oružja. Gejts je to rekao posle sastanka ministara odbrane zemalja članica NATO-a u Briselu.

On je takodje naveo da je razočaran što je Turska u Savetu bezbednosti UN glasala protiv novih sankcija Iranu, ali je dodao da je dugogodišnje savezništvo Turske i SAD "i dalje snažno."

Istovremeno, predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad, kritikovao je velike nuklearne sile, jer zadržavaju tehnologiju samo za sebe. 

Iranski lider izjavio je to prilikom svoje posete iranskom paviljonu na Svetskoj izložbi u Šangaju. Ahmadinedžad je rekao da nije pravedno što svetske nuklearne sile koriste nuklearno oružje kako bi sprečile ostale zemlje da razviju tehnologiju za mirnodopsku upotrebu.

„Oni koji poseduju nuklearne bombe ne dozvoljavaju drugim zemljama ni da koriste mirnodopski nuklearnu energiju. Oni lažu i optužuju druge da će je, ako proizvode nuklearnu energiju, možda upotrebiti za proizvodnju oružja“, poručio je Ahmadinedžad i dodao da neke od tih zemalja ne samo što imaju razarajuće nuklerno oružje, već su ga takođe iskoristile protiv drugih zemalja, čime su počinile zločin, ali da ipak, pod izgovorom sprečavanja krijumčarenja, onemogućavaju mirnodopske aktivnosti.


Izvor: VOA

[dexy]

Rusija: S-300 pod sankcijama

17. jun 2010. | 15:05 | Izvor: Beta

Moskva -- Rusko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da izvoz raketnih kompleksa S-300 Iranu potpada pod sankcije koje je Savet bezbednosti UN uveo Teheranu.

"Mi shvatamo da je Rezolucijom SB UN 1929 uvedena zabrana na isporuke S-300 Iranu", rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

Kako je ranije izjavio visoki zvaničnik u administraciji predsednika Rusije, u najskorije vreme "će sve odredbe i usvojene rezolucije biti sprovedene u odgovarajuće unutrašnje ruske zakonodavne akte".

Prema rečima tog izvora, po zaključcima pravnika, potpisani ugovor sa Iranom, biće privremeno zamrznut.

Različite ruske državne institucije do sada su različito tumačile rezoluciju SB UN, a time i mogućnost izvoza S-300.

[Dreadnought]

Gejts: Rusija je "šizofrenična" oko Irana


18.06.2010.

Pristup Rusije Iranu je "šizofreničan" jer nastavlja sa trgovinskim odnosima sa Islamskom Republikom iako zna da nuklearno naoružani Teheran predstavlja veliku pretnju bezbednosti, izjavio je danas američki sekretar za odbranu Robert Gejts.

Sekretar Gejts je, pred komitetom američkog Kongresa, kazao kako mu je tada predsednik Vladimir Putin rekao pre tri godine u Rusiji, da je Iran najveća pretnja bezbednosti.

"I pored toga (Rusi) imaju trgovinske interese u Iranu već više od 20 godina," primetio je Gejts.

Gejts je izneo i da je tokom boravka u Moskvi 1992, tada kao šef američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) otvorio pitanje ruske podrške iranskom nuklearnom reaktoru, na šta mu je ruski kolega odgovorio da je "u pitanju samo novac".

Ranije danas rusko ministarstvo inostranih poslova žestoko je kritikovalo sankcije SAD i EU prema Iranu i u saopštenju izdatom danas podvuklo da najnoviji potezi Sjedinjenih Američkih Država i EU pokazuju da se Zapad ne obazire na mišljenje Rusije, prenela je američka novinska agencija Asošiejtid pres (AP).

U saopštenju se dalje kaže da su najnovije dodatne sankcije SAD i Evropske unije Iranu, posle mera usvojenih prošle nedelje u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, "neprihvatljive".

Rusija i Narodna Republika Kina, stalne članice Saveta bezbednosti UN sa opravom veta, glasale su za pomenutu rezoluciju koju su sačinile SAD.

"Pokušaj stavljanja sebe iznad Saveta bezbednosti, na ovaj način, za nas je neprihvatljivo", zaključilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova, javio je Rojters.

Izvor: Tanjug

[Brok]

Iran protestuje zbog sankcija

18.06.2010.

Teheran - Iran je oštro reagovao na uvođenje dodatnih sankcija UN
pozvavši Savet bezbednosi UN da "hitno ispravi grešku".


"Mešanje Saveta bezbednosti UN u miroljubive nuklerane aktivnosti Irana je nelegalno," saopštio je Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana.

"Savet bezbednosti treba hitno da preduzme mere da ispravi svoje greške," navodi se u saopštenju saveta.

Sankcije imaju cilj da zaustave aktivnosti na obogaćivanju uranijuma u okviru iranskog nuklearnog programa za koji Teheran tvrdi da ima mirnodopsku namenu dok Zapad strahuje da zapravo krije napore da Iran proizvede nuklerano oružje.

Najnovije sankcije UN usmerene su na iranske banke za koje se sumnja da imaju veze sa nukleranim ili raketnim programima. Sankcijama se takođe proširuje embargo na prodaju i kupovinu oružja i zahtevaju inspekcije teretnih brodova.


Izvor: Tanjug

[Brok]

Iran zabranio ulazak u zemlju inspektorima IAEA

21.06.2010.

Iran nije dozvolio dvojici inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA)
da uđu u zemlju radi podnošenja izveštaja o iranskom nuklearnom programu.


Iran se na takav korak odlučio pošto je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 9. juna usvojio rezoluciju o četvrtom "paketu" sankcija Iranu zbog nuklearnih aktivnosti za koje Zapad sumnja da vode ka pravljenju atomske bombe, navela je agencija Rojters.
 
Šef iranske organizacije za atomsku energiju Ali Akbar Salehi rekao je da su dvojica inspektora IAEA "persona non grata" zbog njihovih lažnih izveštaja.
"Njihovi izveštaji su potpuno netačni i zatražili smo od IAEA da ih više nikad ne pošalje u Iran i da umesto njih pošalje drugu dvojicu", kazao je Salehi, prenela je iranska novinska agencija ISNA.

Rezolucijom SB UN o novim sankcijma Iranu, od 9. juna, uveden je embargo na velike vojne borbene sisteme, kao što su tenkovi, avioni i rakete.
Nije usvojen predlog SAD i Francuske da se potpuno zabrani izvoz oružja u Iran, pa Teheranu i dalje ostaje dostupno lako naoružanje.

U rezoluciji se navode nedavne iranske aktivnosti, kao što je izgradnja nuklearnih postrojenja u blizini Koma i obogaćivanje uranijuma do nivoa od gotovo 20 procenata, uz podsećanje na ranije zahteve Saveta bezbednosti UN da Iran suspenduje takve aktivnosti i da u potpunosti sarađuje sa IAEA.


Izvor: Tanjug

[Brok]

Veća proizvodnja obogaćenog uranijuma

23.06.2010.

Šef iranskog Odseka za atomsku energiju Ali Akbar Salehi, saopštio je da je
njegova zemlja obogatila 17 kilograma uranijuma do čistoće od 20 odsto.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Salehi je danas izjavio za iransku studentsku novinsku agenciju ISNA da Iran ima kapacitet da mesečno proizvede pet kilograma 20-postotno obogaćenog uranijuma.

Medjutim, on je naglasio da će Iran proizvoditi samo onoliko koliko je potrebno za reaktor za medicinska istraživanja u Teheranu.

Američki zvaničnici su u međuvremenu saopštili da je sve duža lista sankcija uvedenih zbog iranskog nuklearnog programa navela privatne kompanije da smanjuju poslovne veze sa Teheranom.


Izvor: Vesti Glasa Amerike

[Brok]

Amerika uvodi nove sankcije Iranu

25.06.2010.

Američki Kongres je potvrdio nove kaznene mere prema Iranu,
koje idu dalje od međunarodnih sankcija, usvojenih 9. juna u
Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, zbog nuklearnog programa
te zemlje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Senat i Predstavnički dom odobrili su sankcije koje, pre svega, ciljaju Iransku revolucionarnu gardu, kao i iranski uvoz benzina i drugih naftnih derivata.

Da bi te mere stupile na snagu, treba da ih potpiše predsednik Barak Obama.

Između ostalih mera, predviđa se da će strane banke koje posluju sa Iranskom revolucionalnom gardom i sa pojedinim iranskim bankama, biti isključene sa američkog finansijskog tržišta.

U Senatu su te mere usvojene glasovima svih 99 prisutnih senatora, dok je u Predstavničkom domu odnos bio 408 ''za'' i osam ''protiv''.

Originalne verzije teksta usvojene su ranije, ali su Bela kuća i lideri Demokratske stranke odlagali konačno izglasavanje, jer su čekali rezultat diplomatskih napora.

Posle rezolucije Saveta bezbeednosti UN, i Evropska unija se priprema za svoj paket kaznenih mera prema Teheranu.

Američke sankcije podrazumevaju kažnjavanje kompanija koje pomažu iranskom energetskom sektoru. Iako je Iran značajan izvoznik sirove nafte, zemlja uvelikoj meri zavisi od uvoza prerađevina, kao što je benzin.

Američkim bankama se zabranjuje poslovanje sa onim stranim bankama koje posluju sa Iranskom revolucionarnom gardom ili učestvuju u pomaganju iranskog nuklearnog programa.

Zabranjuje se ugovaranje poslova američke vlade sa onim stranim kompanijama koje snabdevaju Iran tehnologijom koja može da se koristi za ograničavanje slobode informacija. Iranci umešani u kršenja ljudskih prava neće dobijati američke vize, a njihova sredstva u SAD će biti zamrznuta.

Sankcijama se pruža pravni okvir američkim saveznim državama, lokalnim vlastima i investitorima da svoj portfolio očiste od kompanija uključenih u iranski energetski sektor.

Kongresmeni obe stranke smatraju da će te mere biti neefikasne, ukoliko Obamina administracija, poput ranijih, ne bude kažnjavala prekršioce da bi izbegla konfrontacije sa drugim državama.

Kongresmen Erl Blumenauer, jedan od osmoro koji su glasali protiv, izjavio je da sankcije nemaju uvek željeni efekat. ''Nijedan član Iranske revolucionarne garde neće oostati bez benzina, već obični Iranci'', dodao je on.

Stručnjak za Iran Fabroz Gadar, iz Centra za strateške i međunarodne studije, izjavio je da sankcije neće imati značajne privredne posledice.

Prema njegovim rečima, iranska naftna industrija je već bila pogođena ograničenjima direktnih investiciija, a TeheAmeričkim bankama se zabranjuje poslovanje sa onim stranim bankama koje posluju sa Iranskom revolucionarnom gardom ili učestvuju u pomaganju iranskog nuklearnog ran je, u očekivanju sankcija, preduzeo mere da redukuje potrošnju i smanji zavisnost od uvoza benzina sa 40 na 30 odsto.


Izvor: Tanjug

[Brok]

Banke koje posluju sa iranskim bankama biće isključene sa američkog tržišta

25.06.2010.

Vašington - Američki Kongres je potvrdio nove kaznene mere prema Iranu, koje idu dalje od međunarodnih sankcija, usvojenih 9. juna u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, zbog nuklearnog programa te zemlje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Senat i Predstavnički dom odobrili su sankcije koje, pre svega, ciljaju Iransku revolucionarnu gardu, kao i iranski uvoz benzina i drugih naftnih derivata.

Da bi te mere stupile na snagu, treba da ih potpiše predsednik Barack Obama.

Između ostalih mera, predviđa se da će strane banke koje posluju sa Iranskom revolucionalnom gardom i sa pojedinim iranskim bankama, biti isključene sa američkog finansijskog tržišta.

Originalne verzije teksta usvojene su ranije, ali su Bela kuća i lideri Demokratske stranke odlagali konačno izglasavanje, jer su čekali rezultat diplomatskih napora.

Američke sankcije podrazumevaju kažnjavanje kompanija koje pomažu iranskom energetskom sektoru. Iako je Iran značajan izvoznik sirove nafte, zemlja uvelikoj meri zavisi od uvoza prerađevina, kao što je benzin.

Kongresmeni obe stranke smatraju da će te mere biti neefikasne, ukoliko Obamina administracija, poput ranijih, ne bude kažnjavala prekršioce da bi izbegla konfrontacije sa drugim državama.

Kongresmen Earl Blumenauer, jedan od osmoro koji su glasali protiv, izjavio je da sankcije nemaju uvek željeni efekat. "Nijedan član Iranske revolucionarne garde neće oostati bez benzina, već obični Iranci", dodao je on.

Stručnjak za Iran Fabroz Gadar, iz Centra za strateške i međunarodne studije, izjavio je da sankcije neće imati značajne privredne posledice.

Prema njegovim rečima, iranska naftna industrija je već bila pogođena ograničenjima direktnih investiciija, a Teheran je, u očekivanju sankcija, preduzeo mere da redukuje potrošnju i smanji zavisnost od uvoza benzina sa 40 na 30 odsto.


Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug

[Brok]

Rusija upozorava EU: Ne uvodite sankcije Iranu

25.06.2010.

Brisel - Ambasador Ruske Federacije pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov danas je upozorio EU da ne uvodi sankcije protiv Irana koje bi nanele štetu ruskim interesima.
Čižov je rekao da će Rusija preispitati svoju saradnju sa EU u vezi sa nuklearnim programom Irana, ukoliko EU jednostrano zavede sankcije protiv Teherana i time naškodi ruskim preduzećima koja s njim posluju.

"Nećemo sigurno prihvatiti ugrožavanje prava i aktivnosti ruskih preduzeća na bazi jednostranih odluka", rekao je Čizov na konferenciji za novinare u ruskoj ambasadi u Briselu.
EU je odlučila da zavede sankcije protiv Irana, strože od onih koje je Savet bezbednosti UN izglasao 9. juna.
"Mi ne podržavamo te nove sankcije. Mislimo da su potpuno pogrešne u osnovi i taktici", dodao je ruski ambasador. "Sankcije UN su inteligentne, sankcije EU nisu... Ako želite da uverite Iran da obustavi svoj nuklearni program, onda zašto zabraniti nabavku opreme za naftu i gas", ocenio je Čizov. Za razliku od sankcija UN, evropske sankcije se odnose na naftnu industriju i gas u Iranu, kako bi Teheranu bili onemogućeni investiranje, transfer tehnologije i tehnička pomoć u određenim oblastima.


Izvor: Beta