Slike iz "južni krajevi"

[ORIĆAREB]

Ova crkvica je veoma, veoma stara. Rekao bih da je videla Kosovski boj.

Setih se jedne zanimljivosti tad iz tog sela 1996 god. Oni nemaju seosko groblje. Naravno imaju svoj grob i grobne
oznake u smislu spomenika. Ali se sahranjuju po svojoj želji na izabranom mjestu. Konkretno pokojni otac ovog
mog poznanika sahranjen je blizu kuće u svom voćnaku ispod njegove najdraže voćke. Tad je tako bilo.......
 

[dzumba]

Црвена Јабука се простире на великој површини на јужним падинама Руја, па то није ништа необично. Села уз реку Лужницу су ушорена и имају стална сеоска гробља.

Село Мало Боњинце је до пре 40 година имало сеоско гробље на месту где се село некада (пре 200 и више година) налазило, скоро 2 км од села. Сада је сеоско гробље уз само село а старо су напустило. Старо је зарасло у трње и шуму.

[barbakan]

Svaka cast na Dzumba na svemu recenom i opisanom    hteo sam samo da se nadovezem na autobusku liniju Beograd- V.Bonjince koja i dalje postoji , a ti si sve objasnio ,

[ssekir75]

Љуба је необавештен. У Ниш је увек био и остао један падеж. Ја се правим важан јер знам књижевни језик па користим свих седам .

Шалим се. Иако сам рођен у Нишу, научио сам да говорим у Ужицу одакле су моји родитељи. Зато ја по говору, изворно, ипак не припадам нишком крају. Ипак, и за мене важи старо правило: одкале ти жена одатле си ти. Дакле, не треба ми "преводилац", умем и да "заврнем" по нишки, више у шали али ретко и само понеку реч.

Већини "јужњака" ће се без икаквих проблема лако споразумети било где у Македонији и Бугарској. Торлачки дијалект (староштокавски) је прелаз са тих језика на СХБ језик (новоштокавски)

e sad moram da se umesam na "zvanicnom"... rodjeni sam nislija, otac mi je iz luznice a majka svrljizanka. dakle, nalazim se prozvanim

prvo, torlacki nije prelaz sa "tih jezika" na srpskohrvatski, vec je najstariji zivi srpski dijalekAt, pa prema tome i najpravilniji SRPSKI jezik (zao mi je al standard je vestacka Stvorevina ) inace najblizi staroslovenskom je - bugarski (starob'lgarski je zaboravljen, ostalo samo par reci) tome u prilog i cinjenica da se u "luznicku oratu" jos nalaze i prednji zadnji poluglasnik, a zadnji je u "srpskom" nestao jos oko XII veka. nema infinitiva. zao mi je sto nemam mikrofon da se snimim i da okacim da ljudi cuju kako zvuci luznicki jos jedna jako bitna stvar, LUZNICANJI NISU PIROCANCI!!!

drugo, crkvica sigurno nije videla kosovo, verovatno je stara nekih 200 godina. vecina crkava u tom kraju su takve i datiraju otprilike od kraja XVIII do pocetka XX veka.

trece, u nis ima tri padeza: nominativ, lupativ i prezervativ

sad zurim na nastavu, pa ce si navrnem

[Љуба]

"ssekir75" је дао веома лепо објашњење.
 

Ја сам лично рођен и одрастао у Краљеву, тако да сам учио "неискварени" и "неизвештачени" српски језик.
Доласком у ове крајеве, мени је говор ових људи био толико симпатичан, тако да ми је мило кад си понекад са неког провревим.
Торлачки и нишки говор није исти.

Пошто сам био и на простору Косова и Метохије, сазнао сам да су говори Срба посебно на простору Косова веома слични са Тимочким. Често тимочки изједначавају са торлачким, односно Тимочане, називају Торлацима.

Timočki dijalekatski rečnik


Неки од поменутих доказа:
- ишаал; певаал; дошаал и др. и данас се користе.

(ово писање два "аа" је да се нагласи у изговору дуго А)

[dzumba]

Уопште ми није намера да улазим у расправе о језику. Ипак, вео неких одговора "жестоком" критикама.

Лужничани припадају пиротском округу и у том смислу су "пироћанци". Порићанци су становници Пирота, али се у ширем смислу користи и за сво становништво тог краја, где је и Лужница. Да узем за пример село где се рела Лужница улива у Власину. Становници села Свође (родно место познатог глумца Ђоше), иако свега 5 км од Великог Боњинца,  ни административно ни језички не спада у пиротски округ. И они никад неће рећи да су "пироћанци", ни "лужничани". А великообињинчани хоће. Они (свођани) причају "по лесковачки", како то тамо кажу. Они ће рећи "гледнаја", уместо "гледнал" (гледао), "свираја", уместо "свирал" (свирао). Они су "власотинчани",а у ширем смислу "лесковчани". И нема грешке. Када би становник Свођа неком из Теслића у БиХ (на пример, нашем Трифку) рекао да је из Свођа, овај би га питао где је то. Када би рекао Власотинце, мало је вероватно да их је пуно чуло за ту варошицу. Међутим, када каже Лесковац, е то већ 98% зна. И не греши када то каже, јер говор који се тамо, у окружју Лесковца користи је сличан, обичаји такође. То важи и за Лужницу. Ко је овде, осим оних из Србије чуо за Бабушницу. Мало ко. За Пирот, ипак знатно више.

Торлачки говор је по мишљењу многих лингвиста језик за себе. Као и сваки језик има више наречја, односно различитих изговора у различитим крајевима истог "говорног подручја".  Говор какав се користи у тим крајевима уопште није неправилан. Он се само не подудара са књижевним изговором. Као што ни кајкавски или чакавски дијалект код Хрвата није неправилан. То ште се торлачки дијалект сматра "неправилним" више је питање за оне који њиме говре јер га не негују (част изузецима), него за ове друге. Најпознатија књижевна дела на том језику написао је Ствена Сремац, који је из Војводине. Књижевни језик је творевина индустријског доба која је омогућила људима да уједначе норме говора и писања у циљу лакшег споразумевања. Који ће се изговор узети као књижевни пре је политичка а мање лингвистичка одлука. Србија је одредила књижевни изговор пре него су "јужни крајеви" ушли у њен састав. Не бих сада о томе ко су "већи", "прављи", "први", првљи" и најпрвљи" Срби. То је апсолутно небитно за ову тему.

Да се ја вратим сликама.

[dzumba]

Какве су куће у овим селима? Иако има старих кућа, мало  је сачувано оних које су старе преко 100-150 година. Куће говоре о култури становања и тако, посредно о култури тог становништва. Очуване и сачуване куће су културна баштина неког краја и народа. Колико се води рачуна о томе је поента овог приказа. Ево неколико старијих од 100 година.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Стара кућа Анђелковића из Малог Боњинца. Некада угледна, домаћинска породица, једна од најугледнијих и најбогатијих у селу је опустела. Не познајем архитектуру и стилове градње, али је очигледно да припада типу градње који се практиковао током 19.века.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Саграђена је 90-тих година 19.века. Кућа се не користи већ 25 година. У дворишту је и нова кућа, сазидана 60-тих година овог века. У њој такође, већ десетак година нема никог.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Уз кућу је и амбар, такође опустео.

Стицајем околносто познајем наследнике из ове породице па им наводим презиме (моја ташта је из ове породице). За већину осталих кућа не знам власнике.

[Brok]

Srpski Pripjat.

[ssekir75]

оде ми цео подугачак пост у неповрат

џумба, ниси у праву. лужница припада пироЦком округу, али везе нема са пирот. другачији су људи, другачији говор, другачији обичаји. веруј ми, знам шта причам, био сам на стажирању у пирот, у "3. пук" и несуђени сам пироЦки зет. о другарима из пирот да не причам. свође припада власотинчанима, ту нема проблема, док је већ боњинце (и једно и друго) у лужницу. најмлађи брат мог деде био је тамо директор школе, зато знам

нишлијски говор се разликује од свих осталих. тако ће нишлија да каже дошаја, ишаја, зинуја, а лужничањи кажу дош'л, ишал, зинул... дуго а карактеристишно је за торлаке, тресибаба и даље ка зајечару. да напоменем још да се торлачки разликује и од лужничког и од шопског. сви су јако слични, али се ипак разликују  и сваки јужњак ће по говору тачно одредити ко је из ког краја. зато сам и рекао да све ове говоре треба чути, јер написано звучи исто. за ниш и део према бугарској граници карактеристично је и слово ѕ (ѕвезда, ѕид, ѕуѕан, банѕов, заѕира се). у лужничку орату група чк и шк прелази у чћ и шћ (лужничћи, крушће). језик се губи јер се села празне, старци умиру а млади не желе да говоре тим лепим дијалектом јер није ин.

кад смо већ код лужницу, ред би био да поменемо и ВУРДУ. то је специјалитет тог краја и треба га знати направити. у питању је цеђено кисело млеко које се усоли и у њега се ставе паприке (попошће), па се пусти "да преври". укус је специфичан и не може се описати. добро "лега" уз баницу и као мезе уз лужничћи препек иначе је веома јака храна и ко није навикао буквално може цео дан на парче пите и две кашике вурде и да не буде гладан.

[ssekir75]

извињавам се свима што користим "чудан" језик, комбинацију свега горенаведног, али једноставно тако сам навикао. а, и заборавио сам да кажем да се имена места не мењају по падежима

[dzumba]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Још једна домаћинска кућа сличне архитектуре претходној. Иако има исцепаних дрва, у њој нико не живи. Наследници понекад сврате.

[dzumba]

Нешто ме "зеза" убацивање слика. Приказује да формат слике не одговара иако је .jpg. Можда због тога што га пре тога пребацујем из .NEF у .jpg?

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
За ову мислим да је најстарија очувана кућа у селу. Направљена је од камена (на другој слици се испод отпалог малтера види камен). Кажу да је власник куће траговао са многима још у турско време, али је често остајао дужан. Повериоци су му, незадовољни тиме што не враћа дугове, више пута палили кућу за освету. Како није променио понашање и враћао дугове, а да би лакше обнављао кућу, досетио се, па је сазидао од камена. Кажу да је то урадио негде 70-тих година 19.века. И кућа, ево траје до данас. Ипак, у њој данас нико не живи и плафони попуштају. Власници повремено дођу али одседају код рођака. Зидови су јако дебели (око пола метра), што је необично за овдашњу старију градњу (углавном "бондрук" систем - скелет од дрвених греда између непечена цигла - "ћерпич").

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Две куће прављене између два рата. Код прве је делимично коришћена цигла. Друга је нешто сатрија и рађена је по "бондрук" систему . Прва је одавно напуштена, у другој се повремено становало до скора.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Нарвано, нису све куће старе и напуштене.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ова је обновљена пре четрдесетак година и власници, иако не живе стално у њој, воде рачуна да "живи".

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ова лепо обновљена кућа је била чатнара склона падау. Власница ју је уредила као комфорну викендицу.

[dzumba]

Пар кућа зиданих 60-тих година прошлог века.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]