Vazduhoplovno Jedriličarstvo

[kilezr]

 Nedelja je bila odličan dan za letenje!

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kilezr]

 Juče sam se podsetio. Ko ima volje i mogućnosti da pogleda film LJubav i Moda, ( najpoznatiji po čuvenoj Bebi Lončar) ima odličnih snimaka raznih tipova jedrilica, aviona. Snimci iz vazduha su strašni.

[kilezr]

 Dok se neko ne seti i naoštri olovku od poznavalaca, par slika s sajta VSV-a ( a izgleda da su i oni " pozajmili s neta ?) Nadam se na neće biti ljunje

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kilezr]

 Pošto nema zainteresovanih za pisanje, a ja se baš ne snalazim najbolje s ovom problematikom potražio sam nekog ko to zna.     Nadam se da G- din Aleksandar Popov neće da se naljuti ako postavim deo teksta o Jedriličarstvu iz njegove knjige " Nebeski Iazazov" Na jednostavan način je preneo problematiku jedriličarstva čitaocima.

                                                                      Jedriličarstvo – leteti bez motora.


      Istorijat  Jedriličarstva je u stvari  istorija ranog detinjstva avijacije uopšte.  Jer, prve jedrilice bile su prethodnice i vesnici rađanja letelica na motorni pogon. Ali u tom jurišu u nebo, jedrličarstvu je naneta velika nepravda. Iako su prve letelice braće Rajt , osnivača avijacije bile baš jedrilice koje su konstrulisali služeći se iskustvom i savetima nemačkog inženjera Ota Lilijentala, posle uspešnog  leta njihovog aviona „Flajer 1“  kao da su svi zaboravili na njegovu preteču. Sve snage usmerene su na razvoj aviona, naročito u vreme Prvog Svetskog rata kada su vojni krugovi shvatili mogućnost njegove praktične primene u ratu, a jedrilice su jedno vreme pale u zaborav. Ipak, bilo je još ljudi koji su verovali u budućnost jedriličarstva  pa je tako neposredno posle završetka prvog svetskog rata u Nemačkoj i  Americi osnovano nekoliko klubova i udruženja čiji su članovi nastavili tamo gde se stalo posle istorijskog uspeha braće Rajt. Rukama tih entuzijasta napravljeno je više uspešnih tipova jedrilica kojima su, ako se ima u vidu vreme u koje su nastale ostvarivani veliki rezultati. Kasnije, jedriličarski klubovi osnovani su u Francuskoj i Engleskoj a nije se dugo čekalo da se jedriličarstvo proširi i u  Jugoslaviji  , Poljskoj , Mađarskoj i Švajcarskoj. U celoj istoriji razvoja jedriličarstva najveće iznenađenje je predstavljao njegov brzi razvoj u Sovjetskom Savezu koji se u to vreme , u uslovima izolacije, sukobljavao sa velikim ekonomskim teškoćama. A baš u toj zemlji  jedriličarstvo je između dva rata doživelo izuzetan procvat pa su tako pred sam Drugi Svetski rat mnoge rekorde u jedrenju držali sovjetski  jedriličari .
 Ti prvi letovi jedrilicama neposredno posle prvog svetskog rata , mereni su minutima i hiljadama metara. Tada se još  nisu koristile ni aero zaprega, ni vitlo, nego se jedrilica jednostavno otiskivala niz padinu nekog brda. Ti pioniri jedriličarstva zapazili su da se na padinama brda i planina javljaju uspona strujanja i to su ubrzo iskoristili da bi sa svojim letelicama što duže ostali u vazduhu. Tako je već  1922. godine, Nemac  Marten, jedrilicom sopstvene konstrukcije jedrio više od jednog sata. Ali pravu revoluciju u strategiji jedrenja koja predstavlja i osnovu savremenog jedriličarstva uneo je nemački jedriličar Hering koji je zapazio da se ispod oblaka kumulusa nalazi stub toplog vazduha koji strujeći uvis može povući nagore i jedrilicu  ukoliko se nalazi u njegovom središtu. Njegov prelet od 24 kilometra , u to vreme je predstavljao pravi podvig. Ali, ubrzo, koristeći se ovim iskustvom postizani su rezultati prema kojima se i danas možemo odnositi sa dužnim poštovanjem. Do drugog svetskog rata u svet jedriličarstva  uneto je još niz novina- upotrebljena je guma za katapultiranje jedrilica a za vuču do brzine penjanja korišteni su automobili i motorni čamci. Iz tog vremena datiraju i današnji načini dizanja jedrilica- auto vitlo i aero zaprega. Istovremeno, pred sam drugi svetski rat počeli su da se ostvaruju i izvanredni rezultati u trajanju letova i dužini preleta. Tako je 1939. Godine u Sovjetskom Savezu ostvaren prelet od preko 700 kolometara. Posle toga je moralo da pričeka da prođe rat koji je ubrzo izbio , pa da jedriličarstvo dobije novi zamah.

[sremac]

Po nekim mojim informacijama "SOLE 77" je nastavila letenje u Mađarskoj!

[kilezr]

                         

                                                 Jedriličarstvo u Jugoslaviji između dva rata

  Iako je imala korene pre svega u radu i letovima grupe Beogradskih vazduhoplovaca, u vreme kada je Rusijan želeo da prikaže svoju veštinu letenja aeroplanom , jedriličarstvo u Jugoslaviji nije imalo mnogo pristalica.  Dvadesetih godina prošlog veka ( 20) u većim gradovima osnivani su Aeroklubovi u kojima su pravljene jedrilice , ali sa kojima nisu ostvarivani  neki značajni rezultati. Tek 1934 godina donela je značajnu prekretnicu u razvoju jedriličarstva u našoj zemlji. Tada se već raspolagalo sa 18 jedrilica, a nekoliko se tek gradilo. Organizovana je i obuka za jedriličare od kojih su mnogi stekli visoka sportska zvanja. Zbog velikog interesovanja koje je tada vladalo za jedriličarstvo 1938.godine u Vršcu je osnovana jedriličarska škola. U predratnom periodu konstruisan  je niz jedrilica kojima se uspešno moglo jedriti. Najpoznatiji su : Skakavac,  Vrabac, Čavka, Utva i Inka. Neke od njih, kao naprimer Čavka veoma dobro su se pokazale u letu pa je posle Drugog svetskog rata nastavljeno s njihovom proizvodnjom.
  U posleratnom periodu naši konstruktori su stvorili nekoliko izvanrednih tipova jedrilica kojima su naši jedriličari ostvarili čak i nekoliko svetskih rekorda. Ovde vredi spomenuti neke od njih: Galeb, Jastreb, Soko, Udarnik, Jadran, Split, Orao, Košava, Ilindenka, Kobac, Pionir, Roda, Lasta, Meteor i Mačka. Iz ovog dugog niza treba svakako izdvojiti jedrilice Orao, Košava i Meteor koje su zbog svojih izvanrednih osobina dugo bile ljubimice svih jugoslovenskih jedriličara


                                                                    Vojna upotreba jedrilica

      Na aeromitinzima, veliku pažnju gledalaca uvek privlače jedrilice svojim besprekornim, bešumnim letom. Jer kada se pojave posle aviona, koji svojim motorima kao da razdiru vazduh, ove vitke  bele lepotice koje dok izvode svoje elegantne piruete iza sebe ostavljaju samo blagi zvuk opstrujavanja vazduha i nehotice asociraju na neku tačku vrhunskog baleta. Malo kome, od onih koji posmatraju ove virtuozne majstore plavog sporta, je pojmljivo da su jedrilice korištene i za mnogo prozaičnije svrhe. Tako je , naprimer, prilikom savezničkog iskrcavanja u Normandiji jedrilicama bila namenjena  značajna uloga u prebacivanju snaga u pozadinu neprijatelja. One su za to posebno pogodne jer su bešumne a pošto nisko lete i drvene su konstrukcije , teško da su mogle biti uočene radarima. Tu je naravno bila reč o velikim trensportnim jedrilicama u koje se mogla ukrcati manja jedinica vojnika.
   Značajnu ulogu odigrale su jedrilice i u Desantu na Drvar 1944. godine kada su njima i padobranskim desantom velike neprijateljske snage prebačene u područje Drvara gde se nalazio Tito i Vrhovni štab. Ova operacija, ostalo je zabeleženo kasnije, bio je jedini neuspeli vazdušni desant koji su Nemci izveli tokom Drugog Svetskog rata.

                                                                 
                                                                 Jedriličarske čarolije

    Opis glavnih delova aviona može se u većoj meri odnositi i na jedrilice, osnovna razlika je u tome što jedrilice nemaju motor( ako izuzmemo motorne jedrilice koje im služe samo da postignu određenu visinu) i stajni trap.  Zato se i nećemo duže zadržavati  na opisu njenih delova nego će više biti reći o nekim specifičnostima koje joj omogućju da se dugo održi u vazduhu iako nema motor. Zato svaki konstruktor jedrilice teži da izborom profila i oblika krila, uz povoljna konstruktorska rešenja za ostale delove dobije što povoljnije karakteristike jedrilice.
Jedriličarska takmičenja zbog svoje atraktivnosti oduvek su privlačila pažnju brojnih posetilaca. Kao i uvek pred tako zanačajan nastup svi jedriličari su se trudili da što bolje pripreme svoje jedrilice. Od svih tih priprema jedino što   posmatrači  nisu mogli shvatiti je zbog čega jedriličari krila svojih jedrilica čiste pastom za zube. To bi ličilo na ekscentričnost da nije jednostavnog  objašnjenja – plastična krila jedrilice ukoliko se dobro očiste i ispoliraju tako da se sa njih odstrani svaka, pa i najmanja neravnina pružaju manji otpor, povećavajući  istovremeno uzgon što je osnovni preduslov za ostvarivanje dobrih takmičarskih rezultata. Ali, ovim nije iscrpljen spisak iznenađenja koja jedriličari mogu prirediti posmatračima koji su manje upućeni u tajne vazduhoplaovstva.  Ne retko, posmatrajući povratak jedrilice sa takmičarskog zadatka, oni su mogli primetiti da ove letelice skoro iznad samog cilja iza sebe ostavljaju trag sličan onom koji ostaje iza mlaznog aviona. Ovaj trag nastaje ispuštanjem vode koja se nalazi u krilima jedrilice . Ali, otkud voda u krilima? I na ovo pitanje se može dati jednostavan odgovor. Ukoliko je povoljan dan za letenje jer ima dosta termike, naj veći protivnik jedriličara u borbi za postizanje što boljih takmičarskih rezulatata može biti jak čeoni vetar koji bi mogao značajno usporiti njihovo napredovanje po predviđenoj maršruti. Ali, jedrilica sa dobrim aerodinamičkim karakteristikama koja uz to ima povećanu masu zbog vode koja se sipa u krilo, na račun gubljenja visine, može ostvariti veću brzinu u letu od jednog do drugog stuba toplog vazduha koji će im  svojim usponim strujanjem vraćati visinu i tako ih sigurno dovesti do željenog cilja.

[zeka2007]

Po nekim mojim informacijama "SOLE 77" je nastavila letenje u Mađarskoj!

Evo ga Sole 77 u Madjarskoj !
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[zeka2007]

Evo jos jedne slike madjarskog soleta
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[zeka2007]

                       

                                                 Jedriličarstvo u Jugoslaviji između dva rata

  Iako je imala korene pre svega u radu i letovima grupe Beogradskih vazduhoplovaca, u vreme kada je Rusijan želeo da prikaže svoju veštinu letenja aeroplanom , jedriličarstvo u Jugoslaviji nije imalo mnogo pristalica.  Dvadesetih godina prošlog veka ( 20) u većim gradovima osnivani su Aeroklubovi u kojima su pravljene jedrilice , ali sa kojima nisu ostvarivani  neki značajni rezultati. Tek 1934 godina donela je značajnu prekretnicu u razvoju jedriličarstva u našoj zemlji. Tada se već raspolagalo sa 18 jedrilica, a nekoliko se tek gradilo. Organizovana je i obuka za jedriličare od kojih su mnogi stekli visoka sportska zvanja. Zbog velikog interesovanja koje je tada vladalo za jedriličarstvo 1938.godine u Vršcu je osnovana jedriličarska škola. U predratnom periodu konstruisan  je niz jedrilica kojima se uspešno moglo jedriti. Najpoznatiji su : Skakavac,  Vrabac, Čavka, Utva i Inka. Neke od njih, kao naprimer Čavka veoma dobro su se pokazale u letu pa je posle Drugog svetskog rata nastavljeno s njihovom proizvodnjom.
  U posleratnom periodu naši konstruktori su stvorili nekoliko izvanrednih tipova jedrilica kojima su naši jedriličari ostvarili čak i nekoliko svetskih rekorda. Ovde vredi spomenuti neke od njih: Galeb, Jastreb, Soko, Udarnik, Jadran, Split, Orao, Košava, Ilindenka, Kobac, Pionir, Roda, Lasta, Meteor i Mačka. Iz ovog dugog niza treba svakako izdvojiti jedrilice Orao, Košava i Meteor koje su zbog svojih izvanrednih osobina dugo bile ljubimice svih jugoslovenskih jedriličara


                                                                    Vojna upotreba jedrilica

      Na aeromitinzima, veliku pažnju gledalaca uvek privlače jedrilice svojim besprekornim, bešumnim letom. Jer kada se pojave posle aviona, koji svojim motorima kao da razdiru vazduh, ove vitke  bele lepotice koje dok izvode svoje elegantne piruete iza sebe ostavljaju samo blagi zvuk opstrujavanja vazduha i nehotice asociraju na neku tačku vrhunskog baleta. Malo kome, od onih koji posmatraju ove virtuozne majstore plavog sporta, je pojmljivo da su jedrilice korištene i za mnogo prozaičnije svrhe. Tako je , naprimer, prilikom savezničkog iskrcavanja u Normandiji jedrilicama bila namenjena  značajna uloga u prebacivanju snaga u pozadinu neprijatelja. One su za to posebno pogodne jer su bešumne a pošto nisko lete i drvene su konstrukcije , teško da su mogle biti uočene radarima. Tu je naravno bila reč o velikim trensportnim jedrilicama u koje se mogla ukrcati manja jedinica vojnika.
   Značajnu ulogu odigrale su jedrilice i u Desantu na Drvar 1944. godine kada su njima i padobranskim desantom velike neprijateljske snage prebačene u područje Drvara gde se nalazio Tito i Vrhovni štab. Ova operacija, ostalo je zabeleženo kasnije, bio je jedini neuspeli vazdušni desant koji su Nemci izveli tokom Drugog Svetskog rata.

                                                                
                                                                 Jedriličarske čarolije

    Opis glavnih delova aviona može se u većoj meri odnositi i na jedrilice, osnovna razlika je u tome što jedrilice nemaju motor( ako izuzmemo motorne jedrilice koje im služe samo da postignu određenu visinu) i stajni trap.  Zato se i nećemo duže zadržavati  na opisu njenih delova nego će više biti reći o nekim specifičnostima koje joj omogućju da se dugo održi u vazduhu iako nema motor. Zato svaki konstruktor jedrilice teži da izborom profila i oblika krila, uz povoljna konstruktorska rešenja za ostale delove dobije što povoljnije karakteristike jedrilice.
Jedriličarska takmičenja zbog svoje atraktivnosti oduvek su privlačila pažnju brojnih posetilaca. Kao i uvek pred tako zanačajan nastup svi jedriličari su se trudili da što bolje pripreme svoje jedrilice. Od svih tih priprema jedino što   posmatrači  nisu mogli shvatiti je zbog čega jedriličari krila svojih jedrilica čiste pastom za zube. To bi ličilo na ekscentričnost da nije jednostavnog  objašnjenja – plastična krila jedrilice ukoliko se dobro očiste i ispoliraju tako da se sa njih odstrani svaka, pa i najmanja neravnina pružaju manji otpor, povećavajući  istovremeno uzgon što je osnovni preduslov za ostvarivanje dobrih takmičarskih rezultata. Ali, ovim nije iscrpljen spisak iznenađenja koja jedriličari mogu prirediti posmatračima koji su manje upućeni u tajne vazduhoplaovstva.  Ne retko, posmatrajući povratak jedrilice sa takmičarskog zadatka, oni su mogli primetiti da ove letelice skoro iznad samog cilja iza sebe ostavljaju trag sličan onom koji ostaje iza mlaznog aviona. Ovaj trag nastaje ispuštanjem vode koja se nalazi u krilima jedrilice . Ali, otkud voda u krilima? I na ovo pitanje se može dati jednostavan odgovor. Ukoliko je povoljan dan za letenje jer ima dosta termike, naj veći protivnik jedriličara u borbi za postizanje što boljih takmičarskih rezulatata može biti jak čeoni vetar koji bi mogao značajno usporiti njihovo napredovanje po predviđenoj maršruti. Ali, jedrilica sa dobrim aerodinamičkim karakteristikama koja uz to ima povećanu masu zbog vode koja se sipa u krilo, na račun gubljenja visine, može ostvariti veću brzinu u letu od jednog do drugog stuba toplog vazduha koji će im  svojim usponim strujanjem vraćati visinu i tako ih sigurno dovesti do željenog cilja.

Vrabac

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Cavka

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Utva

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Inka

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[zeka2007]

Jastreb [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Galeb [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]