Ruski tenk nove generacije - "Armata" - T-14

[kumbor]

Pa ako u kupolu postaviš sklop cevi od 2A65 TH (cev je olučena) dobiješ jurišni top. Nisam čuo za novo oruđe 152,4mm, jer ovo u potpunosti zadovoljava i vrlo je moderno. Takvo oklopno vozilo (jurišni top) nije predviđeno nomenklaturom OMJ ruske vojske. Ako je kupola veća i omogućava pun dijapazon elevacije, onda je to samohodno art. oruđe - SH. Armata jeste univerzalna šasija, ali su razlike u komponovanju velike, u zavisnosti šta se traži. Znajući Ruse, oni tu prave jasnu razliku. Top za Armatu jeste poseban, tenkovski, glatkocevni, punjenje u čaurama, autopunjač. Raspon elevacije -5*-+15* otprilike, pokretanje po azimutu 360*. Sve drugo nije za tenk.

[HrcAk47]

Nisam siguran, da li me vi, Kumbore, s oproštenjem, trolujete, ili zaista ne čitate šta pišem, niti šta piše u članku.

[dzumba]

Чланак је смушен и заиста се може тумачити на различите начине. Ипак, мислим да је HrcAk47 управу. То ће бити артиљеријско оруђе на платформи "Армате".

[Bozo13]

Ako se ne varam, Armata T-14 je dizajnirana da bi se moglo ubaciti top od 152 mm, što je nešto sasvim drugo kao ugradnja top-haubice 152 mm na podvozje armata.

[kumbor]

Nisam siguran, da li me vi, Kumbore, s oproštenjem, trolujete, ili zaista ne čitate šta pišem, niti šta piše u članku.

Uvaženi HrcAk47, ja niti trolujem, niti znam šta to zapravo znači. Ako ne znam šta znači, a znači izgleda nekakvo loše ponašanje i postiranje, ja se ispričavam ako sam slučajno pogrešno shvaćen.  Razumijem ideju da se na šasiju Armate T-14 postavi kupola sa topom 152mm. Top može biti razni. Ako je olučen, onda to svakako nije tenkovski top, niti Rusi imaju namjeru da tako dobijeno vozilo koriste kao tenk - OBT, MBT, ili kako već. Već 50 godina svi tenkovski topovi u SSSR/Rusiji su glatkocijevni. Kupola za Armatu kao tenk T-14 je malih gabarita, te svakako ta kupola ne može osigurati ugradnju drugoga oruđa sem tenkovskog. To ne može biti prilagođeno poljsko oruđe, već samo i isključivo namensko, posebno razvijeno oruđe, makar pojedini dijelovi mogli biti uzajamno zamenljivi, što bi bilo dobro.

[HrcAk47]

Dobro, odgovoriću onda još jedared.


2S19 Msta je na šasiji tenka T-80. Ali nije "jurišni top". Niti tenk. Nego je samohodno artiljerijsko oruđe na bazi tenkovskog hodnog tela.

2S35 Koalicija SV (trenutna iteracija) je na šasiji T-72BU ili T-90. Ali nipošto neće biti ni tenk ni jurišni top, nego samohodno artiljerijsko oruđe.

Buduća iteracija Koalicije će samo da bude kupola Koalicije sa izolučenim artiljerijskim oruđem 2A88 od 152.4 mm na šasiji Armate. I opet neće biti tenk, ni jurišni top. Sa takve, posebne šasije Armate će verovatno da se skinu svi sistemi koji su nepotrebni za samohodno artiljerijsko oruđe. Oklop će da bude značajno manji (verovatno do 30tak mm, ne treba više, ako je (ovakva) artiljerija bliže od 20 km liniji fronta, onda se neko grdno za'ebo), neće biti famozne "kapsule" ili će ta da bude značajno drugačija. Motor će da bude napred (tako da će konfiguracija da bude kao T-15 teški BVP - šasija Armate okrenuta u suprotnom smeru). Nosiće 50-70 granata i pripadajućih punjenja. Imaće artiljerijski SUV i pneumatski autopunjač (jer klasični tenkovski autopunjač ne može da puni pod visokim elevacijama). Ali, motor, suspenzija, menjači, sistem upravljanja, rezervoari za gorivo, itd. će da ostanu isti.

I na kraju, to je samohodno artiljerijsko oruđe na šasiji Armate, o kome se u članku govori.

Pošto je samohodna artiljerija sistem, predvidjam da će se razviti vozilo za popunu te komandno vozilo, na istoj šasiji, sa istim motorom, pošto je bitno da sva vozila u bateriji imaju istu mobilnost.



NA DRUGOJ STRANI, imamo planove da će Armata (tenk) da se naoruža sa glatkocevnim topom od 135 mm ili 152 mm. Što je u redu. To je tenk. I koristiće se kao tenk, za stvari koje tenkovi rade. I veze nema sa ovom vešću, jer ovde pričamo o artiljeriji. Nije nikakva maskirovka u pitanju, samo ne treba mešati babe i žabe.

 

[kumbor]

Iako je još 1988. Jane`s dao hipotetički crtež budućeg sovjetskog MBT sa pretpostavljenim topom 135mm, SSSR ni posle Rusija, nisu radili ništa u tom kalibru. Pretpostavka se zasniva na ideji da je svaki novi tenkovski glatkocevni top bio za 10mm većeg kalibra od prethodnog. Rusi su ih sve "zamajali", pa prešli na logični 152mm kalibar bez prelaznih rešenja. Zbog pretpostavljene veće dužine KE APFSDS jezgra, potrebna je nova konstrukcija autopunjača. Barutna punjenja su manji problem jer je čaura ionako sagoriva.

[Bozo13]

Osobno mislim da potencial 125 mm topa i municije još nije do kraja iskorišten. Igrali (testirali) su švicarci 140 mm top na leopardu 2, još uvek ostali na 120 mm. Verovatno ne zbog lepšeg, nego videli da 140 mm ne donosi toliko prednosti pred 120 mm topom da bi bilo potrebno ga zameniti.

[kumbor]

Za sada se ostaje na usavršenom topu 125mm, kolokvijalno 125BM (velike moći). Ipak 152mm je konstruisan, isproban, pokazao se dobro i ostaje kao perspektivna varijanta, a da li će stvarno biti ugrađen na kasnije serijske Armate, videćemo.

[CheefCoach]

Sve dok 125 mm busi protivnicki oklop, i dok imaju municiju za njega u skladistima, nece ga menjati. Dobra stvar je ta da mogu da zamene top u nekoj buducoj modernizaciji kada 125 mm postane neefikasan.

[mwolf]

A uvek i izvozna varijanta može biti samo sa topom 125 mm, dok kod sebe mogu imati i tu jaču varijantu

[Vladimir Ivanović]

Gledam ovaj snimak i ne mogu da vjerujem. Armata vrti kupolu kao da je ringišpil. Vidi se u prvoj minuti snimka.



Ima li negdje snimak gdje je šasija nagnuta, a Armata vrti kupolu. Interesuje me brzina vrtnje kupole kod nagnute šasije.

Radio sam u jednoj fabrici tenkova u Aziji gdje se ugrađuje električni pogon kupole. Tu je moja ekipa radila na ovim novim verzijama tenkova, ali ova brzina kojom Armata vrti kupolu je duplo ili više brža od T72. Na tenku T72 i M84 pogon kupole je hidraulički. Na novijim verzijama T72 i T90 je pogon električni. Gledao sam taj pogon kako brzo vrti kupolu, ali ovo je kod Armate suviše brzo. Ali na ovom snimku samo vrti kupolu. To se može rješiti pogonom bez povratne veze. Kao na tenkovima kod akvizicije. Interesuje me neki snimak gdje se vidi brzina okretanja kupole u stabilizaciji. Ovakvi snimci kod Armate ruše svu matematiku koju je proračunao Nikvist u svojoj teoriji stabilnosti.


Pozdrav

Vlado

[kumbor]

Stvarno brzo vrti kupolu. Zapamtio sam negde čitajući da npr. M-1 Abrams ima znatno veću brzinu okretanja kupole od T-72. Ipak, na snimku ne okreće kupolu za 360* već manje, ne pravi pun krug. Tenk T-72 na postamentu pred fabrikom je kasnija varijanta, vidi se višeslojni okliop kupole.

[Vladimir Ivanović]

Postoje dva načina davanja komande za okretanje kupole.

Jedan je prilikom akvizicije komandira ili vozača tenka. To okretanje je maksimalnom brzinom, bez regulacije brzine i bez regulacije položaja. Nema povratne veze u petlji. Odnosno petlja regulacije se isključuje.  Koristi se za navođenje nišandžije na cilj od strane komandira ili u cilju smicanja topa sa poklopca vozača, a da bi vozač mogao izaći iz tenka.

Drugi način je okretanje kupole u petlji regulacija brzine (položaja) kupole  U petlju (u prvu sabirnicu) ulazi komanda od nišandžije za okretanje kupole, komanda koja dolazi od balističkog računara ( i bočni vjetar može da okreće kupolu) i signal od žiroskopa (poremećaj).

Ova brzina okretanja kupole koja se vidi na snimku mi liči na akvizicijsku brzinu kupole. Međutim, interesuje me brzina kupole na nagnutoj šasiji. Kad je tenk na ravnom, i kad se odblokiraju pogoni kupole dovoljno je rukom gurnuti top bočno rukom, pa da se kupola okrene pola kruga.

Prava snaga dijela za pokretanje kupole se vidi kad je šasija na nagibu.

E to me interesuje. Ovaj snimak je fin za široke narodne mase, ali mene interesuje druga stvar.

Isto tako će te veoma, veoma rijetko se može vidjeti da tenk sa uključenom stabilizacijom i topom naprijed ide uz uspon, pa kad dođe na vrh ide nizbrdo sa uspona, ali sa uključenom stabilizacijom. To neće pokazati ni jedan proizvođač tenkova. Ili će neko pokazati greškom. Uglavnom je u takvoj situaciji top bočno.

Pozdrav

Vlado

[Bandzi]

Treba uzeti u obzir da je kupola na Armati dosta lakša nego na klasičnom tenku, jer je u osnovi čini samo sklop topa. Ostale konture kupole su uglavnom napravljene od debelog lima.