Vazduhoplovno Jedriličarstvo

[milan55]

Pretpostavljam da je ovo kategorija "hidro-jedrilica".

Radi se o letelici Koser-Hrovat KB-3 Jadran, snimljenoj 1949. godine. Konstruktori: Jaroslav Kozer i Stojan Hrovat. Letelica je mogla da poleće i sleće na vodu, poletala je vučom čamca ili vitlom sa pontona (?). Hidroplani su bili uvlačivi.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U par navrata se ovdje spominje jedinstvena hidro-jedrilica Jadran. Spomenuto je da je napravljeno 5 komada i da nije prihvacena od aero klubova na Jadranu. To sa potezanjem sa pontona i vitlom mislim da nije nikada izvedeno. Pokusaji slepanja sa camcem i hidro-zrakoplovom, mislim da je u igri bio Hidro Fizir, ako se ne varam onaj koji je u Tehnickom muzeju u Zagrebu?. Po pricanju mog tada upravnika aero kluba Krila Kvarnera Andrije Cesareka, inace legende jedrilicarstva mislim da je imao najvise sati naleta u jedrilici ne samo u tada SFRJ nego i u Svijetu. Na Grobniku smo radili kao i u Trsteniku pocetnu obuku pitomaca pilota VVA, tako je gospodin Cesarek proveo nevjerojatan broj satova naleta na Blaniku sa pitomcima. Natrag na jedrilicu Jadran, on je bio sudionik tih pokusaja i taestova ispred luke Rijeka i u Bakarskom zaljevu. Pokazivao nam je ljepu kolekciju slika neuspjelih pokusaja slepanja iz vode. Problem koji nisu nikako uspjeli da rijese je bila vucna sajla koja je tonula u vodu i stvarala ne premostivi otpor. Pokusaj da se na sajlu postave svako malo pluta kako bi bila na povrsini ,neslavno je zavrsio tako da su se sva pluta od brzine nabila na kraj sajle kod jedrilice  i polet nije bio moguc. Tako se na zalost odustalo od tada jedinstvenog projekta.

[kosta1961]

Libis 18
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Libis 18 slikan u V. Britaniji na Svetskom prvenstvu u jedriličarstvu.Po povratku ga je kupio Aeroklub Celje.Piloti su bili zadovoljni sa njim jer je nudio više od drugih jedrilica u to vreme.Konstrukcije je bila preslaba,naime trup je napravljen od previše tanke lepenke ,pa je više puta doživeo havariju.Pri jednom sletanju van aerodroma je pretrpeo velika oštećenja pa je otpisan.
Kanije je trup prepravljen ojačan,i pilot je umesto da ima ležeći položaj sada sedeo.Tako je nastala jedrilica VTC Trener.   

[kilezr]

   Davno je bilo kada sam ga prvi put video u hangaru Aerokluba u Velikim Radincima 1987. godine. Stvarno je bio vrhunski u to doba. Spram Blanika na kome sam završio jedriličarsku obuku bio je kao Spejs Šatl. Zaboravio sam kolika mu je bila finesa. Ako se ne varam oko 25, ili grešim?

Vrlo je jednostavan odgovor na Vaše pitanje . Pogledajte početak teme . Postavljeni su svi podatci  o Vuku . Fabrički !

[micha]

   Hvala, nisam pratio temu od početka. Stvarno neverovatan podatak. Sa visine 1.000 m Vuk T je mogao da doleti čitavih 37,5 kilometara pri brzini od 95 km/h, pod idealnim uslovima i bez termike !

[kosta1961]

Jedrilica Triglav

Posle rata je postojala potreba za visoko sposobnim jedrilicama.Na jednom od konkursa za takvu jedrilicu 1947g dva studenta tehnike Jaroslav Kosera i Stojan Hrovat su ponudili svoju pod nazivom Triglav.Po konkursu jedrilica je trebala da ima raspon krila do 15m,malu brzinu i da bude čvrsta,da se lako montira i demontira na terenu.Tada se to zvala olimpiska kategorija.

Jaroslav Koser je predao nacrte za jedrulicu koja je privukla pažnju komisije(pod imenom Karavan).Potom mu se priključio Stojan Hrovat koji je konstruisao neke metalne delove.Oko njih se obrazovala grupa koja je izradjivala radioničke crteže,pa je sve bilo gotovo za nekoliko meseci.

Jedrilica je napravljena u fabrici Letov kao KB 1(Konstrukciski Biro) kao prototip.To je bila jedrilca koja spada u Olimpisku klasu,ali je ustanovljeno da  malo izlazi iz ograničenja koja su propisana za tu klasu.To je kasnije doterano.Jedrilica je uporedjivana sa tada najboljim jedrilicama iz te klase i  bila je skoro ravnopravna.

To je bio visokokrilac sa uglom krila (dihedral) od 4°,u korenu krila je bio oprobani profil  G 549(polulamilaran) podebljan za 16°(kao kod DFS Meise) a profil M6 na kraju.Opterećenje 20 kg/m².Ima zakrilca,na prototipu tipa Slot,a na seriski radjenim NACA 2b.Oko zakrilaca se vodila duga rasprava medju konstruktorima,jer su neki smatrali da su suvišna.Jedriličari su smatrali da su potrebna.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Krilo je drveno ,kutijast ramenjača i prednji deo krila od domaće bukve(lepenka).Pomoćna ramenjača sa glavnom čini trougao,spajaju se na vrhu krila.Krila se sa trupom spajaju pomoću klinova velikog prečnika.Krilca su dugačka i veoma osetljiva u letu.

Vazdušne kočnice su dobro rešene,što se tiče mehanike,ali izgleda da izvučene prave vrtljoženja koja negativno utiču na perne površine.
Repne površine su slične konstrukcije kao i krilo,horizontalne se jednostavno i sigurno vezuju za trup.Prednji deo vertikalca je pokriven lepenkom a kormilo platnom.Kormilo visine je slične gradje i ima trimer na jednoj strani.Verikalno kormilo pravca je izduženo i velike površine.(Mišljenje je da je bolje višlje iste površine).

Trup je ovalnog preseka,gradjen po sistemu polu ljuske pokriven drvenom lepenkom.Na mestu gde se spaja sa krilima ima pokretljiv poklopac.Kabina je pokrivena plekiglasom i pruža dobar pogled pilotu.Pilot se nalazi u poluležećem položaju,i sedište je prilagodjeno za ledji padobran.Poklopac kabine je iz jednog komada i skida se ceo.Ispod trupa je smučka iza koje se nalazi točak.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prototip je podrobno ispitan(napravljena su dva).Prvi let je bio 12 oktobra 1948g.Ustanovljeno je da je sigurna u letu.kormila su efikasna,jedrilica se sama ispravlja .Lako uzleće sa avio zapregom,sleće bez zakrilaca.Minimalna brzina je 50km/h,prelazak u kovit blag i lako se iz njega izlazi.Najbolja brzina jedrilice u kruženju je 70km/h,ili 60 sa spuštemim zakrilcama.Najveća postignuta brzina 210km/h.Vadjene iz obrušavanja brzo i lako.Ustanovljeno je da je upotreba vazdušne kočnice pri brzini većoj od 160km/h veoma teško.

Tokom  1949g g su ustanovljeni svi nedostaci jedrilice,pa se razmišljalo o njenoj rekostrukciji.Sama jedrilica je ,iako zamišljena kao visikosposobna,zbog svoje stabilnosti u letu i čvrstoće poslužila za početničko figurno letenje i ulažene u oblake.Tako da je ona postala školska jedrilica i kao takva potrebna joj je promena.
Promene su se odnosile na komande,promenu poklopca kabine ,ugradnje kočnice na točak.Trebalo je izmeniti prednji dao kabine ,kao i ugradnju ventilacije u kabini.Bilo je manjih promena u izboru materijala za gradnju.Ove izmene su zatevale ponovnu konstruciju trupa.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Fabrika Letov je preuzela izradu serije od deset jedrilica koje su morale biti isporučene aeroklubovima na vreme pa su promene radjene u hodu.Promene su počele avgusta 1949g na Triglav II  i konstruktori su hteli da naprave prototip ,ali kao što smo rekli nije bilo vremena.

Promenjen je ceo zadnji dao jedrilice ,sada je nešto viši i izmenjen je ceo horizontalni stabilizator.Nešto je izmenjen deo kod kabine i ceo poklopac kabine.Krilo je dobilo još veči V ugao 4,47°(iskistvo sa hidrojedrilice Jadran).Dobio je kočnicu na točku.Izmenjena je tabla za instrumente.Kako je u medjuvremenu radjeno na sledećoj modifikaciji ponovo je promenjen  poklopac kabine.

Sve izmene su završene  1950g kada je Letov mogao da završi seriju jedrilice Triglav II od 10 ili 12 jedrilica

Nakon putovanja konstruktora u inostranstvo i sticanja novih znanja,odlučuje se na ponovnu prepravku jedrilice.Tokom 1951g se radi na Triglav III.Ovog puta na krajevima krila dobija cilindrične dodatke,pito cev je u nosu aviona,rep je u V obliku,izmenjeni trimeri,poklopac kabine postaje kapljast.Svi prelazi,spajanja krila i repa su bez neravnina i dobro uglačani.
Poklopac kabine se radio duvanjem ,što je racionalnije rešenje,pa su u Letovu prihvatili ovakav način izrade poklopca kabine.Tako je i Triglav II dobio novu kabinu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Napravljen  je prototip  triglav III (YU-4022) koji je služio kao leteća laboratorija.

Triglav II seriski
Razmah krila -15m
Dužina - 6,83
Poprečni presek krila - 0,52m
Površina krila - 13,52m²
Vitkost krila -17
V lom - 4,47°
Profil  -Go 549 -16%
Prazna jedrilica - 166,85kg
U ketu - 265kg
Najbolji klizni odnos - 1:26 pri 69km/h
Najmanje propadanje  - 0,7m pri 65km/h