Raketni sistemi PVO iz porodice "S-300P"

[Kubovac]

Prvenac iz porodice S-300P, raketni sistem PVO S-300PT

Do sada nismo posebno pisali o prvoj verziji sistema S-300P koja se koristila u SSSR-u.
Dakle, radi se o verziji S-300PT/PT-1, koja je u naoružanje SSSR-a ušla krajem 70-tih godina prošlog veka.
Radi se o jedinoj verziji sistema, koja nije mobilna.

Kod S-300PT/PT-1, lanseri su tokom prevoženja i marša na poluprikolicama, ali se zbog specifičnog načina podizanja, ali i zbog načina uvezivanje u sistem kompleksa, razdvajaju po posedanju položaja, pa se tegljač udaljava.

Slika 1:Tegljač Kraz sa lanserom u marševskom položaju. Lanser u borbenom položaju bez tegljača:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Slika 2:Lanser 5P85-1 na položaju:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Za to vreme lanseri, sa oznakom 5P85-1, se uvezuju na Kabinu za predlansirnu pripremu (koje su odvojeni elementi) kablovskim putem i to po 3 lansera na jednu Kabinu sa oznakom F-3.

Slika 3:Kabina predlansirne pripreme, prenosa komandi, informacija i obaveštenja, F-3:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Dakle, u punoj formaciji, 4 Kabine F-3 kontrolišu do 12 lansera 5P85-1.
Dalje se te Kabine F-3 radio-putem povezuju sa Kabinom upravljanja radarom za navođenje raketa F-2, koja je takođe zaseban element, a koja je opet povezana kablovskim putem sa kabinom radara za navođenje raketa 5N63 na prikolici, sa oznakom F-1, kao i sa radarom za niskoleteće ciljeve 5N66 na stubu 40V6M.

Slika 4: Kabina upravljanja radarom F-2:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Slika 5: Radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 5N63 sa radarskom kabinom F-1, na prikolici:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Nema dodatnog OAR-a u osnovnoj formaciji S-300PT/PT-1, osim 5N66 za niskoleteće ciljeve, a može primati podatke i sa komandnog mesta puka/brigade radio vezom između Kabine F-2 i Komandne stanice Puka/Brigade preko KIS Baikal-1.

Veza između diviziona i komandnog mesta Puka/Brigade se uspostavlja preko antene FL-95MA na stubu visine do 25 metara, na šasiji vozila ZiL-131, na daljinama i više od 20 km.

Osnovne komponente raketnog diviziona S-300PT:

- radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 5N63 sa radarskom kabinom F-1, na prikolici (može se podići i na stub 40V6M)
- kabina za upravljanje radarom 5N63, sa oznakom F-2, na zemlji (ili u odgovarajućem skloništu)
- OAR za niskoleteće ciljeve 5N66
- do 12 lansera 5P85-1
- do 4 Kabine za predlansirnu pripremu i prenos komandi , informacija i obaveštenja, sa oznakom F-3 (svaka Kabina veže do 3 lansera 5P85-1
- protivvazduhoplovni navođeni projektili 5V55K i 5V55R
- stubovi 40V6(M)
- logistika i sredstva napajanja

TT karakteristike:

Domet: za aerodinamičke ciljeve do 47 km sa raketom sa radio-komandno navođenim projektilom 5V55K, odnosno do 75 km sa projektilom 5V55R uz vođenje kroz projektil. Dejstvo na balističke ciljeve do 40 km
Bliža granica dejstva: 5 km
Visina dejstva: do 27 km
Maksimalna brzina cilja: do 1200 m/s
Sektor rada radara 5N63: 90 stepeni
Broj simultano praćenih i angažovanih ciljeva: do 6
Broj simultano navođenih raketa: do 12
Interval lansiranja: 3-5 sekundi
Broj projektila po divizionu (puna formacija): 48
Verovatnoća uništenja cilja:
- aerodinamički cilj : 0,70 - 0,94
- balistički cilj: 0,40 - 0,70
- krstareća raketa: 0,40 - 0,80
Brzina razvijanja/svijanja (puna formacija): do 4,5 sati / do 3 sata


Slika 6: OAR za niskoleteće ciljeve 5N66, na stubu 40V6(M):

[torpedo011]

Како није мобилна? Цео систем је на точковима, само што није у целости самоходан јер се вуче на приколицама.

[Kubovac]

Како није мобилна? Цео систем је на точковима, само што није у целости самоходан јер се вуче на приколицама.

Radar sa svojom kabinom F1 se spušta na zemlju sa prikolice tokom pripreme za borbeni rad. Dva rama se razmiču i kolica se uklanjaju. Nisam imao adekvatnu sliku, nego ovu na prikolici prilikom pripreme za marš.
Predlansirne kabine F-2 (4 komada) i Kabina upravljanja radarom F-3 stoje takođe na zemlji. Utovaraju se kasnije na vozilo za transport dizalicama.

Po ruskoj definiciji ovo je "vučni" sistem (T- transportovani).

[torpedo011]

Ето видиш.

[Kubovac]

Ето видиш.

Šta vidim? Sistem nije mobilan nego "vučen". Sredstva se (osim lansera) postavljaju na zemlju.

[torpedo011]

Мобилан је. Иде. Није као С-200, закуцан на једно место.

[Kubovac]

Мобилан је. Иде. Није као С-200, закуцан на једно место.

S-200 nije zakucan na jedno mesto. Isto se može premestiti uz pomoć brojnih transportnih vozila i dizalica na novu lokaciju. Praktikovalo se da položaji budu unapred pripremljeni, zbog skraćivanja vremena posedanja, ali i zbog zaštite posade, pa su položaji imali svojevrsne betonsko-zemljane bunkere iliti skloništa za ljudstvo.
Ali u slučaju nužde, nije moralo to.

Jedini sistem PVO SSSR/Ruske proizvodnje koji je stvarno "zakucan" na jedno mesto je S-25 Berkut. Kod njega nema nikakvog pomeranja sa položaja. Radari su ugrađeni u betonsku strukturu, predajnici komandi upravljanja ispred njih takođe. Komandna stanica se nalazi u zidanoj zgradi, koja je zaštićena sa gornje strane zemljom, kao bunker.
Raketni divizion ima svoj sektor odgovornosti u koordinatnom sistemu u kome se nalazi još 34 diviziona u prvoj daljoj zoni i 22 diviziona u drugoj bližoj zoni i oni zajedno, u svojoj zoni odgovornosti, pokrivaju 360 stepeni.
Rakete se lansiraju vertikalno sa lansirnih postolja (stolova) koji su takođe utvrđeni u betonsku konstrukciju. Ukupno ima 60 lansirnih stolova na jednom položaju.
Ovaj sistem je jedini fiksni, nepomerljivi sistem PVO u SSSR/Ruskoj vojsci.

[torpedo011]

Оно што сам ја видео код С-200 је да се ради о положајима који су фиксни. Гледао сам положаје у ДДР и ЧССР. На самом положају постоје шине, бункери итд.

[torpedo011]

Ево одличног приказа положаја С-200. С-300ПТ не захтева овакву инфраструктуру.

http://www.ausairpower.net/APA-S-200VE-Vega-Sites.html

Постоји посебно возило/платформа за утовар ракета на лансер, а креће се по шинама.

[Kubovac]

Ево одличног приказа положаја С-200. С-300ПТ не захтева овакву инфраструктуру.

http://www.ausairpower.net/APA-S-200VE-Vega-Sites.html

Постоји посебно возило/платформа за утовар ракета на лансер, а креће се по шинама.

Zato su položaji najčešće unapred pripremljeni. Divizion se mogao premestiti sa položaja na položaj i to se radilo jako retko.
Kada se posedao unapred pripremljen položaj on je obično imao betonske strukture  na koje se šine zašrafe. Šine vode do bunkera u kome se nalaze rakete i punjači i moglo se vršiti dopunjavanje lansera na mestu, nakon lansiranja raketa.
Pored toga, postojali su i položaji na kojima su lanseri bili na zemljanoj površini, koji nisu imali šine i koji su lansirali samo 1 raketu, onu koju su imali na lanseru pretovarenu direktno sa vozila za transport i punjenje.
Postojali su i posebni lafeti i šipovi za fiksiranje lansirnih rampi na zemljanu površinu.

Premeštanje diviziona S-200 je bio veoma složen proces bilo da se radi o premeštaju na unapred pripremljen ili nepripremljen položaj, ali potpuno moguć i postoje i pravila kako se to radi.

[torpedo011]

Чини ми се да С-200 нема оне способности на неприпремљеном положају, као на овом бетонском
 За разлику од њега, С-300ПТ може свуда.

[kumbor]

Чини ми се да С-200 нема оне способности на неприпремљеном положају, као на овом бетонском
 За разлику од њега, С-300ПТ може свуда.

S-200 VEGA je bio potpuno stacionaran sistem koji je dejstvovao samo sa unapred dobro pripremljenih vatrenih položaja.

[Kubovac]

S-200 VEGA je bio potpuno stacionaran sistem koji je dejstvovao samo sa unapred dobro pripremljenih vatrenih položaja.

S-200 je mogao dejstvovati i sa unapred pripremljenih i sa nepripremljenih vatrenih položaja.
U oba slučaja mu treba gotovo 24 časa za premeštanje, ali sistem nije fiksan.
Sve sam objasnio iznad. Nadam se da ste pročitali.

[Prvačić]

Kod S-300PT T bi se moglo prevesti kao transportabilan, kod S-300PS S kao samohodan.

Nego da li je verzija S-300PT od početka planirana ili je nastala kao pojednostavljena verzija S-300PS? Imajući u vidu da se razvoj odužijo.

[Kubovac]

Nego da li je verzija S-300PT od početka planirana ili je nastala kao pojednostavljena verzija S-300PS? Imajući u vidu da se razvoj odužijo.

S-300PT je razvijen da bi zamenio fiksne S-25 Berkut oko Moskve. Cilj je bio napraviti sistem koji se ipak može premestiti na drugi položaj, za razliku od S-25 koji je delovao sa fiksnih položaja. Takođe, veći domet po daljini i visini, znatno manevrabilnije rakete i na kraju radari sa faznom rešetkom koji omogućavaju višekanalnost po cilju.
Doduše i S-25 je bio višekanalan po cilju, ali sa potpuno drugačijom koncepcijom radarske tehnike.
S-300PS je bio praktično S-300PT podignut na vozila MAZ i samohodan, pravljen po principu "shoot and scoot" sa 5-minutnim vremenom razvijanja za rad.. Takođe, postojala je i raketa u manjim serijama, koja je povećala domet sa 75 na 90 km, kao i dodatni OAR 36D6M kao izvor informacija.