Ruski tenk nove generacije - "Armata" - T-14

[HrcAk47]

Pa ima smisla, da bi se dobio dobar tenk, treba proučiti šta je na prethodniku iz iste ergele bilo s***e.

[lovac]

Slažem se hrcak. Priznajem, i ja sam dodao nešto što je sasvim off topic, ponesen prethodnom diskusijom.
Međutim, mi još ne znamo kako će T-14 izgledati, a kamo li šta ima u sebi!

Sigurno, da je T-14 građen na osnovu iskustava od prethodnih tenkova i da će u njemu biti puno identične opreme i tehničkih rešenja koja su korištena u prethodnicima.

[Bozo13]

Mislim da je bitnije od toga šta je ruska industrija spremna proizvesti na osnovu tehničnih mogučnosti i iskustva, šta je vojska spremna platiti i za koliko.

Istotako mislmi da je bitnije da se zna iskoristiti i upotrebiti ono šta imaš nego da maštaš u čudežnom oružju (nije vezano za tenk T-14)

[tihi]

T-72 ne može da buši najnovije NATO tenkove izvoznom municijom, ali najnoviji ruski APFSDS projektili sa DU jezgrom to mogu, s tim što neki od tih najnovijih modela jednostavno ne mogu zbog dužine probojnog jezgra da stanu u obrtni transporter (karusel) AP T-72. Jedan od osnovnih zahteva oruđa za "Armatu" je upravo otklanjanje te mane.

Uz duzno postovanje, kada vidim poverovacu (govorim za prednji oklop) .

[Milan (longtrip)]

текст о Т-14 на руском


Сенсация года: новый танк Т-14 «Армата

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Vladimir Ivanović]

Stvarno mi nisu jasni ovi koji misle da tenkovi samo gađaju jedni druge u prednji dio oklopa.  Stoje jedni ispred dugih, napunili top najprobojnijim zrnom za pancir i rokaju se. Nije mi jasno čija je to teorija.

Prošao sam malo ratova i u jednom ratu sam bio glavni i odgovorni za održavanje tenkova M84 i T72 u većem dijelu nekadašnje SFRJ. A kad su prilike zahtijevale i trošio sam i municiju (ljep izraz za ...).

Nisam još nikad napravio specifikaciju oštećenja tenkova u onom ratu koji mi ovdje zovemo "Član 11". A moglo bi se. Još se pamti. Možda bi bilo korisno.

Samo to da su tenkovi napravljeni da gađaju jedni druge u prednju kosu ploču ne mogu nikako da "svarim". I da se po tome mjeri kvalitet zrna koje gađa i oklopa koji se gađa.

Ovdje je tema o novom ruskom tenku, a taj tenk ima neku verziju topa 2A46, glatkocijevni, a municija koja koristi je veoma slična municiji koju koristi tenk M84.

Da navedem nekoliko oštećenja.

Pogodak tupom pancirnom T55 u prednju kosu ploču ne probija istu, ali pravi deformitet prednjeg dijela šasije zbog kojeg je promijenjena geometrija tenka i tenk je neupotrebljiv. Posada je neupotrebljiva oko mjesec dana.

Pogodak Zoljom u prednju kosu ploču pravi rupu jako malog prečnika u koju se može ugurati čelična žica dužine veće od 60 cm, ali ta žica ne izlazi na drugu stranu.  Posada nije ugrožena.

Pogodak Zoljom u prednji dio kupole ne pravi neka oštećenja u tenku. Posada nije ugrožena.

Pogodak Zoljom u bočnu stranu kupole buši rupu na kupoli. Zavisno od mjesta pogodka oštećenja mogu biti minimalna, bez povrede posade i sa vremenom popravke par dana, do smrti posade i totalnog uništenja tenka. Kod pogodka Zoljom na mjestu ulaska kumulativnog mlaza stvaraju se tanke dlake istopljenog metala. Kao čelične dlake. Probijaju posadu i ulaze u kablažu tenka i u probijaju veliki dio opreme. Jako je teško popraviti takav tenk, jer te dlake kao igle bodu na svaki pokušaj rada na tenku. Tanke, nevidljive, a gadno bodu. I teško se vade iz ruku. Krte su i pucaju na pokušaj vađenja. Lično iskustvo.

Pogodak kumulativnim zrnom u prednju kosu ploču ne probija istu.

Pogodak kumulativnim zrnom u bočnu stranu kupole pravi veoma slična oštećenja kao Zolja. Isti problem sa iglicama. Posada trajno onesposobljena.

Pogodak pancirnim zrnom u kupolu (preživio) dovodi do kontuzije posade i onesposobljavanja na neko vrijeme. Ali ne probija kupolu. Ovo koje je pogodilo tenk u kojem sam bio se je odbilo i napravilo udubljenje na kupoli. Pretpostavljamo da je bilo pancirno od T55.

Pogodak TF zrnom u prednju kosu ploču ne probija istu. Dovodi da kontuzije posade.

Pogodak TF zrnom u kupolu, bilo gdje, odvaljuje sloj metala sa unutrašnje strane kupole i to trajno onesposobljava posadu i uništava unutrašnjost kupole. Dugotrajna popravka tenka, ako je moguća. Mislim da sam već pisao o popravci tenka 21318 koji sam popravljao oko osam mjeseci. U stvari ovaj tenk je bio pogođen minobacačkom granatom 120 mm odozgo u kupolu.

Bilo je još raznih oštećenja. Pogodak Zoljom u ležaj ramena topa, pogodak Zoljom u sama usta cijevi topa (skratio sam ga za 243 mm), pogodak Zoljom u top na mjestu koji se uvlači u kupolu kod opaljenja, eksplozija topa kod opaljenja i odlijetanje istog oko 30 metara ispred topa. Posada preživjela iako je bila opečena sa zapaljenim hidrauličkim uljem. Pogodci Zoljom u neka nebitna mjesta na tenku kao što je poklopac nišandžije, u bočni sanduk na kupoli, itd.

Pogodak potkalibarnim zrnom tenka M84 ili T72 (nismo se detaljno raspitali, ali to je ista municija) u bočnu stranu tenka prolazi kroz tenk. Uđe i izađe. Posada na bolovanju nekoliko mjeseci, ali je preživjela. Popravak trajao oko dva mjeseca i tenk vraćen u jedinicu.

Itd, itd. Mogao bih o ovome da napišem čitavu knjigu.

Tako da nemojte kod probojnosti razmatrati samo slučaj koliko nečega probija onoga drugoga. Pancirno tupi vrh ne probija oklop, ali lomi sve unutra. I posadu. Probojnost nije najvažnija.

Pozdrav

Vlado

[MOTORISTA]

Dakle nema topova od 30 mm.

[MOTORISTA]

Pogodak potkalibarnim zrnom tenka M84 ili T72 (nismo se detaljno raspitali, ali to je ista municija) u bočnu stranu tenka prolazi kroz tenk. Uđe i izađe. Posada na bolovanju nekoliko mjeseci, ali je preživjela. Popravak trajao oko dva mjeseca i tenk vraćen u jedinicu.

Možeš li da nam napišen nešto opširnije o ovome?

[pvanja]

@vladimir_16

Da li ste sve pogodke rucnih bacaca podvodili pod Zolju ?

Pitam posto je prilicna razlika izmedju zolje i ose tj barem bi trebala da bude.

[Vladimir Ivanović]

Sad bih morao da listam radne bilježnice da vidim broj tenka i datum. Dakle, potalibarno 125 mm ušlo je u bočnu stranu tenka između točkova, napravilo rupu na bočnoj stranici kroz koju bi se mogao provući prst, uništilo je obrtni transporter, i izašlo na drugu stranu šasije. Nije bilo municije u obrtnom transporteru. Rupa hirurški čista i okrugla. Nije bilo prstenastih tragova oko ulazne rupe. Nije bilo "čeličnih dlaka" u unutrašnjosti kupole. Inače bilo je slučajeva da kumulativni mlaz Zolje prođe kroz barutno punjenje, uđe i izađe, napravi rupu na obe strane, ali se punjenje ne aktivira. Zamjenjen obrtni transporter i kasete u njemu.

Tenk koji je najviše bušen za vrijeme "Član11" je tenk broj 21316. Prvi pogodak koji je primio je Zolja  u desni srednji vanjski rezervoar, ležaj kupole, prošao između dva zuba zupčanika ležaja kupole, kablaža oboda kupole oštećena, mlaz je udario u mehanizam sjedišta komandira, a što je skrenulo mlaz u barutno punjenje iza sjedišta komandira i probušilo ga. Mlaz je izašao na drugu stranu barutnog punjenja i oštetio mehanizam podizanja kasete automata punjenja.

Posada više uplašena nego povrijeđena.

Ambrust, Zolja i Osa prave veoma slične tragove na mjestu udara. Nismo bili u mogućnosti da pitamo onoga ko je gađao tenk sa čim ga je gađao. Bilo je jako puno Ambrusta i nekih kineskih "Zolja".

[micha]

   Ako bi neko i napisao takvu studiju o preživljavanju posade i tenka u borbenim uslovima, verujem da bi budući tenkovi sasvim drugačije izgledali nego ovi današnji, naročito Ruski. Najviše bi ličili na Merkavu pošto je relativno nove generacije, a zaštita posade i odeljenja koje prevozi su na prvom mestu.

   Probijanje tenka sa boka potkalibarnim projektilom je moguće zbog velike brzine zrna i njegove ekstremne tvrdoće. Tenk sa te strane ime tanji oklop i nema kosina koje bi prouzrokovale rikošet pa je putanje pravolinijska i omogućava da prednosti ovakvog projektila dođu do punog izražaja. Ali i mane, pošto osim probijanja i oštećivanja opreme ( verovatno OT-a pošto on zauzima veći deo ), ukoliko uz put ne zakači nekog od članova posade, ne nanosi nepopravljivu štetu niti puno povređuje posadu. Tenk može samostalno da se vrati do bezbednog mesta gde će biti popravljen, a posada će se ubrzo vratiti u stroj. Izuzetak je potkalibarno zrno od zasićenog uranijuma koje osim probijanja izaziva ekstremno visoku temperaturu usled koje tenk gori kao da je od drveta.

   Fugasni projektil, čak i 100 mm, ne probija nigde savremeni tenk ali je posada u njemu svakako duže vreme kontuzovana. Takođe pomenuti efekat odvaljivanja oplate sa unutrašnje strane može povrediti posadu

   Kumulativni mlaz, pod uslovom da prodre u unutrašnjost tenka izaziva visok pritisak i visoku temperaturu koji mogu pri direktnom dodiru da povrede ili usmrte posadu. Dodatne poteškoće izazivaju iglice koje je Vlado opisao a koje iziskuju generalni remont i skidanje kupole i sve opreme da bi se u potpunosti uklonile. Takođe, oštećenje opreme i mogućnost izazivanja požara i eksplozije su daleko najveći  kod ovakvih projektila. Naročito ako se na putu mlaza nađu barutno punjenje ili rezervoar sa gorivom.

   Pancirno zrno ( ne potkalibarno) poput 100 mm sa T-55, o kojem Vlado govori je u stvari kinetički projektil koji je izrađen od tvrdog metala i nema u sebi eksplozivno punjenje pa deluje kao đule iz srednjevekovnih topova koje odvaljuje gde udari. Za savremene tenkove koji imaju sendvič oklop  ovo zrno ne bi trebalo da predstavlja opasnost sa prednje strane jer je ne probija ali trajno deformiše kupolu ili osnovu gde udari. Osim toga usled prenošenja ogromne energije pri udarcu otkida se oplata sa unutrašnje strane i oštećuje unutrašnju opremu i posadu. Usled trzaja i odbacivanja celog tenka u slučaju pogotka posada biva kontuzovana i izbačena iz stroja mesecima. Kako je Vlado rekao, kupola ili šasija pogođeni ovakvim projektilom se moraju zameniti usled deformisanja.

   U svakom slučaju, poznavanje slabih tačaka protivničkog tenka i precizna paljba mogu smanjiti broj ispaljenih hitaca potrebnih za onesposobljavanje i zaustavljanje tenka. Poznavanje ovakvih podataka sa druge strane obeshrabruje posadu i nameće upotrebu taktike u kojoj se uvek prednji oklop okreće neprijatelju dok su bokovi i leđa najmekši pa ih stoga treba čuvati.

[tihi]

Stvarno mi nisu jasni ovi koji misle da tenkovi samo gađaju jedni druge u prednji dio oklopa.  Stoje jedni ispred dugih, napunili top najprobojnijim zrnom za pancir i rokaju se. Nije mi jasno čija je to teorija.

Prošao sam malo ratova i u jednom ratu sam bio glavni i odgovorni za održavanje tenkova M84 i T72 u većem dijelu nekadašnje SFRJ. A kad su prilike zahtijevale i trošio sam i municiju (ljep izraz za ...).

Nisam još nikad napravio specifikaciju oštećenja tenkova u onom ratu koji mi ovdje zovemo "Član 11". A moglo bi se. Još se pamti. Možda bi bilo korisno.

Samo to da su tenkovi napravljeni da gađaju jedni druge u prednju kosu ploču ne mogu nikako da "svarim". I da se po tome mjeri kvalitet zrna koje gađa i oklopa koji se gađa.

  Obijanje oklopa u borbeno odelenje pri pogotku se resava unutrasnjom oplatom od kevlara ako se ne varam, ne tako skupo a efikasno resenje.

 
Ovdje je tema o novom ruskom tenku, a taj tenk ima neku verziju topa 2A46, glatkocijevni, a municija koja koristi je veoma slična municiji koju koristi tenk M84.

Da navedem nekoliko oštećenja.

Pogodak tupom pancirnom T55 u prednju kosu ploču ne probija istu, ali pravi deformitet prednjeg dijela šasije zbog kojeg je promijenjena geometrija tenka i tenk je neupotrebljiv. Posada je neupotrebljiva oko mjesec dana.

Pogodak Zoljom u prednju kosu ploču pravi rupu jako malog prečnika u koju se može ugurati čelična žica dužine veće od 60 cm, ali ta žica ne izlazi na drugu stranu.  Posada nije ugrožena.

Pogodak Zoljom u prednji dio kupole ne pravi neka oštećenja u tenku. Posada nije ugrožena.

Pogodak Zoljom u bočnu stranu kupole buši rupu na kupoli. Zavisno od mjesta pogodka oštećenja mogu biti minimalna, bez povrede posade i sa vremenom popravke par dana, do smrti posade i totalnog uništenja tenka. Kod pogodka Zoljom na mjestu ulaska kumulativnog mlaza stvaraju se tanke dlake istopljenog metala. Kao čelične dlake. Probijaju posadu i ulaze u kablažu tenka i u probijaju veliki dio opreme. Jako je teško popraviti takav tenk, jer te dlake kao igle bodu na svaki pokušaj rada na tenku. Tanke, nevidljive, a gadno bodu. I teško se vade iz ruku. Krte su i pucaju na pokušaj vađenja. Lično iskustvo.

Pogodak kumulativnim zrnom u prednju kosu ploču ne probija istu.

Pogodak kumulativnim zrnom u bočnu stranu kupole pravi veoma slična oštećenja kao Zolja. Isti problem sa iglicama. Posada trajno onesposobljena.

Pogodak pancirnim zrnom u kupolu (preživio) dovodi do kontuzije posade i onesposobljavanja na neko vrijeme. Ali ne probija kupolu. Ovo koje je pogodilo tenk u kojem sam bio se je odbilo i napravilo udubljenje na kupoli. Pretpostavljamo da je bilo pancirno od T55.

Pogodak TF zrnom u prednju kosu ploču ne probija istu. Dovodi da kontuzije posade.

Pogodak TF zrnom u kupolu, bilo gdje, odvaljuje sloj metala sa unutrašnje strane kupole i to trajno onesposobljava posadu i uništava unutrašnjost kupole. Dugotrajna popravka tenka, ako je moguća. Mislim da sam već pisao o popravci tenka 21318 koji sam popravljao oko osam mjeseci. U stvari ovaj tenk je bio pogođen minobacačkom granatom 120 mm odozgo u kupolu.

Bilo je još raznih oštećenja. Pogodak Zoljom u ležaj ramena topa, pogodak Zoljom u sama usta cijevi topa (skratio sam ga za 243 mm), pogodak Zoljom u top na mjestu koji se uvlači u kupolu kod opaljenja, eksplozija topa kod opaljenja i odlijetanje istog oko 30 metara ispred topa. Posada preživjela iako je bila opečena sa zapaljenim hidrauličkim uljem. Pogodci Zoljom u neka nebitna mjesta na tenku kao što je poklopac nišandžije, u bočni sanduk na kupoli, itd.

Pogodak potkalibarnim zrnom tenka M84 ili T72 (nismo se detaljno raspitali, ali to je ista municija) u bočnu stranu tenka prolazi kroz tenk. Uđe i izađe. Posada na bolovanju nekoliko mjeseci, ali je preživjela. Popravak trajao oko dva mjeseca i tenk vraćen u jedinicu.

Itd, itd. Mogao bih o ovome da napišem čitavu knjigu.

Tako da nemojte kod probojnosti razmatrati samo slučaj koliko nečega probija onoga drugoga. Pancirno tupi vrh ne probija oklop, ali lomi sve unutra. I posadu. Probojnost nije najvažnija.

Pozdrav

Vlado

 Dali tenk treba da ima sposobnost da unisti neprijateljski tenk spreda ili ne? Pa, ukoliko neprijatelj ima tu sposobnost a ti ne, onda si u gadnom sosu. Abramsi su u Irako prezivljavali po vise kumulativnih pogodaka gotovo bez ikakvog ostecenja, dok su sami busili T72 i T55 kao sir. Svi ce sada reci da je u pitanju zastarela municija, sa cime se ja slazem, ali nisam siguran ni da je moderna municija u T72 tenkovima sposobna da unisti Leopard 2, Abrams M1A2, Chalenger 2, ili bilo koj zapadni tenk koj se masovno koristi pogotkom spreda (pogotovu u kupolu). To da se tenk najlakse unistava sa boka i vrapci znaju. Cak su i Bredliji unistavali sa njihovim topom T72 sa boka, iako je u pitanju top od 25mm.

[wermez]

Evo malo teorije, koliko navodno koja municija "grize"  

http://forum.worldoftanks.eu/index.php?/topic/128208-modern-gun-penetration-values/

Israeli/Chinese Type-IIM (new) 125mm 600mm at 2km
Chinese Type-II 125mm 550mm at 2km
Pakistani Niaza 125mm DU 550mm at 2km
Israeli M711 (Romanian CL3254) 125mm tungsten 560mm at 2km (1995) (20:1 L/D) (also imported by India in 1999)
Chinese/Pak (old) 125mm tungsten 460-480mm at 2km (1993)
Ukraine 125mm Vitiaz round 760mm at 2km (2002)
Russian 125mm BM-42M "Lekalo"? tungsten 600-650mm at 2km (200?)
Russian 125mm BM-46 "Svinets" DU 650mm at 2km (1991) (22:1 L/D)
Russian 125mm BM-42 "Mango" tungsten alloy 520mm at 2km (1986) (16:1 L/D)
Russian 125mm BM-32 "Vant" DU 560mm at 2km (1985) (13:1 L/D)
Russian 125mm BM-29 DU 470mm at 2km (1982) (12:1 L/D)
Russian 125mm BM-26 "Hope" (1983) tungsten alloy 450mm at 2km (extended BM-22 13:1 L/D)
Russian 125mm BM-22 "HairPin" (1976) tungsten 430mm at 2km (most common round in late 1970s/early 1980s)
Russian 125mm BM-17 (1972) steel 310mm at 2km (simplified export BM-15)
Russian 125mm BM-15/Yugo M88 tungsten carbide slug (1972) 340mm at 2km (version of BM-12 with extended projectile)
Russian 125mm BM-12 tungsten carbide slug (1968) 315mm at 2km
Russian 125mm BM-9 steel (1962) 290mm at 2km
Russian 125mm BK-12 HEAT (1962) 420mm at all ranges
Russian 125mm BK-18/21 HEAT (1980) 550mm at all ranges
Russian 125mm BK-29 HEAT (1990) 700mm at all ranges
Indian T-2 125mm tungsten 500mm at 2km (1997) (appears similar to ChiCom 125mm round)
Iranian 125mm tungsten 470mm at 3km
Polish Pronit 125mm tungsten 540mm at 2km (2001)
1990s Polish 125mm tungsten round 460mm at 2km
Czech Synthesia 125mm APFSDS-T round 500mm at 2km
Slovak TAPNA 125mm APFSDS-T round 530mm at 2km
Soviet 122mm BR471B APCBC 162mm at 1km (129mm at 2km) (1945)
Soviet 122mm BR-472 APCBC fired from JS-III 191mm at 1km (165mm at 2km)
Soviet 122mm BR-472 APCBC fired from T-10M 247mm at 1km (210mm at 2km)
Soviet 122mm  BM11 APDS fired from T-10M 354mm at 1km, 308mm at 2km (1967)
German 120mm DM-13 390mm at 2km (1979)
German 120mm DM-23 470mm at 2km (1983)
German 120mm DM-33/Japanese JM-33 550mm at 2km (1987)
German 120mm DM-43A1/US KEW A1 590mm at 2km (1994)
German 120mm DM-53 tungsten 700mm at 2km (1996)
German 120mm/L55 DM-53 760mm at 2km (2001)
German 120mm DM-63/Israeli M-338 tungsten 680mm at 2km (2006)
German 120mm/L55 DM-63 tungsten 720mm at 2km (2006)
S.Korean K276 120mm tungsten 700mm at 1km (2004)
French 120mm OFL120F1 tungsten 590mm at 2km (1994)
French 120mm OFL120F2 DU 647mm at 2km (1997)
US M103 120mm APC 221mm at 1000yards; 199mm at 2000yards at 30 degrees
UK Conqueror 120mm AP 255mm at 1000 yards; 226mm at 2000 yards (1.8km)
UK Conqueror 120mm L1A1 APDS 446mm at 1000 yards (914m)
UK L-15 120mm APDS round 355mm at 1km/340mm at 2km (1965)
UK L-31 120mm HESH 460mm at any range (1960s)
UK L-15A4 120mm APDS-T 450mm at 2km (1970s, and exported to Iran before Revolution)
UK L-23 120mm tungsten APFSDS round 450mm at 2km (Apr 1983)
UK Charm-1 L-26 120mm DU APFSDS round 530mm at 2km (1991)
UK Charm-3 L-27 APFSDS 120mm DU 720mm at 2km (1999)
UK L-28 120mm APFSDS 770mm at 2km (200X)
US M829A3 120mm DU 765mm at 2km (2003) (Russian estimate 795mm)
US M829A2 120mm DU 730mm at 2km (1994)
US M829A1 120mm DU 610mm at 2km (1991) (Russian estimate 700mm)
US M829 120mm DU 552mm at 2km (1987)
US M827 120mm tungsten 450mm at 2km (never fielded by US)
US Olin GD120 120mm tungsten 520mm at 2km
US/Egyptian KEW-A2 120mm tungsten 660mm at 2km
South Korean 120mm APFSDS 670mm at 2km
Indian 120mm tungsten 650mm at 2km
Chinese 120mm tungsten 550mm at 2km
Russian 115mm BM-28 DU APFSDS 384mm at 2km (early 1980s)
Russian 115mm BM-21 DU APFSDS 330mm at 2km (mid-late 1970s)
Soviet 115mm BM-6 steel APFSDS 280mm at 1km, 246mm at 2km (1962)
Soviet 115mm BM-4 steel APFSDS 200mm at 2km (1961)
Soviet 115mm BM-3 tungsten carbide APFSDS 270mm at 2km (for original T-64)
UK/Egyptian 115mm BD/36-2 APFSDS 460mm at 2km
Chinese Type-86 105mm DU 460mm(from "short" 105)/480mm(from "long" 105) at 2km
Chinese Type-93 105mm DU 510mm("short")/540mm("long") at 2km
Chinese Type-95 105mm DU 580mm at 2km (from "long" Type-83A 105mm)
UK T-2 HP 105mm tungsten round 560mm at 2km
UK 105mm L-28 tungsten cap APDS 120mm at 60 degrees at 900m, 250mm at 1km (mid-1950s)
US/UK 105mm L-36A1/M392 tungsten cap APDS 260mm at 1km (1961)
UK 105mm L-52A3 tungsten core APDS 320mm at muzzle, 280mm at 1km, 254mm at 1500m, 240mm at 2km (1973)
UK 105mm L-64A4 tungsten APFSDS 310mm at 2km (1982)
UK/Pakistani 105mm H6/62 APFSDS 360mm at 2km (1990s)
Pakistani 105mm DU APFSDS 450mm at 2km
Indian 105mm APFSDS 350mm at 2km
French OFL105F2 105mm DU 520mm at 2km (mid 90s)
French OFL105G1 105mm APFSDS 350mm at 2km (1981)
French OFL105G2 105mm tungsten 440mm at 2km (late 1980s)
French OFL105F1 105mm tungsten 250mm at 2km (1981/2)
French 105mm HEAT (AMX30) 160mm at 60 degrees
French 105mm (AMX13 FL12) 360mm at 2km
Canadian C127 105mm tungsten 460mm at 2km (1992)
US M392/German DM13 105mm APDS 250mm at 1km (1960)
US M-392A2 105mm APDS 260mm at 1km, 250mm at 1.5km, 225mm at 2km (early 1970s) (Rushed into service after M392 problems in 1973 Arab-Israeli war)
US M-728 (UK L-52) 105mm APDS 320mm at muzzle, 280mm at 1km, 240mm at 2km (mid 1970s)
US M-735 105mm tungsten APFSDS 330mm at 1km, 300mm at 2km (1978)
US M-735A1 105mm DU 370mm at 1km, 350mm at 2km (never deployed)
US M-774 105mm DU 375mm at 2km (1981)
US FP105/Can C76 105mm tungsten 330mm at 2km (export only)
US M-833 105mm DU 440mm at 2km (1984)
US M-900 105mm DU 520mm at 2km (1991)
Taiwanese TC84 105mm APFSDS 450mm at 2km
Mecar 105mm tungsten APFSDS 390mm at 2km
German DM-23/Israeli M111 'Hetz 6'/South Afr FS Mk1 105mm tungsten 310mm at 2km or 150mm at 60 degrees (1978)
German DM-23A1 105mm tungsten 330mm at 2km (1980s)
German DM-33/Israeli M413 'Hetz 7'/Sth Afr FS Mk2 105mm tungsten 380mm at 2km (1984)
German DM-63/Israeli M426 'Hetz 10'/Sth Afr FS Mk2 Imp. 105mm tungsten 450mm at 2km (early 1990s)
US M456 105mm HEAT 350mm
Soviet BM-25 100mm APFSDS 296mm at 2km (late 1970s) [320mm at 1km]
Soviet BM-8 100mm APDS 238mm at 2km (1968) [257mm at 1km]
Soviet 100mm HVAPDS 200mm at 1km (HEAT 300mm)
Soviet BR-412D 100mm APCBC 198mm at 1000m (165mm at 2000m) (post-war)
Soviet BR-412B 100mm APBC-T 160mm at 1000m (134mm at 2000m) (1945)
Soviet BR-412 100mm APC 135mm at 1000m (1943)
Soviet 100mm BK-354M HEAT 280mm (WWII)
Soviet 100mm BK-5M HEAT 390mm (1960)
Yugoslav M65 100mm APCBC 158mm at 1km; 136mm at 2km (1954)
Yugoslav M98 100mm APFSDS 150mm at 60 degrees at 2km
Pakistani/Chinese AP-100-2 100mm APFSDS 350mm at 2km (1986)
Chinese AP-1 100mm APFSDS 240mm at 2km (1980)
Chinese AP-2 100mm APFSDS 290mm at 2km (early 1980s)
Romanian BM-412M (M309) 100mm APFSDS 418mm at 2km (1990s)
Mecar M-1000 100mm APFSDS 350mm at 2km (1996)
US 90mm M82 APC (M36/M41 gun) 122mm at 1000 yards (913m), 106mm at 2000 yards
US 90mm M304 HVAP 199mm at 1000 yards (913m), 156mm at 2000 yards
US 90mm M318 APBC-T 117mm at 1000 yards (913m), 109mm at 2000 yards
US M341 90mm HEAT 300mm (mid 1950s)
US 90mm T119 (T41) APBC 152mm at 914m at 30 degrees from vertical
US 90mm T119 (T41) APDS 236mm at 914m at 30 degrees from vertical
US 90mm T119 (T41) HVAP 223mm at 914m at 30 degrees from vertical
US 90mm M3A1 (M46 Patton) APBC 119mm at 1000 yards (913m) at 30 degrees from vertical
US 90mm M3A1 (M46 Patton) HVAP 157mm at 914m at 30 degrees from vertical
Mecar M-652 90mm APFSDS 180mm at 1km (150mm at 2km)
French OFL-90 F1 90mm APFSDS 230mm at 1km (200mm at 2km) (early 1980s)
South Korean M-241 90mm APFSDS 230mm at 2km (1984)
UK 20pdr (83.4mm) APDS 280mm at 1000 yards (913m) [260mm at 1500 yards]
Soviet 85mm BR372 APCBC 185mm at 1km (D48 anti-tank gun and ASU85 only)
Soviet 85mm BR367P APCR 180mm at 1km (1960s)
Soviet 85mm BR365P APCR 110mm at 1km (1946-47)
Soviet 85mm BR365 APBC 102mm at 1km (WW2)
US M93 76mm HVAP 175mm at 1000m, 160mm at 1500m (1945)
US T91 76mm (M41) APC 122mm at 914m at 30 degrees from vertical
US T91 76mm (M41) HVAP 208mm at 914m at 30 degrees from the vertical
Soviet 76.2mm HVAP 61mm at 1km (HEAT 120mm)
US 76mm M464 APFSDS 230mm at 2km
US 76mm M1A2 (M4 Sherman) APCBC 89mm at 914m at 30 degrees from vertical (WWII)
US 75mm M6 (M24 Chaffee) APCBC 77mm at 914m at 30 degrees from vertical (WWII)
Fr 75mm POT-51A (Isr M50) 110mm at 1km
French 75mm (AMX13 FL10) 170mm at 1km
Israeli 60mm tungsten APFSDS 120mm @ 60 degrees at 2km
Soviet 57mm BR-271P HVAP 145mm at 500m
Bofors 40mm APFSDS 131mm at 1km
35mm APDS 90mm at 1km
Oerlikon 30mm APFSDS 97mm at 1km
30mm L14A3 tungsten APDS 63mm at 1km
2A42 30mm AP-I 44mm at 1km
2A42 30mm APDS 62mm at 1km
New 2A42/2A72 30mm APFSDS 79mm at 1km
25mm APFSDS DU 75mm at 1km
Oerlikon 25mm tungsten APFSDS 77mm at 2km
25mm APFSDS 56mm at 1km
25mm M919 DU APFSDS 30mm+ at 60 degrees at 2km
25mm M791 APDS 33mm at 60 degrees at 1km; 28mm at 60 degrees at 2km
20mm APDS DM-63 44mm at 1km (1988)
20mm APDS DM-43 40mm at 1km (1982)
20mm HVAP for Rh-202 gun 34mm at 1km
12.7mm API 19mm at 500m

Yugoslav M65 100mm APCBC 158mm at 1km; 136mm at 2km (1954)

kako su prve 54/55ce došle u Jugu 1961, navedeno je greška, verovatno se radi o municiji od 90mm.

[Vladimir Ivanović]

Ovo sam našao
Description: The 2A82-1M is a new generation 125mm smoothbore cannon intended for the Russian Army Armata/T-14 main battle tank. Compared with the T-90's 2A46M cannon, the 2A82-1M gun offers 15 to 20 percent improved accuracy and its rolling fire angular dispersion has improved 1.7 times. Its muzzle velocity/energy is greater than the German Leopard 2 A6's 120mm gun from Rheinmetall. The 2A82-1M cannon may enter service arming the Russian Army's T-14 tank by 2017.

Pa ja sam puno veću tačnost imao sa kineskim topom. Lično sam gađao i uvjerio sam se u puno veću tačnost topa u odnosu na ruski top.

[vathra]

Ako bi neko i napisao takvu studiju o preživljavanju posade i tenka u borbenim uslovima, verujem da bi budući tenkovi sasvim drugačije izgledali nego ovi današnji, naročito Ruski. Najviše bi ličili na Merkavu pošto je relativno nove generacije, a zaštita posade i odeljenja koje prevozi su na prvom mestu.

Такве студије и анализе се редовно праве.
Имам књигу са Оперативним истраживања из Нормандије, обрађен је рад артиљерије, тенкова, па чак и контрабатирајућа ватра. Закључци су врло занимљиви и наравно да су другачији од оних да су Пантер и Тигар били супертенкови у односу на остале. Статистика је показала да је главна ствар била - ко је први отворио ватру. Страна која је прва отворила ватру (без обзира да ли у нападу или одбрани) је имала 5 пута мање губитке.