Ruski tenk nove generacije - "Armata" - T-14

[Milan (longtrip)]

Оно што је занимљиво, а везано за серијску производњу овог тенка, јесте да ће се смањити број посаде на два човека. Преостали простор ће искористити за складиштење  додатне муниције и опреме.И сада у постојећој верзији систем управљања је увезан на инерцијални навигациони систем и ГЛОНАС. Оно о чему се сада зна је да се тенком може  управљати са одређене удаљености , али се не прецизира у ком радијусу.

[kumbor]

Оно што је занимљиво, а везано за серијску производњу овог тенка, јесте да ће се смањити број посаде на два човека. Преостали простор ће искористити за складиштење  додатне муниције и опреме.И сада у постојећој верзији систем управљања је увезан на инерцијални навигациони систем и ГЛОНАС. Оно о чему се сада зна је да се тенком може  управљати са одређене удаљености , али се не прецизира у ком радијусу.

Још само да научи да лети... фију, фију... туп!

[pvanja]

I stariji tipovi ruskih tenkova (T-72/80 itd)mogu da funcionisu sa 2 clana posade ali ipak je 3 optimum.

[Vladimir Ivanović]

I stariji tipovi ruskih tenkova (T-72/80 itd)mogu da funcionisu sa 2 clana posade ali ipak je 3 optimum.

A Rambo je u jednom filmu sam vozio tenk T72 i gađao. I pobio sve  neprijatelje. Ali to je Rambo.

A što se tiče topovske cijevi za tenk T72, preteča ove na Armati, gađao sam u Kini iz istog topa, 2A46, i ispalio nekoliko stotina granata. Tačnog se broja ne sjećam, ali bilo je jako, jako puno. Uglavnom sam ja gađao. I kad smo sa tim tenkom išli u Pakistan tražio sam da se top zamjeni, jer je ovaj već istrošen. Ispalio je jako puno granata, pa sam mislio da je istrošen. Kinezi su samo odmahivali.

Dođemo u Pakistan, i izmjerimo kalibar, a on 125,02 mm. Odličan. Nakon dva tri mjeseca gađanja izmjerimo ponovo kalibar, a on 125,03 mm. Za to vrijeme su Ukrajinci već zamijenili top sa novim, jer im se istrošio od istog broja zrna koliko smo i mi ispalili. Top su mjenjali sa vana bez dizanja kupole. Takav jedan top sam poklonio prijateljima i odnio sam ga u Nikince. Taj koji se mjenja sa vana.

Sad ne znam da li je tajna dugovjrčnosti kineskog topa u kineskom topu ili u nečemu u municiji koja ne oštećuje top. Znam da kineska municija nema bakarni prsten, nego plastični, a ta plastika pravi neku hemiju kad se opali iz topa, a ta hemija čuva top. A bakar nagriza top, pa se mora raditi debakarizacija topa. 

Takođe, kineski top ima jako male oscilacije kod opaljenja, u odnosu na ruski top.

Što bi se reklo za kineski top, kopija bolja od originala. Takav top bi bio dobar za Armatu, mislim, takva konstrukcija topa.

Pozdrav

Vlado

[kumbor]

Тај топ за садашњу Армату (да л` је 2А82 или 83, стално мешам), само је мало дужи од 2А46. То би по ранијој руској пракси означавања могао бити нешто као 2А46БМ - "бољшој мошности" - большой мощности, велике моћи. Појачавање унутрашње балистике дало је предност у енергији на устима цеви у односу на све постојеће тенковске топове, за око 1,17, 1,2 пута (17-20%). Наравно оволико појачавање балистике плаћа се мањом трајношћу цеви која је ионако код МБТ топлотно и механички веома оптерећена, нарочито ако се користе КЕ пројектили.

Ако на део тенкова стварно уграде већ готови топ 152мм, испробан на обј.292, онда ће Руси добити вишегодишњу предност. Ипак, у условима када постоји огроман број најразличитијих пројектила 125мм у складиштима, то у овом тренутку није целисходно. Такође, Руси озбиљно раде на течном барутном пуњењу уместо класичног, а у електромагнетском оружју (rail gun) су наводно у истој фази научног развоја као и Амери, ако нису и испред њих.

[kumbor]

Svega 240 granata zivotni vek cevi topa... Pa to se moze ispaliti u 3 dana intenzivne borbe...I sta onda?

Колико тенкова може преживети три дана интензивне борбе у савременим условима? Сам топ је тежак преко 2 тоне, а не сме се бацати из хеликоптера или из Тр. авиона.

[Vladimir Ivanović]

Pa u ovome zadnjem ratu u BiH bilo je stotinjak tenkova M84 (T72) i koja stotina T55 i T34.

Nemam podatke za T55 i T34, jer sam radio samo na M84 i T72, a tih tenkova je od tih stotinjak u ratu rashodovano manje od pet. A i tih pet sam očerupao koliko se moglo.

Zamjenio sam desetak topova, i pet šest topova sa koljevkom, krpili smo rupe od granata i Zolja i vraćali tenkove u jedinicu što se prije moglo.
Top smo mjenjali za jedan dan. Ujutru tenk uđe u radionu, a naveče izađe sa novim (ili zamjenjenim) topom. Po ruskoj literaturi vrijeme za zamjenu topa je 4 radna dana.

Tako da se te priče i podatci o preživljavanju tenka u borbenim uslovima ne mogu uklopiti u činjenično stanje  u ratu u BiH.

Najveći problem u tim podatcima o preživljavanju je bila oficirska mafija koja je malo oštećene tenkove slala u rezalište da bi dobili proviziju od firme koja se bavi raciklažom čelika.

Rjetko kad psujem, gotovo nikada, ali sam 1992 godine ušao u komandu baze i *ebao svim tim komandantima sve po spisku i zaprijetio ako ko pokuša da koji tenk rashoduje bez mene. U ruci sam držao macolu. Nakon toga sam oko 20 oštećenih tenkova popravio i vratio u jedinicu. Sa nekim od tih tenkova smo imali gađanje prošle sedmice.

Pozdrav

Vlado

[micha]

    Ratovi na našim prostorima su što se tiče OJ svi isti i takvi će verovatno biti i u budućnosti. Tenkovske bitke tipa Kursk, El Alamejn ili kod 73. istočnog polutara u Zalivu se teško mogu razviti na našem terenu. Niko nije lud da skoncentriše veliki broj oklopnih vozila na srednje ispresecanom i brdovito-planinskom terenu koji je izuzetno pogodan za PO borbu sa zemlje iz velikog broja zaklona ili iz vazduha upotrebom helikoptera i jurišne avijacije koja ne mora biti najnovije generacije da bi bila izuzetno efikasna. Klasičnih tenkovskih duela je bilo relativno malo (mada ih je bilo) zato što se retko kad događalo da na određenom pravcu oba protivnika imaju adekvatne oklopne snage već je uglavnom brojčana prednost bila na strani ili jednog ili drugog.

    Dosta oštećenja na tenkovima nastalo je dejstvom PO sredstava pešadije, nekad i POVR, a u manjem broju od dejstva artiljerije ili protivničkih tenkova. Oštećenje kolevke topa može nastati i neopreznim prolaskom kroz zid kuće ili utvrđenog objekta,nakon čega i cev često strada. Složenost situacije nalagala je da se zahvati generalnog remonta vrše u frontovskim uslovima, privremenim radionicama a često i na livadi što je drugi, pozadinski front koji takođe ima svoje heroje koji se na žalost najbrže zaborave i retko pominju.

    Ograničenje administratora u vezi sa bilo kakvim pisanjem o događajima iz minulih ratova na ovom forumu je dobro zato što se mogu okupiti  učesnici sa istog govornog područja bez rizika od međunacionalnog trvenja. Međutim, u isto vreme ostajemo bez svedočenja iz prve ruke od aktera minulih događaja sa svih zaraćenih strana i mogućnosti da analiziramo pojedine interesantne događaje. Vremenska distanca od preko 25 godina izgleda još uvek nije dovoljno daleka da bi se o tim danima pisalo hladne glave, što je prava šteta jer su u međuvremenu neki akteri preminuli i ostale su samo njihove priče bez ličnog iskustva. Na taj način polako pada u zaborav ono što se desilo, što je dobro pošto je rat ružna stvar koju treba što pre zaboraviti, ali tehnički detalji, taktika, logistika i sl. kao šturi statistički podaci bi bili jako korisni za procenu ondašnjih sukobljenih strana i korišćene tehnike u cilju poboljšanja sopstvene efikasnosti i smanjenju gubitaka u eventualnom sukobu, za šta se inače sva vojska sveta oduvek sprema.

[Brok]

Оно што је занимљиво, а везано за серијску производњу овог тенка, јесте да ће се смањити број посаде на два човека. Преостали простор ће искористити за складиштење  додатне муниције и опреме.И сада у постојећој верзији систем управљања је увезан на инерцијални навигациони систем и ГЛОНАС. Оно о чему се сада зна је да се тенком може  управљати са одређене удаљености , али се не прецизира у ком радијусу.

Ne samo to, već da će u nekim misijama tenk biti bez ijednog člana posade. Nije naglasio da će to biti standard, ali je pomenuo kao mogućnost.

Pa zašto da ne, kada može bespilotna borbena letelica uspešno da dejstvuje, što ne bi mogao i tenk.

Inače, već sam pisao, u temi tenk M-84, neki zadaci su se obavljali u T11 i sa dva člana posade, tj. vozač i nišandžija bez k-dira. Dakle ne često, ali dešavalo se da nema potrebe za celokupnom posadom.

[kumbor]

Иако је летење опасније од вожења (или бар изгледа опасније на први поглед), ваздух намеће мања ограничења од земље где - има пута, нема пута, има моста, нема моста, меко, тврдо, суво или блатњаво, гази воду или рони. А непријатељ се у грмљу крије лакше него у ваздуху. Еци пеци пец, ти си мали зец, а ја командир тенка, еци пеци пец. Сходно, двочлана посада може возити тенк. Може и пуцати, али шта ако  баш тада зове к-дант бригаде на радио? Један вози, други пуца, ко се јавља на радио? Армата је пуна електронике, има и десетак камера за спреда и згуза. Потребан је врло сложен систем за обраду података и одлучивање да би такво возило као тенк могло ићи у борбену мисију без посаде. То није ни С3I, C4I, тo je С55I, па на квадрат.  Такав систем задуго неће постојати. Сем тога, електроника нема смелости, маште, тешко се прилагођава и уопште, "јадна је, чемерна и упадљиво глупа".
А и цела идеја ми баш вуче на Терминатора и Skynet.