Padobranstvo

[kilezr]

 Evo malo iz lične kolekcije:

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 PŠ03- prvi skok u pesak

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
1986 prvi skok na stadion otvaranje SOŠOV-a( ako se neko seća te manifestacije?)

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 1. Maj Motel Šumica Zrenjanin
 

[kilezr]

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kilezr]

 Nešto sa neta:
 
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kilezr]

               

                                                                              Tehnika Skoka


   Tehnika    skoka je praktičan predmet koji ima za cilj da učenike padobrance    osposobi i uvežba za izvođenje svih praktičnih  radnji koje će izvoditi prilikom skoka padobranom, počevši od fizičke pripreme, ulaska u avion i postupaka u njemu, načina napuštanja aviona, rada u vazduhu, prizemljenja, prizemljenja na prepreke, vanrednim postupcima pa do terenskog pakovanja padobrana.
 Svi ovi postupci trebaju još na zemlji da se uvežbaju do automatizma kako bi se greške u vazduhu prilikom skokova svele na najmanju moguću meru i time obezbedila sigurnost prilikom izvoženja skokova. U te svrhe se kao učila koriste padobrani,avioni iz kojih će se izvoditi skokovi, trenažeri i sprave padobranskog poligona..

  I  Fizička priprema:
  Izvođenje skoka padobranom predpostavlja  izvesnu opštu fizičku pripremu koja se stiče dopunskim sportovima ili individualnim fizičkim vežbanjem.  Fizički  spremniji  učenik lakše će ovladati složenim elementima tehnike skoka pa se već u okviru početne obuke sistematski radi na specijalnoj fizičkoj pripremi.
 Specijalna fizička priprema se izvodi na padobranskom poligonu i ima za cilj da učenike pripremi da uspešno i bezbedno izvode skokove padobranom. Na časovima zemaljske pripreme kod učenika se razvijaju one osobine i sposobnosti koje su zastupljene u tehnici skoka a učenici se postavljaju u najrazličitije situacije u koje mogu zapasti prilikom skoka padobranom.

  1.   Orjentacija u prostoru-  obuhvata trenažu vestibularnog aparata  i to: okretanjem u mestu i kretanju sa i bez poskoka, u jednu ili drugu stranu u stojećem i čučećem stavu
-   Elementima akrobatike: kolut napred, nazad leteći kolut, premet, salto napred i nazad
-    Promenom pravca kretanja u trčanju s promenama brzine
-    Okretanjem tela na “ Baranijevoj stolici u obe strane
-    Okretanjem tela na “ Renskom točku” u obe strane
-    Okretanjem tela na “ Luping lestvama” u obe strane( napred i nazad)

  2.   Jačanje mišića i zglobova – sklekovima, zgibovima, penjanjem uz konopac, čučnjevima, poskocima i slično.

  3.   Gipkost- se postiže vežbama oblikovanja: pretklonima,zaklonima, otklonima, zasucima, odsucima u stojećem ,sedećem i ležećem stavu, vežbama na spravama u visećem položaju.


4.    Skočnost i mekoća doskoka se postiže: jednonožnim i sunožnim poskocima u mestu i kretanju sa i bez okreta napred, nazad i u stranu, skokovima s odrazom s jedne i obe noge, skokovima u dalj i u vis, preskocima i slično.

5.   Spretnost u izvošenju padova  se uvežbava padom napred preko ramena iz mesta, kretanja, padom u nazad, na bok.

  U zavisnosti od fizičke spreme učenika, treba komponovati vežbe i ponavljati ih onoliko puta dok učenici u potpunosti nesteknu one osobine koje su neophodne za bezbedno izvođenje skokova.

                                                                                                                                               

[pvanja]

Nisam znao gdje bi ovo stavio pa neka kilezr odluči.

Padobrani su im se zapetljali u zraku, vojnici pali s 200 metara
Austrija: Oko 100.000 ljudi promatralo je padobrance kako iskaču iz aviona. Dva padobrana su se zapetljala. Vojnici su velikom brzinom udarili o tlo i polomili kosti
Zadnja izmjena prije 2 sata i 5 minuta   Piše: Ivana Živko

Dva padobrana su se zapetljala u zraku, a padobranci su s visine od 200 metara sjurili prema zemlji te su snažno udarili o tlo. Sve se to odigralo pred očima 100.000 šokiranih gledatelja na aeromitingu u austrijskoj pokrajini Štajerskoj, piše u ponedjeljak Berliner-Kurier.de. Muškarce je helikopter odmah prevezao u bolnicu. Imaju višestruke prijelome. Stanje im je teško, ali stabilno, kažu liječnici.

Policija uzroke nesreće još istražuje. Rekli su samo kako je tijekom showa iz zrakoplova iskočilo nekoliko pripadnika elitne vojne postrojbe. Dva vojnika su došla preblizu jedan drugome i padobrani su se zapetljali. Gotovo bez kočenja sletjeli su na livadu. Usprkos nesreći aeromiting su nastavili.

Izvor : http://www.24sata.hr/

Da li je postojala opcija da se otvori pomocni padobran, bez odbacivanja glavnog padobranaca kome se kolega upetljao u kupolu.

Da li je to uopste bilo izvodljivo i da li bi im pomogo obzirom na visinu i celusituaciju?

[kilezr]

 
 Suviše nisko za neko razmišljanje i kakvo -takvo reagovanje. Rezervi toliko treba da se otvori. Po teoriji bi odmah jedan trebao da otvori rezervu i da se spuste tako zapetljani s tim jednim padobranom. Opisao sam to u temi o 63-oj.
 https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=653.msg173813#msg173813

[kilezr]

                     

                                                AN-2     -   ulazak u avion, rad padobranca u avionu i napuštanje                                                     


    Ulazak u avion se vrši po prethodno napravljenom rasporedu i to tako što prvo ulaze lakši padobranci, koji iskaču poslednji pa zatim teži, koji prvi iskaču. Avion prima 10- 12 padobranaca koji se raspoređuju u grupe a u okvirima grupa se raspored vrši prema težini. Padobranci po ulasku zauzimaju mesta sa leve i desne strane aviona ne kvareći raspored skakanja dok nastavnik zauzima mesto pored vrata i daje znak pilotu za poletanje. Na visini od oko 100 metara nastavnik zakačinje gurtne za aktiviranje padobrana onim redosledom kojim učenici treba da iskoče i istovremeno svakom ponavlja redosled iskakanja. Učenici su dužni da kontrolišu kojim redosledom je zakačena njihova gurtna i da tim redom napuste avion. Posle zakačinjanja gurtni nije dozvoljeno ustajanje ni menjanje mesta jer bi došlo do mršenja gurtni.

   Greške:  Najčešće se dešava da učenici nevode računa o redosledu iskakanja i promenama mesta dovede do poremaćaja redosleda iskakanja što ima za posledicu mogućnost uplitanja gurtni.

   Rad padobranca u avionu:  Učenik mora da:
 -zauzme mesto u avionu koje mu je određeno i da ga bez dozvole nastavnika ne menja
 -da zauzme udoban položaj za sedenje
 - da kontroliše da li mu je zakačena gurtna za otvaranje i ako nije da o tome obavesti nastavnika
 -da pazi da gurtna ne zakači neki deo aviona ili opremu drugog padobranca te tako izazove otvaranje padobrana
 -da prilikom pomeranja slučajno ne aktivira rezervni padobran
 -da prati nastavnika i na njegovu komandu izvrši blagovremenu pripremu za napuštanje aviona

   Napuštanje aviona:
 Kad navede avion, nastavnik daje prvoj grupi komandu:” Pripremi se”- učenici koji skaču u prvom naletu ustaju sa sedišta, postrojavaju se po onom redosledu po kome su zakačene gurtne i po kome će napuštati avion, okreću se ka repu aviona , stoje uz desnu ivicu trupa tako da omoguće nastavniku da vidi pilota zbog eventualne popravke naleta.
 Na komandu:” Polazi”- prvi  učenik koji napušta avion prilazi vratima tako da desnu nogu stavi  na ivicu vrata, više prema prednjem delu, desnom rukom se uhvati za ivicu vrata , levom nogom energično zakoračuje kroz vrata više ka krilu, zatim izbacuje levu ruku , prenosi težinu tela za levom nogom , u pološaju licem ka zemlji sa raširenim rukama i nogama napušta avion. Neposredno za prvim iz grupe vratima prilazejedan po jedan   ostali učenici i na isti način napuštaju avion.

 Pošto uvuče gurte za aktiviranje padobrana , avion napravi drugi nalet,nastavnik priprema sledeću grupu za skok.

  Greške: Učenik mora naročitu pažnju da obrati na gurtnu za aktiviranje padobrana, da mu  za vreme prilaženja vratima nedođe oko vrata, ispod ruke ili između nogu. U tim slučajevima bi došlo do ozleda i nepravilnog aktiviranja padobrana
Sporo prilaženje vratima i zastajanje dovodi do velikog rasturanja prilikom skoka a samim tim i prilikom prizemljenja a ponekad i do ponavljanja naleta ako je razmak suviše velik i nastavnik uoči da nije bezbedno za skok.
 Često se dešava da se učenici odvajaju levom nogom ili da zakače glavom  ili glavnim padobranom ivicu vrata što prouzrokuje okretanje padobranca posle odvajanja i nepravilnog položaja prilikom otvaranja padobrana. 

  Ovi postupci od ulaska padobranaca u avion , rad padobranca u avionu i napuštanje , uvežbavaju se na časovima Tehnike Skoka , na maketi aviona ili na samom avionu. Vežbe se prvo izvode bez padobrana, zatim sa padobranom ( glavnim i rezervnim) i kompletnom opremom i na kraju se pali motor kako bi uslovi vežbe bili što sličniji stvarnim uslovima pod kojima se skok izvodi. Informativni let zreba tako osmisliti da on po svim elementima bude ustvari generalna proba skoka padobranom  te da učenici i ulaze i izlaze iz aviona kao da izvode skok. Nije dovoljno da učenici znaju da izvedu ove postupke za vreme vežbe nego ih stalnim ponavljanjem dovesti da brzo i bez greške izvedu sve elemente  skoka. Treba ih dovesti do automatizma.

[kilezr]

                                                 

                                                                         Otvaranje Padobrana

    Posle napuštanja aviona padobranac mora da zauzme položaj tela koji je najpogodniji za otvaranje padobrana , a to je položaj licem ka zemlji  s glavom u pravcu leta aviona. Padobran se kod učenika otvara automatski,bez učešća padobranca  a to se manifestuje kao dinamički udar za koji padobranac mora da se pripremi.

  GREŠKE:  Najčešće se usled nepravilnog odvoja od aviona  padobran nepravilno otvara jer se telo učenika nalazi u najrazličitijim položajima koji otežavaju pravilno otvaranje padobrana. Takođe , zbog grešaka u pakovanju može doći do nepravilnog otvaranja padobrana. Zbog toga se posebna pažnja posvećuje vežbama odvajanja od aviona a pakovanje padobrana strogo kontroliše nastavnik.
Čim se odvoji od aviona, padobranac ima zadatak da kontroliše otvaranje padobrana tako što , znajući koliko vremena mora proći od napuštanja aviona do otvaranja , kontroliše protok vremena brojanjem. Da bi se otvorio padobran na prinudno dejstvo potrebno je da protekne 2-3 sekunde i zato učenik izgovara trocifrene brojeve :101;102; 103. Nakon toga bi trebao da usledi dinamički udar što je znak da se padobran otvorio. Ako ni posle tri sekunde ne usledi dinamički udar, učenik je dužan da pogledom proveri u kakvoj se situaciji nalazi i da bez brzopletosti pristupi određenim merama koje su perthodno uvežbavane( Otvaranje rezervnog padobrana)
 Ukoliko oseti dinamički udar, učenik pogledom ustanovljava da li je kupola normalno otvorena a ako nije pristupa odgovarajućim postupcima.
Uvežbavanje dinamičkog udara izvodi se na čekrku. Učenik se u sistemu veza podigne, zatim se naglo spusti i iznad zemlje zaustavi. U međuvremanu treba da izbroji : 101;102;103 i izvrši pripremu za dinamički udar. Pre izvođenja ove vežbe treba pažljivo pregledati sajlu i sve spojeve da ne bi došlo do kidanja, što bi dovelo do povređivanja učenika.

                          Rad Padobranca u vazduhu.

    Napustivši avion, padobranac se odjednom nađe u sasvim novoj, vanrednoj situaciji, između „ neba i zemlje“ prepušten samom sebi i padobranu . Međutim, za uživanje nema mnogo vremena jer treba izvršiti očekivane zadatke:
  Nameštanje
  Gruba orjentacija
  Manevar kupolom
  Priprema za prizemljenje

      Nameštanje:
  Kada ustanovi da se padobran normalno otvorio , učenik preduzima sve mere da se udobno namesti, jer će mu to omogućiti da uspešno ispuni ostale radnje.
 Ako karabin grudnog obuhvata dođe visoko, pod grlo, treba ga obema rukama pomeriti nadole bez otkopčavanja. Bilo kakvo otkopčavanje obuhvata je STROGO ZABRANJENO do momenta prizemljenja, jer je moguće ispadanje iz sistema veza.
 Ako nožni obuhvati žuljaju i učenik hoće da se namesti da sedi udobno, to postiže na taj način što se jednom rukom hvata za jednu od gurtni i podiže tu stranu a rukom povuče sedišni obuhvat nadole do momenta kad ustanovi da sedi udobno. Taj postupak ponavlja sve dok se ne namesti da sedi udobno u sistemu veza, ne da visi.
 Vežbe se izvode u visećem sistemu veza na čekrku. Broj ponavljanja je individualan.

     Gruba Orjentacija:
 Posle nameštanja u sistemu veza, učenik je dužan da izvrši grubu orjentaciju, to jest, da odredi svoj položaj u odnosu na aerodrom  i da pokuša da ustanovi u kom smeru ga nosi vetar i da približno ustanovi mesto prizemljenja.
Da bi odredio svoj položaj u odnosu na aerodrom učenik prvo mora da ga uoči.
Ustanvivši u kom smeru je odleteo avion , aerodrom mora da bude u suprotnom smeru pošto se skokovi izvode uvek U Vetar.
Pomoću objekta koji su uočljivi iz vazduha a nalaze se u blizini aerodroma.
Sam aerodrom je lako uočljiv zbog svoje specifične konfiguracije. Ravna, travnata površina na kojoj se jasno uočava pista, cilj za prizemljenje , slovo T kao oznaka pravca vetra i drugi objekti ( Toranj, hangari, ...)
 Kada ustanovi  gde se nalazi aerodrom, učenik pokušava  da utvrdi u kom pravcu ga nosi vetar i gde će se približno prizemljiti : ispred aerodroma, na aerodrom ili će ga vetar preneti preko aerodroma. Da bi ustanovio kuda ga vetar nosi, učenik treba da izvrši Viziranje , tako što izabere neku repernu tačku na zemlji koju posmatra preko vrhova svojih nožnih prstiju. Ako tačka miruje, znači da imamo vertikalno spuštanje nadole, ako tačka izmiče, ostaje ispred njega i rastojanje se povećava, vetar ga naosi unazad, dalje od repera. Ukoliko mu se tačka približava, odnosno nestaje ispod nogu, vetar ga nosi unapred, preko.U odnosu na takvo posmatranje treba preduzeti  menavar kupolom da bi se izbegli eventualni nepodesni tereni za prizemljenje, ukoliko se promaši aerodrom.
  Vežbe viziranja tačke prizemljenja se izvode na čekrku tako što se učenik podigne u sistemu veza, zaljulja se a odredi mu se tačka koju će osmatrati u različitim položajima.

      Manevar Kupolom:
   Padobranac u vazduhu nije nipošto prepušten stihiji, niti je mesto prizemljenja nezavisno od njegove volje. Savremeni padobrani omagućavaju prizemljenje na „ NULU“ Na takmičenjima prizemljenje veće od 15 centimetara već predstavlja neuspeh. Da bi se ova veština savladala  potrebno je istrajno vežbanje i znalačka priprema svih faktora koji utiču na manevar kupolom.
   Faktori koji utiču na manevar kupolom su:
   a.strujanje vazduha
   b.manevarske sposobnosti padobrana
   c.znanje i iskustvo padobranca.

   a.  Strujanje vazduha može biti:
   - horizontalno( vetar)
   -vertikalno( uspono- nispone struje)
   -turbulentno
   Sve tri vrste vazdušnih strujanja utiču izuzetno na precizne skokove na cilj, ali, za nas je trenutno interes da spomenemo i globalni uticaj horizontalnog vazdušnog strujanja- vetra, jer je on naj važniji činilac koji se uzima u obzir kod skokova padobranom zbog toga što je promenjiv i što ga je nemoguće kontrolisati.

   Vetar ima dve komponente koje se moraju uzeti u obzir a to su:
  Pravac vetra
  Jačina vetra

  Pravac iz koga vetar duva utvrđuje se pomoću: sondažnog balona, sondažne trake ili vizuelnim osmatranjem vetrokaza (kobasice)  koji pokazuje pramac prizemnog vetra. Pravac vetra se utvrđuje pošto se na osnovu njega određuje pravac naleta aviona i tačka odvoja pošto pri skoku padobranaca avion mora da leti U VETAR.

  Jačina vetrase pri zemlji utvrđije pomoću vetrokaza( kobasice) ili putem Anemometra, srednja brzina vetra  do visine skoka se određuje pomoću sondažne trake ili balona. NA osnovu srednje brzine vetra izračunava se zanos i na taj način se određuje tačka Odvoja od aviona. Što je srednji vetar jači – tačka odvoja od aviona je dalje od aerodroma i obrnuto, što je srednja brzina vetra slabija , tačka odvoja je bliža cilju. Zbog toga učenik mora da zna kako pravac ibrzina vetra utiču na skok padobranom i da ga koriste tako da im vetar bude saradnik a ne neprijatelj.
Kod skokova padobranom su moguće greške kako po pravcu naleta aviona tako i po dubini, odnosno, po daljini tačke odvoja od aerodroma. Za ispravljanje ovih grešaka i za preciznije prizemljenje koriste se manevarske osobine padobrana i uzimajući u obzir pravac i jačinu vetra učenik manevriše kupolom i usmerava je ka aerodromu kao cilju prizemljenja.

    b.  Manevarska Sposobnost Padobrana

  Pored vertikalnog spuštanj, padobran može prelaziti određen deo puta i po horizontalnoj ravni, s tim što se slaganjem ova dva vektora dobija KOSA putanja. Horizontalno kretanje padobrana, koje je nezavisno od uticajaa vetra, nastaje na principu zakona „ Akcije- Reakcije“ usled isticanja vazduha kroz proreze padobrana naziva se „JEDRENJE ili PLANIRANJE“ . Prorezi se uvek nalaze s zadnje strane( kod okruglih kupola o kojima pričamo, padobrani tipa „ KRILO“ su drugo) te se kretanje padobrana vrši napred tako da je padobranac u situaciji da osmatra objekte prema kojima se kreće pod uticajem horizontalne brzine padobrana.

  Osim horizontalne brzine padobrana  važna  manevarska sposobnost  je i njegova Pokretljivost  ( to je osobina da se lako i brzo okreće).
 Padobran za početnu obuku(sedamdesetih i osamdesetih godina) PD 07 ima relativno malu horizontalnu brzinu, oko 2 m./ sec. ali ako se uzme u obzir da spuštanje traje oko 200 sec. onda  se padobranom ovog tipa može preći put oko 400 metara horizontalno što je sasvim dovoljno da se parvilnim manevrom  prispe na aerodrom ili izbegne neka prepreka.

Okretanje padobrana ( PD 07) je sporije nego kod drugih tipova, zaokret od 360 stepeni traje oko 10,5 sec., to je zbog toga da učenik ne bi manevrom na maloj visini doveo sebe u opasnu situaciju pri prizemljenju.

 Okretanje padobrana se izvodi jednostavnim povlačenjem konopaca za upravljanje koji su fiksirani na svakoj ( leva- desna) gurtni po jedan.

 Zaokreti se izvode tako što se konopac povlači na dole ( što ne iziskuje veliku snagu) a trajaće sve dotle dok se konopčić drži zategnut.

  Popuštanjem se zaustavlja zaokret.

       c.  Znanje i iskustvo Padobranca
  Da bi uspešno doveo padobran do cilja, učenik mora da zna:
 Pravac i jačinu vetra, horizontalnu brzinu padobrana i kako se s njim upravlja.  U koju stranu će okrenuti padobran i koliko dugo zavisi od uslova u kojima se nalazi u odnosu na aerodrom  ( cilj). Već grubom orjentacijom učenik određuje svoj položaj i prema tome preduzima potreban manevar kupolom.
   -   Ako utvrdi da se od aviona odvojio RANO , da mu  je cilj vrlo blizu i ispod njega , tada povlačenjem konopčića za upravljanje okreće padobran tako da je leđima okrenut cilju a licem u vetar kako ga ne bi preneo preko cilja. Tako padobran parira brzini vetra i smanjuje ukupan zanos.

   -   Ako utvrdi da se KASNO odvojio od aviona, da mu je cilj daleko i da neće doći do cilja, učenik treba da padobran okrene niz vetar, licem ka cilju. Tako se brzine vetra i padobrana sabiraju i povećavaju ukupan zanos.

   -    Ako ustanovi da se nalazi bočno u odnosu na pravac vetra koji bi ga doneo do cilja treba okrenuti padobran bokom ka cilju, licem ka zamišljenoj putanji koja se dobija povlačenjem linije odakle duva vetar do cilja.

    -   Ako ustanovi da je odvoj na pravom mestu i da će bez teškoća doći do cilja, treba povremeno da se okreće levim pa zatim desnim bokom naizmenično i tako krećući se u cik-cak da se spušta ka cilju.

 Ovo znanje upravljanja padobranom u različitim situacijama učenik proverava praktično, skokovima i time stiče neophodno iskustvo na osnovu kojeg povećava preciznost prizemljenja na cilj.
 Vežbe manevraisnja kupolom se izvode u sistemu veza na čekrku a najveći značaj ima redovna analiza skoka i ukazivanje na eventualne greške.


 

[kilezr]

                                 

                                                                 Priprema  za prizemljenje

  Pošto se izvrši manevar kupolom i ustanovi da je mesto prizemljenja aerodrom, vrši se priprema za prizemljenje na visini od 100-150 m. koja sadrži:
  -finu orjentaciju
  -okretanje padobrana u vetar
  - zauzimanje osnovnog stava za doskok

  Fina orjentacija se sastoji od određivanja mesta za doskok. Izvodi se viziranjem preko vrhova prstiju kao kod grube orjentacije. Istovremeno se vrši okretanje kupole u vetar kako bi se smanjila brzina prilikom doskoka. Kada ustanovi mesto doskoka i okrene padobran, učenik treba da zauzme „ Osnovni Stav“ za doskok koji se sastoji od sledećeg: mišići su srednje zategnuti, noge u kukovima i kolenima malo povijene i sastavljene, stopala skupljena i poravnata paralelno s podlogom. Pogled nije uperen samo u tačku doskoka već treba da preleće s tačke doskoka na liniju horizonta i nazad kako bi se što lakše odredila visina na kojoj se učenik nalazi i time izbegne situacija da ga zemlja „ iznenadi“. Posebnu pažnju treba posvetiti osnovnom stavu i on ne treba da se naruši do dodira podloge a takođe nesme dozvoliti  okretanje padobrana u fazi neposrednog dodira podloge. Zemlju treba sačekati mirno u osnovnom stavu i nikako je ne tražiti nogama zbog eventualnih povreda. Konopčiće za upravljanje treba do doskoka držati u rukama i potrebnim korekcijama sprečiti svako eventualno okretanje padobrana.
Vežbe se izvode na čekrku, prvo u visećem položaju u mirovanju, a zatim se prelazi na ljuljanje. Učenik se podigne na visinu od 1,5 m. i zauzme stav za prizemljenje a onda se spusti. Vežbe ponavljati dok sepostupci ne dovedu do automatizma.

                                                                           Doskok

    Doskok je završna faza skoka i predstavlja pretvaranje kinetičke energije u potencijalnu, odnosno nastavak kretanja koje se manifestuje kao udar o podlogu. Ovaj udar nije velik ( kao prilikom skoka sa 2 m.), ali se usložnjava dvostrukim kretanjem:
  Vertikalnim i
  Horizontalnim
 kao i izuzetnim položajem tela u tom momentu na koje čovek nije naviknut u svakodnevnom životu.

 Kada postoji samo vertikalno kretanje doskok je vrlo jednostavan. Potrebno je samo zauzeti osnovni stav sa skupljenim nogama, malo povijenim nogama u kolenima i kukovima,stopalima sastavljenim i postavljenim paralelno s podlogom i srednje zategnutim mišićima. U momentu dodira podloge vrši se amortizacija udara čučnjem a preporučuje se u prvim skokovima pad u onu stranu u koju padobran i inercija kretanja povuku telo padobranca.

  Kad postoji  horizontalno kretanje , onda je doskok nešto komplikovaniji i izvodi se na sledeći način:
Na visini od 100-150 metara padobran se okrene u vetar i ako je brzina vetra manja od 3 m/sec padobran će se kretati lagano napred, noge treba poviti malo unazad, podići ih u putanju kretanja i posle doskoka nastaviti kretanje kolutom u napred.
 Ukoliko je brzina vetra veća od 3 m/sec. a padobran okrenut u vetar( osnovno pravilo od koga ne odstupamo osim kada se vrši manevar izbegavanje prepreka) padobranac se kreće lagano u nazad. Telo treba pripremiti za prizemljenje kao obično s tim što se posle doskoka radi kolut unazad radi rasterećenja udara.

  Imaćemo jače ( tvrđe) prizemljenje( udar o zemlju) u sledećim okolnostima:
  S povećanjem nadmorske visine smanjuje se vazdušni pritisak i samim tim je prizemljenje jače.
  Povećanje brzine padobrana takođe prouzrokuje jači udar o zemlju  V rez=√( V2+(U+W)2 )
 gde je :V rez-rezultujuća brzina padobrana;
 V2 – brzina spuštanja padobrana;
 U – brzina vetra;
 W- horizontalna brzina padobrana ( vrednost koja zavisi od toga da li je kupola okrenuta u ili niz vetar; tipa padobrana;. . .)

  Sila udara o zemlju zavisi od količine energije koje telo trpi kao i od veličine puta na kome je gubitak izvršen.

     F=(G-V2 rez)/2GL     Gde je G = 9,81 , a L =put u metrima na čijem se rastojanju gubi brzina.

 Iz ovog obrasca se vidi da najveći uticaj pri doskoku ima rezultirajuća brzina padobrana i dužina puta kojim se amortizuje udar.

                                                                    Gašenje kupole po vetru


   Ukoliko se skokovi izvode pri jačini vetra preko 3 m/ sec. javlja se problem „ gašenja „ kupole posle doskoka. Vetar nastavlja da nosi kupolu koja se tada postavi kao jedro pa vuče za sobom padobranca. Da bi se sprečilo ovo povlačenje po zemlji koje može da bude vrlo neugodno i da dovede i do povreda, padobranac treba do povlači konopčić za upravljanje ili donje gurtne( grupu konopaca) sve do ruba kupole ili do trenutka dok se kupola potpuno ne ugasi( isprazni vazduh )

  Drugi efikasan način gašenja kupole sastoji se od postupka u kome padobranac posle doskoka brzo ustaje i trči prema vrhu kupole dok je se ne postavi licem u vetar i time spreči punjenje kupole.

  Treći način gašenja kupole sastoji se u otkopčavanju jedne od bravica koje spajaju kupolu s sistemom veza i to odmah posle doskoka . Kupola oslobođena otpora tela se automatski gasi.


                                                                   Terensko pakovanje padobrana


  Pošto je izvršio skok, učenik je dužan da ga „terenski spakuje“ i prenese do padobranske sekcije . To radi na sledeći način: prvo skine rezervni padobran, otkopča sistem veza i ode do vrha kupole. Pakovanje počinje od vrha i pakuje kupolu u rolnu , stavi je između nogu i pakuje konopce u klizeći čvor. U torbu se stavlja prvo ranac i to tako da su metalni delovi okrenuti prema dnu, zatim se stavljaju konopci koji time čine odvajajući sloj od metalnih delova i kupole i na kraju urolana kupola. Torba se zatvara i nosi na mesto pakovanja padobrana.
 Ukoliko se padobran pakuje od sistema veza prema kupoli postoji mogućnost oštećenja usled povlačenja platna po tlu.

[kilezr]

                                                               

                                                                POSTUPCI U VANREDNIM SLUČAJEVIMA!

      1.    Otvaranje rezervnog padobrana

  Rezervni padobran se otvara u sledećim slučajevima:
 a.Kada se iz bilo kog razloga ne otvori ranac glavnog padobrana
 b.Kada se iz bilo kog razloga kupola glavnog padobrana odbaci
 c.Kada se glavni padobran zakači za avion
 d.Kada se ne skine navlaka sa kupole glavnog padobrana
 e.Kada se navlaka delimično skine a kupola ostane poluotvorena
 f.Kada se skine navlaka a kupola ostane slepljena
 g.Prilikom većeg prebačaja konopaca preko kupole sa i bez spiralnog okretanja
 h.Prilikom cepanja kupole
 i.Prilikom kidanja konopaca
 j.Prilokom delimičnog otvaranja kupole: „ kruška-kobasica“
 k.Prilikom prolaska delova kupole kroz proreze za upravljanje sa ili bez spiralnog okretanja
 l.Kada se kupola ili konopci glavnog padobrana zakače za telo ili noge padobranca
 m.Prilikom mršenja pilot padobrančića i prolaska kroz prorez sa mršenjem i cepanjem kupole
 n. Po zadatku nastavnika a u cilju uvežbavanja

      Postupci pri otvaranju rezervnog padobrana:

-   Osnovno pravilo je da se u svim slučajevima kada glavni padobran nije potpuno otvoren( c,d,e,f,g,h,i,j,k,l ) prehtodno odbaci kupola glavnog padobrana, ili bar otkači jedna strana bravica, pa se tek onda pristupa otvaranju rezervnog padobrana.

 U tim slučajevima, kao i kada ranac glavnog padobrana uopšte nije aktiviran, rezervni padobran se otvara na sledeći način:
-   Ako padobranac pred sobom vidi nebo , znači da je u povoljnom položaju , povlači ručicu rezervnog padobrana, zabaci glavu malo nazad i uvuče je u ramena u očekivanju dinamičkog udara.
-   Ako vidi zemlju, onda treba da izbaci levu ruku u stranu a desnu stavi na ručicu rezervnog padobrana, malo sačeka i kada usled okretanja vidi nebo , ili mu zemlja ostane bočno- povlači ručicu rezervnog padobrana i očekuje dinamički udar.
  -Ukoliko ni posle izbacivanja ruke u stranu a samim tim komandovanja okreta ne dođe do promene položaja tela, padobranac je dužan da bez oklevanja desnom rukom aktivira ručicu rezervnog padobrana a zatim obema rukama odgurne kupolu u stranu toliko da je zahvati struja vazduha i onda se pripremi za dinamički udar.
  -Ako se kupola glavnog padobrana zakači za telo ili noge padobranca, onda prvo treba obema rukama ukloniti kupolu i konopce glavnog padobrana, ako se nalaze na rancu rezervnog padobrana, a posle otvaranja ranca rezervnog padobrana kupolu treba jako odbaciti tako da se ne umrsi u glavni padobran.
  -Ukoliko u slučajevima kada se glavni padobran nije potpuno otvorio, ili je nepravilno otvoren(c,d,e,f,g,h,i,j,k,l) učenik ne može da otkači bravice za odbacivanje glavne kupole ili kada otvara rezervni padobran po zadatku nastavnika ( u cilju obuke) treba levu ruku postaviti preko ranca rezervnog padobrana a desnom rukom izvuči ručicu, zatim premestiti kupolu rezervnog padobrana u levu ruku dok desnom izvlači konopce iz nekoliko ćelija, prihvati kupolu obema rukama i baci je u vis pod uglom od 45 stepeni.  Ako postoji  pri tome spiralno okretanje , u smeru okretanja, a ako duva jači vetar – niz vetar. Čim se kupola rezerve izbaci potrebno je obema rukama prihvatiti gornje konopce i rastresati napadnu ivicu kupole kako bi je vazduh što pre napunio. Pri tome treba brzim pokretima nastaviti s izvlačenje konopaca iz ćelija i rastresanje istih pomoći otvaranje kupole.

       Greške:

  U svim ovim slučajevima važna je koncentracija i obučenost padobranca da pravovremeno i odlučno reaguje u kritičnim trenutcima ,bez panike. On će biti u stanju , ako prethodno na zemlji uvežba ove postupke do automatizma da reaguje pribrano i na vreme. Greške se javljaju uglavnom zato što se učenik- padobranac uplaši nove i nepoznate situacije i „izgubi“ se pa zaboravi da učini najcelishodniji pokret i radnju kada je to najpotrebnije.
 Često učenici prilikom obuke ne uspevaju da u prvom pokušaju izvuku ručicu rezervnog padobrana, i zato je potrebno da se izvlačenje ručice vežba na zemlji tako što se ona jednostavno jače vuče u stranu a ne jednostavno cimne.

 Kod otvaranja padobrana po zadatku i u svim slučajevima kada je kupola glavnog padobrana delimično  ili nepravilno
otvorena, dešava se da učenik ne izvuče dovoljno konopce rezevnog padobrana, da se kupola ne odbaci dovoljno energično u starnu i u određenom pravcu, da ne rastrese gornje konopce time pomažuči otvaranjekupole-što dovodi do toga da kupola rezervnog padobrana padne jednostavno naniže i ne otvori se. U tom je slučaju potrebno ponovo prikupiti kupolu i opet je energično odbaciti u vis pomažući joj istovremenim rastresanjem konopaca da se pravilno napuni.
 Dešava se prilikom početnog neuspeha pri otvaranju rezervnog padobrana obeshrabljenje kod učenika i pri tome do odustajanja od otvaranja  što je vrlo pogrešno. Padobranac mora da se bori do zadnje sekunde, do poslednjeg metra visine, do zadnjeg daha da bi izvršio zadatak a pogotovu kada se radi o otvaranju rezervnog padobrana u cilju spasavanja. Borbenost, upornost i istrajnost su osnovne karakteristike padobranca, ne samo kada se radi o otvarnju rezervnog padobrana nego uopšte ako se želi postići neki zapaženiji sportski rezultat.


              2.    Prizemljenje na prepreke 

  U slučaju da se padobranac nađe u situaciji da nemože izbeći manevrim kupolom prepreku i mora se prizemljiti na nju- terba postupiti prema propisanim pravilima tehnike skoka a u zavisnosti od vrste prepreke.

  Šuma i visoko drveće- prvo treba nastojati da se što više smanji horizontalna brzina padobrana okretanjem kupole u vetar, time se smanjuje mogućnost udara telom o grane i trup drveta. Prepreku uvek treba  dočekati nogama , i to stopalima tako da se ili odgurne prepreka ili ako je to deblja grana zadrži na njoj. Šakama sa raširenim prstima treba pokriti lice i osmatrati šta se dešava. Laktove čvrsto priljubiti uz telo i time smanjiti mogućnost da grana dospe ispod pazuha. Noge malo saviti, opružiti i jače zategnuti mišiće . Ako se padobran zakači na visoke grane i padobranac ostane da visi na većij visini od 2 metra, mora da bude vrlo oprezan i da pazi da se kupola ne ugasi, ne otkači sa grane ili da usled trzaja i težine ne polomi granu.Zato treba posle zaustavljanja kretanja dohvatiti neku debelu granu, otkopčati sistem veza i sići niz drvo na zemlju. Ukoliko nije moguće tako,aktivirati rezervni padobran i sići po njemu kao po konopcu.

  Električni vodovi-prvo smanjiti horizontalnu brzinu okretanjem kupole u vetar, sastaviti noge i žice odbaciti stopalima vodeći računa da se ne spoje dve žice, da neka od žica ne dođe ispod pazuha, brade ili među noge.

  Zgrade-ako treba da se prizemlji na krov zgrade, padobranac mora da vodi računa da probije krov a ne propadne kroz njega, Zato, posle prvog dodira nogama koje treba postaviti tako da blago okliznu niz nagib , treba što većom površinom da se osloni na krov sa raširenim rukama, vodeći računa o tome da ga kupola ne svuče s krova.
Ako pada bočno na zgradu, padobranac smanjivši horizontalnu brzinu dočekuje nogama zid odbacuje se od njega i odmah zatim mora biti spreman za prizemljenje na tle.

  Vinograd i kolje-ako se prizemljenje vrši na tu prepreku, poželjno je da se smanji horizontalna brzina kako bi se kolje moglo udariti sa strane. Kolut treba izbegavati a doskok vršiti s klizanjem tako da noge budu ispred tela i da obaraju kolčiće.

  Neravno zemljište-kada se prizemljenje vrši na neravno i ispresecano zemljište , nisko žbunje, najveću pažnju treba obratiti na noge. Nastojati da budu skupljene, ne dozvoliti da budu rastavljene i time jednu više opteretiti od druge. Jače zategnuti mišiće i spremiti se za udar prethodno smanjivši horizontalnu brzinu.

  Voda-ako je neizbežno  prizemljenje na vodu, padobranac treba prethodno da ga otkopča  i to na sledeći način: prvo otkopča rezervni padobran s jedne strane i pusti ga da visi na boku,zatim se namesti da duboko sedi u sistemu veza, otkopčava nožne obuhvate i tek tada pristupa otkopčavanju grudne veze. Grudna veza se otkopčava oprezno ne izvlačeći ruke iz sistema veza  sve dok ne dodirne nogama vodu. Nipošto ne otkopčavati i oslobađati se sistema veza , ne skakati u vodu sve dok se površina ne dodirne nogama u suprotnom može doći do povreda jer voda , naročito ako je mirna, nema talasa može da prevari i da se padobranac na većoj visini izbaci iz sistema veza.

[kilezr]

 http://www.24sata.rs/vesti/svet/vest/spreman-za-skok-iz-svemira/28417.phtml

[Rocker]

Ne znam samo kako misli da probije zvučni zid slobodnim padom? 

[madmitch]

Dosta mu je dug put, smislit če nešto valjda. 

[kilezr]

                                                   

                                                                           Skokovi na slobodno dejstvo

  Posle izvedenih desetak skokova na prinudno dejstvo, nastavnik procenjuje da li je učenik sposoban za samostalno aktiviranje padobrana. U cilju te pripreme on mu daje zadatak da prilikom skokova na prinudno dejstvo vrši  imitaciju otvaranja padobrana na slobodno dejstvo.
Kada uspešno savlada ove vežbe,učenik treba da se upozna i sa elementima tehnike skoka koji se razlikuju od dotadašnjih a to su elementi  slobodnog pada.
  Kod skokova na slobodno dejstvo,elementi kao što su: ulazak u avion, rad padobranca u avionu  i odvajanje od aviona slični su kao kod skokova na prinudno dejstvo. Posle napuštanja aviona učenik treba da raširi noge i ruke u položaj licem k zemlji( žaba) nastoji da otvori padobran.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

  Zauzimanje ovog položaja zavisi od načina odvoja i horizontalne brzine aviona. Ako se učenik pravilno odvoji onda će kod aviona koji lete sporije ( AN-2) telo padobranca težiti da ode na glavu a kod aviona koji lete brže težiti da se propne sa glavom iznad horizonta. Zato učenik u prvom slučaju posle napuštanja aviona treba ruke da postavi nešto više a u drugom slučaju nešto niže nego obično , ne treba odmah posle odvoja vršiti nikakve brze i energične pokrete rukama i nogama. Posle izlaska iz struje aviona telo će samo po sebi zauzeti horizontalan položaj pod uslovom da su noge i ruke simetrično postavljene a odvoj pravilan bez okretanja i tumbanja.
 
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 Kod prvih skokova na slobodno dejstvo s nošenjem automata ( KAP-3 P, mahom u SFRJ) padobran će se otvoriti između 3-5 sekunde. Zato padobranac posle napuštanja aviona treba da broji: 101; 102; 103, zatim pomera obe ruke simetrično prema glavi sa strane, opruženu levu ruku postavlja u produžetku glave dlanom ka zemlji a desnom rukom hvata i energično povlači ručicu za aktiviranje glavnog padobrana ka desnom boku. Posle izvlačenja ručice širi obe ruke u stranu i u tom položaju licem k zemlji, očekuje dinamički udar.

  Greške:
 Kod prvih skokova na slobodno dejstvo dešava se da učenik zajedno sa ručicom uhvati i gurtnu, usled povećane treme, pa ne može da aktivira glavni padobran. Dešava se da izvuče ručicu iz džepića za rukohvat i zategne sajlu misleći da je aktivirao ranac ili samo  cimne ručicu misleći da je to dovoljno da se padobran aktivira.
 Dešava se , usled nepravilnog odvoja da se učenik okrene leđima ka zemlji i u tom položaju otvara padobran već u prvim sekundama po odvoju. Do okretanja može doći i prilikom pravilnog odvoja ako učenik prilikom otvaranja padobrana zaboravi da levu ruku postavi u produžetku glave ili je stavi na grudi kao i desnu.U takvim slučajevima, kada se učenik nađe leđima ka zemlji potrebno je da levu ruku izbaci u stranu bočno, izbaci stomak napred i pokuša da se uvije u struku  zabacivši noge i glavu  unazad  i u trenutku kada ugleda zemlju – aktivira padobran. Ovo može da se radi, kao i pariranje nagiba na glavu, noge ili bok samo do pete sekunde, ako je ovo vreme proteklo dužan je da otvori padobran bez obzira u kom se položaju nalazi.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Skokovima na slobodno dejstvo prethode vežbe na Baranijevoj stolici, Renskom točku , Luping lestvama, Čekrku i trenažeru.

 Na Baranijevoj stolici, Renskom točku i Luping lestvama – vrši se trenaža Vestibularnog aparata i poboljšava orjentacija u prostoru.

 Na Baranijevoj stolici se vrši okretanje u levu pa desnu stranu prvo u sedećem položaju, zatim sa glavom nagnutom napred, pa nazad. Sa brojem zaokreta ne treba preterivati, već posle desetak zaokreta treba učenika pustiti da hoda pravolinijski ka orjentiru koji sam izabere ili pomoću štoperice meriti vreme potrebno da se oko u duplji umiri.  Vežbe svakodnevno ponavljati.

 Na Renskom točku vežbe se izvode tako što učenik napravi jedan zaokret na levu stranu pa potom jedan na desnu, potom po dva zaokreta na jednu i drugu stranu, broj zaokreta postepeno povećavati. Bitno je da se pri vežbama ne preteruje, dovoljno je  da u početku  učenik može da samostalno napravi par zaokreta . Svakodnevnom trenažom taj broj treba povećavati i time savladati tehniku rada i zaustavljanje zaokreta.

  Na Luping lestvama vežbe radi trenaže vestibularnog sistema izvode se tako što se učenik okreće u jednu stranu prvo u sedećem položaju, zatim bez oslonca nogu, sa raširenim rukama i na kraju sa raširenim i rukama i nogama u stilu “ Žabe” iste vežbe ponavljati i u suprotnu stranu.
 Na Luping lestvama se isto izvode i vežbe otvaranja padobrana na slobodno dejstvo tako što se u momentu kada se nađe licem ka zemlji učeniku komanduje da pođe na ručicu i vrši posle odbrojavanja  101; 102; 103 imataciju otvaranja.

 Dalje, na Luping lestvama mogu se uvežbavati postupci u vanrednim slučajevima ( otvaranje rezervnog padobrana) tako da se za sistem veza pričvrsti rezervni padobran a učenik ima zadatak da u različitim položajima tela aktivira rezervu.
 
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[duje]

Malo starija slika, slaganje padobrana