Mornarica Vojske Crne Gore

[medigo]

Nego da nastavimo, u ovim zimskim danima malo smijeha nije na odmet.....

Vijesti 19.06.2005.god
PROFESIONALNI RONIOCI UPOZORAVAJU TURISTE DA SE BEZ NADZORA NE UPUŠTAJU U MORSKE DUBINE

Zaronite bezbjedno

U Crnoj Gori postoji 1.500 obučenih ronilaca, 11 ronilačkih klubova, 20 instruktora ronjenja. Ma koliko primamljivo zvuči istraživanje dubina, sa živopisnim morskim svijetom i potonulim lađama, ronjenje duž crnogorske obale ima stroga pravila sa ciljem da se zaštite i ronioci i dobra ispod vode. Mnogi turisti, a i građani ne znaju pod kojim uslovima i na kojim dozvoljenim mjestima smiju, a gdje ne smiju da rone, te da je zapravo ova izuzetno zdrava aktivnost i u Crnoj Gori sve više zakonom određena.
Veselin Mijajlović, direktor Regionalnog centra za obuku ronilaca i kontrolu na moru iz Bijele,]ronilac sa najvišim zvanjem instruktora trenera i profesor ronjenja na novosadskom DIF-u,za “Vijesti” kaže da je u tri kategorije, prema nivou obučenosti, najviše ronilaca početnika. Ronioci specijalisti su obučeni za zatvoreni prostor, noćno i ronjenje na velikim dubinama, kao i drugim posebnim uslovima, a oni sa trećim nivoom obučenosti su voditelji ronjenja. I instruktori ronjenja su podijeljeni u tri kategorije. Prvi mogu da obučavaju početnike, drugi specijaliste, a treći sve ronioce.
Ova pravila se u svijetu strogo poštuju, a sve van njih je nelegalno.
- Poštovanje pravila u obuci i načinu ronjenja je značajno jer štiti ljudske živote. Svake godine ronioci stradaju zbog neiskustva, neznanja, nestručnog vođenja, neodgovarajuće opreme, neobaviještenosti i nepoštovanja elementarnih pravila ronjenja. Prošle sezone ih je na primorju stradalo petoro, a da se to više ne bi dešavalo uvodimo red koji postoji u razvijenim primorskim zemljama. Upravni odbor centra donio je pravila jednaka onima u drugim mediteranskim državama. Novim pravilima obavljanje podvodnih aktivnosti dozvoljeno je jedino preko registrovanih ronilačkih organizacija u Crnoj Gori - kaže Mijajlović.
Prema njegovim riječima, ronjenje se ne preporučuje astmatičarima, srčanim bolesnicima, trudnicama, bolesnicima sa hroničnom upalom pluća, epilepsijom, onima na stalnoj terapiji, nekome ko ima problema sa ravnotežom, narkomanima. Za njih je boravak u dubini opasan, ali je za zdrave izuzetno blagotvoran.
-Na dubini od, recimo, deset metara, pritisak od 30 tona vode po kvadratnom centimetru djeluje izuzetno fizioterapeutski - kaže Mijajlović. Kako propisuje pravilnik o podvodnim aktivnostima, bilo da je riječ o rekreaciji, snimanju, takmičenju ili podvodnom ribolovu, roniti se može organizovano ili samostalno, ali uvijek uz nadzor organizatora ili instruktora. Mjesta na kojima se roni na površini moraju biti vidljivo obilježena, a ronioci opremljeni. Organizatori ronjenja moraju da vode dnevnik, pa je svaka ovakva aktivnost od ove sezone registrovana u arhivi ronilačkog centra.
- Ako su ronioci osposobljeni za ronjenje po međunarodnim standardima, treba im omogućiti da rade i zarade novac. Oni će onda razvijati svoje ronilačke centre i klubove i sa ispravnom ronilačkom opremom i sredstvima organizovaće ronilačke izlete lokalnog, regionalnog i internacionalnog karaktera - kaže Mijajlović, dodajući da će, ako nadležne državne službe budu štitile legalne organizacije, a sankcionisale nelegalne i neobučene pojedince, ronjenje u Crnoj Gori biti bezbjednije nego do sada.
Centar i ronilački klubovi organizovaće razgledanje podvodnog arheološkog blaga zainteresovanima, po odborenju nadležnih institucija. Očekuje se da ovakve turističke ture postanu dio ekskluzivne turističke ponude Crne Gore i da donose značajan prihod, naročito poslije arheoloških istraživanja u podmorju Boke. Ovih dana pripremaju se podvodna istraživanja arheoloških lokaliteta u Boki koja imaju za cilj da se podmorsko arheološko blago zaštiti i valorizuje.
Glavni akter je Regionalni centar, a Mijajlović, kako tvrdi, na osnovu do sada poznatog očekuje senzacionalno otkriće.

SKUP SPORT
Obuka za ronioce početnike košta 250 eura. Obučavanje specijalista za različite uslove ronjenja je 300, a za ronioce vodiče 450 eura. Ronilačka oprema košta od 1.000 do 1.500 eura. Za vrijeme obuke, Ronilački centar obezbjeđuje potrebnu opremu. Ako se uzme u obzir i eventualna cijena fotoaparata i kamera za podvodno snimanje, kao i usluge organizatora ronjenja, jasno je da ovo nije jeftin sport. Povoljnost za mlade je šansa da obukom i usavršavanjem sami dođu i do avanture pod vodom i do novca.

DALJE OD ZALIVA LUKA I BRODOVA

Duž crnogorske obale svuda je podjednako zanimljivo istraživati dubine, jer je vidljivost izuzetno dobra i kreće se od 38 do 56 metara. Najbolje je roniti na otvorenom moru, a nešto slabije u zalivu. Ronjenje je zabranjeno u lukama, prilazima lukama, na plovnim putevima. Nije dozvoljeno ni na zakonom zaštićenim lokacijama, gdje su arheološka nalazišta, kao što su Risanski i Kotorski zaliv, okolina ostrva Gospe od Škrpjela, Bigova. Prema zakonu, ne smije se roniti ni oko vojnih brodova, ni bliže od 100 metara oko vojnih objekata. Za ronjenje na zabranjenim lokacijama potrebne su posebne dozvole. Zabranjeno je izranjanje prstaca, svih starina pod morem, kao i korišćenje dinamita. Te tri zabrane krivično su sankcionisane, kao i lov puškom.

S.R


Komentar:

Pored gomile neistina napomenuo bi samo neke:

Ronilacka zvanja uglavnom je sticao na slican nacin kao i ovo zvanje za samostalnog ronioca.
Kakav je profesor na novosadskom DIF-u tajodje govori odgovor novosadskog DIF-a koji je postavljen na forumu.

“Na dubini od, recimo, deset metara, pritisak od 30 tona vode po kvadratnom centimetru djeluje izuzetno fizioterapeutski - kaže Mijajlović”.

Ova glupost je vec zabrinjavajuca. Za neupucene pritisak na 10 metara dubine je 2 bara (2 kg po centimetru kvadratnom),  a ne 30 tona kako to izjavljuje “instruktor” i “profesor”.
Pored toga sto ne postoji vise tzv. DIF, sto se taj fakultet zove drugacije on na svaki nacin narusava njegov ugled. Isti ovaj “instruktor” i “profesor” je predsjednik Nastavne komisije Ronilackog saveza Crne Gore. On izdaje i potpisuje diplome. Kakav uzas. On se u MUP Crne Gore zaposlio sa krivotvorenom ronilackom diplomom kao instruktor ronjenja. Danas je direktor Javne ustanove Crne Gore. Pise pravilnike a Vlada Crne Gore ih usvaja i isti izlaze u Sluzbeni list Crne Gore. Tragedija jednog drustva.

Posebna prica je novinar koji napise ovakve gluposti i to sve bude odobreno od strane urednika. U svakom smislu katastrofa.

[pvanja]

Najverovatnije se slucajno ili namerno gresi i govori da je pomenuti "profesor" na DIF-u (Fakultet za sport i fizicko vaspitanje) a misli se na Vise trenerske skole koje postoje u Novom Sadu i Beogradu.

Da nebih sirio dezinformacije pitao sam poznanika pa ce mi tacno javiti kakve su to skole i da li su akreditovane u Srbiji.

Ali ako su te skole za koje ja znam to su privatne nazovi skole koje izadju vec godinama nekakve diplome i uzimaju lepe pare a o kvalitetu najbolje govore ovakvi "strucnjaci".

E posto je i u Srbi sve moguce nebi me cudilo da su ih akreditovali.

[lovac]

Da gore spomenuti Mijalović nije mačiji kašalj potvrđuje članak iz današnjih podgoričkih Vijesti. Na osnovu njegove priče o količini izvađenih i onesposobljenih raznoraznih minsko - eksplozivnih iz akvatorija Boke stiče se dojam, da do pojave njegovih ronioca i osnivanja njegovog centra, Boka je služila kao odlagalište za ta sredstva .....


"LOVCI NA MINE"
Roniocima iz Bijele nagrada u Italiji za humanost
U Rimu je tom prilikom premijerno prikazan dokumentarni film italijanske nacionalne televizije „Rai“, „Lovci na mine“.
Sa dodjele nagrada
Regionalni centar za podvodno deminiranje iz Bijele na manifestaciji „Big blue“ u Italiji dobio je nagradu za humanitarno deminiranje.
U Rimu je tom prilikom premijerno prikazan dokumentarni film italijanske nacionalne televizije „Rai“, „Lovci na mine“.
Autori, italijanski novinari Pipo Kapelano i Marina Kapabjanka snimali su akciju ronilaca iz Bijele vađenja mine iz zaliva u Bigovi i od toga napravili polučasovni dokumentarac koji je u Italiji izazvao veliku pažnju jer govori o aktivnostima na deminiranju u Crnoj Gori prvog centra za civilno razminiranje u svijetu.
Prema riječima direktora centra, Veselina Mijailovića bili su prijatno iznenađeni jer nije najavljeno da će im biti dodijeljena nagrada.
„Bilo im je jako interesantno da smo formirali takav centar i da ta ideja pripada jednoj maloj državi na Balkanu kakva je Crna Gora.
Posebno sam bio iznenađen kad mi je nagradu uručio jedan od najpoznatijih italijanskih novinara Đankarlo Maneti i predstavnik Ministarstva kulture Italije.
Imao sam priliku da nakon toga dam intervju njihovoj nacionalnoj televiziji koja je otkupila film koji će biti prikazan na „Rai Due“, rekao je „Vijestima“, Mijailović.
Najrizičnije snimanje za Kapelana
Kapelano i Kapabjanka prema riječima Mijailovića od 2004. snimali su aktivnosti ronilaca iz Bijele, a jedna od tih akcija bila je uništenje podvodne protivbrodske mine u uvali Bigovo.
„Pipo Kapelano je poslije rekao da je snimao dosta filmova, prošle godine je slomio nogu na Sjevernom polu snimajući dokumentarni film o otapanju ledenog omotača, ali mu je snimanje ovog filma bilo najrizičnije u životu iako ima 60 godina.
Pričao je da je ronio sa nama do te mine, ali kasnije kad smo postavljali eksploziv uhvatio ga je strah. Mi smo to snimili i dali mu materijal.“, priča Mijailović.
„Bokokotorski zaliv ima površinu od 178 miliona metara kvadratnih, debljina mulja na morsku dnu je od dva do tri metra pa niko ne može tvrditi da je Boka očišćena od mina“, ističe Mijailović.
„Mi smo do sada u najjužem dijelu Boke, u tjesnacu Verige sa samo 2.500 kvadrata uspjeli da izvadimo 65 tona ubojnih neeksplodiranih sredstava. U tivatskom zalivu smo razminirali i izvadili 17,5 tona, a razminirali smo i dio obale duž Prevlake, od Njivica do rta Oštro.
Radili smo na dubini od 20 do 50 metara jer su hrvatski ronioci razminirali od same površine do 20 metara dubine.
Tada smo razminirali oko 50.000 kvadrata.“, kaže Mijailović dodajući da su zajedno sa Hrvatima prošle godine konkurisali kod IPA fondova za projekat razminiranja lokacija kod Herceg Novog, Kumbora i rta Oštro gdje se nalazi oko 15 tona barutnih punjenja.

[medigo]

Postovani gospodine „Lovac“

Duze vremana pratim ovaj forum i vase aktivnosti na njemu. Partio sam Vase postove na forumu i stekao utisak da ste „Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme”.
Malo se razumijem u ovu oblast i pokusavao sam nesto nauciti iz vasih priloga. Posebno su me zanimale rekete “brod – brod” i njihov razvoj od postanka do danas.
Dosta sam vjerovao vasim prilozima sve dok jednog dana na TV Vijesti Crne Gore nijesam cuo i vidio pricu “najcuvenijeg deminera” o potapanju raketnog broda sa cetiri lansera koji je bio izmedju dva rata a potopljen najvjerovatnije za vrijeme Drugog svjetskog rata. Malo sam doveden u dilemu pa vas molim za komentar sa youtube.

Unaprijed zahvalan
Medigo

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/1QVu_2dHZ2g?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[lovac]

Medigo, radi se o čistom promašaju koji je nastao nestručnim prevodom izlaganja amerikanca.
Ili amerikanac lupa gluposti (mada u to sumnjam - ne mogu ga dobro čuti zbog simultanog prevoda).
Imajući na umu stručnost pojedinih naših novinara, i njihov pristup da ''znaju sve'' i da mogu sve, dolazi do takvih konfuznih komentara kao što je na ovom video prilogu.
Raketni brodovi su postali realnost tek pedesetih godina prošloga veka, znači desetak godina posle 2. sr .

Moram usput napomenuti da je i na ovom video prilogu očito da je Mijajlović zaista brilijantan um! Čovek zna sve, razume se u sve i verujem da će zaštititi crnogorsko podmorje!

[medigo]

A sta kazete na izjavu da je u Boki dubina 100m ?
To nije prevod, to je izjava za javnost, izrekao je gospodin koji je direktor Javne Ustanove...?

[medigo]

Ili mozda ovo???


Petak, 18. februar 2011. godine

Regionalni centar za podvodno deminiranje potpisao ugovor o protivminskom izviđanju
Naši ronici „čiste“ libijsku obalu

Ugovorom je precizirano da aktivnosti naših ronilaca u podmorju Libije počnu u zalivu Bomba - 300 kilometara od granice sa Egiptom
PODGORICA – Predstavnici Regionalnog centra za podvodno deminiranje iz Bijele potpisali su ugovor sa Libijom. On podrazumijeva procjenu rizika od podvodnih mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava u toj afričkoj zemlji – kazao je na konferenciji za novinare direktor Centra Veselin Mijajlović.
Ugovor su potpisali potpredsjednik Nacionalnog programa razminiranja i rehabilitacije zemljišta u Libiji Mohamed Ala Edin Hneš, direktor Grupacije za poslove razminiranja u inozemstvu Republike Hrvatske Oto Jugvart i direktor Regionalnog centra za podvodno deminiranje Veselin Mijajlović.
Zaliv Bomba
Potpisivanju ugovora prisustvovao je i otpravnik poslova u Ambasadi Libije u Crnoj Gori Abdulkarim Nas, koji je izrazio zadovoljstvo što će početi projekat čišćenja libijskog podmorja od eksplozivnih sredstava zaostalih nakon Drugog sjetskog rata, kako bi se doprinijelo bezbjednoj izgradnji obale, odnosno razvoju turizma – saopšteno je na konferenciji.
- Ovim ugovorom je precizirano da aktivnosti naših ronilaca u podmorju Libije počnu u zalivu Bomba koji se nalazi na oko 300 kilometara od granice sa Egiptom, a trajaće oko dva mjeseca. Zaliv je dobio takav naziv jer je za vrijeme Drugog svjetskog rata najviše bombardovan. Uvjeren sam da ćemo taj posao uspješno obaviti i siguran sam u nastavak naše saradnje sa libijskim kolegama – kazao je direktor Centra Veselin Mijajlović.
Pozvani u Rim
On je naglasio da je Libija prva zemlja sa Bliskog istoka koja je pokrenula akciju zaštite podmorja obale koja se prostire na oko 1.700 kilometara između Tunisa i Egipta.
- Odluka Libije da očisti svoje podmorje obradovaće sve ljubitelje podvodnog svijeta i uvjereni smo da če u skorijoj budućnosti ta zemlja biti jedna od najposjećenijih destinacija turističkih ronilaca – kazao je Mijajlović.
On je novinarima saopštio da su predstavnici Centra dobili poziv da 26. februara u Rimu prisustvuju promociji filma o Regionalnom centru za obuku ronilaca i podvodno deminiranje pod nazivom ,,Lovci na mine“, italijanskih autora Marine Kapabjanke i Đuzepea Kapelanija.
- Promocija će biti održana u Areni Pelagos Cinema, a prenosiće je RAI DUE. Film će biti prikazan i na svim poznatim svjetskim televizijskim stanicama – kazao je Mijajlović.
Razminirali oko dva miliona kvadratnih metara podmorja
- U Centru smo, do sada, obučili pet generacija ronilaca, razminirali oko dva miliona kvadratnih metara podmorja i uništili oko 120 tona raznih neeksplodiranih ubojitih sredstava. Naši ronioci su učestvovali u oko 120 akcija spašavanja ljudskih života i materijalnih dobara. U prošloj godini imali smo 15 akcija i proveli 40 dana na terenu - u vodama Cijevne, Morače, Pivskog i Krupačkog jezera, i to u svim vremenskim uslovima – rekao je Mijajlović.
On je dodao da je u toku tender koji je raspisala EU za razminiranje Dunava kod Prahova, na kojem će naš Centar biti supervizor.
- Obaviješteni smo da su reference koje imamo vodeće kada su u pitanju takvi poslovi – kazao je Mijajlović.

[dzumba]

Из оовог чланка сам сазнао да је Либија на Блиском истоку. А ја наивно веровао да је у Северној Африци.

Тендер је расписан за разминирање Дунава код Прахова, а већ се зна да је Центар из Бијеле супервизор?

Стварно немам појма о роњењу сем да на дах зароним (гњурим) пар метара. Ипак, чини ми се да се роњење на мору и у "велико и мутно Дунаво" малкице разликују. Тешко ми је да поверујем да рониоци који немају искуства на рекама, поготову каква је Дунав, буду супервизори некоме коме је то "лебац".

Код Прахова се, посебно уз нашу обалу, налази више олупина немачких бродова из 2. светског рата. За неке се предпоставља да су били накрцани муницијом и експлозивом. Када је Дунав низак ови бродови вире из реке, а "скупљачи секундарних сировина" пајсерима, бренерима и сродним алаткама откидају комаде метала. Можда би могли да њих ангажују као супервизоре. Бар знају где је шта и где може пајсер да ради.

[FF]

Imao sam priliku da zaronim u grupi na Savskom jezeru. Sasvim drugačija priča nego u moru. Vidljivost seže ne dalje od koliko možete da ispružite ruku. Bez kompasa za nekoliko sekundi bi ste se potpuno dezorjentisali. Još je voda na Adi Ciganliji plitka (cca 8-10m). U dubljoj vodi čak i iskusan ronioc koji nema nikakve orjentire jako brzo izgubi osećaj šta je gore, a šta dole, a to je već opasna stvar. Gedao sam ronioce koji servisriaju branu HE Perućać na Drini (dubina jezera cca 90m). To su pravi profesionalci u tehničkom ronjenju. More je za te uslove relaksacija.

[lovac]

NIje direktno vezano za ovu temu, ali tiče se CG mornarice. Članak iz današnjih Vijesti

NOVI PRAVILNIK U VOJSCI CRNE GORE
U vojsci neposlušnima manja plata, a oficiri ostaju bez čina
Disciplinska kazna oduzimanja čina, kako se ističe, predviđena je za rezervne podoficire i oficire, a za njeno izvršavanje zadužena je organizaciona jedinica Ministarstva.
Ministar Vučinić sa vojnicima (Foto: Arhiva Vijesti)
Zaposleni koji prekrše neko od pravila ponašanja u Vojsci Crne Gore uskoro će biti kažnjavani smanjenjem plata, dok će oficirima biti oduzimani činovi, predviđa se Pravilnikom o disciplinskom postupku u Vojsci Crne Gore.
Pravilnikom, koji je ministar odbrane Boro Vučinić donio u februaru, predviđaju se disciplinske mjere protiv zaposlenih u Vojsci koji prekrše neku od odredbi Zakona o vojsci ili se ogluše o kodeks vojne etike.
Tako bi sa kaznama mogli da se suoče vojnici koji daju izjave bez odobrenja ministra, ne čuvaju vojne tajne, krše propise o sindikalnom organizovanju ili se učlanjuju u strukovna udruženja ili međunarodne organizacije bez saglasnosti ministra.
Pravilnikom u koji su "Vijesti" imale uvid, predviđeno je da za zaposlene, za koje se kroz disciplinski postupak potvrdi da su prekršili neka od pravila u Vojsci, smanjenje plate od jednog do tri mjeseca sprovode njihove starješine.
Za sprovođenje kazni zaposlenima, koji će smanjenu platu primati od četiri do 12 mjeseci, kako se navodi u Pravilniku, zaduženo je organizaciona jedinica Ministarstva za ljudske resurse.
Disciplinska kazna oduzimanja čina, kako se ističe, predviđena je za rezervne podoficire i oficire, a za njeno izvršavanje zadužena je organizaciona jedinica Ministarstva.
Obračun sa neposlušnima
Iako je donošenje Pravilnika bilo predviđeno Zakonom o vojsci, koji je usvojen 2008. godine, taj dokument donesen je tek prošlog mjeseca. Time je praktično otvoren pravni prostor za obračun čelnika Vojske i Ministarstva sa zaposlenima koji se ne slažu sa njihovim radom.
Zbog medijskih izjava, predsjednik SOVCG Nenad Čobeljić često se nalazio na meti ministra i načelnika Generalštaba Dragana Samardžića koji su ga optuživali za iznošenje podataka u javnost i korišćenje sindikata za lične interese.Na osnovu odredbi kojima se predviđaju disciplinske mjere za zaposlene koji prekrše Zakon o vojsci, sa kaznama bi se uskoro mogli suočiti zaposleni koji su tužili Vojsku zbog dugovanja, ali i predstavnici Sindikalne organizacije Vojske Crne Gore (SOVCG) koji su u medijskim nastupima kritikovali neke odluke Ministarstva i Generalštaba.
Da bi se zbog izjava o problemima u Vojsci zaposleni mogli naći na udaru nadređenih, ranije je nagovještavao i ministar Vučinić, podsjećajući da je članom 49 Zakona o vojsci "licu u službi u Vojsci zabranjeno da, bez prethodnog odobrenja ministra, javno istupa u vezi sa stanjem i odnosima u Vojsci".
Zbog medijskih izjava, predsjednik SOVCG Nenad Čobeljić često se nalazio na meti ministra i načelnika Generalštaba Dragana Samardžića koji su ga optuživali za iznošenje podataka u javnost i korišćenje sindikata za lične interese.
Zbog tužbi protiv Vojske zbog neisplaćenih dugovanja za prekovremeni rad, kako su "Vijesti" ranije pisale, na udaru su se našli i neki od zaposlenih. Njima su, prema nezvaničnim informacijama, zbog tužbi prijetile starješine i tražile da povuku sudske zahtjeve.
Pravilnikom je predviđeno da postupak zbog disciplinskog prestupa, na zahtjev načelnika Generalštaba, pokreće ministar, tako što određuje tužioca koji će se baviti slučajem. Zakonom o vojsci, disciplinskim prestupima, između ostalog, smatraju se javne izjave, učlanjivanje u sindikate, sukob interesa.

[dzumba]

Ја лично не видим ништа спорно што се доноси Правилник о дисциплинском поступку у ВГЦ. Чак ми ни садржај, бар ово што је презентирано у овом тексту, не изгледа споран. Врло је слично ономе што је писало у сличном документу у ВЈ, па и у ЈНА. Неког реда мора да буде. Не само у војсци, ни у дому здравља запослени не може самостално да иступа у вези са службом а без одобрења управника дома. Не знам шта би ту било спорно. Чак су и запрећене казне сличне онима у ВЈ и ЈНА.

Када су питању тужбе, то већ не би требало да буде санкционисано јер то није прекршај. Не верујем да ће и бити јер би то одмах пало на Уставном суду. Прекршај је то што неко некоме није платио накнаду а предвиђено је законом. Друго је питање има ли пара и зашто је то право уопште предвиђено ако је неспроводиво.

У многим приватним фирмама још је строжије (на пример, пословна тајна су и зараде, па је јавно изношење података о заради прекршај за које се може добити отказ). По Закону о раду у Србији постоје само две казне. Упозорење пред отказ и отказ. Битно је да у уговору о раду (појединачном) послодавац наведе шта је све повреда радне дисциплине (на пример, постојање алкохола у крви у било ком промилу, конзумирање алкохола, одавање пословне тајне, напуштање радног места, посебно више пута, спавање на радном месту, намерно оштећења имовине фирме, крађа имовине фирме). Ако нешто није дефинисано као повреда радне дисциплине у појединачном уговору запосленом се не може изрећи било каква санкција, чак и ако је очигледно то не спојиво са интересом фирме.  Дакле, ако оно што је као прекршај радне дициплине а дефинисано је уговором о раду није у колизији са правима запосленог из закона или уставним слободама и права грађана, мирне душе му се, и то без икаквог формалног поступка може уручити отказ. Потребно је  само да се задокументује прекршај (на пример извештајем, писано упозорењем раднику и сл.), за сваки случај ако дође до судског спора. Ако је прекршај радника документован, писано или изјавама сведока нема му спаса. Дисциплински поступак није обавезан (може се прописати интерним актима фирме, али и не мора).

Као разлог да запослени добије отказ може бити и слаба и незадовољавајући рад, што послодавац мора да документује (учинком из радних листа, или учесталим кашњењем или одласком са посла у дужем трајању и сл.) да би раднику дао отказ. Поступак се као и код кршења радне дисциплине своди на упозорење раднику да ће добити отказ и захтев да се изјасни на те околности. После десетак дана (нисам сигуран) му може уручити отказ и да уопште не уважи то што је радник написао у своју одбрану. А, да, мора о упозорењу да обавести синдикат, ако постоји у фирми.

Запослени у државним фирмама и војсци су још увек заштићени Правилницима који успоравају цео поступак, одређују нека права (на пример на адвоката током поступка). Зато чак и код очигледних грубих прекршаја тужених  на крају не буде ништа. Са друге стране могући су и често се чине притисцси на оне који пресуђују да пресуде против лица према коме се води поступак, без обзира на доказе и њихово уверење на основу исказа у поступку.

Извињавам се на  искакању ван теме.

[lovac]

Nije problem u novom Pravilniku, već je problem u tome da je (prema glasinama) oko 95% pripadnika CG vojske tužilo državu zbog raznoraznih neisplaćenih naknada, dodatka, dnevnica i sl. Da ne govorim o tome da je pripadnicima vojske u CG u poslednje 2 godine 3 puta smanjena plata i oduzeti su im bukvalno svi dodaci, a da to nije propaćeno potrebnim zakonskim dokumentima, pravilnicima i sl.
Smatram, kad bi se sve gledalo objektivno - prvo bi ministar odbrane trebao da bude kažnjem prema ovom pravilniku (ili da podnese ostavku), a zatim i sva ona ''elita'' koja je neposredno oko njega.
 
Zar je logično da u CG aktivni oficiri i podoficiri imaju manju platu, nego lica sa istim činom u penziji!?
   

[dzumba]

Наравно да није уреду. Очигледно у буџету нема пара. Црна Гора тешко да може да издржава војску ове величине, или, паре одлазе негде другде. Док је Црна Гора била у СРЈ (СЦГ) неки виђенији тамошњи политичари и стручњаци су говорили како је војска прегломазна и практично непотребна. Бар 5 -6 година пре разлаза Црна Гора ни динара није давала за заједничку војску.  Е сад мора да је плаћа сама. Како је то тешко (финансијски), распродаје се морнарица, ваздухопловство је скоро укинуто а КоВ сведена на полу-бригаду и ево плате се смањују. Пензије су стечено право и теже их је смањивати, али и то ће (не само у ЦГ) доћи на ред.

[lovac]

Pomalo izlazi na videlo istina o problemu neuništenog naoružanja u CG Vojsci! Članak iz današnjih Podgoričkih Vijesti dokumentuje tu moju tvrdnju.
Pare iz stranih donacija su potrošene (delimično nenamenski) - eksplozivna sredstva su ostala. Crna Gora ne zna šta će sa njima.

Evo članka - kasnije ću postaviti i komentar.

U SRCU BOKE, TIK UZ MAGISTRALU, SMJEŠTENO VOJNO SKLADIŠTE SA VELIKOM KOLIČINOM OPASNOG MATERIJALA

Admiral Samardžić: Boka je bila bure baruta

Da je pitanje uskladištenih ubojnih sredstava u Opatovu i Boki problem oko koga je i pokrenut MONDEM projekat i potpisan tehnički sporazum o uništenju vojnih viškova sa SAD, potvrđuju i riječi načelnika Generalštaba VCG, Dragana Samardžića.
"Najbolje znaju građani Boke i Tivta koliki je to problem. Čitava Boka je bila bure baruta. Skladišta od Petrovića do Rosa u kojima su bile rakete, torpeda, ogromne količine morskih mina. Puno skladište Opatovo, u Lepetanima, Sasovićima, Morinju. Ne daj Bože da se nešto desilo u tom periodu, niko Boku više ne bi očistio. Zbog toga smo mi krenuli da to rješavamo. Uništili smo ogromne količine ubojnih sredstava, sve mine smo eliminisali".
 "U narednom periodu je ostalo nešto raketnog i torpednog naoružanja. Velike količine iz Opatova ili su prodate ili uništene. Ja se iskreno nadam da ćemo u naredne dvije godine eliminisati taj problem i osloboditi destinacije u Boki za razvoj turizma i na taj način doprinijeti daljem razvoju", istakao je gostujući u Radio Tivtu 12. februara Samardžić, iako brojke pričaju drugu priču.
"Pogon Opatovo je do kraja osamdesetih bio pogon tivatskog Arsenala za proizvodnju protivgradnih raketa SAKO koje su prodavane na tržištu Istočne i Zapadne Evrope u četiri osnovna tipa, kao i osvjetljavajućih raketa. Pored proizvodnje raketa, u Opatovu je obavljana i delaboracija vojnih ubojnih sredstava na bazi TNT topljenjem na vodenoj pari. Dio smještajnih kapaciteta početkom 90-ih godina preuzima Vojska i od tada se ovaj prostor koristi isključivo za skladištenje ubojnih sredstava s obzirom na to da je stogodišnji Arsenal u međuvremenu likvidiran, a njegova imovina prodata kanadskom milijarderu Piteru Manku", kazao je penzionisani mornarički oficir upućen u funkcionisanje Opatova.
Municija-donacija
Od tada se, prema njegovim riječima, Ministarstvo odbrane i Vojska na razne načine dovijaju da riješe problem vojnih viškova iz ovog kompleksa. Pored uništenja, prodaje i delaboracije to pokušavaju i donacijama. Tako je dio municije iz Opatova završio prošle godine u Avganistanu, jer je prema izvorima iz Vojske oko 250.000 metaka za streljačko naoružanje Crna Gora donirala ovoj zemlji.
Prema podacima OEBS, koji je partner u programu MONDEM, 100.000 litara toksičnog materijala uklonjeno je iz skladišta u Boki i uništeno u Švedskoj.Jedna od najopasnijih materija koja se nalazila i možda dio još nalazi u Opatovu je raketno gorivo i oksidator za protivbrodske krilate rakete P-15, P-21 i P-22 sovjetske proizvodnje. Pogonsko gorivo za ove rakete koje je koristio protivbrodski obalni sistem Rubež E i koji je bio instaliran na fregatama i raketnim čamcima je veoma toksično što dovoljno svjedoči o opasnosti materija koje su skladištene u Boki.
Oksidator je rastvor azot dioksida u azotnoj kiselini i veoma je agresivna tečnost - gdje kapne, izgori sve, snažno isparava i isparenja su mu veoma otrovna. Raketno gorivo nije toliko agresivno, ali je i ono veoma otrovno, sa dugoročnim posljedicama.
Spajanjem i najmanje količine tih dviju tečnosti dolazi do veoma burnog samozapaljenja. Svaka bojeva raketa P-15 ima u sebi preko 100 litara goriva i preko 200 litara oksidatora, a bojeva glava rakete je teška oko 500 kilograma.
Prema podacima OEBS, koji je partner u programu MONDEM, 100.000 litara toksičnog materijala uklonjeno je iz skladišta u Boki i uništeno u Švedskoj. Takođe oko 13 tona hemijski opasnih materija, raznih jedinjena i kiselina korišćenih za proizvodnju raketa u Opatovu je preko barske firme „Hemosan“ izvezeno u Austriju, gdje će biti uništene. To je prema izvorima Vojske bila najznačajnija akcija u uništavanju vojnih viškova u Crnoj Gori.
Izvoz mnogo košta
"U Opatovu je ostalo dosta hemikalija koje je trebalo uništiti iz vremena dok je radio taj pogon. Ostalo je dosta opasnih materija koje je trebalo na propisan način uništiti. S obzirom na to da u Crnoj Gori ne postoji ta mogućnost, raspisan je tender i preko firme Hemosan, ta sredstva će biti izvezena za inostranstvo i na propisan način uništena", objasnio je u nedavnom obraćanju javnosti, viceadmiral Dragan Samardžić.
"Amerikanci su dali određenu svotu novca da se sve minsko oružje delaboriše, međutim, taj novac je potrošen, a posao nije priveden kraju. Sad više nema ko da daje novac, a ostalo je puno nedelaborisanih mina“, kaže jedan od njih.Da pored bezbjednosne nije manje bitna ni ekološka komponenta sudbine preostalih ubojnih sredstava u Opatovu i Boki, svjedoči OEBS-ovo tumačenje najvažnije komponente projekta MONDEM u Boki -„smanjenje rizika po atmosferu i morsko okruženje u Bokokotorskom zalivu uništenjem oko 128 tona toksičnog hemijskog materijala u skladu sa najboljim međunarodnim praksama zaštite životne sredine.“
Stručnjaci za vojne viškove i uništenje ubojnih sredstava ističu da su mine sa eksplozivnim mješavinama u Crnoj Gori onesposobljene na taj način što su im inicijalna sredstva uništena, a minske posude sa eksplozivnim punjenjem još uvijek leže u skladištima i na otvorenom prostoru jer nadležni ne znaju šta će sa njima.
"Amerikanci su dali određenu svotu novca da se sve minsko oružje delaboriše, međutim, taj novac je potrošen, a posao nije priveden kraju. Sad više nema ko da daje novac, a ostalo je puno nedelaborisanih mina“, kaže jedan od njih.
Ćorsokak
Veliko je pitanje šta će biti sa ostatkom nedelaborisanih ubojnih sredstava. Da je i projekat MONDEM zapao u ćorsokak svjedoči „Godišnji nacionalni program Crne Gore“ Ministarstva odbrane iz septembra 2010.

[marinero]

Manje vise vec pooznate informacije, stim sto je ono vezano za raketno gorivo i oksidatorte pogresno locirano, odnosno to nije nikada ni bilo na Opatovu, vec u Pristanu.