Rudarstvo i rudno blago Kosova i Metohije

[rotring]

Evo jos jedne mape rudnika.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Hrundi]

Hrundi, bez obzira što je RH priznala tzv. Kosovo, nema potrebe da ovde provociraš ljude iz RS. Hvala.

Rade,

Zašto misliš da je moja konstatacija da je Kosovo nezavisna i međunarodno priznata država provokacija?

Zašto misliš da je mišljenje nekih članova ovog foruma (većinom iz Srbije) da Kosovo nije nezavisna država više vrijedno ili na neki način validnije od mišljenja drugih članova ovog foruma koji priznaju realnost da je Kosovo nezavisna i međunarodno priznata država?

Zar ti nije palo na pamet da je tvoj stav možda provokacija prema meni? Ili prema ljudima iz država izvan RS?

Hvala unaprijed na odgovoru.

[Рашо]

Istom logikom bi mogli reći da su Abhazija i Južna Osetija nezavisne i međunarodno priznate države. Ili možda Sjeverni Kipar, Zapadna Sahara, Palestina, Somalilend ili tako neke odmetnute pokrajne i krajevi. Sličnih "nezavisnih" i "međunarodno priznatih" "država" je bilo i u Evropi prije šest decenija sijaset.
Za žaljenje je da srpsko neprihvatanje otimačine neko smatra provokacijom.

[ORIĆAREB]

Molio bi učesnike da smjesta prekinu sa političkim opservacijama.
Tema je Rudarstvo. Ako se nastavi, zaključaćemo temu.
Idite na PP pa raspravljajte o političkim stavovima....

[ZastavnikDjemo]

Rudarstvo u Evropi se trenutno ne isplati i većina rudnika u Evropi je zatvorena ili konzervisana. Više se isplati uvoz iz Afrike i Azije, gde ne važe evropski standardi o zaštiti na radu, ekologiji, gde je cena radne snage znatno niža, itd. Dugoročno gledano, cene prirodnih resursa mogu samo da rastu, jer njih ipak ima u ograničenim količinama, što otvara vrata za njihovu eksploataciju u budućnosti. Što se Kosova tiče, tu ne brinite, niti imaju dovoljno kadrova, niti imaju dovoljno struje, a nemaju ni saobraćajnu infrastrukturu za racionalan prevoz rude do najbliže luke.

[ORIĆAREB]

Još pre 2005 godine Strane snage na Kosovu su objavile šta kosovski rudnici imaju da ponude svetskim rudarskim kompanijama. Na prvo mesto, kao najznačajniji resurs, strani stručnjaci su stavili rude cinka i olova. Prema ovim procenama, na lokacijama Belo brdo, Crnac, Stari trg, Ajvalija i Novo brdo ima ukupno oko 21,5 miliona tona rude koja sadrži olovo, cink i srebro, u količinama ekonomski isplativim za eksploataciju. Osim toga, nudi se još i oko 1,7 miliona tona boksita (uz potencijalnih još četiri-pet miliona), kompleks Feronikl sa oko 14 miliona tona rude u kojoj ima oko 1,3 odsto nikla i 0,07 odsto kobalta, zatim magnezit iz Strezovca (2,8 miliona tona; 38–45 odsto MgO) i Goleša (1,7 miliona tona; 46 odsto MgO). Rezerve lignita procenjene su na 8,3 milijarde tona uz još deset milijardi potencijalnih rezervi, koje je potrebno dodatno ispitati. Pošto je poznato da kosovski lignit nije baš najboljeg kvaliteta (vlaga čini 42–49 odsto težine, pepeo 14–17 odsto, energetska vrednost je tek 7800 kJ/kg uz visoku koncentraciju sumpora), u supertajni "adut" kosovskih rudnika ubrajaju se retki minerali, pre svega indijum, kadmijum, germanijum, talijum i galijum.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ovi retki minerali koriste se u industriji visokih tehnologija, zbog čega mnogi smatraju da su ovi resursi glavna meta "belosvetskih" kompanija. Trenutno najraširenija primena indijuma je u obliku indijum-kalaj oksida, od koga se proizvode providne elektrode za LCD monitore. Kadmijum se koristi u proizvodnji nikl-kadmijumskih baterija (Ni-Cd) i drugih elektronskih komponenti, a germanijum, talijum i galijum u proizvodnji infracrvenih spektroskopa, poluprovodnika, foto-ćelija, komponenti u nuklearnoj industriji, kao i u drugim delatnostima.

www.vreme

[ORIĆAREB]

Pravo bogastvo kosovskih rudnika su retki minerali, pre svega indijum, kadmijum, germanijum, talijum i galijum. Ovi metali imaju ekonomski značaj, ali su oni samo prateće mineralne sirovine osnovne grupe rudnih elemenata, u ovom slučaju cinka i olova. Nikada se ne eksploatišu olovo i cink samo zbog ovih retkih elemenata, već se oni dobijaju usput, u postupku prerade minerala olova i cinka. Na Kosovu je napravljen  koncentrovani model budućih lokaliteta, onoga što bi za svet moglo da bude interesantno, a to su ležišta cinka, olova i srebra gde je cink na prvom mestu, jer je skuplji od olova. Trenutno ima pet rudnika i velik broj lokaliteta na kojima je utvrđeno prisustvo ovih metala, ali to još nije dovoljno istraženo. Upravo ova ležišta su trenutno najatraktivnija za strane kompanije.

[ZastavnikDjemo]

To isto može da se nađe i u Mongoliji, koja je mnogo bliža glavnom tržištu za te metale, a i eksploatacija je jeftinija.

[ORIĆAREB]

Jedna od brzinskih analiza za usporedbu sa svjetskim stanjem.

Evo šta je svojevremeno izjavio Prof. dr Rade Jelenković sa Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda:

"Pedeset godina je vladalo uverenje da je Srbija bogata mineralnim sirovinama, međutim to nije istina. Kada se uporedimo sa Rusijom ili Južnom Amerikom, mi smo samo tačkica i to što tu postoji je eventualno dovoljno za našu industriju, ali nije toliko značajno za svet, a pogotovo ne toliko da bi neko ratovao zbog toga", dodaje Jelenković. Kao primer za to on navodi da kompanija Norilsk u Rusiji poseduje ogromna ležišta sulfida nikla gde je koncentracija nikla 25–30 odsto (prema 1,3 odsto kosovskog Feronikla), a da na Kubi i Jamajci postoje ležišta nikla koja imaju površinu kao trećina Srbije a protežu se više od 400 km u dužinu. "Ako se upoređujemo sa svetom, praktično smo beznačajni; jedna tačkica koju će svako da preskoči", kaže on. Ono što većina ljudi takođe ne shvata, objašnjava Jelenković, jeste da rudnici nisu nepovezane tačke na kojima se slučajno nalaze određeni minerali. Moguće je tačno pretpostaviti koji se minerali mogu naći na kojim mestima, zahvaljujući tipu stena koje se nalaze na toj teritoriji, a koje postoje u određenim pojasevima i oblastima. "Na primer, bakar iz Bora je vezan za tzv. Tetisko-evroazijski pojas koji počinje u Rumuniji, nastavlja se preko istočne Srbije, ulazi u Bugarsku, ide ispod Crnog mora, sve do Pamira i Himalaja. U tom smislu mi nismo ništa posebno i postoje i druga nalazišta, vrlo slična Boru. Što se Kosova tiče, rudna bogatstva, osim uglja, nisu toliko značajna da bi predstavljala bilo kakvu komparativnu prednost u odnosu na druge zemlje.”