Slike iz "južni krajevi"

[dzumba]

Стицајем околности ове године сам, после дужег времена неколико пута био у тазбини. У једној од тема већ сам описао село Мало Боњинце, општина Бабушница, Пиротски округ,  југоисточна Србија. Када човек кратко борави не може а да не запази предивну природу. Ипак, људи се одавде селе већ дуже време и напуштају овај простро јер одлазе где им је лакше и боље. Цела општина једва да има преко 12000 становника. Иако овај сликовни приказ није систематизован покушаћу да прикажем природу, али и објекте, зграде и куће које сведоче и људима коју су ту некад живели. Неко од тих слика сте већ видели (у теми "Моја злодјела"), а ево и нових, у овој посебној теми.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Центар Бабушнице, "главног града" овог простора. 

Географски овај простор назива се Лужница, по реци Лужници која протиче кроз ову варошицу. Само место налази се на једној заравни - пољу окруженом са једне стране (западне) Сувом планином, са друге стране обронцима Руја (пема бугарској граници) и Острозубом ( са југа). Удаљено је око 25 км од Пирота, око 55 од Ниша и око 50 од Лесковца. Надморска висина око 450м.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Зграда општине. Иначе у самом градићу ради свега неколико већих фирми са укупно пар стотина запослених: погон "Тигра" из Пирота, "Лисце" из Севница-Словеније и D Company која израђује алате за "Тигар" и "Мишлен".

Када следећи пут будем ишао направићу више слика самог места како би они који су далеко могли да доживе живот у њему.
 

[dzumba]

Службени језик је наравно српски. Ипак, већина становништва говори тзв. торлачким ("призренско-тимочким") дијалектом, пиротском варијантом. Они су, у језичком смислу "староштокавци", за разлику од већине Срба, Хрвата, Бошњака и Црногораца који су "новоштокавци". Пар примера говора: кво (које) - шта, куде - где, гледал - гледао, певал - певао, (није извршен прелаз "л" у "о")  башта - отац (у смислу власник имања), убити - ударити (убил се - ударио се), утепати - убити (утепал се - убио се)  и тд. Акценти су на последњем самогласнику.

Становници су углавном Срби, али има и нешто Бугара (Звоначка бања). Домаћи Бугари такође говоре дијалектом који се битно разликује од књижевног бугарској језика, а незнатно до овог торлачког, тако да они потпуно једни друге разумеју, боље него када им се неко обраћа на књижевном српском или бугарском језику.  Дакле, становништво је етничко врло сродно и углавном је староседелачко већ више стотина година. Овај крај је био по страни главних путева и ратних дејстава тако да се становништво слабо померало. У многим селима највећи број породица већ вековима живи ту, тако да с правом могу да кажу да су "коленовићи". Иако се крај назива Лужница, становништво неколико села у општини Бабушница (око превоја Предел који дели Лужницу од Заплања) етнички је ближе становништву насељеном у дубокој котлини под именом Заплање, која се јужном страном Суве планине пружа ка Нишу. То су села: Велико и Мало Боњинце, Модра стена, Остатовица, Завидинце, Мезграја. За разлику од лужничана који су мало нижи растом, ситније грађе, заплањци су крупнији (вишљи), светлије пути, светлије косе - изразити "словенски" типови. Очуване су братственичке везе (братства имају своје називе) тако да се братственици међусобно не мешају - жене или удају иако су рођаци тек у шестом, седмом колену. Становништво се до пре 80-90 година углавном бавило сточарством. Касније, многи одлазе у печалбу и широм ондашње државе били су познати као добре занатлије, специјалисти: вуновлачари, бојаџије, содаџије. Тако их је било у Кореници, Удбини,, Јајцу, Дрвару, Грахову, Ливну и другим местима познатим по узгајању стоке и преради вуне. Као содаџија било их је у скоро свим српским градовима а посебно Пожаревцу, Свилајнцу, Деспотовцу и наравно Београду.   

[jadran2]

Džumba, hvala. Saznajemo zanimljive podatke.

[trpe grozni]

Jezik je veoma slican makedonskom, tako da se juzni srpski i severni makedonski krajevi odlicno razumeju.

[dzumba]

Велико Боњице је до пре 30-так година било највеће и најнапредније село у општини Бабушница. Из њега је неколико виђених професора Београдског и нишког универзитета, лекара, инжињера и сл. Из овог села је покојна супруга Корнелија Ковача. Некада, пре 50-так година ово је било и општинско место.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Некадашња општинска зграда, данас месна канцеларија са само једним службеником. Изнад је модерна зграда поште.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Улаз у зграду месне канцеларије. Као из времена Бранислава Нушића.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Време је стало 1952. године. Карта административне поделе Народне Републике Србије, издање 1952.година. Карта стоји у ходнику месне канцеларије

[ssekir75]

ene... men mi basta iz strizevac teka da moz da si pooratimo, nes'm bil u selo bog ti ga znaje otkada... 

[dzumba]

Као и већина села из околине велико Боњинце се као насељено место помиње у турским пописима из 15. века као насеље од неколико десетина пореских глава од којих су вси били хришћани. Потомци тих, тада пописаних људи и данас живе у овом и суседним селима.

Као и сваком нормалном селу најважније место је сеоска кафана.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Кафан "Путник" без прекида ради 50-60 година. Испред ње је аутобуско стајалиште за локалне и међумесне линије. Ово је једино село у Србији које има сталну, директни линију са Београдом: Аутобуска линија Београд - Велико Боњинце, полази из Београда сваког дана у 12.30. Из Великог Боњинца креће сваког дана у 04.45. Иако се број путника битно проредио (пре месец дана био сам једини путник у аутобусу од станице у Бабушници), Ниш- експрес је не укида јер има велико број путника до Ниша и од Ниша.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ако тражиш шефа месне канцеларије или попа, зна се где их можеш наћи - на одговарајућем зборном месту. На слици нема попа, отишао је раније, али је Глига, шеф месне канцеларије остаојош мало да боље ослушне пулс народа.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
У селу су три продавнице, све приватне. Раније је била земљорадничка задруга која је у сваком од суседних сила имала по продавницу. нема више задруге па ни продавница. За шибицу и пакло цигарета мораш из суседних села до Великог Боњинца (од 2- 8 км).

[dzumba]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Кућа која сведочи о некадашњем богаству становника и значају села. Запис у времену о мајстору Алекси Чочићу од пре 100 и кусур година.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Главни сокак у селу.

[dzumba]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Поглед на Велико Бољинце са оближњег брда Орловац (кота 600)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Јутро изнад малог и Великог Боњинца

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Смирај дана

Следећи пут нешто више о старим, некада домаћинском кућама.

[duje]

 
 Ниш- експрес је не укида јер има велико број путника до Ниша и од Ниша.


Džumba, ja mislio, da se kaže: "broj putnika do Niš i od Niš"
 

Imao sam klasiča koji je odgovorio, kada ga je pitala profesorica iz književnosti Plivečić-ka (u vojnoj školi) koliko padeža ima u Nišu, odgovorio samo pet!

[jadran2]

 Ниш- експрес је не укида јер има велико број путника до Ниша и од Ниша.


Džumba, ja mislio, da se kaže: "broj putnika do Niš i od Niš"
 

Imao sam klasiča koji je odgovorio, kada ga je pitala profesorica iz književnosti Plivečić-ka (u vojnoj školi) koliko padeža ima u Nišu, odgovorio samo pet!

Ljuba kaze da ima ustvari sedam padeza, ali se koristi jedan.

[ORIĆAREB]

Godine 1996 bio sam sa kolegom u selu Crvena Jabuka u opštini Babušnica.
On je inače rodom iz toga sela, Bogdanović-i. Imena tipična kao kod mene u
Pod Kozarskoj krajini u Bosni. Stojan, Božo, itd. Govor - dok su koncentrisani na
mene normalan, a kad se zaborave ništa nisam mogao razumjeti.
U znak zahvalnosti na gostoprimstvo jedna sličica.......


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika sa: Selo Crvena Jabuka

[dzumba]

Црвена Јабука је село у близини, јужно од пута Бабушница - Велико Боњинце, на падинама Руј-а, уз саму бугарску границу (превој "Дашчани кладенац"; кладенац значи извор), у долини реке Тегошнице. Становништво је 100% српско, док су са друге стране планине села са бугарским становништвом (Ракита, Вучи дел). Скреће се са главног пута, из села Љуберађа. Ово село етнолози наводе као пример  очуваних братственичких веза (до пре 30-40 година). На жалост село се скоро испразнило.

Занимљиво је и то што се Срби и Бугари на овом простору, без обзира на ратове државе Србије и државе Бугарске, никад нису попреко гледали, сукобљавали или недајбоже једни друге пљачкали, палили куће и сл. Ваљда и зато што су увек били сиротиња која се, да би преживела, морала ослањати једна на другу. А и родбинске и друге везе су биле јаче.

[kumbor]

Ova crkvica je veoma, veoma stara. Rekao bih da je videla Kosovski boj.

[dzumba]

Љуба је необавештен. У Ниш је увек био и остао један падеж. Ја се правим важан јер знам књижевни језик па користим свих седам .

Шалим се. Иако сам рођен у Нишу, научио сам да говорим у Ужицу одакле су моји родитељи. Зато ја по говору, изворно, ипак не припадам нишком крају. Ипак, и за мене важи старо правило: одкале ти жена одатле си ти. Дакле, не треба ми "преводилац", умем и да "заврнем" по нишки, више у шали али ретко и само понеку реч.

Већини "јужњака" ће се без икаквих проблема лако споразумети било где у Македонији и Бугарској. Торлачки дијалект (староштокавски) је прелаз са тих језика на СХБ језик (новоштокавски)