Ruski tenk nove generacije - "Armata" - T-14

[micha]

Evo, na 0:15 vidi se po dve opruge po svakoj stranici, koje "dižu" stranice. A na 2:30 vidi se i donora gusjenice-2S19M.

   Jasno je kada se istovara sa prikolice da vozilo gusenicama savladava pritisak opruga na stranicama koje se pod tim pritiskom istežu i dozvoljavaju spuštanje stranice do zemlje i kasnije njeno podizanje kada vozilo siđe. Interesuje me kako se stranice spuštaju kada se vozilo utovara tj. kada sa zemlje penje na poluprikolicu (suprotno od ove operacije)?

[kumbor]

Evo, na 0:15 vidi se po dve opruge po svakoj stranici, koje "dižu" stranice. A na 2:30 vidi se i donora gusjenice-2S19M.

   Jasno je kada se istovara sa prikolice da vozilo gusenicama savladava pritisak opruga na stranicama koje se pod tim pritiskom istežu i dozvoljavaju spuštanje stranice do zemlje i kasnije njeno podizanje kada vozilo siđe. Interesuje me kako se stranice spuštaju kada se vozilo utovara tj. kada sa zemlje penje na poluprikolicu (suprotno od ove operacije)?

Pa oslobodi se opruga, spuste se i zakoče gvozdenim palcem, kako bi inače!?

[micha]

   Pretpostavljam da postoji neki mehanizam koji omogućava da jedan čovek spusti stranice do zemlje, možda čak i vozač ne izlazeći iz kabine. Ne znam da li me razumete ali tenkisti će znati o čemu pričam. Stranice su teške stotinak kilograma svaka i potrebno je uložiti izuzetan napor da bi se one podigle ili spustile. Na ovoj poluprikolici je to elegantnije rešeno i predstavlja racionalizaciju jer nema potrebe za angažovanjem dodatnog ljudstva koje će opsluživati vučni voz. Dovoljni su vozač tegljača, vozač oklopnog vozila i komandir koji će ih navoditi da bi se obavio zadatak prevoženja. Do sada je tome broju trebalo dodati i dvojicu koji će dizati stranice.

[švercer011]

Ako malo bolje pogledate labudicu kod dela gde se nalaze sarke navoza postoje klipovi za stope koje sluze za stabilizaciju navoza prilikom utovara i istovara ali po mom misljenju oni to ne koriste preterano cesto jer je labudica ozbiljno napravljena i ne uvija se prilikom utovara,na 1:55 min mozete videti o cemu pricam

[Morskoprase]

Razumem pitanje, ali koliko se sećam fizike, oprugama (sistemom) je moguće uspostaviti više-manje ravnotežu (primer makaznog mehanizma kod garažnih vrata), pa su tako potrebne bitno manje sile, da bi se stranice sklopile. A tu se na videu lepo vidi, da se stranice vraćaju same-što znaći, da su preračunate tako, da im je "nulta pozicija" u sklopljenom stanu i tek manja sila (vidi se da padaju same lagano posle dodira gusjenicama) potrebna, da se otvore.

[kumbor]

Razvojni put do Armate. Sheme u preseku su provizorne.

[kumbor]

Razvojni put do Armate. Sheme u preseku su provizorne.

Možda grešim, pa ako grešim, neka me tenkovski znalci isprave. Položaj kolevke topa i konfiguracija prednje gornje kose ploče mi nagoveštava veoma malu depresiju topa. To je dopustivo za Rusiju, jer je cela srednjeruska nizija od granice do Urala i od Crnog do Barencovog mora "ravna kao sto", ali može biti taktički nedostatak kada je neophodno gađati cilj koji je u dolini, što može biti čest slučaj u Evropi ili "kod nas".

[HrcAk47]

Meni se celi dizajn Armate ne dopada. Bolje bi bilo da je motor napred, posada pozadi, a top da oscilira u svojoj kolevci, otvoren.

[kumbor]

Otvoren top je dobra meta i lako se može oštetiti. Smeštaj motornotransmisione grupe (MTO) napred je teško izvesti. To je uspelo Izraelcima, ali po cenu ogromnre mase i ogromnih dimenzija tenka. Rusi su napravili opitni tenk takve koncepcije, ali očigledno nije zadovoljio zahteve GBTU GŠ OSRF - Glavne Uprave OMJ pri GŠ OSRF. Spoljna montaža topa ima mnoge prednosti, ali i mnoge mane. Pogledaj obj.299 na šemi koju sam postovao. To je to, ali to ne radi kako treba. Želje su jedno, a realnost drugo.

[HrcAk47]

Nije opravdanje.Kad tenk ide u rikverc, motor je napred, a uostalom, pošto Armata ima 8 brzina unapred i 8 unazad, to je rešena stvar - jedino treba staviti više oklopa napred i optoelektroniku za vozača. Uostalom, kod T-15 je motor napred.

Što se tiče ranjivosti topa, mislim da je i trenutna kupola više nego dovoljno ranjiva, čestit 30 mm top bi pokidao sve unutra. Ne vidim nešto puno oklopa na shemi. Uostalom, i sama montaža topa se može fino oklopiti.

[kumbor]

Vlado bi ti objasnio sve ovo, no ga nešto nema, a ja  se ne bih upuštao, jer ne znam nauku. Mogao bih se raspisati obrazlagati što si u krivu, ali bih sigurno negde izgrešio. Nije to baš tako, ali za osnovne pojmove dovoljna je fizika osnovne i srednje škole. Obrazloženja ima na ranijim stranama teme, kao i u drugim temama o tenkovima. sve je Vlado lepo objasnio što je tako kako jeste. Balansiranje kupole, moment inercije, ugaona ubrzanja i brzine, itd. itd. Na T-15 jeste MTO napred, ali to nije tenk, već TBMP.

[HrcAk47]

Da li zaista implicirate da je nemoguće izbalansirati oscilirajuću kupolu? Kakve veze ima razlika izmedju tenka i TBVP u ovoj našoj diskusiji? Šasija je ista, motor je isti. Transmisija je isto, vrlo verovatno, ista.

I uostalom, kakav vam je to ton? Fizika za osnovnu školu? Molim?

[kumbor]

Da li zaista implicirate da je nemoguće izbalansirati oscilirajuću kupolu? Kakve veze ima razlika izmedju tenka i TBVP u ovoj našoj diskusiji? Šasija je ista, motor je isti. Transmisija je isto, vrlo verovatno, ista.

I uostalom, kakav vam je to ton? Fizika za osnovnu školu? Molim?

Pa da je znam dobro i ja bih je ovde primenio i obrazložio. Ovako, samo osećam da nisi baš u pravu. Moguće je izbalansirati,naravno. ali tu postoje mnoge začkoljice. Da je sve prosto, svi bi pravili svoje tenkove, ne bi postojalo pet ozbiljnih proizvođača u svetu, i ne bi komad tenka koštao milione nečega. Samo neću da se petljam u ono što ne znam, mada znam da je stvar vrlo, vrlo složena.

[Morskoprase]

Pa i ja bih, da mi se sve naoružanje sviđa, ali ne ide to tako. Koncept sa motorom spreda kod tenkov realizovan je efektivno od Merkave1 dalje. Za sve zapadne armije važi, da je posada ona, koju treba čuvati. E sad... Zar mislite, da bi i Leo2, Le klerk i Abrams imali motor pozadi, da nema valjanih razloga za smeštaj moto-transmisijske grupe za to?!? Ne upuštam se u objašnjavanja, neka to urade ili znalci (koji su to već radili) ili realna primena.

[micha]

   Osnovna koncepcijska razlika između mobilne platforme za podršku i prevoz pešadije i borbenog oklopnog vozila tj. tenka je pre svega u masi. Tenk je 3-5 puta teži pa su stoga drugačiji problemi koje treba konstruktori da reše nego kod BVP-a. Pokušaću da nevedem neke od njih:

   -Motori od nekoliko stotina KS pa i preko 1000KS zahtevaju i veliku količinu vazduha kako za unutrašnje sagorevanje tako i za hlađenje. Uglavnom se koristi vodeno hlađenje pa je veliki problem zaštititi hladnjak zapremine stotinak litara rashladne tečnosti od probijanja u slučaju da stoji napred. Većina savremenih tenkova koristi poklopac motornog odeljenja za horizontalni smeštaj hladnjaka za vodu gde je on relativno dobro zaštićen kupolom, koja je ispred, od dejstva pešadijske municije i parčadnog dejstva raznih granata, raketa i projektila koji bi mogli da se jave oko tenka i ga probiju.

   -Velike mase zahtevaju i veliku snagu motora koju treba distribuirati do hodnog dela preko reduktora, multiplikatora, kvačila, bočnih prenosnika... Za to je potreban reduktor ili menjač + sve što ide uz njega. Kod nekih američkih tenkova iz II sv. rata motor je bio postavljen linijski pozadi, na njega je bila naglavljena spojnica sa kvačilom, reduktor je bio negde ispod kupole a razvodnik pogona je bio ispred vozača i pokretao je pogonske točkove koji su stajali napred. Praktično celi patos tenka je zauzimala transmisija smanjujući koristan prostor i povećavajući siluetu tenka a prvi hitac ili PT mina onesposobljavali su pogonski deo tako da je vrlo brzo ispadao iz borbe. Koliko je ozbiljan problem smeštanja menjača i transmisije u telo tenka govori da su britanski TOG II i nemački Maus imali SuS motore koji su pokretali generator kojim su napajani električni motori koji su potom direktno pokretali pogonske točkove gusenica i to sve tokom II sv. rata! Isti princip još uvek koriste dizel-električne lokomotive koje praše našim prugama.

   -Nekoliko tona mašinerije osim što se mora spakovati u motorno odeljenje, mora biti i dobro balansirano da bi hodni deo i amortizeri trpeli što ravnomerniji pritisak a samim tim duže trajali. Takođe ovo je važno i pri dejstvu tenkovskog topa kako iz mesta a pogotovu iz pokreta. Kod M-84/T-72 kada se uspravi zadnja ploča na kojoj je vodeni hladnjak i praktično otvori ,,hauba'' motora uočava se apsolutna iskorištenost motornog prostora koja je toliko velika da kada ispadne neki komad alata ili nečiji mobilni i propadne, do njega mogu doći samo majstori iz Čačka prilikom generalnog remonta kada se vade motor i transmisija. Prilikom pucanja nekog creva ili cevi jako je teško utvrditi prvo da bilo šta curi, zatim koja eksploataciona tečnost je u pitanju (nafta, antifriz,motorno ulje ili ulje iz menjača) a gotovo je nemoguće naći odakle curi.
Što se tiče postavljanja motora napred desno dovoljno govori fotografija BVP-a M80 prilikom plivanja gde je prednji desni kraj vidno dublje zaronjen u odnosu na ostatak vozila itd...