Odnosi na relaciji Iran - Zapad - Rusija

[Dreadnought]

Iranski nuklearni problem ima sistemski karakter


13.07.2010

Iranski nuklearni problem ima sistemski karakter i on se tiče nesavršenstva savremenih međunarodnih pravila o nerasprostiranju nuklearnog naoružanja. Ovo je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio na savetovanju u MIP sa ruskim ambasadorima i predstavnicima Rusije u međunarodnim organizacijama. Temu razvija naš politički komentator Viktor Jenikejev.

Skreće pažnju to što je ruski predsednik poklonio čitav odeljak svoj izlaganja iranskom nuklearnom problemu. To svedoči o značaju koji Moskva pridaje njegovom rešavanju. Da istaknemo u vezi sa tim da je predsednik Medvedev priznao činjenicu približavanja Irana posedovanju potencijala koji u principu može da bude upotrebljen za proizvodnju nuklearnog naoružanja. Važno je ipak shvatiti da samo po sebi posedovanje takvog potencijala nije zabranjeno Ugovorom o nerasprostiranju nuklearnog naoružanja. I u tome je, podvukao je ruski lider, jedan od problema. Znači, i prilaz pojedinih zemalja rešavanju tog problema treba da bude ne selektivan, već zajednički. To je citat iz izlaganja Dmitrija Medvedeva.

Iskusni slušalac ili čitalac, ubeđen sam, odmah će shvatiti o čemu je reč. Jer u datom trenutku u svetu postoji čitav niz država koje su de-fakto nuklearne. U njih spadaju Indija i Pakistan. Izrael, koji nikada nije potvrđivao, ali i ne odriče posedovanje nuklearnog naoružanja. Konačno, Severna Koreja, koja je izjavila da je proizvela nuklearno naoružanje. Tako vidimo da se rešavanje problema nerasprostiranja nikako ne upire u rešavanje iranskog nuklearnog problema. Mada, kako je pravedno primetio ruski predsednik, Iran se ne ponaša na najbolji način i ne demonstrira potreban stepen otvorenosti i spremnosti na saradnju sa MAGATE. To se tiče namera iranskog rukovodstva da nastavi proizvodnju visokoobogaćenog uranijuma i izgradnju deset novih fabrika u tom cilju.

U svakom slučaju, predsednik Medvedev se izjasnio za skorije obnavljanje pregovora Teherana sa šestorkom država u koju ulazi 5 stalnih članova SB UN i Nemačka. Tim povodom on je podvukao važnost energičnih i solidarnih, a ne jednostranih dejstva kako bi se presekao iranski nuklearni čvor. To je očigledno aludiranje na one jednostrane sankcije koje su uveli protiv Irana SAD i zemlje EU, kao dodatak onima koje su ranije bile usvojene u UN. Zato je sasvim očigledno da su kontraproduktivne i one pretnje primene vojne sile protiv Teherana, koje se periodično čuju preko okeana. One samo ljute iransko rukovodstvo i čine ga još tvrđim. A to, razme se, samo udaljava rešavanje iranskog problema.

Izvor: Glas Rusije

[Brok]

"Oteti" iranski naučnik u ambasadi Pakistana

13.07.2010.

Nestali iranski nuklearni naučnik, za koga Teheran kaže da je kidnapovan pre godinu
dana od strane CIA, uzeo je utočište u iranskom sektoru ambasade Pakistana u SAD.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Portparol pakistanskog ministarstva spoljnih poslova, Abdul Basit, rekao je za BBC da je Šahram Amiri zatražio momentalno vraćanje za Iran. Iranski mediji tvrde da je Amiri radio kao istraživač na univerzitetu u Teheranu ali neki drugi izveštaji kažu da je bio zaposlen u državnoj organizaciju za atomsku energiju i da je imao velika saznanja o kontroverznom nuklearnom programu Irana.   

Po rečima Basita, šef iranskog interesnog dela u ambasadi Pakistana dr Mostafa Rahmani planira da vrati naučnika u zemlju. Iako vlasti SAD ne mogu da uđu u iranske diplomatske prostorije one mogu sprečiti Amirija da napusti zemlju. Sjedinjene Države su u utorak negirale da je Amiri kidnapovan i navele da je on slobodan da napusti zemlju.

Iranska interesna sekcija je deo pakistanske ambasade u Vašingtonu koju vode Iranci. Sjedinjene Države su prekinule sve veze sa Iranom nedugo nakon Islamske revolucije iz 1979. godine.

Iranski državni radio izveštava da je Amiri u telefonskom intervjuu unutar ambasade izjavio da je vlada Sjedinjenih Država želela njegov tihi povratak u Iran prebacivanjem preko avio kompanije neke druge zemlje, kako bi „prikrila otmicu“.

Video prikazan prošlog meseca na iranskoj televiziji predstavlja Amirija koji tvrdi da je kidnapovan i da živi u Arizoni. Nekoliko sati kasnije, u još jednom videu postavljenom na sajtu You Tube se opet prikazuje isti naučnik koji potvrđuje da je u SAD ali da je tamo svojom voljom i da je srećan zbog takve odluke. On je tom prilikom negirao da je kidnapovan.

„Nakon što su moji komentari objavljeni na internetu, Amerikanci su shvatili da su gubitnici u ovoj igri“ – citirali su u utorak njegove reči iranski mediji. 

Amiri je na iranskom video snimku od 9. juna naveo da je prisiljen da tvrdi kako je prebegao sa laptopom u kojem su dokazi o nuklearnim tajnama režima iz Teherana i da ga koriste kako bi se dodatno izvršio pritisak na njegovu zemlju. Video snimak prikazuje čoveka koji nosi slušalice i priča preko veb kamere. On dalje tvrdi da ga je tokom puta za Medinu saudijska tajna služba drogirala i kidnapovala.

„Kada sam došao svesti, našao sam sebe u avionu za SAD“ – rekao je on. „Od kada sam došao u Ameriku brutalno sam mučen i ispitivan od strane pripadnika američke obaveštajne službe“. On je naveo da je video snimljen 5. aprila u gradu Tuskon u Arizoni.

U drugom klipu koji se pojavio dan posle čovek koji se takođe predstavlja kao naučnik Amiri kaže da živi bez problema u SAD i da želi da tamo nastavi svoje školovanje.

„Ja sam slobodan čovek i uverevam vas da sam bezbedan“ – rekao je on na persijskom jeziku.

Međutim, u trećem video snimku emitovanom  na iranskoj državoj televiziji 29. juna čovek koji tvrdi da je nestali naučnik kaže da je Šahram Amiri i da je pre nekoliko minuta uspeo da pobegne američkim bezbedonosnim agentima u Virdžiniji.

„U ovom trenutku snimam ovaj video na bezbednom mestu Mogu biti uhapšen svakog trenutka.“ Čovek na snimku takođe demantuje drugi video, u kojem se tvrdi da je naučnik slobodan u SAD, kao „kompletnu fabrikaciju“. „Ja nisam slobodan ovde i nisu mi dozvoljeni kontakti sa porodicom. Ukoliko se nešto desi i ja se ne vratim kući živ, vlada Sjedinjenih Država će biti odgovorna.“


Izvor: e-Novine

[Brok]

Amiri: SAD mu nudile nagodbu

18.07.2010.

Teheran - Iranski fizičar Šahram Amiri, koji tvrdi da su ga oteli americki agenti,
izjavio je da su mu SAD ponudile da bude deo "razmene špijuna" s Teheranom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Amiri je rekao da su mu obaveštajne službe SAD ponudile da ga vrate u Teheran u okviru razmene za "tri Američka špijuna" uhapšena u Iranu.

Troje američkih turista, navodnih špijuna, iranske vlasti uhapsile su u julu prosle godine na granici sa Irakom.

"Oni (američki agenti) su želeli da kažem da sam iranski agent koji se infiltrirao u američku obaveštajnu agenciju CIA. Rekli su da bih onda mogao da budem deo razmene za tri američka špijuna uhapšena na iračkoj granici i vratim se u Iran", kazao je Amiri.

On je dodao da su mu američke službe to ponudile u junu, pošto su saznale da je, dok se nalazio u SAD, stupio u "kontakt" sa iranskim obaveštajnim službama.

Troje mladih Amerikanaca uhapšeni su 31. jula 2009. kada su prešli granicu Iraka i Irana. Iranske vlasti navele su da bi protiv troje Amerikanaca, koji se i dalje nalaze u zatvoru, mogao da bude pokrenut proces zbog ilegalnog ulaska na teritoriju Irana, a možda i za špijunažu.

Amiri je u intervjuu ponovio da su ga američke službe i agenti Saudijske Arabije otele u junu 2009. i prebacile u SAD. Američki zvaničnici to negiraju, tvrdeći da je Amiri u SAD bio po sopstvenoj volji.


Izvor: Beta

[Dreadnought]

Ahmadinedžad pozvao SAD da odbace "kaubojsku logiku"


19.07.2010.

Sjedinjene Američke Države moraju da odbace "kaubojsku logiku" ako žele da razgovaraju s Iranom o njegovom nuklearnom programu, izjavio je danas iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad.

U obraćanju industrijalcima na severu zemlje koje je uživo prenosila državna televizija, on je kritikovao rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 9. juna, kojom se uvode nove sankcije prema Iranu zbog njegovog nuklearnog programa.

"Vi usvajate rezolucije da bi naveli na dijalog. To je logika kauboja kojoj nema mesta u Iranu. Ako delujete učtivo, spremni smo na dijalog s poštovanjem. Mi smo strpljivi i posmatramo vas kako izvodite vaše akrobacije", rekao je Ahmadinedžad.

Zapad smatra da Iran pokušava da razvije atomsko oružje u okviru svog civilnog nuklearnog programa i kroz obogaćivanje uranijuma. Iran to stalno demantuje tvrdeći da je njegov nuklearni program isključivo za civilne potrebe, na šta ima prava.

"Ne boje se oni ni atomske bombe ni raketa. Oni su zabrinuti zbog buđenja iranskog naroda. Oni kažu da bi Iran mogao da proizvede bombu za dve godine. To nije tačno, mi ne želimo bombu", rekao je Ahmadinedžad.

"Oni vrlo dobro znaju da mi ne pokušavamo da napravimo atomsku bombu", rekao je iranski predsednik.

On je istakao da sankcije UN i SAD neće pokolebati Iran da nastavi svoj nuklearni program. Sankcije će samo pomoći Iranu da se više osloni na sopstvene snage, rekao je šef iranske države ali i dodao da je Iran spreman na pregovore.

Ahmadinedžad je istakao da, čak i da je tačno da Iran ima bombu, zašto bi se neko plašio samo jedne bombe kad Amerikanci sami kažu da imaju preko 5.000 atomskih bombi.

Izvor: Beta

[Dreadnought]

Iranski parlament je odobrio nacrt zakona za podršku nuklearnog programa


19.07.2010.

Iranski parlament je odobrio u nedelju nacrt zakona za podršku
nuklearnog programa Teherana, koji izaziva na Zapadu veliku zabrinutost.

Prema tom dokumentu, vlasti Irana moraju da učine državu nezavisnom u sferi mirovnih nuklearnih tehnologija. Dokument pruža vladi Irana pravo da preduzme uzvratne mere protiv država koje pokušaju da inspektiraju iranske brodove ili odbiju da pruže gorivo iranskim  avionima. 

Pri tome se u dokumentu potvrđuje privrženost Irana međunarodnom Ugovoru o neširenju nuklenarnog oružja. Zapad se boji da će Teheran pokušati da stvori nuklearno oružje prikrivajući to mirovnim nuklearnim programom. SB UN je 9. juna usvojio redovnu odluku koja sadrži strože sankcije protiv Teherana.

Izvor: Glas Rusije

[Brok]

Ambasador: Iran ne razvija oružje

22.07.2010.

Beograd - Iran ne traga za nuklearnim oružjem, kaže za B92 ambasador Islamske republike u Beogradu.


U ponedeljak se u Briselu održava sastanak ministara inostranih poslova EU, kada će na dnevnom redu biti usvajanje sankcija protiv Iranske revolucionarne garde i brojnih iranskih kompanija uključenih u razvoj iranskog programa.

Prošlog meseca u Ujedinjenim nacijama usvojen je novi set sankcija koje se odnose na zabranu trgovine svim dobrima koja se mogu koristiti u procesu obogaćivanja uranijuma.

O tome koliko te sankcije pogađaju Iran za B92 je nedavno govorio ambasador islamske republike Iran Abol-g-hasem Delfi.

Zapad smatra da Iran pokušava da razvije atomsko oružje u okviru svog civilnog nuklearnog programa i kroz obogaćivanje uranijuma.

Iran to stalno demantuje tvrdeći da je njegov nuklearni program isključivo za civilne potrebe.

Ambasador Islamske republike Iran u Srbiji za B92 kaže da je razvijanje nuklearnog programa isključivo u miroljubive svrhe.

"Ne tragamo za nuklearnim oružjem, jer se njegovo posedovanje ne nalazi u odbrambenoj strategiji Irana, a s druge strane muslimanskim zemljama je verom zabranjeno korišćenje oružja za masovno uništenje", kaže Abol-g-hasem Delfi.

Iranski ambasdor smatra da poslednje sankcije nisu niti logične, niti pravno zasnovane, da nemaju nikakav uticaj na Iran i da će više štete od njih osetiti Zapad.

"Iako su mislili da su one vrsta pretnje, zapravo su nam stvorili priliku. Mi smo zemlja sa 70 miliona stanovnika, ogromnim rezervama energije, bogatstvima, industrijskim mogućnostima, poljoprivrednim, naučnim i tehničkim mogućnostima", kaže on.

Prema njegovim rečima, Iran je odlučan da čvrsto stoji na sopstvenim nogama, da za to imaju mogućnosti, koje planiraju da iskoriste.

I opozicioni Nacionalni savet iranskog otpora ocenio je da sankcije Ujedinjenih nacija neće zaustaviti iransku vlast u nameri da razvije nuklearno oružje.

Oni predlažu Evropskoj uniji da drugim merama oslabi iransku ekonomiju. Iranska opoziciona grupa pozvala je EU da uvede sveobuhvatne sankcije Iranskoj centralnoj banci i potpuno zabrani nabavku nafte i prirodnog gasa iz Irana.


Izvor: B92

[Brok]

Ahmadinedžad: Rusi i Ameri se urotili protiv Irana

24.07.2010.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad optužio je ruskog predsednika
Dmitrija Medvedeva da se okrenuo protiv Teherana i pridružio Sjedinjenim
Američkim Državama (SAD) u širenju laži o iranskom nuklearnom programu,
prenosi AP.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ahmadinedžad je rekao da se Medvedev uključio u "propagandnu dramu" u režiji Vašingtona time što je prošle sedmice rekao da je Iran sve bliže tome da izgradi nuklearno oružje.

"Rusija je velika zemlja i mi smo zainteresovani da nastavimo prijateljstvo među našim narodima, ali izjave Medvedeva predstavljaju deo propagandne drame koju sprovodi američki predsednik protiv iranskog naroda", izjavio je Ahmadinejad u govoru objavljenom u petak uveče.

Ahmadinedžad je ove kritike uputio nakon što je prošlog meseca postalo izvesnije da će Rusija podržati nove sankcije UN protiv Irana.

Medvedev je prošle nedelje rekao da Iran ostaje "aktivan i pouzdan trgovinski partner" Rusije, ali da to ne znači da Moskvu ne interesuje kako Teheran razvija svoj nuklearni program i kako izgledaju njegove vojne komponente.

"U tom smislu, od Irana očekujemo objašnjenje", rekao je Medvedev.


Izvor: Vestionline

[švercer011]

Иран има 100 војних бродова за сваки амерички ратни брод


 24.07.2010




ТЕХЕРАН – Бивши командант поморских снага у иранској Револуционарној гарди генерал Мортеза Сафари изјавио је да Иран има 100 војних бродова спремних да узврате сваком америчком ратном броду који би представљао претњу по Исламску Републику.

Војници на америчким ратним бродовима су „ситни залогаји” за Иран у случају било какве претње Исламској Републици, рекао је генерал Сафари у изјави конзервативном недељнику „Панџерех”, а пренела америчка новинска агенција Асошиејтид прес (АП).

Иран је 2008. задужио своју најјачу војну силу, Револуционарну гарду, за одбрану територијалних вода те државе у Персијском заливу, кључном путу за транспорт нафте.

Сједињене Америчке Државе које имају бродове у Заливу, нису искључиле могућност војног напада како би осујетиле нуклеарни програм Ирана, за који верују да има за циљ производњу атомског оружја.

Иран демантује ове тврдње, истичући да је једина сврха његовог нуклеарног програма производња електричне енергије.
Танјуг


Izvor:Politika

[Brok]

Bivši šef CIA: Napad sve izvesniji

25.07.2010.

Istanbul, Vašington - Bivši direktor CIA Majkl Hajden kaže da je vojna akcija
protiv Irana sada izglednija, jer će Teheran nastaviti svoj nuklearni program.


Iran nastavlja svoje napore, bez obzira što Sjedinjene Američke Države budu učinile na diplomatskom planu, kaže Hajden.

U intervjuu za CNN Hajden je rekao da je, dok je on bio na čelu CIA, u vreme administracije DŽordža Buša, napad na Iran bio je jako nisko na popisu opcija, ali da sada takva akcija izgleda neumoljiva.

Hajden je rekao da očekuje da Iran razvije svoj nuklearni program do tačke, pre posedovanja nuklearnog oružja. To će, kako je rekao, destabilizovati region kao da Teheran zaista poseduje atomsku bombu.

Zapadne zemlje, sa SAD na čelu, tvrde da je cilj iranskoga nuklearnog programa da zemlja dođe u posed nuklearnog oružja.

Iran odbacuje te optužbe i tvrdi je da cilj programa mirnodopsko korišćenje nuklearne energije.

Američki zvaničnici kažu da je vojna akcija ostaje opcija ukoliko se Iran ne bude mogao sankcijama privoleti da odustane od nuklearnog programa.


"Teheran spreman na razgovore"

Šefovi diplomatija Irana, Brazila i Turske razgovarali su u Istanbulu o mogućem rešenju spornog iranskog nuklearnog programa.

Današnji trojni razgovor je prvi takve vrste od kako je Savet bezbednosti UN 9. juna usvojio nove, strožije, sankcije Iranu zbog odbijanja te zemlje da prekine nuklearne aktivnosti za koje na Zapadu tvrde da su usmerene na stvaranje nuklearnog oružja.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa brazilskim kolegom Selsom Amorimom, kojoj nije prisustvovao iranski ministar Manušehr Motaki, turski ministar Ahmet Davutolu pozvao je Iran da u najkraćem roku nastavi dijalog za zapadnim zemljama.

"Ono što smo govorili obema stranama još od početka je da sastanak (iranskih predstavnika sa grupom 5+1) mora da se održi u najskorije vreme i da obe strane moraju da razgovaraju o svim pitanjima otvoreno i transparentno", rekao je turski ministar.

Iranski ministar se nakon konferencije za novinare pridružio kolegama na radnom ručku.

Nakon ručka, Davutolu je kazao novinarima da je Teheran spreman da se u septembru sastane sa šeficom evropske diplomatije Ketrin Ešton koja bi predstavljala grupu 5+1 koju čine SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija i Nemačka.

"Motaki je potvrdio da je spreman da se sastane sa Ketrin Ešton nakon Ramazana, najverovatnije u drugoj sedmici septembra", dodao je on.

Iran je 17. maja predložio velikim silama, u okviru sporazuma sa Brazilom i Turskom, da na turskoj teritoriji razmeni 1 200 kilograma svog slabo obogaćenog uranijuma (3,5 odsto) za 120 kilograma uranijuma obogaćenog za 20 odsto koji je namenjen za jedan reaktor koji se u Teheranu koristi za medicinska istraživanja.

Velike sile koje su ignorisale tu inicijativu, izglasale su 9. juna u Savetu bezbednosti UN dodatne sankcije Iranu.

Sličnu razmenu su prošlog oktobra predložili SAD, Rusija i Francuska, pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju. Međutim, Iran je tada postavio uslove neprihvatljive za velike sile i sporazum nije ostvaren.


Izvor: FoNet, Beta, Tanjug

[Brok]

EU usvojila nove sankcije za Iran

26.07.2010.

Brisel - EU je zvanično usvojila paket sankcija protiv Irana zbog njegovog nuklearnog
programa, koje se odnose na spoljnotrgovinski, bankarski i energetski sektor.


Potez, koji su lideri EU usaglasili u junu, najnoviji je u nizu mera međunarodne zajednice koja ima za cilj da natera Iran da obustavi svoj nuklearni program.

Sankcije EU posebno se odnose na industriju gasa i nafte. Predviđa se zabrana novih investicija, tehničke pomoći ili transfera tehnologije posebno za preradu gasa.

Iranski sektor prevoza tereta, morskim ili vazdušnim putem, biće jako ograničen. Otežava se trgovinska razmena, zabranjuje aktivnost dodatnog broja iranskih banaka i proširuje spisak osoba kojima će biti uskraćena viza, posebno onima iz ideološke vojske iranskog režima Čuvara revolucije.

Većina sankcija stupiće na snagu sutra, kada izađe službeni list EU.


Izvor: Beta

[Рашо]

Teheran očekujue napad SAD-a

27.07.2010. 14:47, Tanjug


Teheran -- Iran očekuje da će SAD izvesti vojni napad na najmanje dve države na Bliskom istoku u naredna tri meseca, izjavio je iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad.


U intervjuu za državnu televiziju Pres, Ahmadinežad nije precizirao da li misli da će Iran biti napadnut, kao ni na osnovu kojih informacija to očekuje.

"Oni su odlučili da napadnu najmanje dve države u regionu u naredna tri meseca", rekao je iranski predsednik u intervjuu koji je juče snimljen, prenela je agencija Rojters.

Ahmadinežad je rekao da Iran ima "vrlo precizne informacije da su Amerikanci skovali plan, prema kojem vode psihološki rat protiv Irana".

Iranski predsednik je kritikovao i međunarodne sankcije koje su Iranu uvele SAD, UN i EU, s ciljem da nateraju Teheran da se vrati pregovorima o svom nuklearnom programu.

"Logika da mogu da nas sankcijama ubede da pregovaramo je samo neuspeh", rekao je Ahmadinežad.

SAD i Izrael su odbile da isključe mogućnost vojne akcije protiv Irana, zbog njegovog nuklearnog programa za koji strahuju da je namenjen pravljenju atomske bombe, što Teheran negira.

Izrael, koji ne želi ni da potvrdi ni da negira da poseduje nuklearno oružje, uništio je jedini nuklearni reaktor u Iraku 1981. godine i bombardovao lokaciju u Siriji 2007. zbog sumnje da se tu nalazi nuklearni reaktor.

Premijer Izraela Benjamin Netanijahu nazvao je mogućnost Irana sa nuklearnim naoružanjem "krajnjom terorističkom pretnjom", a njegov zamenik Moše Jalon je rekao da je Izrael unapredio vojnu sposobnost koja bi mogla da bude korišćena protiv neprijatelja u Gazi, Libanu, Siriji ili Iranu, podsetio je Rojters.

Izvor: B92

[Dreadnought]

Ahmadinežad: Sankcije smešne


28.07.2010.

Politika Evropljana i Amerikanaca u pogledu sankcija prema Teheranu je smešna, rekao predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad. U ekskluzivnom intervjuu za američku televizijsku mrežu Si-Bi-Es, Ahmadinežad odbacio tvrdnje da njegova zemlja podržava talibane u Avganistanu.

Samo dan pošto je Evropska unija usvojila novi paket sankcija Iranu zbog navodnog nuklearnog programa te zemlje, predsednik Mahmud Ahmadinežad dao je intervju za američku televizijsku mrežu Si-Bi-Es.

"Mislim da je politika Evropljana i Amerikanaca u pogledu sankcija smešna. Oni misle da će uticati na život ljudi u Iranu, a u stvari sami sebi nameću sankcije. Iran je moćna zemlja sa brojnom populacijom, imamo različite, bogate prirodne resurse, što nam veoma olakšava prevazilaženje svih problema", tvrdi iranski predsednik.

Kaznene mere se odnose na spoljnotrgovinski, bankarski i energetski sektor te zemlje.

Ahmadinežad je podsetio da Iran već 31 godinu ima zamrznute odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali da je u više navrata nudio pomirenje.

''Tokom posete Njujorku, rekao sam da sam spreman da razgovaram sa predsednikom Obamom. Poslao sam i poruku kada je izabran za predsednika. Više puta su iranski zvaničnici saopštavali da će podržati promene u odnosima dve zemlje'', naveo je.

Predsednik Irana još jednom je odbacio tvrdnje da njegova zemlja podržava talibane u Avganistanu.

''Ne podržavamo nijednu grupu, već samo avganistanski narod. Želimo da se poboljša bezbednost u toj zemlji i da sami Avganistanci treba da upravljaju svojom zemljom. Ključni uzrok sadašnje situacije u Avganistanu je u vojnoj intervenciji Amerike i NATO-a. Već 20 godina se Amerikanci direktno mešaju u unutrašnje stvari Avganistana", ističe Ahmadinežad.

Iran je juče saopštio da je spreman da se vrati pregovorima o zameni nuklearnog goriva za reaktor bez uslovljavanja. Pregovori su prekinuti prošlog oktobra, posle čega su Ujedinjene nacije, SAD i Evropska unija uvele novi paket sankcija Teheranu.

Izvor: RTS

[Рашо]

SAD ponovo zove Iran na Pregovore

29.07.2010. 01:10h  Beta

Vašington -- Vašington saopštio da očekuje da će uskoro doći do sastanka Teherana i predstavnika "šestorke", grupe zemalja koje nadziru sporni iranski nuklearni program.

Grupu od šest zemalja čine Nemačka, Kina, SAD, Francuska, Rusija i Velika Britanija.

"Spremni smo da nastavimo razgovore sa Iranom o detaljima našeg prvobitnog predloga kada je reč o reaktoru za istraživanja u Teheranu", izjavio je portparol Stejt departmenta Filip Krouli.

"Nadamo se da ćemo narednih sedmica imati iste razgovore kakve smo imali prošlog oktobra", rekao je Krouli dodajući da "nema ništa novo da najavi".

Šestorka optužuje Iran da se bavi nuklearnim istraživanjima ne u civilne svrhe, već sa ciljem da se domogne nuklearnog oružja.

Zapadne zemlje predložile su na sastanku u Zzenevi prošlog oktobra Iranu razmenu osiromašenog uranijuma pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju. Međutim, Teheran je tada postavio uslove neprihvatljive za velike sile i takav sporazum nikada nije postignut.

Portparol Stejt departmenta rekao je da bi eventualni budući razgovor sa vlastima u Teheranu bio na liniji "procesa" koji je pokrenut u Ženevi.

Izvor: B92

[Рашо]

Malen:Napad na Iran loša ideja

01.08.2010. 17:06h  Beta

Vašington -- Šef generalštaba američke vojske Majk Malen izjavio je da vojska SAD ima plan da napadne Iran, ali je upozorio da je takav napad "loša ideja".

Admiral Malen je više puta ponovio da bi vojni napad na Iran imao ozbiljne i nepredvidive posledice širom Bliskog istoka.

Malen, međutim, istovremeno poručuje da je mogućnost da Teheran razvije nuklearno naoružanje neprihvatljiva.

U intervjuu za američku televiziju NBC, on je rekao da "vojna akcija ostaje jedna od opcija ako to bude potrebno" i da, "ako do toga dođe, vojska ima pripremljen plan".

Malen nije, međutim, želeo preciznije da objasni detalje tog plana.

On je upozorio i da Vašington ne bi smeo da dozvoli da ekonomska kriza koja je zahvatila SAD spreči zemlju da i dalje ima ulogu velike sile.

"Već nekoliko godina zabrinjava me to što se udaljavamo od naše uloge na svetskoj sceni... za to je odgovorna i ekonomska situacija", rekao je Malen, dodavši da bi recesija mogla da vodi SAD u još veću izolaciju.

Izolacija, "u svetu koji traži veću angažovanost na globalnom planu, mogla bi da nas oslabi", zaključio je šef generalštaba američke vojske.

On je dodao i da je pokušao da učvrsti veze sa ekonomskim silama poput Indije, Kine i Brazila, zamerajući Pekingu što je prekinuo veze s vojskom SAD.

Izvor: B92

[dzumba]

Ова изјава је пре свега једна врста притиска на Иран и индиректна претња. Можда би се могло рећи и "молба" Ирану да мало попусти јер би то свима пријало. И Ирану јер би наставио да се развија и јача у регионалну силу и САД јер су јој паре потребније на другој страни. Још један већи ратни сукоб тешко би исцрпео САД, а није искључено да би били принуђени и да употребе и оружја (нуклеарно) која су до сада више била претње. Иран би сигурно претрпео тешку штету од које би се дуго опорављао. То сигурно никоме добра не би донело.

Друго, што је можда и озбиљније, изгледа да има проблема и око финансирања војних напора САД. Од инвазије на Гранаду и Никарагву, почетком 80-тих година САД су почеле  знатно интензивније да користе оружану силу широм планете. То сигурно није било јефтино. Међутим, привреда је била у полету и могла је то да издржи. Осим тога, војска и те интервенције су доносиле посао добром делу индустрије САД. Сада није баш тако: ратови у Ираку и Авганистану су се одужили, трошкови су велики, савезници посустају, појављује се конкуренција и у економском и војном плану. Економска криза је погодила највише финансијски сектор (банке, осигуравајућа друштва, инвестиционе фондове) које је понајвише обезбеђивао свежи капитал за америчку привреду и државну администрацију и тако америци давао привид економске стабилности. Капитал "бежи" где има јефтиније трошкове и рађају се нови економски "џинови". Очигледно је да неко, додуше за сада стидљиво, али све гласније, помиње штедњу и на војном плану. Не ради се само о одустајању од разних пројеката развоја наоружања и војне опреме, већ и о преиспитивању укупних ратних издатака.

Мален је управу, САД постепено посустају у трци за доминацијом на светској сцени. Ипак, остајање у трци је могуће само уз економску стабилност и поновни, макар и вештачки, полет америчке привреде. Е, да ли ће то баш и моћи је питање на које ћемо добити одговор у наредних 5-6 година.