Raketni sistemi PVO iz porodice "S-300P"

[Kubovac]

Evo kako nikada ne bi trebalo uništavati raketne lansere sistema PVO S-300PS sa raketama u kontejnerima (mada ne bi trebalo ovako ni bez raketa).
Snimak uništenja samohodnog lansirnog oruđa 5P85S raketnog sistema S-300PS Ukrajinske vojske, koji je prvih dana sukoba ostavljen u reonu Hersona, od strane ruskog vojnika:




[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

I eto....verovali ili ne, ali pojavio se još jedan snimak ruskog vojnika kako, koristeći PKM, uništava drugi samohodni lanser raketnog sistema PVO S-300PS, kako se kaže, na jugu Ukrajine:

[Dreadnought]

Russian S-300 with empty launch tubes (DPR)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Vreme je da se pokrije: Sibir će biti zaštićen modernizovanim kompleksima Favorit
Sistemi PVO štitiće strateške objekte od dronova i hipersoničnog naoružanja

Do kraja 2022. godine istočni regioni Rusije biće prekriveni neprobojnom protivvazduhoplovnom kupolom. Ministarstvo odbrane je prilagodilo raspored raspoređivanja najnovijih sistema PVO. Do kraja godine modernizovani sistemi S-300PM2 Favorit činiće osnovu sibirskog PVO sistema. Oni će štititi teritoriju od Novosibirska do Irkutska od hipersoničnog i visokopreciznog naoružanja. Takođe, strateški i društveni objekti biće zaštićeni protivvazduhoplovnim raketno-topovskim kompleksima „Pancir“, koji će biti u sastavu mobilnog puka PVO. Eksperti primećuju da je restauracija sistema PVO zemlje posebno relevantna u kontekstu izveštaja o razvoju hipersoničnih borbenih sistema u Sjedinjenim Državama.

Sibirska sila

Ministarstvo odbrane Rusije odobrilo je prilagođeni raspored modernizacije sistema PVO u Centralnom i Istočnom Sibiru. Prema izvorima Izvestija u vojnom resoru, ove godine su protivvazduhoplovne jedinice u Irkutskoj oblasti preopremljene modernizovanim sistemima S-300PM2 Favorit. Njihovo osoblje je prošlo obuku u centru za obuku. Do kraja godine planirano je da stupe na borbeno dežurstvo u Novosibirskom regionu odgovornosti, precizirali su izvori.

Sibirsko nebo čuvaju jedinice 41. divizije PVO, koja je u sastavu 14. Armije RV i PVO. Ova vojska pokriva područje od Volge do Bajkala. Štab divizije nalazi se u Novosibirsku, gde je puk opremljen kompleksima S-400. Preostali delovi ovog kompleksa nalaze se u Angarsku, Irkutskoj oblasti, Abakanu i Krasnojarskoj teritoriji. Služe na kompleksima Favorit.

Raketni sistem PVO S-400 Trijumf:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

S-300PM2 je jedinstven protivvazduhoplovni raketni sistem koji po svojim karakteristikama nije inferioran u odnosu na S-400, a u nekim aspektima ih čak i prevazilazi. Oni predstavljaju duboku modernizaciju „starog dobrog“ S-300. Modernizovani sistem je opremljen savremenim radarom za detekciju (RLS), stanicom za osvetljenje i navođenje (nišanski radar) i mobilnim komandnim mestom. "Favorit" može efikasno da radi čak iu uslovima aktivnih radio smetnji od strane neprijatelja. Sistem je sposoban da obara bilo koju vrstu vazduhoplovnih ciljeva na udaljenosti do 250 km: avione, balističke i krstareće rakete, dronove, kao i hipersonične avione.

„Očigledno, u pozadini rastućih tenzija, odlučili su da bolje pokriju strateški objekti u Sibiru“, rekao je vojni ekspert Vasilij Kašin za „Izvestija“. - Sistemi kojima je istekao rok se zamenjuju. U bliskoj budućnosti, pažnja će biti sve veća na PVO u svim pravcima. Na Uralu i u Sibiru postoji veliki broj objekata koje treba pokriti od raznih pretnji.

Raketni sistem PVO S-300PM-2 Favorit (modernizovani):

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sistemi S-300PM2 će u budućnosti moći da pokrivaju nebo nad Sibirom i od hipersoničnog naoružanja – kada se takva dešavanja pojave u zapadnim zemljama, smatra general-potpukovnik Ajteh Bižev, bivši zamenik komandanta vazduhoplovnih snaga za Zajednički sistem protivvazduhoplovne odbrane ZND.

„Ruski sistem protivvazduhoplovne odbrane se unapređuje“, potvrdio je za Izvestija. – Stari sistemi koji su odslužili rokove zamenjuju se modernijim protivvazduhoplovnim raketnim sistemima. Ovo je planski posao koji se izvodi u interesu odbrambene sposobnosti. S-300PM2 je pouzdan i efikasan sistem. Sve što je u službi potencijalnog neprijatelja je plen za njih, uključujući aerobalističke ciljeve u završnom segmentu leta, kao i ciljeve velike brzine. Iako potencijalni neprijatelj još nema hipersonične sisteme, sistemi PVO su uvek izgrađeni tako da postoji rezerva. Odbrambena sredstva su 10–15 godina ispred mogućnosti vazduhoplovnih sredstava za napad. Takve proračune u početku postavljaju konstruktori

Pentagon je 18. jula objavio da je uspešno testirao hipersonično oružje koje proizvodi kompanija Raytheon Technologies Corp. Prema američkom ministarstvu, sposoban je da dostigne brzine koje pet puta premašuju zvuk. Ovo je drugo uspešno testiranje proizvoda. Raytheon-ov rival Lockheed Martin je takođe dva puta testirao svoj projekat, jedno od lansiranja je bilo neuspešno.

Pancirna zaštita

Pored S-300PM2, u Sibiru se razmeštaju i najnoviji protivvazduhoplovni raketno-topovski kompleksi Pancir. Prema izvorima Izvestije, ove godine u Abakanu će biti završeno formiranje mobilnog puka opremljenog ovim kompleksima. Zahvaljujući upravljivosti vozila, protivvazduhoplovni strelci će za nekoliko sati moći da rasporede sistem PVO u regionu zemlje gde se takva potreba ukaže.

Pancir-SM je najsavremeniji kompleks kratkog dometa. Dobio je novi radar sa aktivnom faznom rešetkom, sa kojom se domet otkrivanja ciljeva povećao na 75 km. Maksimalna daljina dejstva je 40 km. Municija novog Pancira uključuje 12 projektila. Međutim, može da ispaljuje i rakete koje se nalaze na transportno-utovarnom vozilu (TZM). Svako takvo vozilo nosi do 24 projektila.

Raketno-topovski kompleks Pancir S1:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

„Panciri pojačavaju polje na malim visinama“, objasnio je general-potpukovnik Ajteč Bižev. - Verovatni neprijatelj koji može da se probije i udari na protivvazduhoplovne sisteme S-300PM-2 i S-400 biće pod vatrom Pancira. Svi ovi sistemi PVO rade kao kompleksi, u jednom sistemu.

Padom Sovjetskog Saveza uništen je jedinstveni sistem protivvazduhoplovne odbrane zemlje. Ispostavilo se da su mnogi regioni Rusije potpuno nepokriveni od vazdušnih udara. Tokom proteklih nekoliko godina, Ministarstvo odbrane Rusije aktivno radi na tome da cela teritorija Rusije bude pod radarom – tako da nijedan objekat ne može neprimećeno prodreti u vazdušni prostor zemlje.

Izvestija je već pisala da će najnoviji sistemi radio-elektronske borbe Polje-21 biti raspoređeni na Uralu i u Sibiru. Oni će postati prepreka satelitskim navigacionim sistemima, kao i ometati letove dronova, krstarećih raketa i drugog visokopreciznog oružja. Pored toga, grupacija protivvazduhoplovne odbrane Urala i Sibira je ojačana najnovijim radarima Podlet-K1, koji su dizajnirani da pouzdano otkrivaju male i veoma male ciljeve na malim visinama. Sistem se sastoji od radarskog tornja, upravljačkog vozila i mobilnog generatora energije. Komunikaciona oprema instalirana na njima omogućava razmenu informacija sa drugim sistemima PVO i automatski prenos informacija najvišim instancama.

Izvor

[dzumba]

Sistemi PVO štitiće strateške objekte od dronova i hipersoničnog naoružanja

Својевремено Руси су говрили да нема одбране од хиперсоничних ракета. Сада кажу да овај ПВО систем штити и од хиперсоничних ракета? Да ли заиста штити и од тих ракета или је то само ПП. Могли су то да провере само са својим хиперсоничним ракетама, ако су проверавали.

[Kubovac]

Protivvazduhoplovni raketni kompleks S-300PT Birjuša

U vezi sa najnovijim događajima u Nagorno-Karabahu i Ukrajini, gde je u neprijateljstvima korišćena prva verzija PVO sistema S-300P, kao i sveže fotografije iz Muzeja PVO u Zari i Ratnog vazduhoplovstva u Monino, jedan podsetnik na ovaj sistem.

Prva serijska verzija višekanalnog protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-300P pod oznakom S-300PT „Birjusa“ ušla je u službu Sovjetske armije 1978. godine.

Kompleks S-300PT pušten je u upotrebu u sastavu:

- komandno mesto kompleksa, koje se sastoji od višenamenskog radara za osvetljenje i navođenje (kontejner F1), Komandne upravljačke kabine (KBU, kontejner F2),
- lansirna baterija (do 12 vučenih lansera, 4 kontejnera za pripremu lansiranja - F3A kontejnera).

Antenski stub višenamenskog radara za osvetljenje i navođenje postavljen je na okretnu ploču postavljenu na transportnoj prikolici FR-10. Kada se prebaci u borbeni položaj, okvir prikolice FR-10 se spušta na zemlju.

Radovi na stvaranju pokretnog lansera 5P851, koji obezbeđuje vertikalno lansiranje raketa iz transportno-lansirnog kontejnera (TPK), obavljen je u KBSM (bivši PKB-34) pod rukovodstvom glavnog konstruktora A.F. Utkina. Vučeni lanseri 5P851 (5P851A) kompleksa S-300PT su poluprikolice koje obezbeđuju transport četiri transportno-lansirna kontejnera i prebacivanje ih u borbeni položaj.

Paket sa TPK je nakon odvajanja poluprikolice podignut prema tegljaču, postavljeni hidraulički oslonci i izvršeno nivelisanje na izabranoj poziciji.

Lanseri (PU) na poziciji su se nalazili na udaljenosti od nekoliko desetina metara od kontejnera za pripremu i lansiranje rakete (F3A) sa kablovskom vezom sa ovim poslednjim. Treba napomenuti da usvajanje koncepta i implementacija vertikalnog lansiranja omogućavaju gađanje ciljeva koji lete iz bilo kog pravca sa bilo kog lansera (sa bilo kojeg TPK) kompleksa bez ikakvih ograničenja. Lanser 5P851A je proizveden u nekoliko verzija, koje se spolja razlikuju po obliku, hidraulici i lokaciji podizača transportno-lansirnih kontejnera. Puštanje lansera je obavljeno do početka 80-ih, a trenutno su lanseri tipa 5P851 povučeni iz upotrebe u Rusiji.

Raketu kompleksa S-300PT - 5V55 i njene modifikacije razvio je konstruktorski biro Fakel (Moskva), a proizveo Severni kombinat (Lenjingrad). Kombinat razvija raketu za masovnu proizvodnju od 1978. godine. Kasnije je obustavljena proizvodnja raketa 5V55 zbog početka proizvodnje nove rakete 48N6 u drugoj serijskoj fabrici.

U novim modifikacijama PVO S-300P u vučenim lanserima promenjen je pravac podizanja paketa TPK, što je značajno smanjilo vreme dovođenja lansera u borbeni položaj. Kontejneri su podignuti sa tegljača, što nije zahtevalo odvajanje prikolice od tegljača. Ali to je druga priča.

S-300PT u Muzeju "Zarja" kod Moskve (u sredini se vidi i radar za navođenje raketa sistema S-200):

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

S-300PT u muzeju - višenamenski radar osvetljavanja i navođenja 5N63:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

S-300PT u muzeju - lansirno oruđe 5P851A sa 4 TPK kontejnera u borbenom položaju:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

S-300PT - lansirno oruđe 5P851 sa 4 TPK kontejnera u marševskom položaju, u Muzeju Monino:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor

[Kubovac]

Oružane snage Ukrajine prikazale su redak snimak lansiranja rakete iz sistema PVO S-300PT za uništavanje drona, koji se približavao položaju jedinice:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Rad jedinice protivvazduhoplovne odbrane Grupe "Odvažnih" („Otvazhie“) na zaštiti neba Donbasa

Protivvazduhoplovni raketni sistem srednjeg dometa S-300PM grupe "O" ruske vojske, svakodnevno je na borbenom dežurstvu i uništava vazduhoplovne ciljeve Oružanih snaga Ukrajine.

Na snimku vidimo 5 SLO, "transportovanih", od kojih su 4 u aktivnom radu, a 5 je očigledno u "rezervi. Vidimo i radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 30N6.

Na snimku je prikazano dejstvo sa 3 rakete iz 3 različita lansirna oruđa.

Ono što je za mene malo neobično, iako ne znamo sve detalje kao što je makar okvirna pozicija diviziona na terenu Donbasa i/ili daljina do linije fronta (razdvajanja) jeste to što su lanseri prilično blizu jedan drugoga, što smatram previše rizičnim.

VIDEO:

[Kubovac]

Dobro kamuflirani ukrajinski S-300PT ispaljuje par projektila 5V55, sa intervalom između lansiranja od oko 5 sekundi...

[Kubovac]

Ukrajinski radar za navođenje raketa 5N63S iz sastava raketnog sistema zemlja-vazduh velikog dometa S-300PS uništila je, kako se izveštava, ruska vojska u blizini Izijuma, u Harkovskoj oblasti.
Prema svemu sudeći, radi se o dejstvu koje je prikazano 6. maja, kada je ukrajinski divizion S-300PS poklopljen projektilima sa kasetnim punjenjem iz sistema Smerč.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

U Evpatoriji Ruskinja slučajno otkrila lokaciju diviziona S-300PM ruske vojske

Na društvenim mrežama su se pojavili snimci sa lokacijom sistema PVO ruske vojske na Krimu.

U reonu Jevpatorije objavljena je lokacija protivvazduhoplovnih raketnih sistema ruske vojske S-300PM. Odgovarajuću sliku objavila je izvesna Marina Grishakova na svojoj Instagram stranici.

„Jevpatorija je pod zaštitom“, napisala je ona iznad fotografije na kojoj se vidi lokacija ovog sistema protivvazduhoplovne odbrane. Kasnije je izbrisala objavu, ali je položaj geolociran.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 

[Duki]

Zadivljujuća kamuflaža, da ne kažem maskirovka 

[Kubovac]

Na društvenim mrežama pojavio se zanimljiv video dejstava ukrajinskih raketnih sistema PVO S-300PT-1 i S-300PS

11. septembra, oko 20.30 sati, Ruska vojska je raketirala teritoriju Ukrajine sa 12 krstarećih raketa. Prema tvrdnjama ukrajinskih snaga PVO, 9 od 12 raketa je oboreno protivvazduhoplovnim raketnim sistemima S-300PT-1 i S-300PS iz sastava protivvazduhoplovnih jedinica „Istok“ i „Centar“ Vazduhoplovnih snaga Vojske Ukrajine.

Na snimku vidimo, na trenutke "paralelno", dejstva raketama po vazduhoplovnim ciljevima i prikaz na indikatorima oficira praćenja po daljini. Obzirom da stanje na indikatorima ne prati ova konkretna gađanja i da nije dovoljno jasan prikaz, ne može se očitavanjem na indikatorima praćenja po daljini tvrditi da li je došlo do pogađanja i obaranja.

Takođe, na snimcima vidimo aktiviranje nekoliko raketa 5V55R sistema S-300PT/PS, ali ne možemo sa sigurnošću tvrditi da je došlo do pogađanja i obaranja, iako je jedan slučaj aktiviranja rakete na snimku pomalo "indikativan".

[Brok]

Dobro kamuflirani ukrajinski S-300PT ispaljuje par projektila 5V55, sa intervalom između lansiranja od oko 5 sekundi...

Tvoje mišljenje posle završene neravnopravne borbe sa NATO paktom, obzirom si bio u PVO jedini za vreme NATO agesije jedno hipotetičko pitanje, da smo imali nekoliko, pričaju najčešće tri sistema S-300 da li bi to izmenio ishod rata u vazduhu. Nije jednostavno pitanje, ali sam čitao da SRJ navodno ne bi pomogli pomogli sistemi, čak ako bi već obučeni Rusi došli sa sistemima, čak ni to ne bi bilo dovoljno.
Ili možda lakše pitanje, koliko bi današnjoj Srbiji trebalo sistema S-300 da bi u sadjestvu sa ostalim PVO sistemima zaštitilo nebo Srbije.

[Kubovac]

@Brok

U knjizi generala Spasoja Smiljanića "Agresija NATO pakta", navodi se i postoji i skica (poznate kružnice) sa imajućim stanjem sistema PVO Neva i Kub i tada predloženim nabavkama 3 rd PVO S-300PMU-1 i 4 baterije Tor-M.
Po njegovima zapažanjima, ovakva PVO bi garantovala zaštitu našeg neba u  smislu PVO.

Moje mišljenje je da bi ovakva PVO mreža više pomogla "preventivno" i da bi tada možda (sa naglaskom na "možda") SAD i zemlje Zapada ipak malo, rekao bih, poštenije prišle pregovorima o statusu KiM i da ne bi "gurale" rešenja koja su faktički značila "čupanje" KiM iz sastava Srbije i SRJ, sa određenim "vremenskim odlaganjem" i praktično "meku okupaciju" cele tadašnje SRJ, a koja su redom predlagana otkako je kriza dostigla "internacionalni" status u proleće 1998. godine, preko Rambujea, pa do Beogradskog/Kumanovskog sporazuma.

Razlog za ovu mogućnost bi bile značajno uvećane teritorijalne mogućnosti pokrivanja novim sistemima i daleko veća kanalnost po cilju i ubojitost novih sistema.
Ipak, postojali su i objektivni problemi koje čak ni ovakvi sistemi ne mogu potpuno da otklone. Rat sa kružnom osnovicom, bez ijednog saveznika, sa ograničenim resursima i ljudskim potencijalom.

Mi smo pre izbijanja rata imali već problema sa kadrovskom popunjenošću u jedinicama Neva i Kub.
 
Od 12 raketnih diviziona Neva, svega 5 je bilo "A" klasifikacije, dakle potpuno popunjeno sa dve borbene smene. Ostalih 7 diviziona je bilo "NA" klasifikacije sa delimičnom popunjenošću i sa samo 1 borbenom smenom, dok se za potpunu popunu moralo osloniti na ljudstvo iz rezerve koja zatim mora provesti i neko vreme na doobučavanju.

Kod Kuba je samo na papiru bilo bolje stanje. Dakle svih 5 pukova su bili "A" klasifikacije, ali popunjenost 20 raketnih baterija i 5 baterija za upravljanje vatrom je bila veoma "nategnuta", zamenjivost ljudstva (starešinskog kadra) gotovo da nije postojala, pa se formacija smanjila sa 4 na 2 SLO u raketnoj bateriji, to je delom popravilo situaciju, ali i dalje se u RStON-ima (radarskim stanicama osmatranja i navođenja) nije mogla obezbediti tzv. "druga smena" (mada tog termina nema kod jedinica Kub).

Da su se nabavila ta 3 rd PVO S-300PMU-1 i 4 baterije Tor-M, pitanje je koje ljudstvo bi rukovalo tim sistemima? Dakle verovatno ljudstvo sa Neve i Kubova, tako da bi popunjenost tih sistema bilo još slabije, čak i sa rezervom i verovatno bi se ova sredstva "ozbiljnije" koristila u nekim kasnijim fazama rata.

Sa druge strane, ni raketni divizioni S-300PMU-1 nisu potpuno "imuni" na protivradarske rakete, a ni na vizuelno otkrivanje obzirom na svoje veće dimenzije komponenti sistema, ali imaju tu prednost da su mogli dejstvovati na daljinama većim do daljina lansiranja protivradarskih i drugih avionskih navođenih raketa vazduh-zemlja (tog vremena), dakle do 150 km.
Takođe, imali su i mogućnost da dejstvuju na 6 ciljeva jednovremeno, čak i na protivradarske rakete. Ipak, 3 diviziona zavise od 3 radara za navođenje raketa i oni bi kad-tad bili pogođeni i onesposobljeni, nekim od projektila vazduh-zemlja. Tada još NATO nije imao mogućnosti, kao danas, da precizno dejstvuje iz okolnih zemalja raketama i projektilima zemlja-zemlja na ciljeve otkrivene iz vazduha (pomoću aviona ili BPL). Tada su mogućnosti ovakvih sistema izviđanja i otkrivanja i prenosa podataka u realnom vremenu bile još uvek "fantastika", iako su u NATO voleli da to ponekad ističu.
Sistemi S-300PMU-1 nemaju nikakve "optičke kanale" praćenja, bez zračenja. Svi režimi rada su radarski režimi rada.

Razlika bi bila, u odnosu na 1999-tu, na značajno veći broj "kostura" NATO aviona po našim njivama, šumama i planinama.

SAD i njegova koalicija su pristali na značajne gubitke u vazduhu tokom I Zalivskog rata, koji su verovatno bili i iznad 100 aviona. Po objavljenim podacima, radilo se o 86 aviona van upotrebe usled dejstava Iračke PVO (38 oborenih i 48 teško oštećenih bez mogućnosti opravke), ali to se odnosi samo na američke avione. Gubitaka je bilo i kod aviona saveznika, pogotovo Italijana, ali i Britanaca.
Ne znam koliko su Amerikanci i saveznici bili spremni da izgube aviona (i pilota) nad SRJ, verovatno znatno manje, želeli su "čistu, brzu i bezbolnu" operaciju i pobedu, što u ovoj situaciji nikako ne bi moglo, ali zato sam i naveo da bi ovi sistemi delovali pre svega preventivno. Kada NATO već uđe u rat, imajući u vidu da nije postojala nikakva opasnost od "izbijanja III Sv. rata" reakcijom Rusije ili..., svakako bi "gurali" tu operaciju do kraja, do pobede, bez obzira i na gubitke koje bi imali, a svoju javnost bi sigurno pripremili pre početka.

Obzirom da su znali šta mi imamo 1999-te, oni su svoju javnost umirivali da će gubici biti "minimalni", ali su posle rata izašle informacije da su "očekivanja" bila da izgube barem "tuce" aviona, dakle (najmanje) 12-tak, +/- ...To su bila neka "očekivanja".

Nisam pomenuo sistem Tor-M, ali te 4 baterije sa 16 samohodnih lansera-vatrenih oruđa, bi mogli biti najveća "mora" u toj hipotetskoj situaciji, jer bi pogotovo u kombinaciji sa Kubovima, mogli na Kosovu i Metohiji, upotrebom optičkih kanala biti veoma neugodan, uporan i žilav protivnik, koji može dejstvovati i na avione, krstareće rakete, bespilotne letelice i čak i protivradarske rakete, čak i u pokretu, a postoji i optički kanal (doduše u to vreme, samo dnevni kanal) kada se može raditi gotovo pasivno sa znatno smanjenim volumenom radarskog zračenja. Torove ne bi bilo tako lako eliminisati, jer su oni još sposobniji u upotrebi taktike "shoot and scoot" nego Kubovi, koji su imali zavidan nivo preživljavanja uzimajući sve u obzir, ali nedovoljnu efikasnost usled opšte zastarelosti sistema, načina rada, dužine zračenja radarom i drugih objektivnih i subjektivnih okolnosti.

Dakle, ja nikako ne bih našu borbenu sposobnost u PVO smislu (a ni uopšte) ocenjivao kroz mogućnost da "pobedimo NATO", ali bih voleo da imamo takav PVO da se čak i NATO "usteže" na radikalne poteze i da im "draže" bude da se problemi na ovim prostorima stvarno rešavaju mirnim putem i da se i interesi Srbije (i Srba) ipak uzmu u obzir.

Obzirom na započete nabavke, ja bih bio lično zadovoljan sa barem 6 baterija FK-3 i barem 4 baterije Pancir S1(S1M) ili ekvivalent  i sa jednim (manjim) brojem modernizovanih Kubova i Neva, makar u nekakvom "gore opisanom" NA stanju. Naravno, potrebno je raditi na modernizaciji i eventualnim nabavkama artiljerijsko-raketnih sistema PVO kratkog dometa, lakih prenosnih raketnih sistema, ali i novih radara za trupnu PVO, tako da bi najavljena nabavka francuskih radara GM-200 (obzirom i na količine koje se "tiho najavljuju) bila ono što bi bio "šlag na tortu".

Ja bih veoma voleo da u našem naoružanju vidim Bukove, jer smo u Ukrajini videli da čak i Buk-M1, proizvod 80-tih godina prošlog veka, i dalje predstavlja respektivno sredstvo. Buk-M2 već ima "eksponencijalno" veće borbene mogućnosti, a Buk-M3 (pogotovo u kombinaciji sa lanserima S-300V) je već "PVO magija".

Eto....onako "iz glave"....