Sta slusate od muzike?

[PakleniVuk]

Jedan Demoniak kover. Demonijak je inače jedan od Jugoslovenskih treš metal bendova  (iz Beograda) koji je propo' zajedno sa Jugoslavijom, a predviđali su im lepu karijeru van Juge u Evropi i SAD, no rat ih je sve odveo u raspad.  Dzenerike su ovu pesmu "vozdigle " na novi nivo.



A evo i za Solarisa jedna "Mačke Pekla"

[MOTORISTA]

[MOTORISTA]

[MOTORISTA]

[lovac]

Izgledaju bolje, nego što pevaju. 

Šta bi se desilo kad bi im se odvezale one šarene mašne na leđima 

[MOTORISTA]

PUM Mit Loaf.

[MOTORISTA]

Počivao u miru Aki!

[lovac]

Ode još jedna legenda Yu roka. Nezaboravan, jedinstven!
Takvi se više ne rađaju!

Meni najupečatljivija njihova pesma. Aki je standardan, Hus je prevazišao sebe, u rangu je sa najvećim gitaristima sveta.

[MOTORISTA]

Понедељак, 24.01.2022.

Нови талас, најважнији покрет на овом подручју

Радио Београд 202 обележава 40 година југословенског новог таласа, симболично, са 40 емисија „Златни папагај”, чија водитељка и ауторка Олга Кепчија истиче да је то био „најважнији културни покрет на овим просторима” и намерава да то преточи у књигу интервјуа, преноси Танјуг.

„Нови талас је најважнији културни покрет на овим просторима. Неки саговорници кажу да у то време нико није слушао ништа осим тога, други ће рећи да нису то слушали сви, а тиражи су били врло мали. Али је то дало подстрек и многи бендови су изникли из новог таласа”, рекла је Кепчија за агенцију Танјуг, преносећи садржај разговора с неколико десетина саговорника емисије „Златни папагај”. Према њеним речима, седамдесетих је на југословенској поп и рок сцени било важно умети веома добро да свираш, да будеш добар техничар, али почетком осамдесетих у комунистичкој Југославији под утицајем панка и новог таласа у Великој Британији и САД јавља се низ бендова којима је, истиче Кепчија, пре свега било важно коју идеју желиш да пренесеш.

„То се у музици и чује. Врло често су били мање вешти свирачи, нису имали ни инструменте, већ су их позајмљивали, али су имали енергију, идеју која карактерише нови талас. Она се пренела на филм, књижевност, сликарство, стрип”, оценила је Кепчија.

Загребачки „Кроација рекордс”, некадашњи Југотон, прошле године је на винилу јубиларно реиздао неколико кључних новоталасних албума из свог каталога који су се појавили 1981. године – „Бистрији или тупљи...” Шарла Акробате, првенце „Хаустора” и „Електричног оргазма”, као и заједнички „Пакет аранжман” београдских „Идола”, „Оргазма” и „Шарла”. Поред реиздања тих албума, „Кроација рекордс” је у јубилеју учествовао с документарцем „Нови вал – 40 година након” (2021), који је Кепчија радила са аутором Николом Кнежевићем и након приказивања на неколико регионалних фестивала доступан је на „Јутјубу”. Кепчија је учествовала у састављању свечарске „Кроација рекордс” ЦД компилације „100 оригиналних песама – нови талас/вал” (2021).

„На компилацији има ’Пекиншке патке’, која је била увертира у нови талас, али и ’Забрањеног пушења’ јер је на неки начин било под утицајем новог таласа. Сарајево није имало свој нови талас, већ касније „Њу примитивс”, које су неки сматрали шалом и прозивком на рачун београдског и загребачког новог таласа”, напоменула је Кепчија. Уз те акције, Кепчија је прошле године на матичном Београду 202 почела да води недељну емисију „Златни папагај”, названу по култној новоталасној песми „Електричног оргазма”, који је иронично опевао први приватни кафић у Београду, отворен крајем седамдесетих. Од планираних 40 наставака емисије остало је да „Двестадвојка” емитује још десет, а Кепчија истиче да је имала задовољство да разговара с неколико десетина музичара и учесника догађаја од којих је чула и неке неочекиване приче и открила непознате ствари.

„Највише ме изненадио Бора Ђорђевић. Можда неки не знају: Бора је певао пратеће вокале у песми ’Златни папагај’. Кад мало обратите пажњу, препознаће Борин глас. Био је један од људи који су се затекли на снимању”, рекла је Кепчија.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

[lovac]

Danas je preminuo legendarni Marko Brecelj, pevač i kompozitor grupe Buldožer.

[Solaris]

Obožavao sam ih. RIP

[Kubovac]

[lovac]

Danas je u 76. godini preminuo Peđa Vranešević, frontmen grupe Laboratorija zvuka.

[leut]

Danas je preminuo legendarni Marko Brecelj, pevač i kompozitor grupe Buldožer.

Zanimljivo, Marko Brecelj i Toma Bebić su umrli na isti datum, 04.02., Toma 1990., a Brecelj 2022. A Toma je o Brecelju ovako kazivao u razgovoru s Nikolom Damjanićem za Reporter, 1982. (http://www.yugopapir.com/):

Pitao si me što je s muzikom. Kroz bilo koji oblik rada ja bilježim svoje vrijeme. Pišem o vremenu u kojem živim i kako ja vidim to vrijeme. I tu je problem. Onom sloju parolaša, o kojima sam ti govorio to ne odgovara i onda se vrlo teško prolazi. Kao stonoge su se postavili predate i sapliću te.

Poznajem sličnog glazbenika u Sloveniji. To je izvrstan momak, Marko Brecelj, veliki šansonijer. Taj čovjek bi morao po svojim vrijednostima kupati se u novcu. Budi siguran da bi taj novac bio na pravom mjestu i da bi taj čovjek puno pomogao i puno učinio.

A ne vjerujem da taj čovjek živi u izobilju. To je tragedija što mi u našoj sredini ne poznajemo pravoga čovjeka. On može pogriješiti kao i svaki čovjek, međutim njegove pozicije su prave, iskrene su.

On ne viče protiv naše zemlje, on viče protiv devijacija u našem društvu. To je velika stvar. Njega bi morali prvenstveno čuvati pravi političari. Usuđujem se kazati da sam i ja njegova vrsta, ne znam koliko sam uspješan jer njega mi je lakše ocjenjivati.

Znam po sebi. Mene bi ovdje trebali čuvati upravo političari, jer sam velika propaganda ovoga društva. A oni to ne razumiju. Ima suviše tukaca koji to ne shvaćaju. Ti ako hoćeš možeš sve napisati, ali ovako kako smo razgovarali.

Vratimo se Marku. Mislim da su dvije mogućnosti: ili su ti ljudi glupi pa ga ne razumiju, a to je manja opasnost od opasnosti da ga razumiju, a boje se jer su oni ti o kojima pjeva. Upravo je to tragedija našega društva da se jedan sloj infiltrira između vrha i naroda i ne da da se ide naprijed.

Da li je taj sloj međusobno povezan ili ne, da li se tu radi samo o gramzljivosti, to ne znam. Za to uostalom imamo policiju, komitet, postoje državni organi sigurnosti. Neka oni o tome brinu, jer jedan umjetnik, stvaralac ne smije biti ni političar a kamoli politikant. Svakako je sreća za jednog stvaraoca da živi u društvu s kojim se njegove ideje slažu. Hoću reći da ne smiješ biti parolaš, ali ono što misliš treba glasno izvikivati.