Негде пред пребацивање српске војске са Крфа на Солунски фронт у коначно ослобађање отаџбине , српски војник Драгољуб Синђелић из Сибнице, Шумадија срез Космајски , ове је речи поклонио крфљанки Хондоианис Харули. Она их је касније уз малу преправку претворила у песму. Та гркиња је била једна од сестара у ближем роду Јануса Јонулиса на на чијој су њиви сахрањивани српски војници. Никада после тога није обрађивана и поклоњена је Србији. Касније је на том месту подигнут споменик Дринској дивизији.Споменик су подигли преживели ратници својим саборцима , налази се у близини места Агиос Матеос.
Песма је постала један од симбола и нераскидива веза између Крфљана и Срба. Иначе песма је узета за химну грчко-српског пријатељства.
Kada ovo čujem uvek plačem.
