Kako je Ukrajina izgubila 185 projektila i 50 lansera OTRK Elbrus i da li bi oni pomogli u ratu protiv Ruske FederacijePod kojim uslovima je Ukrajina izgubila takvo raketno oružje i koje zaključke treba izvući iz togaUobičajeno je da se kao primer ukrajinskog izgubljenog potencijala spominje priča o tome kako je Ukrajina 1999. godine Ruskoj Federaciji prenela osam raketonosača
Tu-160, tri
Tu-95MS i 575 krstarećih raketa V-V
X-55 za plaćanje duga za gas, a koje danas koristi neprijatelj.
Sada želimo da se podsetimo još jedne priče – kako je Ukrajina do 2011. godine izbacila iz upotrebe i zbrinula OTRK
„Elbrus”, zvani „
Skad”, koji je imao zalihe od 185 projektila i 50 lansera.
Čak i ako razmišljate samo iz perspektive izgubljenog potencijala, što je išlo na ruku neprijatelju, onda podsećanje na priču o gubitku raketnog odbrambenog sistema
Elbrus zapravo ima više smisla od priče o prebacivanju krstarećih raketa i bombardera u zamenu za gas. Ali ovo je ako razmišljamo samo na teorijski način.
Rakete
R-17 za kompleks
Skad imale su domet gađanja do 360 kilometara, a sa bojevom glavom do 900 kilograma mogle bi da budu gotovo idealno oruđe za gađanje velikih vojnih objekata na teritoriji Ruske Federacije, npr. kao arsenali municije ili aerodromi . Stoga je sasvim logično misliti da je Ukrajini trenutno preko potreban ovakav raketni kompleks.
Ali onda je vredno podsetiti se uslova pod kojima je ovo oružje povučeno iz upotrebe. Kako možemo pročitati iz javno dostupnih materijala, trenažna gađanja sa ovim OTRK-om su se odvijala između 1997. i 2001. godine na poligonima na Krimu, a zatim su rakete i lanseri stavljeni u skladište.
Balistička raketa
R-17 za kompleks
Skad je koristila tečno toksično gorivo koje je sadržalo melanž komponentu, a to je, zauzvrat, stvaralo opasnost čak i za same posade ovih OTRK-a.
Poseban problem u slučaju OTRK-a
„Elbrus“ bio je taj što su ovi raketni sistemi mogli da se održavaju samo uz pomoć Rusije, i upravo u ovom trenutku je nastala izvesna disonansa – uključiti Rusku Federaciju u održavanje naoružanja koje je neophodnio za odvraćanje te iste Ruske Federacije.
A osim toga, ni spoljnopolitička situacija nije bila povoljna – SAD su činile sistematske napore da eliminišu rakete kratkog dometa u Evropi, čak i kao puki izvor potencijalne opasnosti. Međutim, u okviru ovih nastojanja „pod nož“ nije otišao samo ukrajinski OTRK „
Elbrus“, već i, na primer, sovjetski OTRK „
Oka“, koje su „nasledile“ Češka, Slovačka i Bugarska.
Za ilustraciju možemo pomenuti primer Jermenije, koja je 2020. godine, pre početka rata u Karabahu, imala 20 projektila i osam lansera kompleksa
Skad, i zapravo je bila jedini operater takvog OTRK-a na celom postsovjetskom prostoru. Jermeni su mogli da održe ovaj kompleks u redu samo uz direktnu pomoć Ruske Federacije, a to je upravo slučaj kada „izuzetak dokazuje pravilo“.
U stvari, iz svega navedenog proizilazi sledeći zaključak – ako se iznenada pojavi pitanje retrospektive, onda ne treba ni govoriti o izgubljenom potencijalu, već o tome zašto nije bilo moguće stvoriti zamenu za izgubljeni.
Pa, pravde radi, naša zemlja očigledno nema dovoljno balističkih projektila da napadne Rusku Federaciju.
Elbrus u Oružanim snagama Ukrajine, arhivska slika:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Uništeni raketni sistemi Elbrus u Vinici:Izvor
