...prošla je ponoć...setih se detinjstva
Kao klinac 70-ih... odrastao na Dovarju užičkom, zarazi te rock &roll vrlo lako...porodica, komšiluk.Moj stric, u to vreme kao "redar"radio u užičkoj "rupi" na vratima ,diskoteci u podrumu pozorišta , i ujedno vozio kombijem užički bend "Kilo ipo" na nastupe koje kuda...Zvali ih u to vreme..osamdeset šest ipo kila ,jer je stric ( čiča kako mi kažemo ) imao 85 kg
.
Frontmen grupe bio je Đorđe Vasić-Đoko , komšija u zgradi u kojoj sam odrastao, iznad stadiona FK Sloboda. Đoko je izgubio ruku kao dečak od eksplozije zaostale mine iz II. sv rata, u potkrovlju kuće u kojoj se nalazio " Zdravljak" .Prvi mlečni restoran užičke pekare pored pijaca ( otvorio ga moj deda po kom nosim ime, pekar , preživeli borac sa Kadinjače). Znam da neki od vas znaju gde se restoran nalazi i dan danas.Elem.. moj otac je bio sa Đokom tada i čuveni Milun Vesnić ,kasnije takmičar na automobilskim trkama.Čudom nekim njih dvojica nisu nastradali...dečija igra koja je kobna bila samo za Đorđa Vasića.
Krajem 70-ih ekipa iz kraja pravi bend "Kilo ipo" i jedinstvenu baladu "Jelena" (1981) , nezvaničnu himnu grada Užica...Singl čuvam kao retku relikviju sa autogramima autora. Dosta kasnije ,prvu električnu gitaru (kopiju Fender Telekaster-a , Hondo), kupio sam od gitariste ovog benda.
