Odnosi na relaciji Iran - Zapad - Rusija

[Brok]

Ban zabrinut, Ahmadinedžad nije

27.09.2009.

Njujork - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun
izrazio je preksinoć u NJujorku, tokom razgovora sa iranskim
predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom, duboku zabrinutost
zbog nastavka aktivnosti Teherana na obogaćivanju uranijuma.


Tokom razgovora o izvesnom broju važnih pitanja koja se tiču Irana i međunarodne zajednice, „generalni sekretar je izrazio duboku zabrinutost zbog nastavka aktivnosti na obogaćivanju uranijuma, što je pokazala izgradnja novog postrojenja za proizvodnju obogaćenog uranijuma u zemlji“, kaže se u saopštenju pres službe Ban Ki-muna. Naglašavajući da dokaz tereti tu zemlju, Ban je ponovo apelovao na Iran da potpuno primeni rezolucije Saveta bezbednosti i ostvari punu saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) kako bi se rešila sva otvorena pitanja koja se odnose na njegov nuklearni program“, navodi se u saopštenju.

Iranski predsednik izjavio je prekjuče u NJujorku, gde prisustvuje Generalnoj skupštinu UN, da IAEA može da izvrši inspekciju nuklearnog postrojenja u Iranu za koji je međunarodna zajednica tek saznala. „Nemamo nikakav problem sa inspekcijama IAEA tog postrojenja“, rekao je Ahmadinedžad na konferenciji za novinare.
Generalni sekretar UN je takođe „izrazio zabrinutost situacijom na polju ljudskih prava u Iranu, pre svega kad je reč o slobodi udruživanja, okupljanja i veroispovesti“. Ban je naglasio neophodnost da se poštuju prava odbrane i transparentnost na suđenjima, kao i postupanje prema osobama privedenim posle izbora i drugim zatočenicima.   


Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Salehi: Iran neće pregovarati o nuklearnom programu


29/09/2009   


Iran neće da pregovara o pravu na obogaćivanje uranijuma,
izjavio je šef iranske organizacije za atomsku energiju,
Ali Akbar Salehi dva dana pred početak razgovora
o svom nuklearnom programu u Ženevi.

_{Ali Akbar Salehi}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Akbar Salehi je dodao i da Iran neće odustati od svog nuklearnog programa, kao i da je najnovije postrojenje za obogaćivanje uranijuma sagrađeno u planini u blizini vojne baze zbog zaštite od eventualnog napada.

On je poručio i da će Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) uskoro saopštiti datum kada će moći da obiđe kontroverzno postrojenje.


Baradej: Iran je "na pogrešnoj strani zakona"

30.09.2009

Beč – Iran je prekršio zakon o transparentnosti Međunarodne agencija za atomsku energiju (IAEA) jer nije znatno ranije otkrio da gradi nuklearno postrojenje za obogaćivanje uranijuma, izjavio je direktor ove agencije.

„To predstavlja prepreku za princip transparetnosti, za nastojanje međunarodne zajednice da izgradi poverenje u pogledu iranskog nuklearnog programa, jer je Iran na pogrešnoj strani zakona, budući da agenciju nije o tome ranije obavestio”, rekao je Muhamed el Baradej u intervjuu za televiziju Si-En-En (ČN) u Nju Delhiju.

Iranske vlasti tvrde da je to trebalo da bude pomoćno postrojenje za slučaj napada, te stoga nisu mogle ranije da daju tu informaciju. O njegovoj izgradnji, započetoj pre tri i po godine, u blizini šiitskog svetog grada Kom, na oko 160 kilometara jugozapadno od Teherana, Iran je IAEA obavestio 21. septembra, podseća Rojters

Prema statutu IAEA, izmenjenom 1992. godine, države su u obavezi da inspektore obaveste čim se donese odluka o izgradnji nuklearnog postrojenja, ali je Iran 2007. godine, iz protesta zbog uvedenih sankcija Saveta bezbednosti UN, odbacio novu i vratio se na staru verziju statuta, prema kojoj informacije o novom postrojenju mogu da se dostave šest meseci pre nego što se u njega dopremi nuklearni materijal.

IAEA od Irana sada traži da pruži sve potrebne informacije u vezi sa novootkrivenim pogonom i omogući pristup inspektorima što pre kako bi se dokazalo da je njegova svrha isključivo mirnodopska, te je u toku određivanje datuma za ispitivanje objekta.



Izvor: VOA News, Tanjug

[Dreadnought]

Iranski ministar u Vašingtonu

1. oktobar 2009.

Vašington -- Šef iranske diplomatije Manušer Motaki stigao je u nenajavljenu posetu Vašingtonu, uoči razgovora predstavnika Irana i "Grupe šest" o nuklearnom programu Irana.

Motaki čiji je dolazak u SAD odobren u poslednjem trenutku, ne bi trebalo da se sastane sa predstavnicima vlade Baraka Obame, rekao je predstavnik Stejt departmenta za štampu Filip Krouli. "Nije predviđeno da se on sastane sa predstavnicima Vlade SAD", rekao je on i dodao da nema informacije s kim će se Motaki sastati, ni koliko će boraviti u SAD.

Izvor: Beta

[Dreadnought]

Ženevski test za Iran


01.10.2009

Predstavnici Irana i međunarodne šestočlane grupe počeli pregovore
u Ženevi o spornom iranskom nuklearnom programu.
Uoči početka pregovora Teheran nagovestio da nema nameru da pravi kompromis.

_{Satelitski snimak spornog nuklearnog
postrojenja u Iranu, nadomak grada Kom}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pregovori predstavnika Irana i međunarodne šestočlane grupe o razvoju spornog neklearnog programa počeli su nedaleko od Ženeve.

Održavaju se posle manje od sedam dana od otkrića drugog nuklearnog postrojenja u Iranu koje bi, prema uverenju zapadnih zemalja, moglo da bude deo tajnog programa za izgradnju nuklearne bombe.

Međunarodna šestočlana grupa koju čini pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina) i Nemačka, žele da vide znak da je Iran spreman za učešće u ozbiljnim pregovorima, koji bi doveli do garancije da Teheran ne gradi nuklearnu bombu.

Na čelu šestorke je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana koji formalno vodi dijalog sa glavnim iranskim prgovaračem Saedom Džalilijem.

Iranski pregovarač je uoči sastanka dao uveravanja da ima "pozitivan" stav prema današnjim progovorima, dok je iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad rekao da će njegova zemlja izaći sa ovog sastanka "bez ikakve štete".

Međutim, Iran je već nagovestio da nema nameru da pravi kompromis oko svojih, kako je uveren, prava u nuklearnoj oblasti.

Ukoliko na pregovorima, koji bi mogli da potraju dva dana, ne dođe do napretka, SAD i njihovi saveznici počeće da traže podršku za uvođenje sankcija Iranu, ocenjuje Bi-Bi-Si. Cilj je da se do kraja ove godine od Teherana dobije opipljiv znak promene stava.

Teheranu će biti ponuđena pomoć u civilnom nuklearnom programu, kao i podrška ekonomiji, poljoprivredi i obrazovanju. Od Irana se zauzvrat očekuje da zaustavi svoj program obogaćivanja uranijuma, a pretnje proširivanjem sankcija bi prestale.

Otkriće novog nuklearnog postrojenja je pogoršalo atmosferu i dodatno pojačalo sumnje oko stvarnih namera Teherana.

Posledica toga je da je i Moskva sada spremna da uzme u razmatranje mogućnost uvođenja oštrijih sankcija Teheranu.


Izvor: RTS

[Dreadnought]

Iran ne odustaje od prava na nuklearni program


01.10.2009

Ženeva - Glavni iranski pregovarač Saed Džalili rekao je danas visokom predstavniku Evropske uniije za spoljnu politiku i bezbednost Havijeru Solani da njegova država neće odustati od svojih "zagarantovanih prava". "Islamska Republika nipošto neće biti odvraćena od svojih zagarantovanih prava", izjavio je Džalili u toku pregovora o spornom nuklearnom programu Teherana u Ženevi.

Iranski pregovarač detaljno je objasnio predloge koje je njegova zemlja dostavila predstavnicima šest sila prošlog meseca, naglašsavajući neophodnost kompletnog nuklearnog razoružanja na globalnom nivou.

Paket predloga koji je Iran izneo odnosi se na niz pitanja međunarodne bezbednosti i ekonomsku oblast, ali se u njemu ne pominju nuklearne aktivnosti Irana, naveo je Rojters.

Džalili je razgovarao i sa američkim podsekretarom za politička pitanja Vilijamom Bernsom van zvaničnog programa u Ženevi, ali ni američki ni iranski zvaničnici nisu izneli više detalja o njihovom sastanku.

Ovo je sastanak predstavnika dve zemlje na najvišem nivou za poslednje tri decenije, od kada je Vašington prekinuo diplomatske odnose sa Teheranom, nakon krize sa taocima naposredno pred izbijanje Islamske revolucije 1979. godine.

"Želimo da ovi razgovori budu uspešni i da budu vođeni logičnim rasuđivanjem", izjavio je za Rojters neimenovani zvaničnik Irana.

Predstavnici SAD, Velike Britanije, Francuske, Rusije, Kine i Nemačke završili su prvi krug razgovora sa iranskim kolegama, a još uvek se ne zna da li ce razgovori biti nastavljeni u popodnevnim časovima.

Pre manje od sedam dana otvoreno je novo iransko nuklearno postrojenje u gradu Komu, koje bi, prema uverenju zapadnih zemalja, moglo da bude deo tajnog programa za pravljenje nuklearne bombe. Iranske vlasti, međutim, i dalje ostaju pri čvrstom stavu da nuklearni program razvijaju isključivo u mirnodopske svrhe.

Iako su američki zvaničnici u Vašingtonu izjavili da SAD tokom jednodnevnih razgovora u Švajcarskoj neće pretiti Iranu novim sankcijama, oni su rekli da SAD pripremaju "niz područja" u kojima bi se mogle nastaviti sankcije ukoliko Teheran i dalje bude ignorisao zahteve zapadnih zemalja da objavi podatke o svojim nuklearnim aktivnostima, napomenula je britanska agencija.


Izvor: Tanjug, Večernje Novosti

[Dreadnought]

Mehdi Mostafavi, savetnik iranskog predsednika Ahmadinežad objašnjava za „Politiku” zašto će Teheran „punom snagom” nastaviti da sprovodi svoj nuklearni program

Nepopustljiv front
 
08.10.2009

Visoki iranski zvaničnik potvrdio je spremnost Teherana da nastavi
pregovore o spornom nuklearnom programu istovremeno naglašavajući
da Iran neće odustati od svojih prava i da pooštravanje sankcija
ne bi bilo u interesu velikih sila.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

„Smatramo da je nastavak pregovora veoma pozitivna stvar i želimo da se produže”, izjavio je za „Politiku” Mehdi Mostafavi, savetnik iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada, povodom razgovora koje su iranski pregovarači imali u Ženevi sa predstavnicima Grupe 5+1 (pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN plus Nemačka).

Mostafavi je negirao tvrđenja Zapada da Iran ima nuklearne vojne ambicije i insistirao na tome da svaka zemlja ima pravo na mirnodopsku upotrebu atoma.

„Imajući u vidu da naše zaleđe čine odlučnost nacije i oslonac na međunarodno pravo, mi ćemo nastaviti svoj put. Ovaj front neće popustiti. Produžićemo punom snagom.”

Mostafavi kaže da je Teheran pokrenuo pregovaračku inicijativu jer je Zapad zbog izbora u SAD i globalne krize „malo zapostavio Iran” i da je već pokazao gestove dobre volje.

„Da bismo pokazali svoju kooperativnost, mi smo Agenciju UN za atomsku energiju (IAEA) šest meseci pre zakonskog roka obavestili o našim novim nuklearnim postrojenjima u Komu, što je ona pozdravila”, kaže Mostafavi koji je bio zamenika šefa iranske diplomatije, a odskora je direktor uticajne Organizacije za kulturu i islamske veze.

Iran s jedne strane ponavlja da je spreman na dijalog sa SAD, potom saopšti da je izgradio nova postrojenja za obogaćivanje uranijuma kod Koma i onda izvrši treću rundu raketnih proba. Koji signali su verodostojniji?

Mi smo još jednom iskazali spremnost za razgovore sa grupom 5+1. Svojom novom preciznijom inicijativom definisali smo racionalne odnose i temelje saradnje.

Mohamed El Baradei, šef IAEA, nešto pre nedavnog boravka u Teheranu izjavio je da se Iran nalazi „sa one strane zakona”, da bi posle pregovora u Ženevi rekao da je Iran učinio pozitivan korak napred u svojoj otvorenosti. Kakva je Vaš utisak o 5+1 u ovom trenutku?

Činjenica je da zemlje poput SAD, Francuske ili Britanije ne žele da se Iran razvija. Oni pričaju svoju priču. Kada vidi istinu i činjenice, Baradei počne da govori pozitivno. Kada počnu da ga pritiskaju, on promeni priču. Ono što je bitno jeste to da su naši potezi legitimni. Sve primedbe su političkog karaktera.

Da li mislite da je ipak prerano proglašavati pobedu, kao što se to u Iranu često čini?

Nuklearna energija je monopol malog broja zemalja. Da li to znači da kada sutra nestane nafte i gasa svi treba da budemo njihovi robovi? Ako to ne uradimo danas, sutra će biti kasno. Mi bismo izdali sopstveni narod. Trpimo veliki pritisak, ali nastavljamo jer su buduće koristi mnogo veće od trenutnih šteta.

Da li bi se u slučaju pooštravanja sankcija prema Iranu, o čemu su pričali lideri SAD i Rusije, Iran povukao iz Ugovora o neširenju nuklearnog oružja?

Prostudirali smo ponašanje velikih sila. Protivno je interesima tih zemalja da zaoštre sankcije jer znaju da će se, ako preteraju, pritisak njima vratiti. U svakom slučaju, mi ćemo odlučiti na adekvatan način.

Nesumnjivo da postoji veliki broj zemalja koje smatraju da Iran ima pravo na razvoj nuklearnih programa u mirnodopske svrhe. Istovremeno, predsednik Ahmadinežad negira holokaust i ponavlja da Izrael treba uništiti, čime objektivno ruši imidž Irana u svetu. Ko ga savetuje da tako govori?

Ta priča nam je u nekim zemljama izazvala štetu, ali u nekim drugim je drukčije dočekana. Ahmadinežad ne negira suštinu i bit holokausta, već dovodi u pitanje zloupotrebu te teme od strane Izraela i Zapada. Izrael eksploatiše grižu savesti Zapada za ono što se dogodilo Jevrejima.

Ne verujem da na toj osnovi Iran može da stekne saveznike kada traži široku podršku. Lako je sa Hamasom, Hezbolahom, Sirijom ili Ugom Čavesom.

Ne radi se samo o njima. Mnogi su holokaust stavili pod znak pitanja. Bitno je da se pojavi zemlja koja će javno da postavi ovo pitanje. Jedan broj Evropljana izvršio je zločin i ubio jedan broj Jevreja. Ti Evropljani treba da budu kažnjeni i da nadoknade štetu. Zašto kaznu plaćaju Palestinci?

Izgleda da je Iran proračunao gde će i koliko regrutovati prijatelja, odnosno neprijatelja. Da li zaista želite da izvozite islamsku revoluciju?

Naša osnovna preokupacija je izgradnja Irana, ali naš sistem nosi i moralne obaveze. Jedna od njih je zaštita naroda Palestine.

Jedan broj Iranaca smatra da država nije ispunila obaveze prema njima, ne prema Palestincima. Znamo šta se dogodilo posle predsedničkih izbora. Revolucija koja se ne obnavlja, ne reformiše, u opasnosti je da se fosilizuje. Zar potreba usaglašavanja sa vremenom nije legitimna? Zar jedan deo zahteva za promenama nije autentičan, Made in Iran? Da li će Ahmadinežad zahteve opozicije uključiti kao korektive svoje politike?

Sigurno hoće. Uvažavamo mišljenje naroda, ali Zapad je pokušao da zloupotrebi emocije naroda. To nam je stvorilo određene probleme, mada je narod brzo shvatio igru i udaljio se od modela plišane revolucije koji mu je poturan.



Boško Jakšić
Izvor: Politika Online

[Brok]

“U slučaju napada stradaće Izrael“

9.10.2009.

Teheran - Iran će da "raznese srce" Izraelu ako ta zemlja,
ili SAD, napadnu Islamsku republiku, izjavio je zvaničnik
iranske Revolucionarne garde Modžtava Zolnur.


"Ako i jedna američka ili cionistička raketa pogodi našu zemlju, pre nego što se prašina slegne, iranske rakete će razneti srce Izraelu", naveo je Zolnur. Zolnur je zamenik predstavnika vrhovnog iranskog verskog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, u elitnim snagama Garde, preneo je Rojters.


Izvor: Tanjug

[Brok]

Klintonova: Svet neće čekati Iran

11.10.2009.

London - Američki državni sekretar Hilari Klinton kaže da svet
"neće beskonačno čekati" da Iran ispuni svoje međunarodne
obaveze u vezi sa nuklearnim programom.


"Međunarodna zajednica neće beskonačno čekati da Iran pokaže da je spreman da poštuje svoje međunarodne obaveze", rekla je Klinton novinarima posle sastanka sa šefom britanske diplomatije Dejvidom Milibandom u Londonu.

Ona je dodala da je nedavni sastanak predstavnika Irana i šest svetskih sila u Ženevi, tokom koga su obnovljeni pregovori o iranskom nuklearnom programu, "konstruktivan početak", ali da moraju da uslede "akcije".

"Reči nisu dovoljne", rekla je Hilari Klinton koja boravi u poseti Velikoj Britaniji.

Miliband i Hilari Klinton su ocenili da je Pakistanu u ozbiljnoj opasnosti od terorizma, ali da nuklearno oružje te zemlje neće pasti u ruke teroristima.

Klinton je rekla da SAD veruju u pakistanske vlasti i smatraju da su u stanju da kontrolišu nuklearno oružje.

Ona je rekla da, iako ekstremisti "sve više ugrožavaju vlasti", nema dokaza da će oni "preuzeti vlast" u Pakistanu.

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije rekao je da se Pakistan suočava sa vrlo ozbiljnom pretnjom, ali da nema opasnosti da nuklearno oružje padne u ruke terorista.

Grupa ekstremista juče je napala vojni kompleks u Ravalpindiju i uzela za taoce oko 30 osoba, uključujući vojnike i civile, koji su oslobođeni jutros u akciji pakistanske vojske.

Od upada ekstremista u vojni kompleks, tokom drame koja je trajala 22 sata, poginulo je ukupno 19 osoba - osam vojnika, osam napadača i tri taoca.


Izvor: Beta

[Dreadnought]

Iran odbacio upozorenje Hilari Klinton


12.10.2009

Teheran – Iran je danas odbacio upozorenje američkog državnog sekretara Hilari Klinton da međunarodna zajednica neće čekati u nedogled da Teheran dokaže da ne razvija atomsku bombu, ističući da bilo kakve pretnje ili rokovi neće imati nikakvog uticaja na Islamsku Republiku.

_{Hasan Kaškavi}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Komentarišući upozorenje Klintonove, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Hasan Kaškavi je rekao da „rokovi ili pretnje bilo kakve vrste, neće ni na koji način uticati na Iran”.

Kaškavi je, na konferenciji za novinare, ponovio da Teheran odbija da sa šest svetskih sila razgovara o „nuklearnim pravima” njegove zemlje.

„U više navrata smo saopštili da o tome nemamo šta da razgovaramo”, istakao je Kaškavi, sedam dana pre održavanja sastanka sa svetskim silama u Beču 19. oktobra, posvećenom spornom iranskom nuklearnom programu, preneo je Rojters.

Kaškavi je naveo da to znači da se „dalje iranske aktivnosti odvijaju u u okvirima sporazuma o ne širenju nuklearnog naoružanja i sporazuma s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA)”.

Klintonova je, tokom jučerašnje posete Londonu, naglasila da „reči nisu dovoljne” i da „međunarodna zajednica neće čekati beskonačno na dokaze da je Iran spreman da ispuni svoje međunarodne obaveze”.

Ona je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom britanske diplomatije Dejvidom Milibandom, kazala da sastanak Irana sa šest svetskih sila u Ženevi 1. oktobra predstavlja konstruktivan početak, ali da za njim mora da usledi akcija.

Istovremeno, Iran je nagovestio da bi mogao da se upusti u dalje prečišćavanje uranijuma - što bi mogao da bude dodatan razlog za zabrinutost među zapadnim silama, koje sumnjaju da Iran pokušava da proizvede atomsku bombu, što Teheran demantuje, napomenula je britanska agencija.

Predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad ocenio je sinoć da je predstojeći sastanak sa svetskim silama u Beču test dalje uspešne saradnje Teherana i zapadnih zemalja i da bi neuspeh tog sastanka i uvođenje sankcija Iranu „više štete naneli Zapadu, nego Iranu”.

Zapadne zemlje optužuju Teheran da, pod plaštom civilnog nuklearnog programa, pokušava da razvije atomsku bombu, što Iran demantuje, tvrdeći da je program namenjen isključivo za proizvodnju struje.

U Ženevi su 1. oktobra održani razgovori Irana sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (SAD, Velikom Britanijom, Francuskom, Rusijom i Kinom) i Nemačkom (grupa „pet plus jedan") o nuklearnom programu Teherana.

Iran je na tom sastanku obećao da će u potpunosti sarađivati s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju oko ulaska inspekcija u njegova nuklearna postrojenja.

Predstavnici šest sila izrazili su nadu da će Iran odgovoriti na njihovu ponudu da mu pruže trgovinske i političke olakšice u zamenu za suspendovanje osetljivih nuklearnih aktivnosti i poboljšanje saradnje s inspektorima UN.


Izvor: Tanjug

[Vladimir Ivanović]

Što ubaci Pakistan i Ravalpindi ovdje. Ravalpindi je oko 20 kilometara daleko od Islamabada, glavnog grada Pakistana. Bio sam u tom vojnom kompleksu. Ustvari ne zna se tačno gdje je granica između Ravalpindija i Islamabada. Nešto kao Novi Beograd i Zemun.

Vojska Pakistana je izuzetno školovana i pametna. Govorim o višim činovima. Mene su u Multanu, grad u centralnom Pakistanu gdje su im školski centri za oklopne jedinice, u oficirskom klubu pitali o Draži Mihajloviću, o operaciji Koridor, bitci na Neretvi itd.

To što Klintonova ima povjerenja u njih u pravu je. Imam i ja.

Pozdrav

Vlado

[Dreadnought]

SAD: Podrška Rusije oko Irana

14. oktobar 2009.

Vašington -- Ukoliko međunarodna zajednica donese odluku o dodatnim sankcijama Iranu, imaće podršku Rusije, izjavila je američka državna sekretarka Hilari Klinton.


_{Hilari Klinton (Beta, arhiv)}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Veoma sam zadovoljna kako su Rusi podržali ono što su jedistveni napori međunarodne zajednice", rekla je Klintonova u intervjuu u emisiji "Dobro jutro, Ameriko" američke mreže ABC tokom boravka u zvaničnoj posete Moskvi. Ona je istakla da su SAD ostale posvećene ideji sprečavanja Irana da postane nuklearna sila, prenela je agencija Rojters.

"Svi se nadaju uspehu (međunarodnih napora), ali mi (SAD) takođe nastavljamo sa razmatranjem mogućih sankcija (Iranu), ukoliko ne budemo uspešni", navela je Klintonova i dodala da "ukoliko sankcije postane neizbežne, imaće podršku Rusije".

Šefovi diplomatije Rusije i SAD, Sergej Lavrov i Klintonova, juče su izjavili da vreme za dodatne sankcije protiv Irana još nije nastupilo.

Odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa perspektivama pregovora vezano za iranski nuklearni program, ruski ministar je istakao da se, za sada ne govori da su sankcije prema Iranu neizbežne i da se Moskva krajnje uzdržano odnosi prema sankcijama, jer "one retko daju rezultat", prenela je ruska agencija Itar Tas.

"Ali postoje situacije kada one (sankcije) postaju neizbežne, kada su iscrpljene sve moguće metode", rekao je juče Lavrov na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora sa Klintonovom u Moskvi.


Izvor: Tanjug

[Brok]

Amerika je bez Rusije i Kine slab igrač?

19.10.2009
 

Džordž Buš je pretnjama pokušao da privoli Iran na odustajanje od nuklearnog programa,
a nova američka vlada to pokušava da ostvari odlučnim pregovorima u koje bi, pre svih,
morale da budu uključene Kina i Rusija.
 

Predsednik SAD Barak Obama je na početku svog mandata pozvao Iran na pregovore i na taj način pokazao da je nešto naučio iz neuspešne politike svog prethodnika. Vlada predsednika SAD Baraka Obame principijelno pokušava dijalogom da dođe do rešenja problema. To naravno važi i za Iran i zbog toga SAD, prvi put u poslednjih 30 godina, direktno pregovaraju sa Iranom uz učešće Nemačke, Francuske i Velike Britanije i država članica sa pravom veta u Savetu bezbednosti UN, Kine i Rusije. Pri tome, Obama od početka nije imao iluzije o težini pregovora:

"Vreme je da sednemo za sto i pregovaramo. To neće biti lako i zahtevaće vreme, ali ja želim jasno da kažem da nerazjašnjena pitanja neće biti rešena za samo nekoliko meseci".



Vašington sledi strategiju štapa i šargarepe

Od Teherana zahteva da dozvoli nezavisnu kontrolu svih nuklearnih postrojenja, istovremeno najavljujući ekonomsku pomoć. Američka ministarka spoljnih poslova SAD, Hilari Klinton je po tom pitanju sasvim jasna:

"Mi bismo želeli da Iran sarađuje sa stalnim članicama SB UN i Nemačkom i dopusti kontrolu nuklearnih  postrojenja, kako se ne bi dovodila u pitanje njihova svrha".

Ključna uloga u američkoj pregovaračkoj strategiji sa Iranom pripada Rusiji. Posmatrači ocenjuju da je upravo to razlog zbog kojeg je Obama odustao od postavljanja antiraketnog štita u Evropi, kako bi u ukoliko to bude bilo potrebno, mogao od Rusije da zatraži oštriji odnos prema Iranu.



Oštrije sankcije nisu isključene

 U pozadini ove strategije, i za slučaj da Iran ne ispuni data obećanja SAD pripremaju oštrije sankcije prema. Hilari Klinton je za vreme nedavne posete Moskvi dala do znanja da je još uvek rano za uvođenje oštrijih sankcija.

"Iran ima pravo da nuklearnu energiju koristi u mirnodopske svrhe, ali se to ne odnosi na proizvodnju atomske bombe. Rusija po tom pitanju deli naše mišljenje".

Doduše, Rusija se poslednih decenija razvila u najvažnijeg isporučioca oružja Iranu, dok je Kina  postala najvažniji trgovinski partner i isporučilac energije. Vašingtonu je sasvim jasno da je oštrije sankcije Iranu moguće uvesti samo uz pristanak Rusije i Kine.

 

Autori: D. Šeškevic, Ž. Bašić
Odg. urednik: N. Jakovljević
Izvor: http://www.dw-world.de/

[Brok]

Naredne nedelje odgovor Irana o „nuklearnom“ predlogu

25.10.2009.

Teheran je obavestio Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA)
da razmatra plan njenog generalnog direktora Mohameda el Baradeja o
iranskom nuklearnom programu i da će odgovor dati do sredine naredne
nedelje, saopšteno je iz sedišta Agencije u Beču.


Prema Baradejevom planu, Teheran bi do kraja godine poslao 75 odsto rezervi obogaćenog uranijuma u inostranstvo, gde bi bio pretvoren u gorivo za iranski reaktor koji proizvodi medicinske izotope.
 
Administracija američkog predsednika Baraka Obame saopštila je da može da sačeka još nekoliko dana da se Iran izjasni o predloženom planu o preradi uranijuma u inostranstvu, ali da njeno strpljenje nije neograničeno, javili su juče američki mediji.
Inspektori Međunarodne agencije za atomsku enbergiju trebalo bi danas da obiđu podzemni nuklearni lokalitet smešten u planini nedaleko od grada Koma, stotinak kilometara udaljen od Teherana. Predviđeno je da poseta traje tri dana.


Autor: E. B.
Izvor: http://www.blic.rs

[Dreadnought]

Iranski nuklearni poker sa Zapadom


31.10.2009

Na pregovorima u Beču Teheran traži promenu već dogovorenog, jer insistira da svoj uranijum na obogaćivanje u inostranstvo šalje u ratama, a ne odjednom

_{Mahmud Ahmadinežad i
dalje neprevidiv za međunarodne
pregovarače (Foto AFP)}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Vašington – SAD će sačekati da vide da li je ono što je iranski pregovarački tim u Beču zatražio od šefa Međunarodne agencije za atomsku energiju njegov konačni zahtev, ili samo „tvrđenje pazara”, pre nego što se eventualno odluči za nove sankcije. Ovo je danas, pred kamerama Si-En-Ena u Pakistanu izjavila državna sekretarka Hilari Klinton.

Iran je juče nastavio svoj nuklearni poker sa Zapadom, odnosno Amerikom kao glavnim protivnikom za pregovaračkim stolom u kojem, kako vreme odmiče, podiže ulog. Najnoviji obrt je njegov zahtev da uranijum koji je nisko obogaćen u sopstvenim postrojenjima u inostranstvo pošalje ne odjednom, kako su zapadne sile mislile da je prihvaćeno pre mesec dana u Ženevi, a uneto u nacrt sporazuma prošle nedelje u Beču, nego „u ratama”, a istovremeno uvozi uranijum veće obogaćenosti.

Američki stav je da to „suštinski” menja već postignuti dogovor. Zbog ovog preokreta, „nije na vidiku” druga runda pregovora pet članica Saveta bezbednosti sa Iranom oko sporazuma kojim bi Teheran odustao od razvoja nuklearnog oružja, koja je prema dogovoru iz Švajcarske trebalo da se održi do kraja ovog meseca.

Ovde se smatra da Iran ima oko 1,5 tona uranijuma niske obogaćenosti iz sopstvenih postrojenja. Prošle nedelje u Beču je (skoro) usaglašen nacrt sporazuma po kojem je više od tri četvrtine ovog materijala (1,2 tone) trebalo da (odjednom) bude poslato na doradu u Rusiju, Francusku i SAD, posle koje bi, sa 20 umesto 3,5 odsto obogaćenosti, bio vraćen kao pogodan za civilnu, ali ne i vojnu primenu.

Cilj ovog poteza je da se Iran privremeno, za oko godinu dana, liši potencijala za izradu atomskog oružja, u nadi da će u tome periodu biti postignut širi sporazum koji bi sprečio da nepozvan uđe u klub posednika atomskog oružja.

Ovaj transport uranijuma pri tom nije samo ustupak Teherana Zapadu, nego i zapadna koncesija Iranu, jer legitimizuje njegovo pravo da obogaćuje uranijum, protivno važećem režimu neširenja nuklearne tehnologije.

Sluteći ovakav razvoj, Obama je, kako tvrdi današnji „Njujork tajms”, prošlog vikenda, da bi održao jedinstven front, telefonirao predsednicima Rusije i Francuske, Sarkoziju i Medvedevu. Procena je da Amerika može da bude strpljiva, jer prema stručnim procenama Iran tehnologiju izrade atomske bombe može da savlada tek negde oko 2014.

Pregovarači iz Teherana su u Beču tražili i da se ispoštuje dogovor star više od 30 godina, kada je Iran sa milijardu dolara pomogao izgradnju jednog nuklearnog reaktora u Francuskoj, u zamenu za snabdevanje gorivom iz njegovih pogona. Posle islamske revolucije 1979, kada su na vlast došli ajatolasi, Pariz je od ovog sporazuma odustao.


M. Mišić
Izvor: Politika online

[Dreadnought]

IAEA: Iran možda ima još tajnih nuklearnih postrojenja


16.11.2009.

Zakasnelo priznanje Irana da poseduje drugo postrojenje za obogaćivanje uranijuma pobuđuje sumnju da u toj zemlji postoji još tajnih nuklearnih postrojenja, navodi se u najnovijem izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
U izveštaju piše da je Iran rekao IAEA da je počeo izgradnju postrojenja u blizini grada Kom, 160 kilometara južno od Teherana, 2007. godine, ali da je ona imala dokaze da je projekat počeo 2002. godine.

Iranske vlasti su obavestile IAEA o postojanju ovog postrojenja tek u septembru ove godine. Iran je prvi put pustio tim IAEA da obiđe postrojenje kod Koma pre tri nedelje, ali još nije dao potpune i uverljive dokaze da je njegova namena isključivo civilna, stoji u izveštaju koji je objavio Rojters.

Tim IAEA je utvrdio da se ovo postrojenje nalazi u "poodmakloj fazi" izgradnje, ali da u njemu još nema centrifuga niti nuklearnog materijala, piše u izveštaju.

Iran je rekao da je postrojenje u Komu zamišljeno kao rezerva koja će omogućiti nastavak civilnog nuklearnog programa ako mnogo veći nuklearni kompleks u Natancu bombarduju neprijatelji poput Izraela, javio je Rojters.

Međutim, zapadne diplomate i stručnjaci za atomsku energiju kažu da postrojenje kod Koma sa planiranih 3.000 centrifuga ne bi imalo kapacitet da neprekidno snabdeva nuklearnu elektranu gorivom, ali da bi moglo da služi za proizvodnju jedne ili dve atomske bombe godišnje.


Izvor: Tanjug