Muzej vazduhoplovstva prodaje „lokid P-38“

[kumbor]

Š`a će nam istorija, povijest ili što god hoćete. Sve počinje od nas, nema ništa do nas, pre nas, ili kako već. Mi smo merilo sviju stvari, postojećih da postoje, a nepostojećih da ne postoje, kako kaže udžbenik filosofije Borisa Kalina. A tamo sad otkuda nekaki Lightning da nam kvari pos`o u New Yorku gradu di je pos`o kuća i obratno.

[kilezr]

 Nemam pojima što se mi "palimo " i trošimo tastature na " Bezveze" Iz Onog bloga sam shvatio da je prodaja gotova stvar. E sad!? I aktuelni direktor je sprečio gotovu prodaju Štuke. Možda i sad može da se nešto uradi? Povlačim svoj predlog o košenju trave. NEMA ME! Kad svi nešto preduzmu i mi organizijemo radove Hoću da dođem i dam svoj doprinos. Ja nemam nameru da lomim kičmu za nečijih %

[trpe grozni]

Ljubo, kada bi finansiranje bilo redovno i dovoljno, ondak bi i ja bio protiv da se bilo sta prodaje.
Posto ne znam mnoge podatke, ne mogu da donosim zakljucke na brzaka. Prvo ne znam kolko ima ljudi zaposlenih u muzej, sa kakvim zvanjem i strukom. Nije problem sto je upravnik muzeja pilot, i sto nije skolovan menadzer, problem je kolko mu je stalo do njegovog rada.
Kolko cujem, radnici se zale da im plate (koje su relativno niske) kasne, za tekovne troskove za godinu dana, dobili su smesnu sumu od 60.000 dinara, za sto ne znam jel vise smesno ili tuzno.
Ranije je muzej saradjivao sa VZ Zmaj, VZ Mo.St., JAT-om i sa svim ostalim firmama koje su se bavili vazduhoplovstvom. Tada su vazduhoplovni zavodi besplatno remontirali ili reparirali avione iz postavke, pa tako da se oko toga muzej nije trebao brinuti. Sada im je i to stavljeno na glavu, a oni jadni ne znaju niti kako plate da podele.

Kolko se secam, u prvobitnom planu je bilo da se izgrade tri identicne zgrade za postavku muzeja, sto bi bilo stvarno avangardno resenje, ali na zalost, ostale dve zgrade nisu izgradjene, pa sada muzej kuburi i sa prostorom, jer ima vise eksponata, a nedovoljno prostora da ih izlozi, pa veliki dep eksponata stoji i trune napolju ili u depou. To bi se i mozda moglo resiti izgradnjm hangara (namerno u mnozini), ali opet za to trebaju pare koje muzej nema.

Okreci se kako god hocs, osnovni problem muzeja ostaje finansiranje. Dugotrano i stabilno finansiranje moze da ostvari samo vlasnik muzeja, a to je u ovo slucaju drzava Srbija. Drzava to moze veoma lako srediti, a da pri tom ne napravi nova izdvajanja iz budzeta. Dovoljno je da na na osnovu aerodromskih usluga izdvoje ili dodaju samo po jedan dinar na svakog putnika, pa da muzej dobije za muzej neverovatnu sumu od preko milion dinara godisnje (ne znam tacan broj putnika koji prolaze kroz Surcinski aerodrom) bez ikakvih opterecenja budzeta drzave.

Ovo je samo jedan primer kako se moze ostvariti dugotrajno i stabilno finansiranje muzeja, problem je kako prvo izaci iz ove bede dok drzava (kao vlasnik) ne resi problem sa dugotrajnim finansiranjem. Oko toga mora da se pobrine uprava muzeja, a kako vidimo, upravni odbor ne radi kako treba, jer bi to trebalo da bude njen osnovni zadatak. Ovako upravnik mora da pokusa nesto sto ce uneti kakvu-takvu lovu da se muzej ne raspadne. On je pokusao sa prodajom ovih delova aviona (ili aviona u delovima, kako vam se vise dopada), ali nije uspeo, pa sad mu ostaje da proba nesto drugo, ili da dopusti da se muzej srusi sam od sebe.

Licno smatram da sada muzeju treba neki mediski pokrovitelj, treba da se izabere jedna televizija (bilo privatna ili drzavna) koja ce se zalagati za finansiranje muzeja, kao i za medisku prezentaciju istog, stim sto bi za uzvrat dobila ekskluzivno pravo da na teritoriji muzeja pravi neke svoje emisije i programe. Opet cu da naglasim da moze da se organizira neka akcija preko mobilnih operatora da se sakupe pare preko SMS poruka (kod nas ima dosta takvih akcija, jedan poziv ili SMS poruka kosta negde 50 denara) kako bi se sakupile kakva-takva sretstva da se muzej sada za sada odrzi u radnom stanju.

Sto se tiuce promene postavki, sve je to lepo, ali kod ovakvog muzeja, za promenu postavke moras angazovati kran, jer drugacije ne mozes da podignes eksponate, moras otvoriti staklene zidove pecurke da bi uneo ili izneo eksponate, moras promeniti barem neke prozore jer nisu bili otvarani barem dvadeset godina, da ne pricam o tome da ce se sigurno nesto polomiti ili ostetiti pri manipulaciji sa eksponatima, pa ce se to morati popravljati na licu mesta.

Vodjenje muzeja definitivno nije za coveka koga to ne interesuje pa makar to bio i profesionalac, za to mora da postoji ljubav prema muzeju i eksponatima u njemu.

P.S.
Jos nesto, ako neki avion zaluta na tvojoj teritoriji i prisilno se spusti, svaka drzava je obavezna da doticni aparat vrati vlasniku, t.j. taj aparat ne ostaje u "gostujucoj" drzavi (tu ne spadaju oboreni avioni).

[trpe grozni]

 Nemam pojima što se mi "palimo " i trošimo tastature na " Bezveze" Iz Onog bloga sam shvatio da je prodaja gotova stvar. E sad!? I aktuelni direktor je sprečio gotovu prodaju Štuke. Možda i sad može da se nešto uradi? Povlačim svoj predlog o košenju trave. NEMA ME! Kad svi nešto preduzmu i mi organizijemo radove Hoću da dođem i dam svoj doprinos. Ja nemam nameru da lomim kičmu za nečijih %

Kile, nije gotova stvar, prodaja je sprecena od strane nadleznog ministarstva.

[švercer011]

Dragi prijatelji,
sinoć sam sa pažnjom pročitao sve Vaše postove, i naterao sam sebe da prespavam "prvu loptu", takođe sam pročitao i ove današnje.
Ovde želim da iznesem neka mola lična viđenja koja sam doživeo u Muzeju.
Posle prvog odlaska u njega bio sam više nego ushićen (a nisam bio klinac), kasnije (posle 1992.) kada je "obogaćen" sa onolikim brojem G-2, J-21, J-22, MiG-21 itd. sam pomislio "**bo te" al će od ovoga da ispadne nešto. (mladost - ludost).
Da krenem nekim redom, svaki sledeći odlazak i boravak u Muzeju, sve manje oduševljenja a sve više razočaranja.
Postavka nije menjana više od 20 godina, ako ne računamo dodatke iz 1999. godine.
Svaki odlazak, zatičeš sve manje letelica u "zabranjenom" prostoru.
"Zabranjeni prostor" - "džukela - pas" koji nije hranjen više od 30 dana, nema šanse da priđeš. OK tako treba pošto nije u redu da se tamo mota svako, ali da li je moguće da se ne može organizovati "kulturan" obilazak istih.
Kada pitaš, da li može da se obiđe, odgovor je: "NE, to je vojno i to je VOJNA TAJNA".
Na moju sreću (ili nesreću) kada sam to pitao, pored mene su prošla 2 (DVA) džipa sa registarskim oznakama Velike Britanije (GB). Na moje pitanje kako oni mogu, odgovor je:"Oni su kupci". (?!!). Na to im odgovorim da sam i ja kupac i da želim da razgovaram sa nekim odgovornim. Odovaraju ljudi a šta me interesuje, ja odgovaram MiG-21 jer mi baš treba da ga stavim u dvorište i da nerviram komšiju. Kažu, MiG-21 nije na prodaju jer se planira da od svakog modela ostane po 1 primerak u postavci Muzeja, a preostali treba da se iskoriste za razmenu. Ovo kad sam čuo, bio sam presretan.
Posle toga im kažem da me interesuje Kraguj u letnom stanju i da sam spreman da platim da ga oni dovedu u isto. E, tu je već nastao problem, te nema nadležnog, ostavite broj telefona da vas kontaktiramo itd.

Sledeći odlazak u Muzej je bio po mene još gori. Pripremio sam "domaći zadatak" i krenuo sa pitanjima po odgovore. Dolazak u Muzej, blejiš dok ti neko ne naplati kartu. Kažeš zašto si došao, odgovori su vojni kustos trenutno nije tu, dobro "civinli" ni on (ona). Može u biblioteku. Ne, zatvorena je.
Radi bife, da, molim vas pivo, nema piva, dobro može "špricer" ne, nema kisele. Dobro, cola, ima, ali nije hladna. Nema veze, daj. Kao siroče, gledam kroz prozor u zabranjenu zonu, dva majstora gledaju u mene i pitaju šta ja to gledam (zamalo da ispadnem špijun), ja odgovaran ove "brodove u Muzeju avijacije". Kažu oni znamo da "****bavaš", ali šta te muči. Muči me to da NEĆU stalno da gledam iste stvari u Muzeju, da biblioteka ne radi, da nema nikoga od odgovornih i da želim da se približim ovim avionima u "žici". Kažu lepo ljudi, nema tog koji može da ti to dopusti. E tu proradi "vrela balkanska krv" i nazove jedan broj telefona.
Razgovor teče otprilike ovako: "T" Alo G ovde T. Šta radiš? "G" Evo me na poslu, a ti? "T" Evo me u Muzeju. Ovi slepci kažu da niko ne može da dozvoli da se obiđu avioni oko Muzeje. "G". Nemaš problema, sređeno. "T" Hvala, vidimo se.
"T" sam ja, a "G" je jedan moj prijatelj pukovnik-avijacije pilot, tada u Ministarstvu odbrane.
Mislim da je ovo uvreda za sve ljubitelje avijacije, a pogotovu za one koji nemaju "vezu".

Moje dileme su sledeće:
1. Da li je to Muzej avijacije ili Muzej Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva ?
Ako je Muzej avijacije, mišljenja sam da država treba da obezbedi DOVOLJNA sredstva za funkcionisanje istog, jer je to istoriska baština.
Ako je to Muzej Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, onda država i MO moraju da obezbede DOVOLJNA sredstva, s tim da MO obezbeđuje tehničku logistiku a država sve ostalo.
2. Koliko ima kustosa u Muzeju.
Jedan ili dva (vojni ili vojni i civilni).
Sve jedno, kada dođeš nema ni jednog.
3. Radno vreme.
Lepo kaze od utorka do nedelje, u zavisnosti od godišnjeg doba od do sati. Ali opet vidiš samo ono od prošli put. Ako nekoga i "uloviš" da pitaš, odgovor na skoro svako pitanje je "Vojna tajna". Bre koja vojna tajna kada pitam nešto od pre 60 godina.
4. Ostali sadržaji.
Da li je zaista tako teško to osmisliti.

Moji zaključci:
1. Da sve što je u Muzeju je vlasništvo Drževe a samim tim i njenih građana. Ništa se iz Muzeja NEMOŽE otuđiti ako nemaš još jedan identičan primerak istog (tu mislim na Ju-87, P-38, Fiat G itd.). Razlog: da su čuvali, imali bi. Pojašnjenje, ako ja za sliku koja je u vlasništvu moje porodice preko 70 godina, moram da tražim dozvolu Istoriskog arhiva da bi je prikazao negde na izložbi, onda sam mišljenja da ni jedan (NI JEDAN) šraf iz Muzeja ne može da bude iznet (NE otuđen) na drugi način.
2. Ova priča o direktoru Muzeja, je kao večita dilema da li direktor bolnice treba da bude lekar ili ekonomista (menadžer). Moje mišljenje je da direktor Muzeja treba da bude menadžer a da ima nekoliko pomočnika (pomoćnik za vojni deo - ujedno i kustos, pomoćnik za civilni deo - ujedno i kustor - isotičar, kao i pomoćnika za tehnički deo - za postavke, restauracije itd., naravno i neko za marketing). Prosto mi je neverovatno da u Beograd dolaze tolike hiljade ljudi a da se njima ne može ponuditi poseta Muzeju. Isto tako putnici na a. Beograd ako imaju više od dva sata boravka na aerodromu, ponudite im Muzej. Reklama je čudo.
3. Oko aerodroma Surčin ima više DC-3 nego u Muzeju. Pa šta oni tamo traže, treba da se plati JAT-u da bi dao aviona za Muzej.
Kako kaze jedan moj drug ako sam sisao vesla, čamac još nisam progutao.

Izvinjavam se na ovoj opširnosti, ali ni prospavana noć nije uspela da umanji moju ogorčenost na ovu temu.
 

Svaka cast 

[dexy]

Trpe ispravio bih te za samo jednu stvar, pre T11 Muzej jeste sarađivao sa zavodima i sa vojskom, ali to nije bilo besplatno, već su ljudi iz vojske koji su angažovani za to dobijali dnevnice od muzeja. Moj otac je radio na nekoliko takvih projekata, ali već tada je bilo problema sa finansiranjem pa je ostao zakinut za veliki broj dnevnica (oko 130-140), a to je bilo 1990. ako se ne varam.
Postavlja se pitanje koje je najbolje rešenje danas za taj problem, i već sada govorimo ne kako obnoviti muzej, već kako ga održati u životu uopšte. Vidim ima mnogo predloga, valjda će neko od nadležnih da pročita ovu temu i da iskoristi nešto od napisanog...

[trpe grozni]

Dexy nisam znao za placanje, pretpostavljao sam da je besplatno (ili barem po povlascenoj ceni )
Dao sam neke predloge i za sadasnje prezivljavanje muzeja, i nadam se da sam sa mojim predlozima barem malo pomoci upravi muzeja. Bilo bi stvarno steta da muzej propadne na ovakav ili onakav nacin.

[lord sir giga]

trebalo bi da se nadje neko resenje, ipak je to nase nasledstvo, i bilo bi greota istrasno da nemozemo da sacuvamo u ovakvoj tehnoloski razvijenoj planeti nesto sto se cuvalo kada je radila kukai motika samo.
Mozda bi najjednostavnije bilo da se uz svaku kupljenu kartu na aerodromu Nikola tesla za bilo kojieg prevoznika doda 200 dinara i dodeli na avionsku kartu parce papira koje bi pozivalo da se dodje u muzej posto je vlasnik mesta u avionu istu posetu platio unapred.
Recimo milion putnika prodje  godisnje to je odma za muzej 200miliona dinara ili ti dva miliona evra, pa malo li je taman bi mogli da srede i FW i fiat G-50 i da naprave hangare prosire posed i slicno.
Ako neko od nadleznih slusa evo mu odlican predlog, taman sebi mogu da strpaju pare u dzep i da opet ostane za muzej, i taman mogu iz amerike da poruce delove za P-38 posto se na nekim od grobalja avion ovakvi delovi prodaju sigurno za odredjenu svotu.
Sto se mene tice problem je uz ovakav sistem uz kartu za letenje problem je resen, tu bi tamn bilo dovoljno novca i za plate i za sredjivanje, a ne racunam ono sto bi se zaradilo eskurzijama ili posetom muzeju

[duje]

Siguran sam, da če se nači neko rješenje. Po ovome, koliko smo u tako kratkom vremenu komentirali problematiku na Palubi, muzej ima šanse!

[tihi]

   Tresla se gora,rodio se mis. Nesto mi smrdi da ce debata ovde biti slicna kao i ona za muzej u Kacarevu.

  I da odgovorim,ne znam ko je pitao, prototip J-22 orla se nalazi u Pancevu ispred fabrike aviona "utva".