madmitch
stariji vodnik I klase
 Offline
Posts: 1 159
|
 |
« Reply #15 on: November 23, 2011, 10:53:45 pm » |
|
Ma ne trebaju ovi "ja_bi _bio_novinar" nikog između, lupe oni, u kafani na najnoviji iPad ili nešto slično ovako preko prsta da je neka impozantna cifra. Ne trebaju oni Hrundia da stavi fakte na stol, poslije polugodišnjeg kopanja (jesam dobro zapamtio), oni to ovako, iz glave, ko mašina. Tako i onako znaju sve i razume se u još više.  |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
pp5d6 posejdon
vodnik I klase
Offline
Posts: 605
|
|
« Reply #16 on: November 23, 2011, 11:01:00 pm » |
|
Sad kad sam ovo napisao, padne mi na pamet jedan projekat koji se trenutno gradi u Hrvatskoj: trajektna luka Gaženica. Dakle, radi se o potpuno novoj luci, ne o adaptaciji postojeće. Duljina operativne obale je oko 3100m, maksimalna dubina 13m, minimalna 6. Operativna površina 250 000 m2. Vrijednost projekta 220 mil €. Cijena uključuje nasipanje, fundiranje i betoniranje obale, nasipanje primarnog i sekundarnog lukobrana i izgradnju 8000m dužnih infrastrukturnoh objekata na kopnu (pristupni putovi, parkirališta, terminali, radione i skladišta).
Plus 16 mil. eura vlastitih sredstava,jer su 220 mln eura kreditna sredstva njemčke razvojne banke i europske investicijske banke u omjeru 100+120. Znači total 236 mln. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] |
|
|
« Last Edit: November 23, 2011, 11:11:04 pm by pp5d6 posejdon »
|
Logged
|
|
|
|
Hrundi
stariji vodnik
Offline
Posts: 736
|
|
« Reply #17 on: November 24, 2011, 12:32:29 am » |
|
Plus 16 mil. eura vlastitih sredstava,jer su 220 mln eura kreditna sredstva njemčke razvojne banke i europske investicijske banke u omjeru 100+120.
Znači total 236 mln.
Istina živa, druže PPD, precizan si u lipu. Iskreno rečeno sretniji bih bio da si me ispravio u činjenici da nije trajektna luka nego trajektno-kruzersko-ribarska luka. No, u svakom slučaju to ostaje na našem moru i u našoj državi pa makar se banda malo i nakrala. Sretan, dugovječan i vrlo profitabilan porat želim svim Zadranima, ma gdje bili. |
|
|
|
« Last Edit: November 24, 2011, 09:27:12 pm by SOLARIS 1972, Reason: uređen post »
|
Logged
|
|
|
|
madmitch
stariji vodnik I klase
Offline
Posts: 1 159
|
|
« Reply #18 on: November 24, 2011, 08:51:58 am » |
|
Hrundi, da se oni MALO nakrali, neka njima, malo za penziju. Problem je, što se ovakvima za prste lijepi toliko, da ne ostane dovoljno za projekat, koga onda rješava ćeljad, da se oni riješe pred onima, koji su novce dali.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ORIĆAREB
In memoriam
kapetan fregate
Offline
Posts: 7 364
|
|
« Reply #19 on: November 24, 2011, 08:57:17 am » |
|
Kišno je jutro, dušu dalo za skrenuti u Off. U zadnjim postovima pominjemo likove koji nisu za Palubu. Batalimo takvu rabotu, vratimo se drugari "izdahloj" JNA i njenim ruinama...   |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ZastavnikDjemo
poručnik korvete
Offline
Posts: 3 509
|
|
« Reply #20 on: December 12, 2011, 11:51:19 pm » |
|
Tek sada sam uspeo sve da pročitam, o mogu da kažem da je ODLIČNO napisano i izračunato!  Primjer: firma A ima raditi na Željavi, treba joj stroj od 100 000 $ a ona nema ni devize ni slobodnih dinara po faktoru 5. Onda se firma A obrati državi, država konzultira SSNO i donese se odluka da se iz budžeta firmi a dodjeljuje dinara koliko je potrebno za kupiti 100 000 $ a koji će se vraćati kroz izvedene radove po situacijama, recimo tokom 2 godine. Ovde se u biti radi o kreditu, ali ne-javnom, ne-komercijalnom i ne-transparentnom. Istodobno se firma A izuzima iz tržišnoh mehanizma 'zaradi 5 da bi kupio 1 %'. Tako da bi se tih 100 000 $ u realnom tržišnom vrednovanju vjerojatno pretvorili u štajaznam 150 000 ili možda 250 000. A tržišnog vrednovanja nije bilo. Interesuje me kako se računala amortizacija za sredstva kupljena preko tih posebnih aranžmana? |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 22 409
|
|
« Reply #21 on: December 13, 2011, 07:28:05 pm » |
|
Како се рачунала амортизација машине купљене преко привилеговане набавке девиза? Па, као и сада. Утврди се да је период амортизације машине на пример, 10 година. Сваке године умањује се вредност имовине, тј. машине за 10%. После десет година књиговодствена вредност машине је нула (0). Значи, машина не вреди ништа и зрела је за отпис. Отпише се као инвентарско средство и прода као фурда. Међутим, она је ипак исправна и употребљива и купи је мој рођак Мика, јер сам му ја дојави да управо продајемо тако нешто. Онда Мика, када купи машину која вреди "0", зарађује паре, које вреде нешто.
Ово што сам описао сам видео, доживео својим чулима у једној управо приватизованој фирми где су наслеђени стари манири.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ZastavnikDjemo
poručnik korvete
Offline
Posts: 3 509
|
|
« Reply #22 on: December 14, 2011, 11:57:27 pm » |
|
Hehe!  Mene interesuje kako se zvanično određivala klizna skala, tj. ako je određeno sredstvo bilo kupljeno u inostranstvu, kako se određivala depresijacija Dinara u odnosu na zvanični devizni kurs (naša stara boljka)? |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 22 409
|
|
« Reply #23 on: December 18, 2011, 08:32:19 pm » |
|
Их, бре, Застваниче, види се да ниси радио у државним фирмама. Па није се то радило. А зашто би? Ево, који закон, или уредба сада то прописује као обавезу? У приватним фирмама, посебно страним не може то баш тако. И да нема прописа здрава логока каже да не може тако.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
