M53 vs M84

[Љуба]

Muskarcine su svi.

Naime, fotografija je uradjena u SROP Bileca.

Ако је ШРО-Билећа у питању, прихватам допуну.

Љуба

[KPoV]

Ако је ШРО-Билећа у питању, прихватам допуну.

Љуба

100% jeste, tzv. "velika pista"

[pvanja]

@Ljuba
"Muskarcine" su u prvom redu jer nose M53 ovi u drugom su sa M72 a to je ipak AP sa duzom cevkom

Mada stric mi je bio u Bileci (SROP) jos 60-i neke i bas ju je zapamtio (a to nije bila bas mekana generacija a tek on nije "mekan") tako da bi se slozio KPoV.

[jadran2]

Ispravno gadjanje s ramena
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[wermez]

Auh...

[oficir neaktivne rezerve]

Stare čuturice, staro šatorsko krilo preko ramena, baš su ovi agresori "plavi" (uoči traku na rukavu pomoćnika) bili loše opremljeni  .

Jel bio predviđen i neki čep za desno uvo pomoćnika za ovaj ispravi stav za gađanje?

[pvanja]

Da li je kod pomocnika nisandzije iznad cuturice opticki nisan za mitraljez ?

[Solaris]

Ispravno gadjanje s ramena
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kakva je ovo kutija u pomoćnika, čini mi se da ovo prvi put vidim ?

poz.

[dzumba]

Личи на кутију за нишанску справу минобацача 82мм (НСБ-1). Колико знам М-53 у ЈНА није имао оптички нишан.

Иначе, код оваквог става за гађање (користи се за гађање циљева у ваздушном простору) овај што држи цев ПМ на рамену треба да користи азбестну рукавицу из комплета ПМ како би цев што више притиснуо на доле (да буде "слепљена" уз његово раме) и тако спречио померање и одскакање. Лично сам ово пробао на обуци у ВА (маневарском муницијом) и заиста ти уши после тога "звече", али не битни више јер што више главу проближиш цеви то се лакше пдоноси. Опасност вреба од пламена са врха цеви, па ту треба водити рачуна да скривач пламена буде бар 10-15 цм даље од твог врата и рамена. Изгореће ти и огаравити одећу. У сваком случају ово је нешто за нужду, а не нешто што треба стално радити (гађати).

[Bozo13]

Zar nije na slici nemački original? (smeđi kundak)

[dzumba]

Тешко је то рећи. Чак и да је тако нисам га нигде видео у трупи (што никако не значи да тих нишана није било). Осим тога користио се (оптички нишан) и у немачкој војсци у варијанти митраљеза. По слици бих рекао да је овде у питању варијанта ПМ јер митраљез има посебан додатак за гађање циљева у ваздушном простору који "замењује" човека.

Снимак је негде с краја 60-тих или почетка 70-тих година, бар по опреми војника.

[Bozo13]

Dali bi to mogla biti ova mala kutija za nišan pored 2xkutija za municiju i 2xdoboš?

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Možda ovaj "MGZ"?
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

По габариту кутија код војника ЈНА одговара овој код немачког митраљеза али не и по начину копчања (затварања) и рекао бих да је она код војника дрвена, а ова код митраљеза је метална.

[fazan]

Пошто сам служио у митраљеској пешадији (*103) са М53, пар детаља из личног искуства. Дрвена кутија би могао да буде низач метака, никада га у животу нисам видео али знам да је постојао. За оптичке нишане су нам такође рекли да постоје, али их нисмо видели. (За утеху. имали смо у четном магацину и М76 пушке које је војска видела два пута, мада смо требали да имамо 9 снајпериста у чети)
У одељењу смо имали 2 М-53 и један немачки, на ножицама је стајала ознака Вермахта. Тај немачки је са маневарском муницијом био неупоредиво бољи, наши су редовно заглављивали. Када је дошло до бојевог гађања, он је заглављивао, а домаћи су пуцали без проблема.
Ја сам у митраљеску пешадију дошао са 58 кг, грешком (општински ”ћата” из војног одсека ми је рекао да њима за ТО требају митаљесци, који ће им к***ц тенкисти када ТО нема тенкове). Током целог војног рока постоље сам ставио на леђа само једном, рекли су да то није за мене. Био сам ”кутијаш”, односно доносилац муниције. Одмах након заклетве сам уместо паповке добио М70, тако да сам сам себи био смешан са борбеним ранцем, ашовчићем, прибором за јело, маском, РУП-ом (мислим да се она торбица с оквирима за пушку тако звала), 4 кутије муниције и резервним цевима које су саме по себи биле 6 кг. Можете претпоставити како је то изгледало када добијемо ”јаку артиљеријску”. Муницијске кутије су се по правилу отварале, а дрвени поклопац на резервним цевима је пуцао сваки пут када би кутију са цевима окренуо наопако и скочио 2-3 пута. Кутије за цеви и муницију су више времена провеле на поправкама него у јединици.
Наравно, са кутијама су на сервис ишли и реденици и цеви...
Након пешадијске обуке сам остао у чети као ”ћата”, а нишанџије је радио у кухињи, митраљез је и даље био задужен на њега. Када је дошло време да се раздужујемо, чекало нас је непријатно изненађење. Једна резервна цев је отишла на сервис кутије без чишћења, чаура је била заглављена у њој. Мислили смо да ће нагриженост цеви бити ужасна, јер је у таквом стању провела бар пола године. Када смо очистили цев, на процени је све било у реду, не 5% него 0%. Толико о квалитету материјала.
Да се вратим на пушкомитраљез. Пошто су се мериле секунде, цело одељење је било увежбан тим у коме се знало шта је ко ради. Циљ је био бити бржи од оних у другом воду и добти похвалу која је понекад значила и излазак у град. Тако се десило да нисам дотакао сам пушкомитраљез док нас нису послали на зимско логоровање и батаљон у нападу. Тада је неко из команде бригаде постројио командире чете и вода и поставио врло логично питање, шта мисле да раде ако им нишанџија погине. Тако сам на -10 научио да растављам и састављам М-53, а на крају смо имали и бојево гађање. На гаћању су нас натерали да кутијаши и нишанџије замене места. Ја који сам са М70 на 100 метара имао 1 погодак сам на митраљезу (све са постољем) имао неких 90% и похваљен.
Зашто све ово говорим? Ако сам за 2 недеље зимског логоровања успео да савладам М-53, не мислим да је био толико компликован. Осећај када повучеш обарач на постољу је био веома моћан. Оно тешко постоље га до те мере учврсти да нема померања. Мењај цеви и не бој се... Са друге стране, за шест месеци моје обуке кутије су биле на поправкама 3-4 пута и техничка служба их није оспособила да издрже 100 метара трчања. Шта би се десило да је сам пушкомитраљез морао да иде њима у руке, нисам сигуран.

[dark-bullet]

Tek sam sam primjetio ovu temu. Ne znam jeste li je iscrpili, no na Youtube postoji usporedba između MG-42 (M-53) i PKM (M-84). Bez obzira što mi je M-53 (kojega i imam) ljepši, PKM/M-84 je ipak konstrukcijski noviji. Upoznao sam ga doduše kao PKT na tenku T-55, no očita je razlika u odnosu na PKM jedino u tome što PKT ima električna vrataoca sa sistemom za okidanje, nešto dužu cijev i nema kundaka te mehanične nišanske sprave. PKM/PKT/M-84 koriste rusku municiju 7,62x54mmR, dakle nema govora o tome da je ista municija kao za MG-42/M-53 koji koristi 7,92x57mm (C.I.P. oznaka 8x57IS).

Kalibar municije 7,62x54mmR je stari ruski kalibar koji postoji još iz 19 stoljeća od puške Mosin-Nagant i vjerojatno je najuspješniji kalibar ikad napravljen. O uspjehu tog kalibra/čaure govori i podatak da je NATO kalibar 7,62x51mm NATO (civilni kalibar je .308 Winchester) tek nešno slabijeg punjenja (zbog dužine čaure), no balistički su vrlo usporedivi.

PKM a vjerujem da i M-84 koriste jednak redenik koji prilikom ispaljenja municije raspada na pojedine članke, za razliku od MG-42/M-53 koji se rastavlja na pojedine segmente od 50 članaka te je redenik moguće koristiti ponovo (moguće i skupljati one članke od PKM ali nije baš praktično). Na oružje se kod PKM/M-84 može pričvrstiti kutija od 100 metaka, dok je maksimalni kapacitet doboša kot MG-42/M-53 50 metaka. Veće kapacitete se ispaljuju iz kutije iz koje se dodaje samo redenik, s time da posluživanje PKM/M-84 ide s desne strane (prazne čaure lete na lijevo), a MG-42/M-53 se dopunjuje s lijeve strae dok se prazne čaure se izbacuje nadolje. Za ispaljenje metka mora PKM/M-84 posve izvući pojedini metak unazad, te ga ubaciti u cijev, dok MG-42/M-53 u jednom potezu zubom potiskuje metak iz redenika unaprijed i u cijev.