Raketni sistem PVO "S-400 Trijumf"

[Kubovac]

Raketama iz sistema PVO S-400 Trijumf uništen lanser MLRS „Vampir“ koji je pogodio Belgorod

* Bespilotna letelica SKAT 350 M proizvodnje Iževskog avio-zavoda (IAZ) detektovala je RM-70 MLRS (Vampir)  Oružanih snaga Ukrajine, koje su pripremale još jedno granatiranje Belgoroda sa teritorije Harkovske oblasti.
* Koordinate MLRS-a su odmah prebačene u štab. Usled preciznog raketnog udara, RM-70 je kritično oštećen i van pogona, među njegovom posadom bilo je mrtvih i ranjenih, prenosi koncern „Kalašnjikov“.
* Sistem protivvazduhoplovne odbrane S-400 je prvobitno uključivao mogućnost gađanja ne samo vazduhoplovnih, već i kopnenih ciljeva.

Ipak, obzirom da na snimku vidimo dejstvo visokoeksplozivne bojeve glave sa kontaktnim upaljačem, postavlja se pitanje preciznog vođenja na "poslednjoj milji". Naime, projektili sistema S-400 Trijumf se navode sistemom "praćenja kroz projektil" i kada je projektil usmeren na vazduhoplovni cilj, to ne predstavlja nikakav problem, jer na visini od 10 km iznad površine, cilj ostaje unutar linije horizonta u dometu do čak 400 km. Istovremeno, cilj koji leti na samo 10 metara iznad zemlje, postaje vidljiv radaru samo na 17 km daljine.

Međutim, ugradnja satelitske navigacione jedinice unutar nove rakete u razvoju, je u domenu mogućnosti, i mogla bi biti rešenje ove "nedoumice". U tom slučaju, pored poboljšane preciznosti, Rusi bi takođe postali sposobni da „bace“ raketu dalje: pošto je protiv vazduhoplovnih ciljeva, nova 48N6DM ograničena na domet od 250 km, prema deklarisanim specifikacijama.

S druge strane, treba uzeti u obzir da možda ne mora nužno 48N6DM prolaziti kroz ovu modernizaciju, već neki od starijih tipova projektila. Na primer, osnovni 48N6 ima maksimalni protivvazduhoplovni domet od 150 km.

Ranije sam objavio tekst sa prilozima sa testova gađanja uživo, kada smo mogli videti "okvir" koji prikazuje koordinatnu ravan za unos podataka o putanji: maksimalni parametri za lansiranje su 40 km visine i 150 km daljine. Iako se obično prvi testovi namerno izvode ispod najviše letvice. Štaviše, brojke su mogle biti ograničene dimenzijama poligona.

Dok ostaje otvoreno pitanje dometa nove rakete, što se tiče jačanja bojeve glave, procena je da bi mogli jednostavno da zamene protivavionsku fragmentacionu bojevu glavu visokoeksplozivnom iste težine od 180 kg. Održavanje težine nepromenjenom bi pomoglo da se izbegnu problemi povezani sa promenom težine lansiranja i centra mase.

[Kubovac]

S-400 je ključni sistem protivvazduhoplovne odbrane vojske Belorusije. Video prilog sa potpunim pregledom mogućnosti

Bezbednost na nebu je prioritet. Beloruska vojska aktivno jača svoje sposobnosti PVO. Ključni protivvazduhoplovni raketni sistem je S-400. Dopisnici Vojne TV iz Belorusije su otišli ​​na jednu od pozicija na kojoj se nalaze elementi beloruskog Trijumfa.

[Kubovac]

Raketni sistemi S-400 Trijumf na borbenom dežurstvu u Belorusiji

Raketni sistemi PVO S-400 Trijumf ušli su u drugu godinu borbenog dežurstva u Belorusiji. Beloruska vojska trenutno u svom sastavu ima 2 raketna diviziona ovog moćnog raketnog sistema PVO.

U video prilogu Beloruske televizije, prikazane su osnovne komponente raketnog sistema PVO S-400 Trijumf, poput radara za praćenje ciljeva i navođenje raketa 92N6, koga smo videli na "nižem" stubu 40V6, a imali smo prilike i da vidimo rad posluge ovog radara u kabini za upravljanje.

Pored toga, videli smo i samohodna lansirna oruđa 5P85SM2-01, a sa snimaka ne možemo jasno definisati koje se rakete koriste. Očigledno je da Beloruska vojska taj podataka čuva kao poverljivu informaciju, jer su do sada jedino sa fotografskim dokazima u javnost "procureli" podaci o korišćenju raketa 48N6 dometa do 150 km.

Takođe, na snimku se, mada na kratko, vidi i niskovisinski detektor beloruske proizvodnje tipa Rosa-RB, postavljen na visokom antenskom stubu. Za ovaj radar, koji praktično zamenjuje starije niskovisinske detektore 5N66/76N6 Krokodil korištene kod starijih verzija S-300P/PM, znamo da je beloruske proizvodnje i da je konstruisan  za automatsko otkrivanje, merenje primarnih koordinata (azimuta i daljine), brzine vazduhoplovnog objekta (VO), automatsko otkrivanje i praćenje VO ruta pod uticajem aktivnih i pasivnih smetnji i izdavanje radarskih informacija sistemu daljinskog upravljanja, kao i  automatsko prepoznavanje klasa VO (avion, helikopter, krstareća raketa, balon) i određivanje azimuta postavljača aktivnih smetnji.

Zona detekcije radara Rosa po azimutu je 0-360 stepeni, u dometu-0,3-120 km, u visini-0-3 km. Istovremeno, više od 50 vazdušnih objekata može biti praćeno istovremeno. Dakle i prema ovim karakteristikama, vidimo sličnosti u nameni sa starijim prethodnikom.

Ipak, čini se da je u prvom planu ovog snimka pukovsko-brigadni osmatračko-akvizicijski radar 91N6 Stervjatnik, po mnogima najbolji ne-stacionarni radar na svetu.

Pored preko 5400 (tj 2 x 2700) radarskih faznih reflektora (najveći broj do sada u jednom radarskom sistemu sa radarom sa faznom rešetkom), sistem poseduje 2 antene na istom vertikalnom ramu, janusovske konstrukcije (leđa o leđa, prim. Kubovac). Samim tim, moguće je osmatranje i praćenje ciljeva u dva sektora (međusobno orijentisani pod uglom od 180 stepeni).
Ovakva konfiguracija omogućava preciznije lociranje i bolje praćenje ciljeva pošto se identičan efekat pretrage može realizovati dvostruko manjom brzinom obrtaja antene radara.

Pored toga, usled mogućnosti usmeravanja radarskog snopa kako po azimutu tako i po elevaciji radar poseduje osobinu 3D sektorskog gašenja i usmeravanja radarskog snopa u zavisnosti od toga šta se u sektoru nalazi, tj. da li je u njemu cilj male radarske površine (koga je radi uspešnog praćenja potrebno ozračiti većom količinom energije ili ometač čiji signal je potrebno anulirati gašenjem prijemnika).

Radarski sistem je u stanju da detektuje 300 ciljeva i da vrši praćenje 12 po sektoru pretrage (ukupno 24). Jako zanimljiv režim rada predstavlja takozvani ‘par-nepar’ režim. Ovde jedna antena sistema skenira sektor tako da anulira ometače, dok pri prolazu istog sektora druga antena (posle rotacije od 180 stepeni) vrši preciznije lociranje ciljeva putem oblikovanja zračenja u uske snopove “pencil beam” koji tačno pogađaju detektovane ciljeve omogućavajući njihovo mnogo preciznije praćenje.

Usled ovako dobrih performansi nije redak slučaj da se jedan radar 64N6 / 91N6 Stervjatnik koristi kao radar koji opslužuje do 6 diviziona sistema PVO S-300PM / S-400 „pomažući“ njihovim divizionim radarima u detekciji i praćenju ciljeva (čak i kada se radi o radarima kasnijih generacija).

Radar radi u S-bandu (decimetarski opseg), ali na samoj granici C-banda (mada neki izvori navode da po drugom kanalu radi i u ovom centimetarskom opsegu) sa maksimalnim instrumentalnim dometom do 600 km i maksimalnim dometom detekcije ciljeva odrazne površine od 1 m2 do 338 km. Ipak, kao efektivni domet radara u režimu detekcije uzima se podatak od 300 – 350 km za avionski cilj, a nešto ispod 200 km za ciljeve smanjene reflektivne površine.

Zbog svojih karakteristika i mogućnosti, ali i specifične konstrukcije i načina rada, neki ovaj radar nazivaju „pretkom“ AESA radara, a inače potpada pod „prohodni PESA radar“, sa antenskim rešetkama koje naizmenično isijavaju na obe strane.

Radarski sistem ima mogućnost rada u 6 režima, a posebno bih podvukao mogućnost sektorskog rada radara sa zakošenom antenom koja se delimično rotira ili ne rotira (miruje).

Na snimku, pored sistema S-400 Trijumf i njegovih komponenti, imamo prilike da vidimo i beloruski Tor-M2K, postavljen na šasiju sa točkovima MZKT-6922. Kompleks je vezan za divizije ili brigade kopnene vojske i dizajniran je za zaštitu od vazduhoplovnih udara, za borbu protiv aviona, helikoptera, avijacijskog naoružanja, krstarećih i krilatih raketa, kao i bespilotnih letelica na udaljenostima do 15 kilometara i na visinama do 10 kilometara, otkrivajući do 48 ciljeva na daljinama do 32 km.

 

[Kubovac]

U Vojsci Belorusije danas se obeležava Dan PVO

Druga nedelja aprila u Vojsci Belorusije se tradicionalno obeležava kao Dan PVO. Svakodnevno stotine vojnih lica zauzimaju borbena mesta za zaštitu neba, situaciju prate savremene radarske stanice, a dežurstva borbene avijacije spremne su za presretanje 24/7. U uništavanju nasilnika, po potrebi, uključiće se i protivvazduhoplovne raketne snage, koje su danas naoružane najsavremenijim sistemima. Jedan od njih je S-400 Trijumf. Posade u jedinicama ovog sistema se stalno obučavaju, a ni praznici nisu izuzetak.

Zahvaljujući svima njima, Belorusi mogu mirno da spavaju. Srećan praznik, protivavionci!